петак, 4. мај 2018.

Преци данашњих Румуна и Молдаваца


Александар IV, војвода Молдавије пише само на сербском језику
Picture
​Личност на фресци: Александар IV[1] (15??-1568), војвода Молдавије (владао: 1552-1561 и 1564-1568) у манастиру „Рашка“. Био је ванбрачни син Богдана III - Слепог[2] (1478-1517), војводе Молдавије (владао: 1504-1517).
Сликарска техника: фреско сликарство
Време настанка фреске: 16. век.
Локација фреске: Mănăstirea Râşca (Râșca, România: 1991-)
Војвода Александар IV је 1552. године оженио Роксанду[3] (1538-1570), ћерку деспотице Јелене Бранковић Младеновић[4] (1490-1553) и Петра IV[5] (1487-1546), војводе Молдавије (владао: 1527-1538 и 1541-1446), са којом је имао два детета, тј. синове Богдана IV[6] (1555-1574), војводу Молдавије (владао: 1568-1572) и Стефана (15??-после 1606. године у Русији).
Александар IV је такође имао и четири ванбрачна сина (Арона[7], Петра VI[8], Илију[9] и још једног Петра[10]).

Његов деда (по оцу), војвода Стефан III - Велики[11] (1433-1504), војвода Молдавије (владао: 1457-1504), оженио се 1478. године, по четврти пут (и последњи) за Марију Војкицу Басараб[12] (14??-1511), ћерку Радула III - Лепог Басараба[13] (1435-1475), војводе Влашке (владао: 1462-1473) и Мариje Деспинe[14] (око 1440-1500), племкиње из Сербске деспотовине (1402-1459).

Стефан III ће у браку са Маријом Војкицом имати сина наследника Влада-Богдана III - Слепог, оца Александра IV.
​[1] Рум. Alexandru al IV-lea Lăpuşneanu.

[2] Рум. Bogdan al III-lea cel. Војвода Богдан III је у бици против пољско-литванске војске у Буковини, октобра 1497. године, остао без једног ока, те отуд и онај његов надимак – „Слепи“, или „Једнооки“.

[3] Рум. Ruxandra или Roxsadra.

[4] Деспотица Јелена се удала 1530. године за Петра, војводу Молдавије.

[5] Рум. Petru al IV-lea Rareș. Рареш (рум. Rareș) – надимак, који означава особу „ретке косе“, али тај је термин у овом случају „неисторијски“, тј. исти представља један од бројних историјских фалсификата румунских (квази)историчара (читај: германске историјске школе). Петар IV је полубрат (по оцу) Влада-Богдана III - Слепог.

[6] Рум. Bogdan Lăpușneanu.

[7] Рум. Aron Vodă, или Aron Tiranul.

[8] Рум. Petru Cazacul.

[9] Рум. Ilie, или Iliaș.

[10] Рум. Petru.

[11] Рум. Ștefan al III-lea (или Ștefan cel Mare).

[12] Рум. Maria Voichița,

[13] Радул III је рођени брат Владислава-Влада III Басараба - Змајевића (1431-1476), војводе Влашке (владао: 1448, 1456-1462 и 1476). Влад III је био његов најмлађи брат и трећи син Владслава-Влада II - Змаја (1393-1447), војводе Влашке (владао: 1436-1442 и 1443-1447). У Румунији њега (данас) нетачно зову – Vlad Țepeș, пишући и изговарајући његово име на језику и писму које он није познавао. Иначе, због престижног чланства свог оца у витешком „Реду змаја“, добио каснији надимак – „Dracula“ (Син змаја, или Змајевић), а нешто касније ће и сам постати члан истог Реда. Поред већ поменутог надимка, Германи/Немци (са којима је био у завади) су му додали и надимак Набијач/Убица (рум. Țepeș), због начина убијања „набијањем на колац“ заробљених непријатеља (Stoicescu, Nicolae: „Vlad Tepes: Prince of Walachia“ (București: Editura Academiei Republicii Socialiste România, 1978, стр. 133). Надимци „Dracul“ и „Țepeș“ (у облику како их сада видимо) немају везе (у начину изговора и писања) са средњовековним сербским језиком Влашке, тј. израз „Dracole“ појављује се први пут у документу од 8 аугуст 1475. године, који је писао на латинском језику, Владислав се потписује као »Владислав Змајевић, војвода дела Трансилваније« (лат. Wladislaus Dragulya, Wayvoda parcium Transalpinarum), а два месец дана касније (13. октобра 1475. године) он се помиње у мађарском документу (такође на латинском језику) као »наш верни Змајевић« (лат. fideli nostri Drakwlye) другим речима у овој форми само на латинском језику (Stoicescu, Nicolae: „Vlad Țepeș“ – București: Editura Academiei Republicii Socialiste România, 1976, str. 154), док надимак „Țepeș“, у данашњем латинизованом и румунизованом облику измишљају каснији румунски историчари, а сам тај појам се појављује везан за Vlada III, далеко после његове смрти, тј. тек око 1550. године (Institutul de Istorie din Cluj: „Anuarul Institutului de Istorie Cluj-Napoca“, № XXXV – Cluj-Napoca: Academiei Române, 1996, стр. 29-34).

[14] Надимак Деспина нам јасно говори да је ова племкиња из деспотске породице Младеновић-Бранковић, која је у то време владала Сербијом. Серби, који су владали Влашким и Молдавским војводствима, веома често су се орођавали са сербским владарским породицама Рашке, Зете или Босне.
Picture
Опис: Писмо које је 18. juna 1566. године Дубровнику[1] упутио Александар IV[2] (15??-1568), војвода Молдавије (владао: 1552-1561 и 1564-1568).

Извор (назив дела): „Monumenta serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii“
Стране књиге: 557-556
Аутор: Franz Ritter von Miklosich (1813-1891), тј. Franc-Fran Miklošič, словеначки филолог
Издавач: Guilelmum Braumüller
Место штампања: Wien (Kaiserthum Oesterreich/Kaisertum Österreich: 1804-1867)
Година издања: 1858
Језик: латински и сербски
Писмо: латиница и ћирилица
Picture
​Личност на фресци: Марија Војкица Басараб[1] (14??-1511), ћерка Марије Деспине[2] (1440-1500) и жена Стефана III - Великог[3] (1433-1504), војводе Молдавије (владао: 1457-1504).
Сликарска техника: фреско сликарство
Фреска после рестаурације.
Време настанка фреске: 15. век.
Локација фреске: Biserica Sfântul Ilie (Sfântu Ilie, Șcheia, România: 1991-)
Picture
​Личност на фресци: Роксанда[1] (1538-1570), ћерка деспотице Јелене Бранковић Младеновић[2] и жена војводе Александра IV[3] (15??-1568), војвода Молдавије (владао: 1552-1561 и 1564-1568).
Сликарска техника: фреско сликарство
Време настанка фреске: 16. век.
Локација фреске: Biserica Sfântul Nicolae, Mănăstirea Bogdana (Rădăuți, România: 1991-)