Они који проповедају да Србија остане по страни великих сила односно да остане „неутрална" су они који не знају сварити цеокупну политичку слику или су то они који свесно раде за западне силе! Jeдно је када Америка са 300 милиона грађана изјави да је неутрална (као у II светском рату), а друго је окрњена Србија са 7 милиона становника.
Србија (Југославија) је раније била неутрална, да би данас била доведена до дна у којем уништавање Србије није крај и да ли смо данас спасени? – Нисмо!
Србија - са мање становника него икада до сада, наводно броји нешто изнад 7 милиона , у којој пензионери чине највећи постотак становништва, гарнитура „са једном ногом у гробу", па ко да брани државу?
Неутралност се не ствара речима него памећу, снагом привреде и физичком (војном) снагом. Управо свиме оним што је у данашњој Србији потпуно уништено.
Имамо „просрпску владу" која се непрекидно саставља по диктату Запада. Сви састави Владе које су од 5. Октобра 2000. Постојали били су пилот-план за све друге владе, од Ирака до Украјине. Уз помоћ исламских фундаменталиста и нео-нацистичких група - од балтичких држава до Југославије, и данас у Србији. Вучић, Тадић и Ђинђић су у блиском политичком и идеолошком сродству америчког плана за (освајање) свет(а).
Када су у питању Вучић, Николић и Динкић, који су се и те како показали као неподобни са моралног и принципијелног становишта, су ништа друго до део те нео-нацистичке управе, која врши - како ДулеБГ добро каже - тиху диктатуру над Србијом. Ако узмемо у обзир чињеницу да је Србија држава српског народа и других мањина, као и да није држава политичких странака које све раде без питања односно које не питају народ шта жели, јасно нам је да тај народ за њих не постоји, осим када се организују намештени избори, на које народ нема никакав утицај, јер се после првог круга гласања по обичају склапају коалиције о којима народ није могао ни да сања! Народ је ту да фингира демократију и даље да залуђује оне гласаче који нису свесни политичке околине.
Па се сваки који се брине за ову окрњену Србију треба упитати: где је ту неутралност? Да ли нас неко у последњих 14 година питао како желимо да живимо, док је за то време власт све радила не би ли се залепили за протестанско-католичку Западну Европу. Да ли нас неко питаo или ponudio избор за сједињење са Русијом? У последњих 14 година Русија као и да не постоји за овај простор. Нешто мало дају старе руске серије, али је то превара пред изборе – седатив за оне који су нешто као прогледали.
Мантрање о неутралности није ништа друго до куповине времена и простора за деловање „демократа“ чији је задатак да обезбеде прелазак Србије у западне руке, као што се данас и ради. Српски народ већински није за Нато и ЕУ. Жели блискије везе са Руском Федерацијом. При томе је једини присутан на српском простору баш тај Запад, који не жели освешћење Србије, све док Србија не буде чврсто у њиховим рукама. Што опет не значи да ће Србија бити део ЕУ!
Коштуница, Ђинђић, Динкић, Вучић, Дачић и Николић су сви од реда претходници или следбеници онога што се десило или данас дешава у арапским и словенским земљама - сви су они део те фашистичке нео-колонијалне политике и нема разлике између њих и Тимошенкове, и Турска - потпуно су исти!
Где постоји могућност да Србија опстане као неутрална земља? Разлог због којег је Коштуница гурао неутралност је следећи: мантрати о политичкој и војној неутралности (при чему је стварно стање на терену ураво супротно – немамо ни једно ни друго) је једини начин да се заправо неутралише негативно историјско искуство који Срби имају са Западом. Политичко искуство Срба са Западом је такво да са њима никада нисмо имали позитивни напредак, већ само катастрофалне и кардијалне грешке. Да би покопао Србију и остранио било какву могућност отрежења, као и било какву идеју о српско-руском уједињењу - спасу Србије код свог великог и моћног брата, Запад је смислио перфидан и покварен анти-српски пут! Идеја и став о неутралности државе би онемогућила политички и физички опстанак и напредак Срба - најстаријег народа на Балкану. Али би сасвим сигурно омогућили остварење старог екпанзионистичког западног сна о проширењу на Исток и освајање српског простора. Да би у наставку и даље користили Србију за своје циљеве, која би за Запад на онај или овај начин ратовала у ту корист. Западни утицај се никада не би прекинуо, све до нашег нестанка,
што би лакше запад добио ширење старе англосаксонске жеље – ЕКСПАНИЈА НА ИСТОК!
Са чим може србија да ту неутралност одржи'? Пара нема, снаге нема, држава разбијена на регионе и окрњена док у сваком министарству седи западњак да би нагледали, коригували наше битне одлуке, ... и?
Дакле неутралност је подметнута као „спасилачка идеја“, док је управо идеја без икаквог покрића – неутралност није ништа друго него идеја која би држала србију укопану на месту где јесте а то је да никада не пође на пут ка Русији и ту међу својима крвно и верски исти нађе свој спас и мир!
