Све што нисте знали о западу

План Вашингтона да зграби Украјину

Директор ЦИА је послат у Кијев да покрену војну потискивање руских сепаратиста у источним и јужним деловима Украјине, бившег руског територија за које су углавном идиотски припојени Украјини у раним годинама совјетске владавине.

План Вашингтона да зграби Украјину није узело у обзир  да је руски део говорног подручја не жели да се прикључе  у ЕУ и НАТО, су прогоњени. Вашингтон је изгубио Крим,  Вашингтон је нанеравао да избаци  Русију из њеног црноморског поморске базе. Уместо да призна да је његова план био отимања Украјина , Вашингтон није у стању да призна грешку и, самим тим, гура кризу на више опасне нивое.

Ако Украјина  кроз сецесију нестане као бивши руски територијама и врате се у Русију, Вашингтону ће бити непријатно да је резултат њеног државног удара у Кијеву био  обнови руске провинције Украјине назад у Русију. Да би избегли ову непријатност и блам, Вашингтон гура кризу према рату.

Директор ЦИА наложено вашингтоновојј марионетској влади  у Кијеву да се обрати Уједињеним нацијама за помоћ у сузбијању "терориста" који наводно добијају руску помоћ за наводно нападе на Украјину. У речнику Вашингтона, самоопредељење је знак руског мешања. УН у суштини јеВашингтон-финансирана организација, Вашингтон ће добити оно што жели.

 Руска влада је већ  потпуно јасно пре неколико  недеља изјавила да употреба насиља против демонстраната у источној и јужној Украјини ће приморати руску владу да пошаље у руску војску да заштити Русе, као што је Русија примораба да уради у Јужној Осетији, када је Вашингтон упутио своју Грузиску марионетског владу да нападне руске мировне трупе и руске становнике у Јужне Осетије.

Вашингтон зна да руска влада не може стајати по страни док један од марионета Вашингтона  нападе Руса. Ипак, Вашингтон гура кризе на рат.

Опасност за Русију је да се руска влада ослања на дипломатију, међународне организације, међународне сарадње, као и на здрав разум и само-интерес немачких политичара и политичари у другим европског марионетских држава.


За Русију то може бити фатална грешка. Нема добре воље у Вашингтону, само Лагање. Руски одлагање пружа Вашингтону време да се изгради снага по руским границама, и у Црном мору ширећи сатанизацију Русије кроз пропаганду и распалити америчке популације у ратну плудило.Друго се већ дешава.

Керри је јасно рекао Лаврову да Вашингтон не слуша Русију. пошто Вашингтон плаћа добро, европске марионете такође немају вољу да слушају Русију. Новац је важније европским политичарима него опстанак човечанства.

Вашингтон не жели Украјинска питања да се реше на  дипломатским и разуман начин. То би могло бити повод да најбољи потез Русије је одмах да заузме руске територије Украјине и поново апсорбује територије у Русију одакле су дошле. То треба да се уради пре него што САД и њени НАТО марионете се припреме за рат. Теже је за Вашингтон да започне рат, када су већ изгубили објекти рата. Русија ће бити сатанизован са бескрајним пропагандом из Вашингтона да ли узела или не Русија територије. Ако Русија омогући вашингтону да  потисне Руске земље у Украјини , престиж и ауторитет руске владе ће потунути. Можда је то оно што на жиа Вашингтон рачуна.

Ако је Путинова влада стоји по страни док се руска Украјина је угушена, Путинов престиж ће пасти, а Вашингтон ће докрајчити руску владу стављањем у акцију своје више стотина  финансира НВО дкоја је руска влада тако глупо толерисала. Русија је подељена са петом колоном Вашингтона.

Руске и кинеске власти су направили озбиљне стратешке грешке остајући у оквиру међународних плаћања система САД долар. Брикс и други треба одмах да напусте доларски систем, која је механизам за америчког империјализм. Земље БРИКС групе треба одмах да створе сопствени одвојени платни систем и свој ексклузивни Комуникације / Интернет систем. Русија и Кина су наивно направили ове стратешке грешке, јер опорављајући се комунистичких неуспесима и угњетавања,  наивно су претпостављали да је Вашингтон је чист, да је Вашингтон посвећен његовом пропагандног самоописивање као бранитељ закона, правде, милости и људских права.

У ствари, Вашингтон, "изузетна, земља" се обавезала својој хегемонију у свету. Русија, Кина, и Иран су на путу хегемоније Вашингтона и мета за напад.

ЕУ прети Русији ратом!

ЕУ (Англосаксонска) европа прети Русији (православним Словенима) ратом!

Европскe vođe упозоравају - руском инвазијом на истоку Украјине је "тачка без повратка '

Руска "инвазија" источне Украјине je "тачку без повратка" и ризикује "ратно стање" са Европом, прете вође Европске уније

 Вође ЕУ прете, руска инвазија на истоку Украјине дошло је до"тачке без повратка", ризикујући  "ратно стање", са Европом и наредили званичницима да припреме нове санкције за ударна руску економију.

Састанак у Бриселу одржан у суботу добило је зелено светло да пооштре економске санкције, који би стегле финанције руских олигархе, повезани са руским председником као и огромно минерално богатство земље.
 Далиа Грибаускаите, председник Литваније и непоколебљиви критичар Путинове Русије, позвала је ЕУ да се уозбиље јел руски рат у Украјини угрожена мир у Европи по први пут у неколико деценија.
"Русија је у стању рата против Украјине, а то је против земље која жели да буде део Европе. Русија је практично у стању рата против Европе ", рекла је она.
Жозе Мануел Барозо, председник Европске комисије, рекао је да је ЕУ припремила нове санкције против Руске Федерације и "молио"  Путина да се врати са ивице отвореног рата између Русије и Украјине.

Ми смо у веома озбиљна, рекао бих, драматична ситуација. Видимо ситуацију у којој смо до тачке без повратка. Ако ескалација сукоба и даље настави,  тачка без повратка може да дође ", изречено после састанка са Петро Поросхенком, Украјинским председником. "
Отварање нових фронтова и употреба руских регуларних снага није прихватљиво и представља озбиљну преступ. Ничији  интерес је на добитку новим ратовима на нашем континенту. Ничији интерес се служи конфронтацијом ".

Председник Поросхенко, који је одржао разговоре са Дејвид Камерон на самита ЕУ, апеловао на лидере ЕУ да не стоје  по страни док је његова земља постала "предмет спољне војне агресије и терора" из Русије. "Данас говоримо о судбини Украјине, али сутра то може бити судбина безбедности и стабилности целе Европе", рекао је он.
Председник Украјине Петро Поросхенко (Л) и председник Европског комисије Жозе Мануел Барозо дали су новинарску конференцији  после састанка у згради Савета ЕУ у Бриселу Премијер је обећао да изкористи Лондонску доминацију у финансијским услугама како би пресекли готовину руске економију, у складу са дипломатским изворима и има приватно лобира да  Руси да изгубе право да одрже Светско првенство у фоубалу у 2018
"Морамо да се обратимо на потпуно неприхватљиву ситуација руски трупе у Украјину тлу. Последице морају да прате ако се ситуација настави ", рекао је он.

Европски лидери ће рећи Путин да уколико он не повуче трупе и повуче се из "директног војног сукоба између Украјине и Русије војним снагама",  ЕУ ће прећи на увођење нових економских санкција током наредних недеља. Вође Европске уније упутили су своје званичнике у суботу да се хитно припреме  могуће нове санкције против Русије због њеног учешћа у Украјини, наводи се у нацрту изјаве у који је Ројтерс имао прилике да "види". Лидери ЕУ, на састанку у Бриселу, рећи ће да су спремне да предузму даље кораке против Русије у зависности о дешавањима на терену, према нацрту. Барозо изјавили су званичници и дипломате већ сачињен мени мера усмерених на одсецање Русије приступ финансирању своју економију и спречавање руске енергетске компаније од куповине западне технологије. "Ми смо урадили наш посао", рекао је он. "Ми смо спремни да преузмемо веома јаке и јасне мере." Нове економске санкције се очекује да укључе мере за парализу Руског банкарског система  да нападне огромно минерално богатство земље.

Господин Камерон ће позвати ЕУ да донесе своје санкције у складу са америчким мерама које циљају многе руске олигархе блиске Путина и предузећа повезане са руском државом. Британија је такође врши притисак на Русију да буде блокиран приступ СВИФТ банкарски трансакције систем који је један од њених главних веза са међународном финансијском систему. Европске дипломате су такође сачињавање листа политичких санкција у циљајући Путина ударајући на његовим развијеним смислом за престиж, блокирајући његов високи профил спортских догађаја, као што је Светско првенство и да му забране да учествују у међународним самитима. Франсоа Холланде, француски лидер, рекао је Украјина криза је "највећи криза од краја Хладног рата". "То је близу Европи. То је на граници Европе ... Шта се догађа тиче се Европе директно. Не само Европи, цео свет, али посебно Европи ", додао је он. За разлику од других светских лидера, г Холланде зауставио кратко потврђује присуство руских трупа на украјинском тлу, рекавши да је "вероватно" било руских војника и дефинитивно "наоружани побуњеници је помогла Русија". Међутим, он је рекао недавни догађаји су "дефинитивно ескалације", са "2.500 мртвих у последњих неколико недеља". "Европа мора да делује. Он већ то чини. Али у лице ових ескалације и тензија, постоје нове одлуке које треба донети", рекао је он.

The telegraph UK

Војвода Јаков Ненадовић: Страшно -Сједињене Државе позивају на убиство пред...

Војвода Јаков Ненадовић: Страшно -Сједињене Државе позивају на убиство пред...: У америчком издању амерички мислилац објављен је чланак специјалног помоћника директора CIA Реганове администрације Херберта Меиера....

Страшно -Сједињене Државе позивају на убиство председника Путин!

У америчком издању амерички мислилац објављен је чланак специјалног помоћника директора CIA Реганове администрације Херберта Меиера. У том чланку Меиер је предложио да се барак обама и његови савезници у Европи убеде Руске олигархе да осигурају Путинову смрт.

Председник (обама) и његови европске колеге треба да овим људима даду апсолутно јасан сигнал да нас није брига како ће се решити проблем Путина. Ако они могу да убеде доброг старог Владимир да напустити Кремљ са свим војним почастима и свечаним заслугама, - одлично. Ако Путин буде превише тврдоглав да схвати да је његова каријера  завршена, а Кремљ може да извуче за ногеса рупом потиљак у- ми то и те како желимо ". Даље, аутор додаје да Запад добро уређена и да запад има још један избор: ". Земља - ваздух" Путинов авион након путовања у иностранство, да се погоди пројектилом ракетом "Нећемо приговор," - закључио је Мејер.

Оно што је важно, овај чланак је веома индикативно целе политике Сједињених Америчких Држава, а не само у односу на Русију. За политичког естаблишмента САД, Владимир Путин је "црни тачка". А сада њихова "сан" - је физичко уклањање председника Русије, који је стајао и стоји уз власт законноизбранну Сирију, који јеузео," и прекроио  америчке планове за стварање бандеризатситичке односно фашистичке Украјине и њеним даљим окупације од стране Западни/НАТО трупа.

Секције које треба подвући су:

1.      Позив на убиство Председника Путина

2.      Да Русија после Путиновог убиствауђе у процес самоелиминације

3.     После убситва Путина америка и савезници треба да деградирају и изигравају смрт на софистицран начин (као што се годинама успешноп чини у Србији)

Херберт Меиер инсистира да је неопходно да се ојача утицај на циљане олигархијске групе и кремљевсксе елите. То јест, повећање притиска на људе који су основи тренутни  администраце Кремља. А онда, у складу са Мејером, они који су донели Путина на власт сами ће деловати као својих џелата.

Ако се допусти радикализам и таму Амерички неоконзервативцаца. Ако замените физичко уклањање политике. Можемо боље да разумемо како је  недавно у украјини спроведен такав план противЈануковича.  Мајдановци неби били у стању да скидају власт да нису им дојућерашњи олигархрси који су довели Јаноковића на власт то дозволили 

 Америка и њени савезници не само да ће ојачати санкције против Русије, али ће тражити "слабе тачке" у ослонаца државе. Као и повећање подршке онима у Русији који ће сломити подршку државност унутра са наранџастим технологијама.

Амерички мислилац - Нортх Американ Даили Е-зине, стоји на позицијама америчког неоконзервативизма. Г главних тема часописа јесте политички систем Сједињених Држава, спољну политику, националну безбедност. Магазин за читање. На пример, објављивање овог онлајн  магазина има исту тежину и утицај као што има публикација Le Monde, The Guardian, и New York Times.

Скрачен превод.

Влада Србије и Александар Вучић, осим конфликта са Русијом, почетком септембра објавиће и рат грађанима Србије.

Изрод и народ

На дан 7. јула ове године, у Горком надомак Москве, делегација Србије коју је предводио Александар Вучић (присутни су били још и министар енергетике и рударства Александар Антић, министар привреде Душан Вујовић и градоначелник Београда Синиша Мали), чврсто је обећао председнику владе Руске федерације Димитрију Медведеву да Србија ни на који начин неће угрожавати до сада постигнуте споразуме са Русијом, упркос томе што она стреми уласку у Европску унију. Било је довољно само месец дана, па да Вучић погази сваку реч коју је тамо изговорио. Водећи унизну и велеиздајничку политику, Вучић је решио да се сурово обрачуна са грађанима Србије, стално понављајући да су га они довели на то место. А он је кренуо у отпуштања са посла, сечом струје, исељавања из стана, нападом на труднице, обданишта, школе, градски превоз, а све са циљем потпуног уништења сваког живота у Србији. Чим је из Немачке стигао захтев да Србија укине увоз прехрамбених производа у Русију, Вучић је то свечано прихватио, истовремено рекавши како "Србија неће уводити санкције Русији". То је суштина Вучићеве политике: Косово је наше, али је уствари њихово. Нећемо одредити санкције Русији, али ћемо обуставити извоз. Хоћемо да нам Русија модернизује енергетику, да нам да најквалитетнију нафту и гас, али ћемо да вршимо истрагу у вези продаје НИС-а. Србија је, захваљујући тој политици, на дну. Ни то није довољно, па Вучић ове јесени спрема обрачун са грађанима Србије, насиљем, наметима, сечом струје сиротињским домаћинствима, одузимањем социјалних права, укидањем помоћи сиромашним грађанима, трудницама, деци...На сцени је брутална одмазда Запада за оно мало слободног и слободарског духа које је још код Срба преостало, након свих понижења и удараца које је ова земља доживела. Како споља, тако и изнутра. Последњих дана августа месеца, Немачка је упутила званичан захтев Србији да не користи државне подстицаје пољопривредним произвођачима за извоз прехрамбених производа. Захтев, који је српској јавности представљен као "демарш", позвао се на став шефова дипломатија ЕУ да земље кандидати за чланство буду солидарне кад је реч о економским санкцијама које су уведене Русији. Оваква дрскост и невиђено насиље над Србијом, није запамћена још од времена окупационих власти за време Другог светског рата, када је Наредбом Управе за ратну привреду и наоружање врховне команде Вермахта, од 6. априла 1941. године, генерални опуномоћеник за привреду у Југославији, Франц Нојхаузен, наредио пуковнику Браумилеру, шефу Војнопривредног штаба Југославије, да српски сељак производи храну само за окупационе власти. У овом случају, мада нема никакав чин, улога пуковника Браумилера дата је Александру Вучићу и он је то без поговора прихватио. Јасније речено, он ће кроз одлуке владе и надлежних министарстава спречити било какву могућност да држава врши откуп од сељака. Његова изјава, да ће Србија, упркос вољи Немачке, ипак извозити храну у Русију, обична је лаж, јер су немачки медији објавили да је "постигао договор" да Србија званично не уведе санкције Русији, али да ће обуставити извоз, за који са Руском федерацијом има широм отворена врата. Само неколико дана раније (16. августа ове године), руски амбасадор у Београду, Александар Чепурин, изнео је Вучићу могућност да би Русија повећањем цена гаса могла да отера у банкрот Србију, уколико би јој она увела санкције. Чепурин је Вучићу предочио и низ других невоља које би могле настати, упркос томе што Русија не жели да види како Србија себи "пуца у ногу". Вест о томе да би Русија бацила Србију у банкрот повећањем цена гаса у случају да јој она одреди некакве "санкције", објавио је и швајцарски "Ноје Цирихер цајтунг". Ниједан медиј у Србији о томе није проговорио, нити сме, да се Вођи не би замерио. Вучићева писмена покајања Без обзира на све што Вучић обећава Немачкој, и бирократији у Бриселу, српски привредници у Москви ових дана су потпуно затрпани наруџбинама за прехрамбене артикле из Србије. Уместо да амбасада Србије у Москви буде отворена 24 сата због ванредних околности и да пуном паром ради "економска дипломатија", амбасадор Србије у Русији, Славенко Терзић отишао је на годишњи одмор у пуном трајању (24 радна дана). Ипак, руски трговински ланац "Тандер Магнит" који је крајем прошле и почетком ове године увезао само воћа и поврћа у вредности око сто милиона евра (као и популарни московски "Дикси" који такође увози из Србије воће и поврће), ових дана прави нове велике наруџбине српским компанијама са седиштем у Москви. Истовремено, Влада Руске федерације (тачније, надлежни министар Николај Фјодоров) саопштила је министарки пољопривреде Србије, Снежани Богосављевић Бошковић, да је Русија већ дала право тројици нових произвођача млека из Србије да испоруче своје производе на руско тржиште. МИнистарка је другим поводом била у Москви, да "исприча Вучићеву причу", али је Фјодоров сачекао ставом да Русија све што ради, ради у оквиру споразума Србије о слободној трговини склопљеним са Русијом. Док се Немачка свим силама труди да чак и преко сиромашне и презрене Србије (о којој већина водећих политичара у Берлину и посланика Бундестага говори све најгоре!), отежа ситуацију Русији, Александар Вучић се јавно нуди да буде, ни мање ни више, него "посредник" између Брисела и Москве! Због потпуно исте идиотске идеје, са власти је "одуван" Борис Тадић. И од њега се, као сада и од Вучића, очекује само једно: признање независну албанску државу на Косову и да растури све облике државности у Србији. Вучић је отишао корак даље, па је написао чак и један покајнички текст у листу "Франкфуртер Алгемајне цајтунг", у коме се, како немачки медији кажу, "осврнуо на грешке из прошлости, научене лекције и навео јасан политички фокус на европску интеграцију актуелне српске владе, са свим нужним реформама и препрекама за њихово остварење". Јохана Дајмел, заменица директора немачке Асоцијације за Југоисточну Европу, оценила је тај текст као најгору патетичну бљувотину. Истовремено се наругала Вучићу, рекавши да Србија треба да се понаша онако као и Бугарска, која је после притиска из Брисела и Вашингтона, привремено обуставила изградњу "Јужног тока". Вучићу је Немачка предочила и списак потеза које "никако не сме да уради". Између осталог, у лажном "демаршу", који је заправо наредба, пише да, "...Ако Србија жели да буде поуздан партнер Брисела и прихвати заједничку спољну и безбедносну политику ЕУ, мора пажљиво да извага своје билатералне односе с Русијом и да избегава додатне провокације, као што су сусрети са људима са црне листе ЕУ, у најмању руку...". Од Милоша до олоша Данас Немачка утерује Србију, уз помоћ марионетске владе Александра Вучића, у антируски блок. Тако се Србија нашла тамо где никада није била, нити би икада смела да буде: на супротној страни од своје словенске браће и својих историјских националних, културних и економских интереса. Само политички обневидели "аналитичари", не виде да Немачка спољна политика терорише све оне земље које су биле на страни антихитлеровске коалиције (Србију и већину земаља некадашње Југославије, Грчку и, наравно, Русију). Са друге стране, Немачка подржава сепаратистичку државу Албанаца на Косову и Метохији, а не треба заборавити и да је прва признала отцепљење сваке од бивших југословенских република, да је најбруталнијом антисрпском пропагандом учинила све да Србија буде међународно изолована деведесетих година... Не треба никако изгубити из вида ни чињеницу да је Јоаким Зауер, "невидљиви муж" канцеларке Ангеле Меркел, човек кога је чак и штампа у Немачкој назвала "Фантом из опере", био је прозиван због сумњивих финансијских трансакција са појединцима и компанијама из неких источних земаља, али је на волшебан начин увек избегавао сусрете са медијима као и могућа незгодна питања. За разлику од свога мужа, Ангела Меркел је свакако била "на видело" јавности, па тако није крила ни подршку коју је од првог дана пружала Јулији Тимошенко, жени која је опљачкала Украјину, истовремено себе представљајући као "лидера Украјине". Лондонски "Индепендент" је објавио да је Тимошенкова имала најмање двеста рачуна у банкама широм света, а да је добар део тог новца у немачким банкама! Меркелова ово зна, али и данас штити Тимошенкову, која је по свим мерилима велеиздајник своје земље. Бивши председник Јанукович, тражио је својевремено Тимошенковој да врати од онога што је опљачкала "само 7 милијарди евра". Ипак, само захваљујући Меркеловој, Тимошенкова данас ужива заштиту немачког БНД, коме то није по вољи, због чињенице да се ради о проблематичној и вишеструко компромитованој особи, приватно хировитој и тешкој за обезбеђивање. Каква судбина чека Александра Вучића, који се све дубље завлачи под скуте Ангеле Меркел? Хоће ли и он, кад више не буде никоме требао, добити заштиту БНД, или ће га чувати његови "инвеститори", црни Арапи "са јатаганима"? Њега и Ивицу Дачића, чека потписивање још једног акта који је Немачка већ припремила, а јавност га колоквијално зове "Бриселски споразум број 2", који, укратко, подразумева да Србија ћутећи призна постојање лажне државе Косово и њен улазак у Уједињене нације. Биће то, по свему судећи, и званичан повратак Србије на "предкумановске границе". Тиме ће ова генерација српских велеиздајника пљунути на гробове хероја из два балканска и оба светска рата, у којима је Србије, без дилеме, била увек на правој страни: против империјализма и фашизма а за заједништво и слободу јужнословенских народа. На жалост, морални олош који је срозао Србију у последњих двадесет година, добро је дошао и Немачкој и свим њеним сателитима који су тада били поражени. Ко ће да одговори на државни терор? На домаћој сцени, Александар Вучић и његов криминални, однарођени апарат, дошли су до границе физичког сукоба са народом коме је обећана "социјална држава", а добили су дубоко антисоцијални пројекат. Да све не би прошло без симболике, побринуо се и Вучићев "сеиз", градоначелник Београда, Синиша Мали, који је наредио да се споменик српском социјалисти, Димитрију Туцовићу, ускоро премести испред Народне банке или зграде Министарства финансија. Тако ће се ова власт још једном наругати идејама социјалдемократије и социјалне равноправности у Србији. Док се ова спрдња дешава, Вучићева влада спремила је низ мера којима ће све "социјално осетљиве категорије" (циничан назив за пензионере, сиромашна домаћинства, породице са више деце, болесне, труднице, бескућнике и оне који су остали без посла и налазе се на бироима за запошљавање), укинути и оно мало помоћи коју су до сада примали. Припремају се и нова поскупљења грејања, хране, горива, одеће, обуће, школског прибора... Србија је једина од европских земаља која није смањила ПДВ на најосновније потребе за новорођенчад, иако је прва међу земљама које су жртве такозване "беле куге". Само у Србији женама-трудницама наплаћују пуну цену свега што им је потребно да би одржале трудноћу. Ипак, главни обрачун са грађанима очекује се у Београду. Наиме, градска влада је већ донела одлуку да Градско саобраћајно предузеће (ГСБ) на улицама од 1. септембра извезе између десет и двадесет одсто возила мање, а да, истовремено, у та возила свакодневно улази још 250 нових контролора, и то у пратњи са припадницима комуналне полиције. Смањење броја возила правдају "недостатком пара", а, заправо је у питању планирана одмазда према грађанима, од којих се очекује да без поговора плаћају Бус-плус превару и пљачку, да најскупљи градски превоз у овом делу Европе плаћа најсиромашнији народ на целом континенту! Укратко, Вучићева власт спрема манифестацију насиља. Какав одговор ће грађани имати на ово, није тешко претпоставити. Реч је о темпираној бомби, која ће експлодирати у лице онима који су је направили. Грађани ту немају шта да изгубе, јер су већ све изгубили, пре свега, преостало достојанство. Електропривреда Србије (ЕПС), такође одлуком Вучићеве владе, спрема се да крене у масовну "сечу" струје свим домаћинствима која дугују преко 10.000 динара и више. Истовремено, режимским компанијама, које дугују милијарде евра, струју нико не сме да укида. Такође ни Албанцима у прешевској долини. Недавно су радници ЕПС-а, по ко зна који пут, из Великог Трновца били испраћени батинама и гвозденим шипкама. То су, изгледа, "заштићене категорије". И док се овај прави помор грађана спрема "на највишем месту", Вучићеви медији се опет сурово шале са грађанима Србије, цитирајући директора ЕПС-а Александра Обрадовића, који каже да је: "...У плану да се број директора у целом ЕПС-у са 600 сведе на 300, број сектора са 60 на 37, као и да у централи ЕПС-а где је сада 500 запослених, 30 директора буде мање...". Додаје Обрадовић да "овде није реч о отпуштању запослених, већ о рационализацији посла"! Невероватно звучи, али су обавештења о сечи струје добила чак и она домаћинства која су у мајским поплавама збрисана са земље. Сећи ће струју и у кућама којих више нема! Истовремено, само 10 одсто поплављених домаћинстава добило је од државе помоћ у висини до 3.000 евра, дакле, новац са којим нико ни темеље нове куће не може да постави како треба. Такозвани добротворни фонд под именом председникове супруге ("Фонд Драгица Николић") у два-три наврата је показао на какве мизерне гране је Србија пала. Неколико срећних људи који су добили кључеве од монтажних кућа, захваљујући донаторима који су преко "госпођине канцеларије" помогли бскућнике страдале у поплавама, искориштени су као пропаганда. Да јавност види како цвета хиљаду цветова, и како су сви збринути. Али, горка истина се више не да сакрити... Упркос чињеници да је државни терор над грађанима достигао свој врхунац, Александар Вучић је бестидно, у више наврата, оптуживао читаву нацију да је неспособна и лења. Између осталог, знао је да каже: "...За све што нам се десило, у највећој мери, криви смо сами. Сањали смо и страдали, време је да се пробудимо!". На овакве провокације са позиције председника владе, у Француској би, на пример, дошло до масовних протеста. У Србији су му то оћутали, мада је опште познато да је управо Александар Вучић годинама био један од главних промотера мржње, опструкције, нерада...Човек који је пуне две деценије примао посланичку плату и за то време ширио расну, верску и националну мржњу, данас хоће да "преобрати" Србе, оптужујући их да су били протагонисти, а не жртве једне криминалне политике. Да су сами криви за све што их је задесило да Запад са тим није имао ништа! Треба ли после оваквих изјава, бољег повода за општу побуну? Никола Влаховић

Писмо Жандармерији: Ујео вас је пас кога сте хранили

Ово је тренутак када није време за мудровање и давање лекција. Али тренутак је да се преслишамо сви заједно, а ви из Жандармерије – највише. 

…

---

Насловна Фото: Жандармерија затвара алтернативне путеве којима Срби избегавају шиптарске царинике код јариња, на северу КиМ, не признајући их на територији државе Србије. Извор: “Срби на Окуп”, www.srbinaokup.info

---

Нећу вам се обратити са браћо, јер сте то престали да будете вашим поступцима и вашом слободном вољом. Неке од ваших поступака морао сам да трпим али ту вашу одлуку, такође, и ја прихватам слободном вољом.

Са ким стати раме уз раме?

Господо Жандарми, на Велику Госпојину, празник Успења Пресвете Богородице, убијен је ваш колега Стеван Синђелић. Због значаја и препознатљивости тог имена у српском роду некако сам мислио да нико не би дао то име свом детету јер оно је више од имена, нешто попут титуле, звања. Ето, човек који је то име носио убијен је од Шиптарских лопова, безобзирних злочинаца, чак не ни терориста, јер они имају барем некакв циљ и идеале, већ од створења нижег од сваког другог олоша.

Оно узвишено значења које носи име Стевана Синђелића апсолутни је позитив од најцрњег негатива и за сада безименог скота који га је убио.

Као сваког самосвесног и родољубивог Србина и мене је ово убиство дубоко узнемирило и потресло. Одбрана српске земље је циљ и вредност за коју ћу овог тренутка дати свој живот. Поносно и радосно, ако то затреба, лећи ћу за тај циљ у гроб поред Стевановог.

 

Али са ким стати раме уз раме у одбрану? Коначно сте стисли оно што треба да кажете да и 16 година после НАТО агресије траје лажни мир и не престају терористички напади на територију и грађане Србије? Са ким кад су такви “Наши дани”… Кад и ви сами служите онима који су убили вашег и нашег Синђелића.

Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе,
Мрачне душе назваше се патриоти.
Од пандура створили смо великаше,

Да ли сте се данас сетили и својих “храбрих” дела која вам дају за право да тражите то ?Ако нисте, да вас подсетим. Наравно, од самог почетка.

Текст ваше заклетве заклиње се на одбрану, заштиту, и чување Косовa и Метохијeискључиво као дела државе Србије.

Тај део је под окупацијом те сходно вашој заклетви обавеза вам налаже да га прво ослободите па тек онда чувате. Као припадници оружаних снага ви то не можете другачије да радите већ – оружјем и војним начином.

И десило се, дошли сте на Косову и Метохију 31. октобра 2012 године у прву званичну акцију, службени задатак. Први пут после 13 година српска чизма, припадника Жандармерије, ушла је на земљу којој се заклела на верност и чување. Ушла и ухапсила Србина из Косовске Митровице Славољуба Јовића.

Оптужници се однослина на отварање ватре на окупаторске војнике, првог јула 2012. године на мосту у Звечану. Окупатор је тада стрељао ненаоружане српске цивиле који нису желели да се на простору свете српске земље оствари некаква терористичка НАТО “држава”.

Ви нисте дошли у помоћ српском народу на Косову и Метохији и одбрану српске земље којој сте се заклели већ сте, уместо окупаторских и шиптарских јединица (које називате терористичким) ухапсили Србина због самодобране и наводног рањавања тих НАТО убица, иначе немачких војника.

Касније се испоставило да је оптужница и кривично дело за које је Славољуб оптужен у потпуности измишљена. Али ви сте обавили посао, можда је и Стеван учествовао у тој “акцији”.

Онда је склопљен издајнички Бриселски споразум. Противуставан и незаконит. Као припадници снага безбедности ви сте имали и право и обавезу да спречите. А и заклели сте се. Могли сте да ухапсите потписнике као велеиздајнике и чик да видим да неко сме да се побуни против ваше кородиниране акције. Прећутали сте.

Напротив! Не само да нисте реаговали већ сте и стали у заштиту тог спроводили и оружјем бранили успостављање границе између Косова и Метохије и централне Србије. Упирали сте оружје у Србе који нису желели да пролазе кроз шиптарске службе. Викали сте се на њих да се врате назад и прођу кроз званичну шиптарску царину уз претњу да ћете пуцати у тај обичан народ који ради посао за који сте ви плаћени. Својом механизацијом рушили сте српске барикадекојима се српски народ бранио и штитио своје продоице и домове на КиМ. Можда је и Стеван био са вама.

Када се народ побунио на Јарињу против границе – ви сте били ту да га уз употребу силе одвратите од одбране државе Србије. Господин Марко Јакшић, тада посланик у Скупштини Србије, делио вам је одштампан текст ваше заклетве. Повлачили сте се без речи. Можда и Стеван био са вама. Горак укус оставило је ваше присуство на Косову и Метохији. Уз вашу помоћ шиптарска “држава”, легло криминалаца и терориста, заокружило је своју границу. 

Маја месеца наредне године на Косово и Метохију долази ваш командант, Братислав Дикић, да процени ситуацију и обезбеди сигуран простор за Вучићев долазак како би убедио Србе да прихвате споразум из Брисела (издају). Ви га штитите. Од новинара сам присутан само ја. Покушавате да ми претите оштрим тоном, набилдованим мишићима, гурате ме и вичете јер не дам да издаја прође сакривено. Смејао сам се таквој вашој “моћи” у лице, то вас је разоружало.

Неколико дана касније долазите као обезбеђење Вучићу како би сте помогли да издаја успе. Од свих новинара, а много их је било из читавог света, да би издаја успела и остала сакривена од очију јавности, једино мене гурате и избацујете (видео се налази у приватној архиви, радо ћу га проследити свакоме ко жели да види). Опет вичете, опет претите, опет користите мишиће. Питао сам једног од вас “да ли се осећате као хероји”? Спустио је поглед и одрично климнуо главом. Отац је двоје деце. Мора да их храни. Срби које затварате у шиптарски логор нису очеви? Нису нечија браћа и синови? Они не морају ни о коме да се брину? Или је толико претежнији живот вашег од мог сина? И Стеван је био отац.

Крајем године организују се шиптарски квази-избори. По први пут на северу Косова и Метохије, дакле на читавој територији покрајине. Тиме је успостављена и администрација шиптарске (све мање, захваљујући вама) лажне државе. Ви долазите као обезбеђење онима које сте морали по закону, праву и правди – да хапсите и приводите судовима због велеиздаје. Ваш одговор, мени, био је –“немој да нам квариш посао”. Не знам, можда није али можда је и ту био Стеван са вама.

Дошли сте и да буквално обезбеђујете одржавање шиптарских избора како би осигурали њихов успех. Поподне када је било јасно да је српски народ бојкотовао изборе терористичке-нато “државе” разбијене су гласачке кутије како би се изнудило понављање и сигуран успех шиптарских квази-избора. Нисте ви, кутије су ломили земунски криминалци који дугују Вучићу и Дачићу слободу у обављању својих криминалних активности и одужили су се ломљењем гласачких кутија, то јест државе Србије. Ви сте “само добили наређење да се повучете” како би се то несметано десило. Тако је осигурано понављање шиптарских избора и излажиран њихов успех.

За поновљене изборе опет вас је био пун један од митровичких мотела, као и један од студентских домова и још по неки смештај по граду. Ви сте, по ноћи, обезбеђивали лепљење изборног материјала и све остале потрепштине за успостављање шиптарске државе. Можда је и Стеван био са вама.

Поновљени су избори, успостављена је шиптарска цивилна управа. Захваљујући вама.

Ваљда сте, глумећи да обезбеђујете административну линију КиМ са јужним делом Србије, направили некакав компромис са својом савешћу.

Док се још кувало око тих квази-избора ви сте, априла ове године, напустили своју базу у селу Трпезе, општина Куршумлија, и оставили старе и немоћне људе на милост и немилост шиптарских лопова и банди. Те исте ноћи, по вашем одласку, Шиптари су шенлучили, певали, пуцали из аутоматског оружја и славили ваш одлазак. (Као су знали да идете?). Да није било велике буке у медијима не би се ни вратили у ту базу.

Заиста, шта сте радили 16 година када сте, осим сада, свега још два или три пута дошли у сукоб са Шиптарима који су покрали преко 70% тамо доступних шума, како сведоче неки медији. До тих случајних сусрета је дошло тек при вашим редовним патролама, не са циљем да заштите државну територију и народ. Како то да за 16 година ви не спречите ни једну крађу а сматрате себе за чуваре државе?

У Србији, на Косову и Метохији, десила се последње три године највећа издаја у историји Србије. Без ваше помоћи она не би била могућа, ви сте помогли терористима својим директним акцијама да успоставе државу на делу ваше земље.

Знам да ће ме многи осудити за ово што пишем у овом тренутку али ви сте из руку, из срца отимали земљу и давали је онима који су протерали преко 300.000 хиљада Срба из својих домова а заклетва и дужност вам налажу да браните. Разумем како се осећате поводом Стевановог убиства. Сигурно да свако од вас може да каже “ја сам Стеван Синђелић”. Али ето, јунака убише гори од најгорих, пси које сте ви хранили. Што се мене тиче можете да носите мајице са натписом “сви смо ми Северина”, знате из које је то приче.

И коме се у овом тренутку обраћате? Чекате шта ће рећи окупатор, агресор, пријатељ, заштитник и оснивач терористичких група на КиМ? Онај ко вам је бомбардовао државу да би њима поклонио део ваше земље? Они вам се смеју у лице! Чак и сада, у овом тренутку. Па, ено их у српској бази код Бујановца дресирају ваше колеге, српске војнике за своје прљаве послове широм света. Ви сте за њих обична радна стока.

Помагали сте Дачићу и Вучићу да успоставе терористичку државу и шта су они поводом убиства рекли? Вучић из Берлина поручује да је најважније сачувати политичку и економску стабилност. Јел вам ово стабилност? Па још да очувате овакво стање. Значи да вас и даље некажњено убијају. Вучић још најављује и важан догађај – посету албанског премијера први пут после 68 година што ни сама канцеларка неофашистичке Немачке, чији војници су ван граница једино Србе убијали после Другог светског рата – није могла да верује? Ни комунисти га нису хтели а данас, после свих зала и злочина које су починили у деценијама после Другог рата, ми ћемо га угостити.

Хоћете ли и њега да обезбеђујете кад дође у Србију? Стеван сигурно неће.

Дачић, такође из Берлина, поручује да је жеља свих држава Балкана да уђу у ЕУ и то смањује напетост(?). На стотине вас га је обезбеђивало у Косовској Митровици када је објављивао издају Косова и Метохије и поручио народу да га се држава одрекла. Колоне вас га је штитило својим телима и данас то радите дозвољавајући да се у ваше име састају српски званичницима са покровитељима убице Стевана Синђелића.

Стеван Синђелић је својом смрћу искупио своје грешке. Некако знамо да прво “одлазе” они најбољи међу нама. Ми остајемо, даје нам се времена да се покајемо. Али не знамо колико времена још имамо… а оно све брже пролази.

Сигурно је само то да није свака смрт искупљење.Од страшне смрти страшнији је само нечастан живот. Ви сте добили прилику али и време да поправите ствари… или се склоните с пута.

колико је срба свесно да у србији влада хунта иста као што влада у украјини.

1. Не знам колико је срба свесно да у србији влада хунта иста као што влада у украјини. Дакле у Србији су на власт дошли они који су власт силом отели исто као у украјини. Од 5 октобра па до данас свака странка/странке који су чинили власт (и "опозицију" која је произашла из саме хунтске владе чинили су тако што су били некада део хунте или прихватили владавине хунте, владавине насиља, безакона и самим тим владавине антидемократије. Све "владе" после 5 октобра нису ништа друго наставак хунтског пута односно режима!
   
   Неcтреба да нас чуди што је ђинђићева странка офарбана плаво жутом бојом баш исто као што користе украјинска хунта! Ukrajina danas farba plavo žuto sve što može isto kao DS sa rts "dnevnikom" poštom itd. Фарба се све што је највише присутно код грађана како би се постигао психолошки ефекат над грађанима!
   
   Данас у Србији влада безаконита "влада" која има за свој темељ постојања, темељ отимање власти у 5 октобарског насиљу. Таква власт није народна него туђинска, таква власт је и даље хунта која не представља Србе нити србију они представљају од самог почетка искључиво агресора. Против такве хунте се не сме мирити (као што се несме мирити са силеђијама) јел такви криминалци не воде србију у правцу где србија жели постојање хунте је да води даље од тога у канђе батинаша и убица!
   
   Срби имају пуно право на одбрану да хунту скидају како знају и умеју и да Србију врате под своју управу самим тим спасе!
   
   Ми срби имамо и те како сва права да игноришемо хунту и све договоре и уговоре која је хунта са западом потписала. Та хунта је незаконита самим тим све што су радили хунтски наследници је по захтеву агресора са запада самим тим незаконито!
   
   Паметније је да се што пре отарасимо хунте са власти него хунта да се отараси нас срба и Србије!

Вучић култ личности

Слика Србије је обишла свет. Војводина у белом и у њој завејана возила на путевима. Рекло би се ништа необично за ово доба године и пратеће непогоде, иако се овако оштре временске прилике дуго нису појавиле. Међутим, није та снежна слика била довољна да усмери светску пажњу ка Србији, већ оно што је учинио први потпредседник владе Србије Александар Вучић  – појавио се на месту дешавања и почео да спашава завејане путнике. Занимљиво је ипак што се тај херојски чин догодио месец дана пред парламентарне изборе, на којима се очекује његова апсолутна победа.

Швајцарски лист Ноје Цирихер Цајтунг (Неуе Зüрицхер Зеитунг) се критички осврнуо на култ личности који се у Србији ствара око лика и дела Александра Вучића. Критика се заправо упућује на опозицију и своју немоћ да се консолидује, али и контролу медија због чега новинари примењују аутоцензуру у својим освртима на Вучића. Уз саплитање гологлаво извлачење возача и деце из залеђених из завејаних возила је само део имиџа који се граде око моћног српског политичара. Вреди напоменути да од како је Александар Вучић преузео власт пре скоро две године, адути борбе против корупције, довођење арапских инвеститора, преговори са Приштином, хапшење тајкуна и грандиозних пројеката који ће изменити лични опис Београда су неки од елемената стварања његовог култа личности.

Уз то иду и неке мало мањи детаљи који се додају као зачини на већ добро припремљено јело. Наиме, Александар Вучић је провео годину дана у британском граду Брајтону, улећи енглески језик – знање које је демонстирао својим обраћањем Уједињеним нацијама – и радећи свакакве послове, макар је он то тврдио. Такође, бавио се активно кошарком. Реч је дакле о комплетној личности, једином способном да води Србију у бољу будућностл – макар се такав утисак стиче.

После скоро четрнаест година транзиције ка демократији у Србији изгледа да је тај процес пуко пресипање из празног у шупље. Пре неколико деценија само је Тито могао да одржи Југославију, потом је само Слоба могао да одбрани Србију, док сада само Алек може да обезбеди бољу будућност и посао за све. Кроз наступе његових страначких колега – уједно и државних функционера – стиче се утисак да само Вучић може да спроведе борбу против криминала и корупције и извуче Србију из блата у којем тоне. Међутим, да ли заиста може то само један човек? Заборавља се да појмови великих вођа воде ка аутократији, то јест гасе демократију.

Гласније се чују већ мишљења да под Вучићем се суптилно уводи диктатура, уз општенародну подршку управо због одушевљења његовим ликом. Сатирични клипови поводом његовог дела на завејаним путевима су скинути са мрежа много брже него што су се појавили. Сатиричне емисије на Радио Б92 јос нису враћене у етар, упркос тврдњама Вучића да он није наредио њихово скидање. Вести више пажње поклањају њему него премијеру државе, а о председнику да не говоримо.

Ипак, животни услови грађана у Србији, поготово младих, не иде у прилог Александру Вучићи. Незапосленост је непроменљива, док млади и образовани стручњаци морају да се мире са судбином да никада неће наћи посао у струци. Не стварају се услови у којима би се универзитетске дипломе опет вредновале. Привреда стагнира док непотизам као да све јача, посебно када су у питању запошљавања у државном сектору. Посебно у том сегменту се скандал за скандалом ниже.  Сваки покушај јачања култа личности Александра Вучића служи у бацању пепела на очи да би се заборавило на право стање нације, које је катастрофално.

Другим речима, када приметите да култ личности јача, знајте да је политика дотичне особе у исправљању стања земље све слабија и лошија.

Украјинске балистичке ракете су оборене системом ракетнe одбране Руске Федерације.

Украјински балистичке ракете су оборена систем ракетног одбране Руске Федерације. Збуњује Прича око покретања балистичких ракета, највероватније "Скараб Б" (Точка У) Тип, ос стране украјинске војске која није тако једноставна и невини као што може да изгледа на први поглед. У ствари, изгледа да су САД управо испробавали спремност руске ракетне одбране штита за праве борбе у регионима суседних  Доњецк и Луганск. Балистичке ракете су најмоћније оружје која украјинска војска има на располагању, као и најмоћније оружје које је икада користишћено у модерним оружаним сукобима. Важно је напоменути да су ове ракете  оспособљено да носе нуклеарне бојеве главе, а Украјинци, односно америчке војске, који су, у ствари, главни командири операције у источној Украјини, тачно знали шта раде.

Било је извештаја о три одвојена лансирања "Скараб Б" ракета. Занимљиво је да масовни медији нису пријавили никакве последице на терену која је требало да је резултатгађење циљева овог моћног оружје.Објашњење је једноставно - ниједна ракета није достигла своје циљеве, јер су уништени у ваздуху системом противракетне одбране. Још један доказ подршке збивања је велики фрагмент ракетног (бојеве главе управо испод 180 цм величине) пронађена на терену од стране милиције.Ракета се распала у ваздуху. Ако би пројектил  достигла свој циљ, неби било фрагментације ракете те величине, а бојева глава би савим сигурно било уништен.

Анти фашистички покрети немају ракетни системи одбране, што значи да мора да је пројектил оборен од стране руских снага. Посебно имајући у виду близину области на руској граници.Питање шта је коришћен да за обарање ових пројектила из неба је  и даље без одговора, и, највероватније, одговора неће бити (класификована информација). Још једна занимљива чињеница је да су новинска агенција (САД) ЦНН који су први емитовали причу о лансирању "Скараб Б" . Њихов извештај је заснован на информацијама добијеним директно из Пентагона, што подразумева да је циљ био да прималац информација буде Русија.САД су убрзо уверавали свет да су мета удара биле војне инсталације антифашистички покрета украјине (дакле не руска територија), а касније су западни медији умањили било какве други података у вети овог случаја.Амерички државни секретар Џон Кери је одмах после обарања балистички ракета хунтске власе дао изјаву позивајући на непосредно заустављање свим оружаним сукобима у источној Украјини. Највероватнији разлог за овај дипломатски преокрет био разговор између Лаврова и Керија који се догодио одмах након информација о ракетних лансирања постала јавна. Разговор је иницирала америчај страна и, занимљиво је  да је било потребно неколико покушаја да приволе руског министара иностраних послова да се сложи да одржи разговоре. Током разговора, Лавров је искористио прилику да донесе низ захтева. Тренутно обе стране избегавају тему.   Алармантно је сазнање да су Амерички јастребови смели да испите руске ваздушне одбране, али са друге стране то је олакшање да се види да Русија има поузданог система ракетне одбране.

У ову причу се уклапа и изненадна изјава Русије, да њена армија има оружија за које свет још незна да постоји!

ашто убијам Украјинце“ – исповест словачког добровољца у Новорусији

ДОЊЕЦК – Нисам више могао да гледам страдање братског руског народа. Моја породица се сложила са мојом одлуком да пођем у овај рат. Остајем овде до самог краја – говорио је почетком јула Словак Мирослав Рохач (45) који се са групом сународника придружио снагама Новорусије. Украјинске власти су недавно објавиле да су заробиле Рохача, а чак се спекулисало да је реч о Србину са лажним словачким пасошем. 

рохац Зашто убијам Украјинце исповест словачког добровољца у Новорусији
Мирослав Рохач у снагама Новорусије (Фото: вас.цас.ск)

У интервјуу са њим, који су крајем јула пренели словачки медији под насловом „Зашто убијам Украјинце“, Рохач је говорио да је у Новорусију стигло четворица Словака и да су смештени у диверзантској јединици.

- Стигли смо пре три недеље и смештени смо у кампу близу града Антрацит. У почетку нас је било четворица али се један вратио кући. Са нама има и Чеха. Ми смо јединица саботера, наш задатак је уништити и утећи – испричао је тада Рохач.

Подршка Срба значи 

Словачки аналитичар Иво Самсон каже да долазак страних добровољаца у Новорусију има снажан психолошки ефекат на проруске снаге.

- На страни проруских снага се бори на стотине добровољаца из Европе, а најбројнији су добровољци из Србије. Њихово присуство је важно за руску страну у смислу симпатија у свету. То је израз чињенице да су ове снаге нису изоловани и да их подржава део међународне заједнице. То је дефинитивно снажан импулс за побуњенике када људи долазе из света да им помогну - рекао је аналитичар.

рохац словаци Зашто убијам Украјинце исповест словачког добровољца у Новорусији
Словаци у Новорусији (Фото: вас.цас.ск)

Рохач је испричао да су оружје добили одмах по доласку у Новорусију, а да користе оружје које су предали Украјинци.

- Имамо најновије АК-74, снајперске пушке и јуришну пушку РГП. Оружја има на све стране, Украјинци га масовно бацају када дезертирају. Често током напада на њих целе јединице побегну – испричао је Рохач.

рохац2 432x487 Зашто убијам Украјинце исповест словачког добровољца у Новорусији
Словачки диверзант (Фото: вас.цас.ск)

Према његовим речима пут из Словачке за Новорусију трајао 56 сати, да су прво отишли до избегличког кампа одакле су их упутили на проруску милицију, а они су их одвели у центар за регрутацију. Мирослав Рохач је рекао да му је најтежи моменат био када је видео разнесени аутобус на којем је стајао натпис „превоз деце“.

Прочитајте још: 
Премијер Словачке поручио ЕУ: Нема санкција Русији, ми нисмо ваше овце!
ЕКСКЛУЗИВНО: Како се прикључити војсци Новорусије, колико кошта пут и где отићи
Обозревател: Информација о српским четницима у Донбасу одјекнула као бомба!

Тврдио је да он и други Словаци нису дошли у Новорусију да се боре као плаћеници.

- Нисмо могли да страдање братске нације гледамо скрштених руку. Морали смо да дамо свој допринос њиховој борби – говорио је Рохач.

Само заробљавање Рохача није потврђено, односно украјинске власти су показале његова документа али не и самог Рохача због чега се породица нада да је реч о манипулацији украјинске стране. Рохач је први грађанин ЕУ који је заробљен као борац Новорусије.


Извор: Правда

Добровољци

Већ извесно време се појављују информације о учешћу Срба на страни руског народа у Украјини, али за сада не постоје прецизни подаци о њиховој бројности. Светски медији су пренели вести о успеху српских добровољаца у Украјини. РИА Новости пише да је група Срба која се придружила самоодбрани Доњецка успела да одбије напад кијевске хунте и уништи украјинску артиљерију.
У извештајима се помиње формација под именом „Јован Шевић“, којом командује Братислав Живковић.
БЕСКРАЈНИ ПЛАВИ КРУГ, У ЊЕМУ ЗВЕЗДА
Историјски подаци говоре да су подручје на коме се сада воде најжешће битке у Украјини средином 18. века населили Срби. Они су напустили Војну границу (гранично подручје тадашње Хабсбуршке монархије и Османског царства насељено Србима) и потражили спас у царској Русији.
Не желећи да узгубе свој идентитет и потпадну под утицај Аустро-Угарске, 1752. године су се у другом налету под вођством пуковника Јована Шевића населили у данашњој Украјини и тамо основали насеља Нова Србија и Славеносербиа.. Срби су се брзо уклолили у окружење и након деценије постојања области су укинуте. Ипак јасно је да су оставили дубок траг на тим просторима.
Милош Црњански је у прослављеном роману Сеобе описао трагање Срба за уточиштем. Велика Русија је за Србе много пута кроз историју била једина узданица. И данас, судбински предодређени, стојимо на таквој позицији.
Везе између Срба и Руса трају вековима. Испреплетане су заједничким пореклом, културом, религијом, вредностима и изнад свега емоцијама. Срби и Руси су се борили увек на истој страни и били победници против сила одговорних за крваве ратове. Руски добровољци су долазили у Србију да се боре уз своју православну браћу у многим ратовима. Један од најславнијих композитора на свету Петар Иљич Чајковски, компоновао је Српско-руски марш 1876. инспирисан том темом. Звуци композиције описују страдање, пожртвовање и снагу. У Српско-турском рату на Моравском фронту српском војском је командовао генерал Михаил Черњајев. У близини Алексинца, у селу Горњи Адровац, налази се црква Свете Тројицe, подигнута у знак сећања на руске добровољце из Српско-турског рата. Подигнута је на месту где је 20. августа 1876. године погинуо руски официр Николај Рајевски, родом из Украјине.
Руски цар Николај II Романов 1914. године послао је писмо краљу Александру: „Док год постоји и најмања нада да се крвопролиће може избећи, сва наша настојања морају бити усмерена у том правцу. Ако, упркос нашој искреној жељи, у томе не будемо имали успеха, Ваше Височанство може бити уверено у то да Русија ни у ком случају неће остати равнодушна према судбини Србије.“
Русија није остала равнодушна. Да тада није ушла у Први светски рат и да цар Николај II није послао ултиматум савезницима (ако се савезништво може присилом склопити), српска војска би нестала у Албанији. Цена уласка у Први светски рат била је превисока за Русију, а за царску породицу она је значила смртну пресуду. Русија се од тог слома никад није опоравила. У Солуну на Зејтинлику, поред српских светих ратника, леже руски.
Културне и духовне везе Срба и Руса су нераскидиве, оне трају кроз читав Средњи век до данашњих дана.

ПЛАЋЕНИЦИ ИЛИ ДОБРОВОЉЦИ?
Руси су подржавали Србе и онда када руска власт није била вољна. Период Јељцинове владавине остаће у најгорем памћењу. Док су олигарси, уз помоћ Запада пљачкали Русију и делили плен са својим заштитницима, руски народ је живео на ивици опстанка.
Пре десет година, први пут ми се у Русији десило да неко непознат почне да плаче и да се извињава када је чуо да сам Српкиња. Када сретнете негде Русе, немојте да се изненадите. Ја сам била изненађена само први пут. Многи Руси осећају дубоку грижу савести зато што руска власт није заштитила Србију 1999. године, у време НАТО агресије. Амерички амбасадор у Београду узима ту несрећну околност као пример и аргумент уз захтев да Србија данас уведе санкције Русији. Русија тада није била под руском, већ под америчком влашћу.
Сетимо се да су се на Косову и Метохији 1999. године борили руски добровољци, као и у Босни неколико година раније. У Вишеграду стоји камени споменик са уклесаним именима Руса који су погинули у редовима војске РС. Разлози због којих су Руси долазили да се боре на страни Срба, поред вековних веза између наша два народа, били су правда, слобода и православље.
Што се тиче плаћеника, прву приватну војну компанију основали су Енглези 1975. године, да би Американци постали касније водећи у том послу. Велико ангажовање и формирање нових приватних војних компанија прати америчку експанзију на земље Блиског Истока. Основни циљ војске је заштита државе, док приватне војне компаније за циљ имају профит. Америчка влада ангажује неколико приватних војних компанија за своје потребе у Ираку и другим земљама које су окупирали. САД користе те ресурсе како би, уз помоћ страних војника (плаћеника), ратовале за своје интересе.
Амерички официри су кроз приватне војне компаније обучавали хрватске и муслиманске снаге у ратовима на простору бивше Југославије. Резултати тога су етничко чишћење Срба у Хрватској и специјалне операције у Босни, које су послужиле као аргумент за бомбардовање српских положаја.
Основна разлика између добровољаца и плаћеника је у мотивацији. Добровољци су вођени идејама пре свега, док плаћеници ратују због личног интереса (новца). Због тога плаћенике не интересује за кога ратују и који су циљеви послодаваца. Таква конструкција одговара САД јер тешко је поверовати да би неко из моралних побуда отишао да убија људе због нафте, ширења НАТО база или америчке хегемоније. У том смисли нико озбиљан не би поистоветио добровољце са плаћеницима.
ДРЖАВНИЦИ ИЛИ ПЛАЋЕНИЦИ?
Након репортаже руске новинске агенције о успесима српских добровољаца који се боре на руској страни, у српским медијима се појавило неколико текстова који су оштро критиковали учешће Срба у сукобу у Украјини, а премијер Александар Вучић је изјавио да они наносе огромну штету Србији. Најавио је измену Кривичног законика, којом ће се учешће грађана Србије у рату у страној земљи, сматрати тешким кривичним делом, са казном до 12 година затвора и позвао све доборовољце из Србије да се врате кући и брину о својим породицама.
Добровољци наносе штету Србији, јер је она сада посвећена европском путу, а европске вредности су нељудскост, подаништво, користољубље, похлепа, индивидуализам, хомосексуализам, неонацизам, крволочност, тероризам, лаж, неморал. Шта се друго може рећи о данашњој Европи, сателиту САД, чији емисари држе лекције о правима хомосексуалаца, док у Одеси неонацисти спаљују живе људе. Док у Доњецку, Луганску и Славјанску војска Украјине пуца на цивиле, децу, ЕУ критикује Русију и уводи јој санкције. Можемо да погодимо ко ратује заједно са украјинском војском: то су америчке приватне војне компаније, у којима ратују војници различитик националности, због новца.
Плаћање најамничке војске било је актуелно и у Средњем веку. Византија је увек била спремна да плати добре ратнике, чак је и Душаново царство златницима куповало стране војнике. Ипак, у одлучујућим биткама важни су мотиви. У Првом светском рату Срби који су живели на територији Аустро-Угарске и служили њиховој војсци одмах по преласку границе променили су страну. Аустроугарска војска их је плаћала, али не одлучује новац о победницима, па чак ни сила. Ово су речи аустроугарског војника после Церске битке: „Сјајни су момци ови Срби, они умеју да бране своју земљу. Тек у Србији 1914. схватио сам да је љубав према слободи малих народа јача сила од насиља великих и моћних. Тек овде сам схватио да неумитна сила-воља савлађује све, а да је слабост силе у томе што верује у силу“.

Не знам да ли је неко својевремено Чарњајева и Рајевског називао плаћеницима, али, када премијер Србије помиње добровољце и плаћенике, онда треба да дефинише која је разлика међу њима и да на основу тога објасни какву штету Србији наносе плаћеници а какву добровољци. Можда добровољци иду у рат јер не трпе неправду, не могу да гледају како кијевска хунта убија цивиле, хоће да помогну својој православној браћи да се одбране од неонациста или имају жељу да се одуже на исти начин на који су и Руси нама вековима помагали. С друге стране, зар није по Србију далеко штетније то што припадници Војске Србије одлазе на заједничке вежбе са УЧК терористима (тзв. припадницима безбедносних снага лажне државе Косово) и злочиначком НАТО организацијом? Да ли су представници власти изразили забринутост због тога што се у јужној српској покрајини, за америчке потребе, обучавају муслимански екстремисти који затим иду у Сирију, Ирак а можда и Украјину? Или јужна српска покрајина не сме да се помиње? Сва та питања су у надлежности власти, и сваки одговорни државник би био дубоко забринут због њих. Уместо да се бави најважнијим националним и државним питањима, премијер се бави вољом појединаца. Бојим се да није у питању брига, већ примедбе властодаваца из Вашингтона и Брисела.
Посебно треба узети у обзир да оцене о плаћеницима и/или доборовољцима долазе од некога ко је у прошлости регрутовао људе да се боре за идеале којих се данас не сећа. Карлобаг-Огулин-Карловац-Вировитица. Шта је са онима који су дали своје животе за те прошле идеале?
На оне који су отишли у Украјину да за новац пуцају у цивилно становништво (на страни кијевске хунте) не би ли изазвали братоубилачки рат између Руса и Украјинаца не вреди трошити речи. То су прави заступници САД, пси рата, спремни на свако зло зарад личних интереса. Баш као што је Америка спремна да уведе цео свет у сукоб ако је то шанса за останак на трону.
Велики људи, победници, увек иду за својим идејама, не за новцем. Несумњиво је да ће српски и руски народ увек стати на исту страну. Зато премијер не мора да брине ни о плаћеницима, ни о добровољцима, ни о српско-руским везама, ни о НАТО, ни о Косову и Метохији. Све ће доћи на своје место, по утврђеним историјским правилима. Само су нам потребни стрпљење, и вера.

---

Извор: Нови Стандард