Вучић култ личности

Слика Србије је обишла свет. Војводина у белом и у њој завејана возила на путевима. Рекло би се ништа необично за ово доба године и пратеће непогоде, иако се овако оштре временске прилике дуго нису појавиле. Међутим, није та снежна слика била довољна да усмери светску пажњу ка Србији, већ оно што је учинио први потпредседник владе Србије Александар Вучић  – појавио се на месту дешавања и почео да спашава завејане путнике. Занимљиво је ипак што се тај херојски чин догодио месец дана пред парламентарне изборе, на којима се очекује његова апсолутна победа.

Швајцарски лист Ноје Цирихер Цајтунг (Неуе Зüрицхер Зеитунг) се критички осврнуо на култ личности који се у Србији ствара око лика и дела Александра Вучића. Критика се заправо упућује на опозицију и своју немоћ да се консолидује, али и контролу медија због чега новинари примењују аутоцензуру у својим освртима на Вучића. Уз саплитање гологлаво извлачење возача и деце из залеђених из завејаних возила је само део имиџа који се граде око моћног српског политичара. Вреди напоменути да од како је Александар Вучић преузео власт пре скоро две године, адути борбе против корупције, довођење арапских инвеститора, преговори са Приштином, хапшење тајкуна и грандиозних пројеката који ће изменити лични опис Београда су неки од елемената стварања његовог култа личности.

Уз то иду и неке мало мањи детаљи који се додају као зачини на већ добро припремљено јело. Наиме, Александар Вучић је провео годину дана у британском граду Брајтону, улећи енглески језик – знање које је демонстирао својим обраћањем Уједињеним нацијама – и радећи свакакве послове, макар је он то тврдио. Такође, бавио се активно кошарком. Реч је дакле о комплетној личности, једином способном да води Србију у бољу будућностл – макар се такав утисак стиче.

После скоро четрнаест година транзиције ка демократији у Србији изгледа да је тај процес пуко пресипање из празног у шупље. Пре неколико деценија само је Тито могао да одржи Југославију, потом је само Слоба могао да одбрани Србију, док сада само Алек може да обезбеди бољу будућност и посао за све. Кроз наступе његових страначких колега – уједно и државних функционера – стиче се утисак да само Вучић може да спроведе борбу против криминала и корупције и извуче Србију из блата у којем тоне. Међутим, да ли заиста може то само један човек? Заборавља се да појмови великих вођа воде ка аутократији, то јест гасе демократију.

Гласније се чују већ мишљења да под Вучићем се суптилно уводи диктатура, уз општенародну подршку управо због одушевљења његовим ликом. Сатирични клипови поводом његовог дела на завејаним путевима су скинути са мрежа много брже него што су се појавили. Сатиричне емисије на Радио Б92 јос нису враћене у етар, упркос тврдњама Вучића да он није наредио њихово скидање. Вести више пажње поклањају њему него премијеру државе, а о председнику да не говоримо.

Ипак, животни услови грађана у Србији, поготово младих, не иде у прилог Александру Вучићи. Незапосленост је непроменљива, док млади и образовани стручњаци морају да се мире са судбином да никада неће наћи посао у струци. Не стварају се услови у којима би се универзитетске дипломе опет вредновале. Привреда стагнира док непотизам као да све јача, посебно када су у питању запошљавања у државном сектору. Посебно у том сегменту се скандал за скандалом ниже.  Сваки покушај јачања култа личности Александра Вучића служи у бацању пепела на очи да би се заборавило на право стање нације, које је катастрофално.

Другим речима, када приметите да култ личности јача, знајте да је политика дотичне особе у исправљању стања земље све слабија и лошија.