понедељак, 14. јул 2014.

ФБР ИНТЕРВЈУ са Љиљаном Татић – TS Imperial Clearing House: Колико та фирма и да ли уопште кошта грађане Србије…

Интересантну «прашину» је подигла ових дана вест да је на четвртом месту по вредности капитала у Србији фирма која има страни назив, па се одмах нагађало о томе – како то да фирма «нема активности и нема раднике», нема рачун и трансакције, а онда и ланчано – да ли је то можда и нека од «фирми које перу паре»… Питали смо се после свега прочитаног и да ли постоји могућност да Србију, на крају ове приче та фирма тужи, и тако нам за новинарска писанија која су објављена како неко рече – „тек да се дигне прашина“,  доделе плаћање неког „судског пенала за неистину“ из државног буџета (односно народних пара)… Колико је озбиљна вест показује објава у дневном листу АЛО, али и рубрика ЕКОНОМИЈА у дневном листу ПОЛИТИКА ових дана, од шест последњих вести чак четири су о сувласнику фирме Љиљани Татић и фирми TS Imperial Clearing House.

Када радимо разговоре са нашим саговорницима увек ставимо акценат на оно питање колико то, и да ли уопште кошта грађане Србије, да ли и колико утиче на нашу економију (у овом случају је о томе реч) или неку другу важну област живота човека у Србији… Покушаћемо да дођемо до одговора у разговору са Љиљаном Татић.
13.07.2014. за ФБР разговарала Биљана Диковић

  • Из САОПШТЕЊА које је објављено на страници фирме TS Imperial Clearing House, које можете прочитати на линкуhttp://tsibanking.wordpress.com/2014/07/09/saopstenje-za-javnost-press-release/ сазнајемо разлоге због којих ова фирма, иако регистрована по свим законима Републике Србије, има вредан капитал а нема ни раднике ни рачун у Србији…
ДА РАЗЈАСНИМО НА САМОМ ПОЧЕТКУ…
„Реч је о ПРИВАТНОЈ ФИРМИ под именом TS Imperial Clearing House која је регистрована у Србији са 20% удела једног лица, већински власник су клијенти из иностранства, односно страна кипарска фирма. Ово предузеће није купљено парама народа покраденим и изнетим из Србије. Ова фирма није учествовала у некој афери која оправдава сумњу и позив органима да преиспитају и позив пореским органима да се њоме “позабаве”. Фирма није купљена у поступку приватизације са имовином и радницима под повлашћеним околностима које је давала држава Србија. Није ни била друштвена или народна својина Србије, оне која је бесрамно ПРЕВЕДЕНА у државну а затим продата “страним инвеститорима” (у преводу, партијским синовима и ћеркама које данас зовемо БИЗНИСМЕНИМА). Ова фирма није ни током санкција деведесетих преведена на физичка лица која су их после 2000. године уз благослов нове демократије ПРИСВОЈИЛА заједно са народним новцем који је стајао на рачунима кипарских банака. Чак ни сувласници у овом предузећу немају никакве везе са постудбашким синовима и кћерима који су током транзиције од народних пара постали милионери и милијардери. Ову фирму није финансирала ни банка (ХИПО) која је створена од капитала покраденог из трезора српских и Југословенских банака, чак није на списку корисника неповратних милионских кредита које је та банка давала а затим за провизију отписивала, да би крвави и покрадени колатерал унела из аустријских подрума у регуларне новчане токове. Ово предузеће није на списку Јавних предузећа које противно сврси постојања ствара сопствени профит који не уплаћује у државну касу (а истовремено повећава услуге корисницима, народу иако постоји да би те услуге биле јефтиније)… Ово није јавно предузеће у Србији па да са правом бринемо о томе како се господари народном имовином…“ – каже за СРБски ФБРепортер Љиљана Татић.
logo (2)abcd
TS Imperial Clearing House је финансијска организација која се бави финансијским инжењерингом и послује за рачун својих клијената на пољу инвестиционог банкарства, односно, да се боље разумемо – управља имовином и новцем за рачун клијента који је своју имовину (новчану или неновчану) дао на управљање овој организацији. Оснивачки капитал фирме је 24.000 динара, али вредност унетог капитала је по НБС статитистици четврти у Србији и износи 184 милијарде динара.
* Чиме се бави ваша компанија? Ко су Ваши клијенти? Какве користи има онај ко послује са Вама? Како је планиран губитак, који претпостављамо да имате, јер пословање у Србији нисте фактички због проблема око отварања рачуна?
- Наши клијенти су грађани мултинационалне компаније, осигуравајућа друштва, локалне самоуправе и јавне институције, интернационалне организације. ТСИ је развио низ брокерских услуга специјално дизајнираних да помогну ВИП клијентима, централним кредитним институтима, монетарним властима и међународним финансијским институцијама у управљању својом имовином, средствима, вредним радовима, драгим камењем, девизним и златним резервама.
Ми смо подршка купцима који траже безбедност, ликвидност и повраћај средстава. То су три основна стуба на којима стоји њихов разлог за пласман средстава преко ТСИ. Да обезбеди сигурност кредитни институт је изградио значајан акцијски капитал и довољне резерве. Наш губитак се планира у висини одобреног буџета од стране оснивача и не доводимо у ризик поверену имовину наших клијената…
* Да ли сте изабрали да послујете у Србији због пореских олакшица на ту врсту капитала?
- Тачно је. Имовина наших клијената је у злату и дијамантима, тачније – имамо концесије на руднике злата и дијаманата. Унели смо ту имовину у Србију јер су се моје идеје и процене претходно показале добрим тако да сам стекла велико поверење улагача. Мој мотив је био да поставимо нашу земљу на место лидера у Европи за одређене послове и да се из тих послова које будемо радили за њих у Србију слива провизија. Повлашћени трговински односи са Америком и Русијом су били велики адут да се одлучимо за Србију. Проценили смо да би цео „процесинг“ уз помоћ наших програмера и банака могли да радимо из Србије. На пример – идеја је да ми направимо Pay Serb уместо да дајемо дозволу некаквом Pay Pal-у јер када људи плаћају, купују, продају, провизија треба да остаје у Србији а не да иде тамо негде одакле Pay Pal и слични, послују. За такве банк-процесинг послове нам је свакако потребан као обезбеђење неновчани капитал и ми смо га, између осталог, и зато унели у Србију.
* Како бисте, на пример, могли да помогнете Србији у пословању, а да то грађанима донесе корист, не штету какву су јој нанеле неке стране фирме које су пословале на овим просторима…
- Једноставно је. Када унесете велики капитал у земљу онда вам тај капитал гарантује да можете учествовати у финансирању пројеката велике вредности, као што су на пример путеви, насеља, електране, железнице итд., пројеката који захтевају и сигурну гаранцију средстава. Оног момента када се укључимо у такву врсту финансирања, а по налогу наших клијената који су заинтересовани за тај пројекат, потписују се уговори – банке, наш клијент и представник државе у којој се пројекат изводи. Све трансакције се остварују преко рачуна банака и потпуно су транспарентне за јавност и свака сумња да се ми бавимо неким нелегалним пословима је немогућа и неоснована. Ми имамо имовину наших клијената која је пријављена, регистрована, валоризована и на основу које смо издали хартије од вредности. Поједноставићу, имовина наших клијената је основ и гарантни фонд за обезбеђивање кредитних линија у име и за рачун наших клијената, а банке су те које ће дати или неће дати кредите после процене ризика нашег регистрованог колатерала.
* Да ли је у току било где у свету пројекат у који је уложила пласмане Ваша компанија, или шта је већ урађено…
- Да, у плану су два велика пројекта од којих је један већ почео, а други је у припреми, изградња два града у Ираку. Покренули смо неке пројекте у Африци, у Јужноафричкој републици и Боцвани која ће бити главни трејдинг-центар у Африци, ту имамо контакте и подршку њихове Владе, желе да им помогнемо да развију берзу која је недавно регистрована као државна агенција. Радили смо на неколико пројеката државног карактера у Боцвани, углавном у секторима енергетике, финансија, транспорта и пољопривреде (изградња 600MW термо-електране, неколико великих соларних фарми од по 50 MW, унапређење железничког транспорта са обновом локомотива и разних врста вагона, авио-компанија, итд). У Јоханезбургу је нас представник и директор Бобан Петровић, наш познати кошаркаш и он је уједно задужен за ИТ, а у Боцвани је директор Драган Шобота који може да изнесе детаље о свим нашим афричким пројектима. То су наши људи који су овој компанији, а остали су странци. Канцеларију и регистровано представништво имамо и у Америци, као и пословне рачуне код америчких банака, а идејни творац наше компаније и директор у САД је господин Paul Cnnelly. Он је нажалост, недавно преминуо и то је велики губитак за нас, који је такође утицао на наше послове које смо планирали у вези Америке.
* Какве користи има онај ко послује са вама?
- Ми имамо лични и дискретни однос са клијентом. Помажемо му да идентификује своје финансирање и инвестиционе потребе и квантификујемо њихове изложености ризику; да одреди финансирање и инвестициону стратегију за оптимално смањење изложености ризику; формулишемо техничку алтернативу. Оптимизујемо одлуке заједно са клијентом, вршимо глобалне брокерске услуге…
* Рекли сте да нећете радити у Србији већ из Србије? Који је ваш циљ?
- Наш циљ је да припремимо и понудимо релевантне производе, услуге и ефикасне процесе и тиме се развијемо у водећу европску и међународну финансијску групу. Ја сам навела Моби-кеш као плаћање преко мобилног телефона у реалном времену и Банк-процесинг за компаније и физичка лица за плаћање и наплату путем интернета такође у реалном времену.
ТСИ (TS Imperial Clearing House) тежи инвестиционој стратегији фокусираној на комбиновању предности диверзификације са интензивном кредитном и маркетинском анализом ризика на тржишту. Да би се обезбедила ликвидност, кредитни институт је спреман да уступи своје инвестиционе инструменте (Бондове) клијентима за малу цену и на тај начин брзо и флексибилно реагује на њихове потребе. ТСИ такође нуди атрактиван и конкурентан профит на средства депонована од стране банака, кредитних института и међународних организација.
* Догодило се да банке избегавају да вам отворе рачуне…
- У свету је развијена пракса приватних Банкинг-консултантских кућа чији су власници људи који раде у банкама. Зато, када се независна институција појави и жели да ради такав посао, они, преко чиновника који су у ланцу, покушавају да одбију таквог клијента као могућег конкурента, не банци, већ приватним интересима некога унутар банке. У Србији мислим да је у питању неспоразум са Сбер-банком који је повукао домино ефекат. Због тога смо тражили да се преко Народне банке разјасни позиција па ћемо наставити са радом када се то реши.
Businessman
* Интересантно је да се Ваша фирма бави финансијама а да су банке у Србији одбиле отварање рачуна… Питамо се да ли је то ипак неразумевање суштине или се нешто друго „ваља иза брега“ у облику – политике или банкарског лобија…
- Ми се бавимо финансијским услугама и незамисливо је за наше пословање да нам било која банка одбије отварање рачуна. Због проблема у Србији смо зауставили планиране пројекте и уложили коначни приговор и захтев Народној банци још 1. новембра 2013. године са захтевом за поступање, на који још увек чекамо одговор. Дубоко неразумевање банкарских послова, страх и банкарско-политички лоби који ради у оквиру својих затворених пословно-политичких кругова су разлози зашто моја фирма TS Imperial Clearing House још увек не послује у Србији и нема запослених…
* Пракса је да банке у Србији клијента који има средства код њих на рачунима ништа не пита, пласира његов новац како и где хоће, да га и не обавести о томе и без његове сагласности. Скоро да нигде нема камате, или чак има негативне камате на депозите, банке обавезно наплаћују такозвано „одржавање рачуна“, банка сигурно зарађује… и то су нажалост сазнали многи у овој земљи… Објасните нам начин на који ради Ваша фирма и шта значи рејтинг  који ова фирма има…
- Када ми управљамо новцем наших клијената ми немамо право да користимо тај новац нити да га пласирамо без сагласности нашег клијента на начин како то раде банке. Немамо могућност мултипликације активе, наш посао је да преговарамо са банкама, пратимо инвестирање новца и обезбедимо да клијент добије зараду од тих пласмана. То наравно не одговара банкама јер директно угрожава њихову досадашњу праксу којом профит грађана и привреде приказују као сопствени профит.
Имовина која је унета у компанију је имовина наших клијената који су нам је поверили ради инвестирања у пројекте и то је неновчани капитал чија је вредност мерљива у складу са начином који банке и финансијске организиације препознају и провењују вредност имовине, на основу замона и процене ризика улагања. Предузеће одговара својим купцима до висине унетог капитала. Наш унети капитал који је по параметрима Poorsa, или Woterprajsa или Ficha (агенција за процену ризика) на нивоу 5А(НАЈСИГУРНИЈИ), је знак да је наш капитал сигуран. На пример, на Кипру све банке имају ниво С, рејтинг Србије је В, а скала је од највећег ризика Dдо најмањег ризика А.
И поред свега наведеног нико није препознао да смо ми потенцијално веома добра и јака фирма која може да конкурише за фондове светских платформи у разним областима, нити се обазирао на захтеве и предлоге које смо дали, чак наши пројекти нису никада ни стигли на разматрање иако смо упутили писмо министарству финансија и указали на проблеме. Мислим да је разлог оваквог понашања страх, незнање и корупција. Страх појединаца којима смо се обраћали да ће изгубити посао или политичку позицију јер смо компанија чији рад не разумеју и која није политички препоручена. Незнање јер су веома високо позиционирани људи који не знају да раде свој посао и да препознају потенцијал, па да у складу са тим укажу адекватну пажњу. Корупција јер нисмо део затворених кругова у којима се завршавају послови уз провизије већ се појављујемо као било које друго предузеће и не тражимо повластице већ само право да радимо које је Уставом Србије загарантовано сваком појединцу.
* Приметили смо, када смо припремали питања за овај разговор да Ваша фирма нема званични веб сајт, већ неку врсту блога…
- ТСИ има свој званични сајт и то је пре свега оперативни сајт преко кога наши клијенти комуницирају са нама и дају налоге за плаћање. Званични сајт је алат који служи за комуникацију са постојећим и будућим клијентима и приватне банкарске услуге које вршимо везано за private banking услуге и услуге клиринга хартија од вредности. Клиринг хартија на овај начин иначе раде још две куће у свету, Blumberg и Euroklear.
Блог је информативни портал који ће у будућности постати српски Вол Стрит журнал, наравно када се буду прикључили људи који ће допринети тако постављеном циљу.
Ми немамо потребу да се рекламирамо преко такозваних мејн-стреам медија, јер развијамо п2п – “peer to peer” и бизнис и рекламу. Директна комуникација са клијентима, социјалне мреже и појединачне препоруке су начин наше комуникације са јавношћу. Транспарентност пословања је императив, али само за субјекте који су заинтересовани а не за јавност генерално јер јавност нема никакве користи нити штете од нас, а ми од малициозних полуга које постављају призму кроз коју се формира јавно мишљење можемо да имамо само штету.

Нема коментара:

Постави коментар