Влада Србије и Александар Вучић, осим конфликта са Русијом, почетком септембра објавиће и рат грађанима Србије.

Изрод и народ

На дан 7. јула ове године, у Горком надомак Москве, делегација Србије коју је предводио Александар Вучић (присутни су били још и министар енергетике и рударства Александар Антић, министар привреде Душан Вујовић и градоначелник Београда Синиша Мали), чврсто је обећао председнику владе Руске федерације Димитрију Медведеву да Србија ни на који начин неће угрожавати до сада постигнуте споразуме са Русијом, упркос томе што она стреми уласку у Европску унију. Било је довољно само месец дана, па да Вучић погази сваку реч коју је тамо изговорио. Водећи унизну и велеиздајничку политику, Вучић је решио да се сурово обрачуна са грађанима Србије, стално понављајући да су га они довели на то место. А он је кренуо у отпуштања са посла, сечом струје, исељавања из стана, нападом на труднице, обданишта, школе, градски превоз, а све са циљем потпуног уништења сваког живота у Србији. Чим је из Немачке стигао захтев да Србија укине увоз прехрамбених производа у Русију, Вучић је то свечано прихватио, истовремено рекавши како "Србија неће уводити санкције Русији". То је суштина Вучићеве политике: Косово је наше, али је уствари њихово. Нећемо одредити санкције Русији, али ћемо обуставити извоз. Хоћемо да нам Русија модернизује енергетику, да нам да најквалитетнију нафту и гас, али ћемо да вршимо истрагу у вези продаје НИС-а. Србија је, захваљујући тој политици, на дну. Ни то није довољно, па Вучић ове јесени спрема обрачун са грађанима Србије, насиљем, наметима, сечом струје сиротињским домаћинствима, одузимањем социјалних права, укидањем помоћи сиромашним грађанима, трудницама, деци...На сцени је брутална одмазда Запада за оно мало слободног и слободарског духа које је још код Срба преостало, након свих понижења и удараца које је ова земља доживела. Како споља, тако и изнутра. Последњих дана августа месеца, Немачка је упутила званичан захтев Србији да не користи државне подстицаје пољопривредним произвођачима за извоз прехрамбених производа. Захтев, који је српској јавности представљен као "демарш", позвао се на став шефова дипломатија ЕУ да земље кандидати за чланство буду солидарне кад је реч о економским санкцијама које су уведене Русији. Оваква дрскост и невиђено насиље над Србијом, није запамћена још од времена окупационих власти за време Другог светског рата, када је Наредбом Управе за ратну привреду и наоружање врховне команде Вермахта, од 6. априла 1941. године, генерални опуномоћеник за привреду у Југославији, Франц Нојхаузен, наредио пуковнику Браумилеру, шефу Војнопривредног штаба Југославије, да српски сељак производи храну само за окупационе власти. У овом случају, мада нема никакав чин, улога пуковника Браумилера дата је Александру Вучићу и он је то без поговора прихватио. Јасније речено, он ће кроз одлуке владе и надлежних министарстава спречити било какву могућност да држава врши откуп од сељака. Његова изјава, да ће Србија, упркос вољи Немачке, ипак извозити храну у Русију, обична је лаж, јер су немачки медији објавили да је "постигао договор" да Србија званично не уведе санкције Русији, али да ће обуставити извоз, за који са Руском федерацијом има широм отворена врата. Само неколико дана раније (16. августа ове године), руски амбасадор у Београду, Александар Чепурин, изнео је Вучићу могућност да би Русија повећањем цена гаса могла да отера у банкрот Србију, уколико би јој она увела санкције. Чепурин је Вучићу предочио и низ других невоља које би могле настати, упркос томе што Русија не жели да види како Србија себи "пуца у ногу". Вест о томе да би Русија бацила Србију у банкрот повећањем цена гаса у случају да јој она одреди некакве "санкције", објавио је и швајцарски "Ноје Цирихер цајтунг". Ниједан медиј у Србији о томе није проговорио, нити сме, да се Вођи не би замерио. Вучићева писмена покајања Без обзира на све што Вучић обећава Немачкој, и бирократији у Бриселу, српски привредници у Москви ових дана су потпуно затрпани наруџбинама за прехрамбене артикле из Србије. Уместо да амбасада Србије у Москви буде отворена 24 сата због ванредних околности и да пуном паром ради "економска дипломатија", амбасадор Србије у Русији, Славенко Терзић отишао је на годишњи одмор у пуном трајању (24 радна дана). Ипак, руски трговински ланац "Тандер Магнит" који је крајем прошле и почетком ове године увезао само воћа и поврћа у вредности око сто милиона евра (као и популарни московски "Дикси" који такође увози из Србије воће и поврће), ових дана прави нове велике наруџбине српским компанијама са седиштем у Москви. Истовремено, Влада Руске федерације (тачније, надлежни министар Николај Фјодоров) саопштила је министарки пољопривреде Србије, Снежани Богосављевић Бошковић, да је Русија већ дала право тројици нових произвођача млека из Србије да испоруче своје производе на руско тржиште. МИнистарка је другим поводом била у Москви, да "исприча Вучићеву причу", али је Фјодоров сачекао ставом да Русија све што ради, ради у оквиру споразума Србије о слободној трговини склопљеним са Русијом. Док се Немачка свим силама труди да чак и преко сиромашне и презрене Србије (о којој већина водећих политичара у Берлину и посланика Бундестага говори све најгоре!), отежа ситуацију Русији, Александар Вучић се јавно нуди да буде, ни мање ни више, него "посредник" између Брисела и Москве! Због потпуно исте идиотске идеје, са власти је "одуван" Борис Тадић. И од њега се, као сада и од Вучића, очекује само једно: признање независну албанску државу на Косову и да растури све облике државности у Србији. Вучић је отишао корак даље, па је написао чак и један покајнички текст у листу "Франкфуртер Алгемајне цајтунг", у коме се, како немачки медији кажу, "осврнуо на грешке из прошлости, научене лекције и навео јасан политички фокус на европску интеграцију актуелне српске владе, са свим нужним реформама и препрекама за њихово остварење". Јохана Дајмел, заменица директора немачке Асоцијације за Југоисточну Европу, оценила је тај текст као најгору патетичну бљувотину. Истовремено се наругала Вучићу, рекавши да Србија треба да се понаша онако као и Бугарска, која је после притиска из Брисела и Вашингтона, привремено обуставила изградњу "Јужног тока". Вучићу је Немачка предочила и списак потеза које "никако не сме да уради". Између осталог, у лажном "демаршу", који је заправо наредба, пише да, "...Ако Србија жели да буде поуздан партнер Брисела и прихвати заједничку спољну и безбедносну политику ЕУ, мора пажљиво да извага своје билатералне односе с Русијом и да избегава додатне провокације, као што су сусрети са људима са црне листе ЕУ, у најмању руку...". Од Милоша до олоша Данас Немачка утерује Србију, уз помоћ марионетске владе Александра Вучића, у антируски блок. Тако се Србија нашла тамо где никада није била, нити би икада смела да буде: на супротној страни од своје словенске браће и својих историјских националних, културних и економских интереса. Само политички обневидели "аналитичари", не виде да Немачка спољна политика терорише све оне земље које су биле на страни антихитлеровске коалиције (Србију и већину земаља некадашње Југославије, Грчку и, наравно, Русију). Са друге стране, Немачка подржава сепаратистичку државу Албанаца на Косову и Метохији, а не треба заборавити и да је прва признала отцепљење сваке од бивших југословенских република, да је најбруталнијом антисрпском пропагандом учинила све да Србија буде међународно изолована деведесетих година... Не треба никако изгубити из вида ни чињеницу да је Јоаким Зауер, "невидљиви муж" канцеларке Ангеле Меркел, човек кога је чак и штампа у Немачкој назвала "Фантом из опере", био је прозиван због сумњивих финансијских трансакција са појединцима и компанијама из неких источних земаља, али је на волшебан начин увек избегавао сусрете са медијима као и могућа незгодна питања. За разлику од свога мужа, Ангела Меркел је свакако била "на видело" јавности, па тако није крила ни подршку коју је од првог дана пружала Јулији Тимошенко, жени која је опљачкала Украјину, истовремено себе представљајући као "лидера Украјине". Лондонски "Индепендент" је објавио да је Тимошенкова имала најмање двеста рачуна у банкама широм света, а да је добар део тог новца у немачким банкама! Меркелова ово зна, али и данас штити Тимошенкову, која је по свим мерилима велеиздајник своје земље. Бивши председник Јанукович, тражио је својевремено Тимошенковој да врати од онога што је опљачкала "само 7 милијарди евра". Ипак, само захваљујући Меркеловој, Тимошенкова данас ужива заштиту немачког БНД, коме то није по вољи, због чињенице да се ради о проблематичној и вишеструко компромитованој особи, приватно хировитој и тешкој за обезбеђивање. Каква судбина чека Александра Вучића, који се све дубље завлачи под скуте Ангеле Меркел? Хоће ли и он, кад више не буде никоме требао, добити заштиту БНД, или ће га чувати његови "инвеститори", црни Арапи "са јатаганима"? Њега и Ивицу Дачића, чека потписивање још једног акта који је Немачка већ припремила, а јавност га колоквијално зове "Бриселски споразум број 2", који, укратко, подразумева да Србија ћутећи призна постојање лажне државе Косово и њен улазак у Уједињене нације. Биће то, по свему судећи, и званичан повратак Србије на "предкумановске границе". Тиме ће ова генерација српских велеиздајника пљунути на гробове хероја из два балканска и оба светска рата, у којима је Србије, без дилеме, била увек на правој страни: против империјализма и фашизма а за заједништво и слободу јужнословенских народа. На жалост, морални олош који је срозао Србију у последњих двадесет година, добро је дошао и Немачкој и свим њеним сателитима који су тада били поражени. Ко ће да одговори на државни терор? На домаћој сцени, Александар Вучић и његов криминални, однарођени апарат, дошли су до границе физичког сукоба са народом коме је обећана "социјална држава", а добили су дубоко антисоцијални пројекат. Да све не би прошло без симболике, побринуо се и Вучићев "сеиз", градоначелник Београда, Синиша Мали, који је наредио да се споменик српском социјалисти, Димитрију Туцовићу, ускоро премести испред Народне банке или зграде Министарства финансија. Тако ће се ова власт још једном наругати идејама социјалдемократије и социјалне равноправности у Србији. Док се ова спрдња дешава, Вучићева влада спремила је низ мера којима ће све "социјално осетљиве категорије" (циничан назив за пензионере, сиромашна домаћинства, породице са више деце, болесне, труднице, бескућнике и оне који су остали без посла и налазе се на бироима за запошљавање), укинути и оно мало помоћи коју су до сада примали. Припремају се и нова поскупљења грејања, хране, горива, одеће, обуће, школског прибора... Србија је једина од европских земаља која није смањила ПДВ на најосновније потребе за новорођенчад, иако је прва међу земљама које су жртве такозване "беле куге". Само у Србији женама-трудницама наплаћују пуну цену свега што им је потребно да би одржале трудноћу. Ипак, главни обрачун са грађанима очекује се у Београду. Наиме, градска влада је већ донела одлуку да Градско саобраћајно предузеће (ГСБ) на улицама од 1. септембра извезе између десет и двадесет одсто возила мање, а да, истовремено, у та возила свакодневно улази још 250 нових контролора, и то у пратњи са припадницима комуналне полиције. Смањење броја возила правдају "недостатком пара", а, заправо је у питању планирана одмазда према грађанима, од којих се очекује да без поговора плаћају Бус-плус превару и пљачку, да најскупљи градски превоз у овом делу Европе плаћа најсиромашнији народ на целом континенту! Укратко, Вучићева власт спрема манифестацију насиља. Какав одговор ће грађани имати на ово, није тешко претпоставити. Реч је о темпираној бомби, која ће експлодирати у лице онима који су је направили. Грађани ту немају шта да изгубе, јер су већ све изгубили, пре свега, преостало достојанство. Електропривреда Србије (ЕПС), такође одлуком Вучићеве владе, спрема се да крене у масовну "сечу" струје свим домаћинствима која дугују преко 10.000 динара и више. Истовремено, режимским компанијама, које дугују милијарде евра, струју нико не сме да укида. Такође ни Албанцима у прешевској долини. Недавно су радници ЕПС-а, по ко зна који пут, из Великог Трновца били испраћени батинама и гвозденим шипкама. То су, изгледа, "заштићене категорије". И док се овај прави помор грађана спрема "на највишем месту", Вучићеви медији се опет сурово шале са грађанима Србије, цитирајући директора ЕПС-а Александра Обрадовића, који каже да је: "...У плану да се број директора у целом ЕПС-у са 600 сведе на 300, број сектора са 60 на 37, као и да у централи ЕПС-а где је сада 500 запослених, 30 директора буде мање...". Додаје Обрадовић да "овде није реч о отпуштању запослених, већ о рационализацији посла"! Невероватно звучи, али су обавештења о сечи струје добила чак и она домаћинства која су у мајским поплавама збрисана са земље. Сећи ће струју и у кућама којих више нема! Истовремено, само 10 одсто поплављених домаћинстава добило је од државе помоћ у висини до 3.000 евра, дакле, новац са којим нико ни темеље нове куће не може да постави како треба. Такозвани добротворни фонд под именом председникове супруге ("Фонд Драгица Николић") у два-три наврата је показао на какве мизерне гране је Србија пала. Неколико срећних људи који су добили кључеве од монтажних кућа, захваљујући донаторима који су преко "госпођине канцеларије" помогли бскућнике страдале у поплавама, искориштени су као пропаганда. Да јавност види како цвета хиљаду цветова, и како су сви збринути. Али, горка истина се више не да сакрити... Упркос чињеници да је државни терор над грађанима достигао свој врхунац, Александар Вучић је бестидно, у више наврата, оптуживао читаву нацију да је неспособна и лења. Између осталог, знао је да каже: "...За све што нам се десило, у највећој мери, криви смо сами. Сањали смо и страдали, време је да се пробудимо!". На овакве провокације са позиције председника владе, у Француској би, на пример, дошло до масовних протеста. У Србији су му то оћутали, мада је опште познато да је управо Александар Вучић годинама био један од главних промотера мржње, опструкције, нерада...Човек који је пуне две деценије примао посланичку плату и за то време ширио расну, верску и националну мржњу, данас хоће да "преобрати" Србе, оптужујући их да су били протагонисти, а не жртве једне криминалне политике. Да су сами криви за све што их је задесило да Запад са тим није имао ништа! Треба ли после оваквих изјава, бољег повода за општу побуну? Никола Влаховић