петак, 23. мај 2014.
СРС: Вучић је у Немачкој тражио да Шешељ остане у затвору још неколико година!
Maja Gojkovic,lider Narodne partije, bivši visoki funkcioner Srpske radikalne stranke i eks gradonacelnik Novog Sada
Nisam deo politicke kampanje protiv SNS,
Nikolic i Vucic su radili iza mojih leda
Piše: Elena Božic Talijan
Poslednjih dana je Ratko Kneževic pažnju javnosti usmerio na povezanost politicara sa organizovanim kriminalom u našoj zemlji i na prostoru bivše Jugoslavije i na tendenciju kriminogenih krugova da ovladaju politickim prostorom kako bi zaštitili biznis.
U tom kontekstu je govorio i o susretima Nikolica i Vucica sa Stankom Suboticem Canetom i Milom Đukanovicem u pariskom hotelu "Ric" pocev od oktobra 2007. godine. Nikolicev neuspeo pokušaj da opravda ove susrete tvrdnjom da su se slucajno sreli sa Đukanovicem, a da je razlog njihovog boravka u Ricu bio navodno susret sa investitorima koji su hteli da grade termoelektranu - toplanu u Novom Sadu, inace, projekat firme "Mentor Enerdži", dovela je u žižu javnosti tadašnjeg gradonacelnika Novog Sada, bivšeg visokog funkcionera Srpske radikalne stranke, Maju Gojkovic.
Gojkoviceva je demantovala Nikoliceve tvrdnje da je bilo ko, u ime grada, pregovorao o ovom projektu, isticuci da ni ona nije ništa znala o ovom poslu. U razgovoru za "Veliku Srbiju", ona istice da je na potpisivanju protokola, u maju 2006. godine, prvi i poslednji put videla Vucica i Nikolica u gradskoj kuci jer, inace, nisu dolazili, niti su kontaktirali sa njom.
Gojkoviceva je, takode, potvrdila da za jedan od susreta u Ricu zna vec sedam meseci.
V.S: Nikolicevo opravdanje da je razlog njegovog i Vucicevog boravka u Ricu 2007. godine bio susret sa investitorima je ocigledna laž. Protokol o izgradnji termoelektrane - toplane potpisan još 20. maja 2006. godine, a posle toga je sve zaustavljeno. Da sada zanemarimo ovu Nikolicevu izmišljotinu, a da se zadržimo na potpisivanju pomenutog protokola. Tom svecanom potipisivanju osim Nikolica i Vucica prisustvovali ste i vi i ruski ambasador. Ko je organizovao svecano potpisivanje? Ko je konkretno vas pozvao da prisustvujete?
Maja Gojkovic: Prvo treba da razgranicimo to svecano potpisivanje i ko je uopšte to sve organizovao. Još 2006. godine, dan-dva pred citav taj dogadaj, bilo je dosta cudno kada mi je moja šefica protokola, žena koja je inace radila te poslove u gradskoj kuci, rekla da su joj, gospodin Igor Mirovic (prim.autora - u to vreme direktora Zavoda za izgradnju grada) i još neko, javili da ce se kod nas, u gradskoj kuci obaviti nekakvo potpisivanje ugovora velike investicije.
Mene je, onako, malo zacudilo sve to i tražila sam da pribavi neke podatke - da li grad ima nekakve veze sa tim, ona mi je rekla da nema, da mi treba da budemo domacini, da ce prisustvovati i ruski ambasador. Rekla sam da to sve proveri. I stvarno je ruski ambasador trebalo da dode. Medutim, nisam bila obaveštena da ce svemu tome prisustvovati Nikolic i Vucic dok se nisu pojavili gospodin Mirovic i gospodin Dragan Duncic (prim.autora - u to vreme na funkciji gradskog menadžera) koji su mi to rekli u odvojenim razgovorima.
Duncic mi je objasnio kakve ce to biti investicije na teritoriji grada na privatnom zemljištu, dobro je zvucalo, ništa tu nije bilo tako alarmantno zato što grad bukvalno nije imao nikakve obaveze, jer sve dozvole koje su u oblasti energetike kod nas vode pokrajina Vojvodina u nešto manjem obimu i republicka administracija.
V.S: To znaci da grad nije imao nikakve veze sa tim projektom?
M.G: Što se tice tog projekta, ocigledno je to bila privatna inicijativa stranih investitora, verovatno i domacih koji su sa njima povezani, jer jedna od firmi je registrovana u Beogradu. Što se tice grada, grad je samo doneo regulacioni plan tog privatnog zemljišta. Znaci ono što gradovi što se tice energetike i obavljaju. Došao je taj dan. To je bilo negde u maju mesecu 2006. godine i ruski ambasador je došao, a posle njega su došli i Vucic i Nikolic, koje sam prvi i poslednji put videla ovde u gradskoj kuci, jer oni, inace, nisu dolazili niti su sa mnom kontaktirali u vezi sa bilo cim. Ne zato što sam, kako kaže gospodin Nikolic, ja samo pevala i igrala cetiri godina pa da zato ništa nisam ni znala, nego ništa o svemu tome nisam znala zato što ja, ocigledno, nisam bila pogodna licnost da se sa mnom prica o poslovima, pa su o tome pricali sa drugim celnicima koji su sada sa njima u Srpskoj naprednoj stranci.
V.S: Dakle, vi niste bili upoznati sa pozadinom citavog tog projekta?
M.G: Ne, ne. Videla sam projekat na potpisivanju sporazuma gde sam sedela pored ruskog ambasadora, svi ostali su sedeli daleko od mene, svako iz nekog svog razloga. Tu je bio predstavnik ruskog dela firme, predstavnik švajcarskog dela firme i predstavnik "Mentor Enerdži" Srbija - profesor Bacevic. Posle toga sa mnom niko nije razgovarao o tom projektu.Pretpostavljam da se razgovaralo sa gospodinom Duncicem, sa gospodinom Igorom Mirovicem. Zašto? Ne znam, jer nije postojalo nikakvih dozvola koje bi grad izdavao.
V.S: Kako vam zvuci ona Nikoliceva izjava da je on bio garancija investitorima, kojom je pokušao da objasni otkud to da baš on pregovara o tom poslu: "Rusi su tražili da ja budem garancija, nije bila dovoljna lokalna vlast, pošto smo mi tada bili na vlasti u Novom Sadu. Oni su tražili da ja u ime SRS garantujem da ce grad da ispuni te obaveze, da ja garantujem da cu kod ministara - mi smo bili u opoziciji u Republici, da cu ja da obezbedim sve saglasnosti, sve dozvole.
M.G: Da li su Nikolic i Mirovic bili uticajni u pokrajini i republici, ja to ne znam. Malo mi je cudno, jer smo bili duboko opoziciona stranka u to vreme i ne znam kako je mogla uopšte opoziciona stranka da daje nekome garanciju za bilo kakav posao.
Znam koliko je bilo teško i u vreme kada smo bili na vlasti u Novom Sadu, jer nismo imali vlast ni u pokrajini niti u republici. Bili smo žestoki kriticari, pa me ne cudi što je ministar Naumov taj projekat i zaustavio. Ali hocu da razjasnim nešto, pošto se cesto brka jedan drugi projekat u kome zaista gradska vlast jeste ucestvovala. To je državni projekat raden sa gradom Novim Sadom, to je renoviranje postojece termoelektrane-toplane na gas. E, možda je to zasmetalo nekima, pa zato što sam ucestvovala u tom državnom projektu neko me je izolovao iz svega toga i obratio se onima...
V.S: Bice da je pre zato što nije trebalo da se kolac deli na mnogo osoba?
M.G: Ovde u državnom projektu ocigledno kolaca nema, tako da sam mogla da se bavim državnim projektom bez pevanja i igranja. Nikolic i Vucic treba da kažu s kim su razgovarali o izgradnji TE-TO
V.S: Da se vratimo na ovaj projekat "Mentor Enerdžija". Sklapajuci mozaik na osnovu svega ovoga što je isplivalo u javnost, da li vam se cini da je Tomislav Nikolic iskoristio autoritet stranke, vašu poziciju gradonacelnika i da je iskoristio i samog ruskog ambasadora koji je bio vrlo nezadovoljan kada je kasnije saznao o kakvom projektu se zapravo radi, ko je sve ukljucen, ciji novac je ušao, da to nema nikakve veze sa gradom i zato se i ruska firma povukla iz cele price?
M.G: Ruskog ambasadora sam videla više puta posle toga, ali pošto je on pravi diplomata nije ništa komentarisao. Ja sam dugo u ovom poslu i uostalom i advokat sam, tako da sam se i ja malo raspitivala. Mislim da je cak i to zemljište pod znakom pitanja, da se vode odredeni postupci. Tako da od tog projekta nije bilo ništa. Sigurno je da se tako nešto, o cemu vi govorite, dešavalo i to oni koji su ucestvovali treba da odgovore na to pitanje. Trebalo bi da kaže nešto i Dragan Duncic i Igor Mirovic. Zaista gospodin Nikolic i Vucic godinama nisu imali kontakt sa mnom zato sam se tada iznenadila kada su došli. Nikolic i Vucic koji su bili u Parizu i razgovarali, prema njihovim navodima, o termoelektrani-toplani, sada treba da kažu s kim su razgovarali, sa predstavnicima kojih firmi, kako se zovu predstavnici tih firmi, koje su to uslove tražili od jedne opozicione stranke da im garantuje da ce biti ispunjeni.
Zašto nije Todorovic bio tamo? Ako se razgovaralo u vezi sa Novim Sadom zašto tamo nije bio neki moj saradnik, ako ne i ja, jel tako? Trebalo je da budem ja u Parizu ako je trebalo dati garancije, pošto predstavnik izvršne vlasti treba da da garancije. Možda je kljuc toga bilo moje sklanjanje iz stranke. Zašto se to dešavalo iza mojih leda? Nijedan legalni predstavnik vlasti grada Novog Sada nije tamo bio sigurno. Sve je to škripalo, cak i to potpisivanje.
V.S: Da se vratimo na susrete Nikolica i Vucica sa Stankom Suboticem i Milom Đukanovicem u pariskom Ricu. Rekli ste da za te susrete znate vec nekih 6-7 meseci jer vam je gospodin Milomir Maric u prisustvu još dve osobe, neposredno pred pocetak njegove emisije u kojoj ste bili gost, ispricao da je video Nikolica i Vucica u Ricu?
M.G: Gospodin Maric nije želeo o tome da govori, mada je razumljiv njegov strah, ipak su u pitanju vrlo opasni krugovi i mocni bosovi koji se uprkos svim dokazima koji postoje protiv njih još uvek nisu našli na optuženickoj klupi.
–Mislim da smo mi svi dužni da govorimo istinu ako hocemo da nešto napravimo od ove države Srbije. Onaj ko se plaši treba da se povuce i radi neke obicne i ne toliko opasne poslove, ali ako hoceš da budeš novinar, ako hoceš da budeš politicar, onda moraš da govoriš istinu.
Ne dozvoljavam da neko kaže da je išao u ime grada bilo gde, a da ja, kao gradonacelnik, tog grada, nisam znala ni godinu dana kasnije da se ti dogovori, pregovori i odvijaju. Gradonacelnik je, prema prethodnom Zakonu, bio jedini predstavnik izvršne vlasti, dakle nisu onda postojala nikakva druga lica koja su mogla obavljati izvršnu vlast. Znaci, ne mogu da budem deo te velike zavere oko izgradnje Đerdapa II u Novom Sadu kada ja zaista nisam ucestvovala u tome i kada ja ne znam da je neko išao u Pariz godinu dana kasnije i davao nekakve garancije u ime države, pokrajine i grada. A istine radi, pošto su rekli da sam ja deo kampanje protiv Srpske napredne stranke, ne mogu da prihvatim da me neko etiketira tako ružno samo zato što govorim istinu. Nisam deo nikakve politicke kampanje protiv Srpske napredne stranke, i zato sam i rekla da ja znam za njihov put u Francusku vec šest-sedam meseci. Pa valjda bih onda, da sam bila deo zavere, odmah otrcala pred novinare i naravno da bih imala publicitet, ali nisam shvatila uopšte da je to nešto bitno.
Gospodin Maric to jeste rekao, ja mogu da idem i na poligraf, to je dosta moderno sada i ne treba nikada više te poligrafe ni da iskljucuju, što se mene tice. Maric je to rekao, bio je tu Saša Adamovic, sada clan moje stranke koji vodi informisanje, i bio je tu još jedan covek, zaista ne želim njegovo ime da otkrivam, zato što vidim da se njegova stranka distancirala od bilo kakvih komentara.
Ne znam zašto je Maric to nama rekao, verovatno kao i svi novinari koji obicno kada mene vide pocnu da pricaju, ili o Srpskoj radikalnoj stranci, ili o Nikolicu i Vucicu, verovatno je i on hteo da mi kaže u smislu - šta ce se desiti u Srpskoj radikalnoj stranci kada je sreo u Parizu u tom i tom hotelu Nikolica i Vucica, i tu se zaustavio i rekao "u vrlo interesantnom", kaže "poznatom društvu". Ja kažem - eto, baš lepo što su i oni bili u inostranstvu, što su bili u Parizu, nisam znala, nisam videla ništa u medijima.
Maric mi je još potvrdio, to sam zaboravila tada da kažem novinarima, da na njegovo navodno pitanje, ogradujem se od Maricevih izjava, možda se covek samo šalio - šta rade u Parizu u Ricu, oni su rekli da imaju susret sa dijasporom. Posle smo Adamovic i ja do Novog Sada, kada smo se vracali, analizirali zašto je Maric nama to pricao. Tada smo to komentarisali i zaboravili, sve dok se sada nije pokrenula ta prica u medijima.
V.S: Ocigledno je gospodinu Maricu odmah bilo jasno šta taj susret znaci u smislu uticaja na politicku scenu u Srbiji?
M.G: Verovatno, hteo je nešto nama da kaže. Možda je mislio da cemo mi sutra da zakažemo konferenciju za štampu. Jednostavno me nije interesovalo gde se neko krece, ko nije u nekom mom okruženju.
V.S: Vucic je rekao da ucestvujete u kampanji koja se protiv njih vodi. Tom prilikom vas je optužio za vaše veze sa Radomirom Bajom Živanicem, poznatim kao Baja Plavi?. Ovo je zanimljivo i zato što se, jednom prilikom, pocetkom prošle godine cini mi se, kada je neko u Srpskoj radikalnoj stranci javno optužio Živanica, više se ne secam za šta, Vucic oštro usprotivio tome braneci Živanica.
M.G: Naveo je on tamo još neke ljude, i Bojana Pajtica, verovatno da bi supa bila gušca. To je samo skretanje pažnje na mene. Ma, nisam ja tema ovih napisa u štampi. Ja sam, zaista, kako neki u našoj bivšoj stranci vole da kažu - da su deca sa asfalta, ja sam dete sa asfalta, ali novosadskog, ne beogradskog. Poznajem jako, jako puno ljudi, s jako puno ljudi se družim, ili sam se družila. Nije uopšte problem koga poznajete, koga ne poznajete, važno je da niko poslove ne obavlja preko vas. To je suština svega.
Ja poznajem mnoge, ali nikome nikada nije palo na pamet da mi nešto ponudi ili da traži da se nešto uradi preko mene. To je kljuc svega. Dakle nije problem što je neko bio u Parizu, nije problem ni da sediš sa nekim i da pricaš iz bilo kog da je miljea, poslovnog, politickog, kriminalnog bilo kakvog, nego je problem da li je taj nešto tražio od tebe, da li si ti nešto uzeo od tih ljudi i šta je to trebalo da uradiš za njihov racun. E, to je problem.
V.S: Još jedna karika duvanske afere u kojoj su glavni igraci Subotic i Đukanovic, po svemu sudeci je i Sanader koji je iznenada podneo ostavku upravo pod pretnjom obelodanjivanja njegove uloge.
M.G: Ne bih se tu složila, mislim da je, ipak, Sanader podneo ostavku zbog ekonomske situacije u Hrvatskoj. To je moje duboko uverenje.
V.S: U redu ako tako mislite, jedan drugi deo te price me zanima. Da li imate nekih saznanja o vezama i kontaktima Vucica i Sanadera? Sanader je Vucicu garantovao bezbednost kada je krajem prošle godine obilazio Srbe u Krajini. Vucicev put je bio pod pokroviteljstvom Hrvatske obaveštajne službe i hrvatskih tajkuna. Da li vam je bilo neobicno što je Vucic tada dobio zaštitu koja prilici šefu jedne države? Baš kada se odrekao granica Velike Srbije iznenada je osetio potrebu da obide Srbe koji žive u tim granicama?
M.G: Da, ta poseta me je zacudila. Kao politicara me je interesovalo, kome je bila namenjena politicka poruka, šta se dobilo sa tom posetom. Ali, ne znam ništa više, zato što su Nikolic i Vucic prekinuli svaki kontakt sa mnom, negde od 2006. godine. Zato me je iznenadilo kada me je Vucic posetio kada je formirao tu novu stranku.
V.S: Prema našim saznanjima, u vreme kada su se Nikolic i Vucic sastajali u pariskom Ricu sa Suboticem i Đukanovicem bio je prisutan i Sanader. Da li vam je možda Milomir Maric, pricajuci o tom interesantnom društvu u kojem su se zatekli Nikolic i Vucic, pomenuo i Sanadera?
M.G: Ne, nije.
V.S: Da li imate saznanja o Nikolicevim i Vucicevim vezama sa Miškovicem i Bekom?
M.G: Ne, nemam nikakvih saznanja, zato što sam prosto iz nekih razloga bila izolovana iz stranke, pojma nemam zašto i kakve su tu bile igre, tako da sa mnom nisu kontaktirali. Ali, veoma je interesantno da, ako je bilo takvih kontakata na bilo kom nivou, i ako je zamenik predsednika stranke trebalo da daje nekakve garancije, sigurno su u Novom Sadu morali da razgovaraju sa još nekim, a da to nisam bila ja. Nisam ja bila politicki favorit Miškovica, zato što je Novi Sad bio otvoren za sve investicije, a ne samo privilegovano za njegov holding, za njegovu firmu.
Mora da se pojavi srpski Putin
Za Srbiju su opasne stranke koje su paravani za necije finansijske interese
V.S: Ako sagledamo sve što je do sada izašlo u javnost kada je u pitanju povezanost politicara, tajkuna, kriminalaca i inostranog faktora, kao i cinjenica da su u formiranju ove republicke Vlade ucestvovali Miškovic, Beko, americki i britanski ambasador, postavlja se pitanje - ko zapravo vlada ovom državom i ciji interesi.
M.G: Pa postavlja se pitanje, ali ja tu ne bih ništa ružno rekla za ambasadore. Znate zašto? Oni štite interese svoje države. Meni su problem ovi tajkuni koji mnogo zaraduju od ove države. Prvo su stekli taj kapital ovde, u ovoj državi, da li osamdesetih, da li devedesetih, malo više još dvehiljaditih, ali oni žive od ovoga ovde. I svu krivicu svaljujem na njih. Zato što njih baš briga ko ce biti, u stvari, na vlasti i nije ih briga za interes ove države nego samo za njih.
V.S: Vidite li opasnost po Srbiju u strankama koje, poput Vuciceve i Nikoliceve, imaju snažnu finansijsku podršku tajkuna i mocnih ljudi iz kriminogenog miljea?
M.G: Apsolutno. Znamo kako prolaze te države i kako su na margini svih nekih važnih dogadanja, i valjda ce se pojaviti neka politicka snaga i stranka koja ce se tome svemu suprotstaviti. Ako je ovo što iznosi Kneževic pocetak kraja takvog nacina razmišljanja onda je dobro što se to pojavljuje u našim medijima, ali ne sme da stane. Dakle, nadležni organi moraju da se pozabave svim tim i da jednom stavimo crtu. Važno je da se rašcisti, dakle, ko se bavi politikom u našoj državi i da li su politicke stranke paravani za neke finansijske interese, bez obzira da li su to domaci finansijski interesi ili strani. To je nacin da se rašcisti sa mitom i korupcijom, a to je i jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju. Mora da se pojavi srpski Putin, da kaže a sada tvoje cene nece biti tolike, a sada cete vi tajkuni da finansirate toliko i toliko fabrika i toliko i toliko bolnica. Naši tajkuni su samo uvoznicki lobi, uvoze najjeftiniju robu iz inostranstva, trece, pete, desete kategorije i to ovde prodaju. Tako da sam ubedena da su tajkuni, koji se bave samo trgovinom i prodajom ovde i kupovinom gradevinskog zemljišta i poljoprivrednog zemljišta, i preko politicara, kupovinom Srbije, oni su rak rana. Ne brinu mene nikakvi stranci, vec to što imamo takve sponzore politickih partija.
Dobro se poznajemo
V.S: Zašto se niste pridružili Vucicevoj i Nikolicevoj stranci?
M.G: Zato što nisam znala šta njihova stranka predstavlja, zato što mislim da im je namera bila samo da me politicki uguše jer sam ipak politicka konkurencija. Možda zato što smo predugo bili zajedno, pa se jako dobro poznajemo.
Razbijanje Srpske radikalne stranke je
najviše bilo u interesu tajkuna
V.S: Razbijena je najveca opoziciona stranka, Srpska radikalna stranka, zašto? Mislite li da je to uradeno sa odrednim ciljem i kojim?
M.G: Sto odsto. U to sam ubedena, bez obzira što dugo nisam clan, pošto su me izbrisali iz clanstva neki koji rade na evidencijama. Iznenadilo me je sve to kada je Mirovic ustao na konferenciji za štampu i rekao novinarima da se on kandiduje za gradonacelnika Novog Sada. Na pitanje šta je sa Majom Gojkovic, rekao je - ona je formirala neku drugu stranku i izbrisana je iz clanstva ili izbacena, ne znam ni ja. Morate razmišljati o tome, ako ste toliko dugo bili u jednoj stranci, šta se to desilo. Mislim da jeste sa ciljem razbijena. Sada je toliko teška i ekonomska i politicka situacija u Srbiji da je ocigledno da bi Srpska radikalna stranka zamenila ovaj vladajuci konglomerat stranaka.
Kome je smetao SRS?
V.S: Koji su to faktori kojima je Srpska radikalna stranka smetnja i kojima je bio cilj da je razbiju ?
M.G: Ihaj, koji faktori, a koji nisu, ali ocigledno da je to najviše bio interes nekog poslovnog sveta, hajde, nazovi tako, lepo receno, tajkuna u Srbiji. Sigurno. Mislim da bez obzira što nismo u istim strankama, Srpska radikalna stranka bi se borila protiv svega onoga što nagriza Srbiju.
Dakle, da vidimo da li tajkuni finansiraju politicke stranke, ako finansiraju, koje politicke stranke i zašto se to krije. To u svetu nije zabranjeno. U svetu, u kampanjama je dozvoljeno da bogati ljudi finansiraju politicke stranke. To se objavljuje javno. Recimo u Americi ima slucajeva da novac daju i jednom i drugom predsednickom kandidatu, ali se onda prati da taj kandidat za vreme svog mandata ne ucini nešto što nije zakonito, ili da finansijeru da neki privilegovani status.
Hajde da vidimo ko koliko para dobija za te kampanje, koliko su uopšte te kampanje skupe i da vidimo da li postoji jedan krug tajkuna koji možda daju novac svim velikim igracima, pa gde prode. Možda je to tajna što se sakrivaju.
Možda sam i ja nekom zasmetala, ne politicki, nego su se tajkuni udružili da me malo sklone, Novi Sad je dosta atraktivan grad.
Vucic, Nikolic i Mirovic cekali da Šešelj bude osuden pa da preuzmu stranku
V.S: Prošle godine ste u jednom intervjuu otkrili da su Tomislav Nikolic i Aleksandar Vucic pripremali tzv. reformu Srpske radikalne stranke racunajuci da ce Šešelj biti osuden u Haškom tribunalu. Dakle, oni su cekali da Šešelj bude osuden, ili bi možda za njih najbolja opcija bila da se štrajk gladu tragicno završio pa da preuzmu stranku i promene i okrenu njenu politiku u drugom pravcu?
M.G: Koliko ja znam, cekali su da Šešelj bude osuden. Mi smo razgovarali o tome, to nije bila tajna uopšte. Prvo su sve ucinili da ne odem iz stranke. Kada sam ja videla da to ide ka necemu što nece biti dobro, da ce tu biti raskola i jednostavno nisam želela u tome da ucestvujem. Moj otac je umro kao covek Srpske radikalne stranke, deda mi je bio radikal, nisam želela da ucestvujem u takvim nekim stvarima, jer stvarno ako nešto poštujem, poštujem svoju porodicu, sve ostalo ide posle toga. Nisam želela da ucestvujem u takvom necemu, ali se dosta otvoreno pricalo o tome - Nikolic, Vucic, Mirovic, tako nešto su mi spominjali, pa svi oni koji su sada u Srpskoj naprednoj stranci. Nije me uopšte iznenadilo koji su ljudi otišli, to mene, licno, nije iznenadilo jer znam kakve smo sve razgovore vodili.
Volela bih da Šešelj izade što pre
V.S: Da li pratite sudenje Vojislavu Šešelju i šta mislite o procesu ili procesima koji se protiv njega vode u Haškom tribunalu?
M.G: Ponekad da. Ljudski, volela bih da Vojislav Šešelj izade što pre i mislim da bi se onda dosta toga promenilo.
V.S: A sa pravnog aspekta?
M.G: Sa pravnog aspekta sam, kao advokat, davno rekla svoje mišljenje - da se jasno vidi da je to klasican politicki proces i da ga drže tamo kao taoca dok se ovde malo politicki ne promešaju karte. Vojislav Šešelj je tamo, koliko vec, sedam godina, pa ne znam šta da je uradio davno je trebalo da bude ovde u Srbiji. Tako da bih volela da se to što pre završi, jer mora, svaki proces, pa i Kafkin, mora imati nekakav kraj, i da dode.
Објављено у листу СВЕДОК.
Nisam deo politicke kampanje protiv SNS,
Nikolic i Vucic su radili iza mojih leda
Piše: Elena Božic Talijan
Poslednjih dana je Ratko Kneževic pažnju javnosti usmerio na povezanost politicara sa organizovanim kriminalom u našoj zemlji i na prostoru bivše Jugoslavije i na tendenciju kriminogenih krugova da ovladaju politickim prostorom kako bi zaštitili biznis.
U tom kontekstu je govorio i o susretima Nikolica i Vucica sa Stankom Suboticem Canetom i Milom Đukanovicem u pariskom hotelu "Ric" pocev od oktobra 2007. godine. Nikolicev neuspeo pokušaj da opravda ove susrete tvrdnjom da su se slucajno sreli sa Đukanovicem, a da je razlog njihovog boravka u Ricu bio navodno susret sa investitorima koji su hteli da grade termoelektranu - toplanu u Novom Sadu, inace, projekat firme "Mentor Enerdži", dovela je u žižu javnosti tadašnjeg gradonacelnika Novog Sada, bivšeg visokog funkcionera Srpske radikalne stranke, Maju Gojkovic.
Gojkoviceva je demantovala Nikoliceve tvrdnje da je bilo ko, u ime grada, pregovorao o ovom projektu, isticuci da ni ona nije ništa znala o ovom poslu. U razgovoru za "Veliku Srbiju", ona istice da je na potpisivanju protokola, u maju 2006. godine, prvi i poslednji put videla Vucica i Nikolica u gradskoj kuci jer, inace, nisu dolazili, niti su kontaktirali sa njom.
Gojkoviceva je, takode, potvrdila da za jedan od susreta u Ricu zna vec sedam meseci.
V.S: Nikolicevo opravdanje da je razlog njegovog i Vucicevog boravka u Ricu 2007. godine bio susret sa investitorima je ocigledna laž. Protokol o izgradnji termoelektrane - toplane potpisan još 20. maja 2006. godine, a posle toga je sve zaustavljeno. Da sada zanemarimo ovu Nikolicevu izmišljotinu, a da se zadržimo na potpisivanju pomenutog protokola. Tom svecanom potipisivanju osim Nikolica i Vucica prisustvovali ste i vi i ruski ambasador. Ko je organizovao svecano potpisivanje? Ko je konkretno vas pozvao da prisustvujete?
Maja Gojkovic: Prvo treba da razgranicimo to svecano potpisivanje i ko je uopšte to sve organizovao. Još 2006. godine, dan-dva pred citav taj dogadaj, bilo je dosta cudno kada mi je moja šefica protokola, žena koja je inace radila te poslove u gradskoj kuci, rekla da su joj, gospodin Igor Mirovic (prim.autora - u to vreme direktora Zavoda za izgradnju grada) i još neko, javili da ce se kod nas, u gradskoj kuci obaviti nekakvo potpisivanje ugovora velike investicije.
Mene je, onako, malo zacudilo sve to i tražila sam da pribavi neke podatke - da li grad ima nekakve veze sa tim, ona mi je rekla da nema, da mi treba da budemo domacini, da ce prisustvovati i ruski ambasador. Rekla sam da to sve proveri. I stvarno je ruski ambasador trebalo da dode. Medutim, nisam bila obaveštena da ce svemu tome prisustvovati Nikolic i Vucic dok se nisu pojavili gospodin Mirovic i gospodin Dragan Duncic (prim.autora - u to vreme na funkciji gradskog menadžera) koji su mi to rekli u odvojenim razgovorima.
Duncic mi je objasnio kakve ce to biti investicije na teritoriji grada na privatnom zemljištu, dobro je zvucalo, ništa tu nije bilo tako alarmantno zato što grad bukvalno nije imao nikakve obaveze, jer sve dozvole koje su u oblasti energetike kod nas vode pokrajina Vojvodina u nešto manjem obimu i republicka administracija.
V.S: To znaci da grad nije imao nikakve veze sa tim projektom?
M.G: Što se tice tog projekta, ocigledno je to bila privatna inicijativa stranih investitora, verovatno i domacih koji su sa njima povezani, jer jedna od firmi je registrovana u Beogradu. Što se tice grada, grad je samo doneo regulacioni plan tog privatnog zemljišta. Znaci ono što gradovi što se tice energetike i obavljaju. Došao je taj dan. To je bilo negde u maju mesecu 2006. godine i ruski ambasador je došao, a posle njega su došli i Vucic i Nikolic, koje sam prvi i poslednji put videla ovde u gradskoj kuci, jer oni, inace, nisu dolazili niti su sa mnom kontaktirali u vezi sa bilo cim. Ne zato što sam, kako kaže gospodin Nikolic, ja samo pevala i igrala cetiri godina pa da zato ništa nisam ni znala, nego ništa o svemu tome nisam znala zato što ja, ocigledno, nisam bila pogodna licnost da se sa mnom prica o poslovima, pa su o tome pricali sa drugim celnicima koji su sada sa njima u Srpskoj naprednoj stranci.
V.S: Dakle, vi niste bili upoznati sa pozadinom citavog tog projekta?
M.G: Ne, ne. Videla sam projekat na potpisivanju sporazuma gde sam sedela pored ruskog ambasadora, svi ostali su sedeli daleko od mene, svako iz nekog svog razloga. Tu je bio predstavnik ruskog dela firme, predstavnik švajcarskog dela firme i predstavnik "Mentor Enerdži" Srbija - profesor Bacevic. Posle toga sa mnom niko nije razgovarao o tom projektu.Pretpostavljam da se razgovaralo sa gospodinom Duncicem, sa gospodinom Igorom Mirovicem. Zašto? Ne znam, jer nije postojalo nikakvih dozvola koje bi grad izdavao.
V.S: Kako vam zvuci ona Nikoliceva izjava da je on bio garancija investitorima, kojom je pokušao da objasni otkud to da baš on pregovara o tom poslu: "Rusi su tražili da ja budem garancija, nije bila dovoljna lokalna vlast, pošto smo mi tada bili na vlasti u Novom Sadu. Oni su tražili da ja u ime SRS garantujem da ce grad da ispuni te obaveze, da ja garantujem da cu kod ministara - mi smo bili u opoziciji u Republici, da cu ja da obezbedim sve saglasnosti, sve dozvole.
M.G: Da li su Nikolic i Mirovic bili uticajni u pokrajini i republici, ja to ne znam. Malo mi je cudno, jer smo bili duboko opoziciona stranka u to vreme i ne znam kako je mogla uopšte opoziciona stranka da daje nekome garanciju za bilo kakav posao.
Znam koliko je bilo teško i u vreme kada smo bili na vlasti u Novom Sadu, jer nismo imali vlast ni u pokrajini niti u republici. Bili smo žestoki kriticari, pa me ne cudi što je ministar Naumov taj projekat i zaustavio. Ali hocu da razjasnim nešto, pošto se cesto brka jedan drugi projekat u kome zaista gradska vlast jeste ucestvovala. To je državni projekat raden sa gradom Novim Sadom, to je renoviranje postojece termoelektrane-toplane na gas. E, možda je to zasmetalo nekima, pa zato što sam ucestvovala u tom državnom projektu neko me je izolovao iz svega toga i obratio se onima...
V.S: Bice da je pre zato što nije trebalo da se kolac deli na mnogo osoba?
M.G: Ovde u državnom projektu ocigledno kolaca nema, tako da sam mogla da se bavim državnim projektom bez pevanja i igranja. Nikolic i Vucic treba da kažu s kim su razgovarali o izgradnji TE-TO
V.S: Da se vratimo na ovaj projekat "Mentor Enerdžija". Sklapajuci mozaik na osnovu svega ovoga što je isplivalo u javnost, da li vam se cini da je Tomislav Nikolic iskoristio autoritet stranke, vašu poziciju gradonacelnika i da je iskoristio i samog ruskog ambasadora koji je bio vrlo nezadovoljan kada je kasnije saznao o kakvom projektu se zapravo radi, ko je sve ukljucen, ciji novac je ušao, da to nema nikakve veze sa gradom i zato se i ruska firma povukla iz cele price?
M.G: Ruskog ambasadora sam videla više puta posle toga, ali pošto je on pravi diplomata nije ništa komentarisao. Ja sam dugo u ovom poslu i uostalom i advokat sam, tako da sam se i ja malo raspitivala. Mislim da je cak i to zemljište pod znakom pitanja, da se vode odredeni postupci. Tako da od tog projekta nije bilo ništa. Sigurno je da se tako nešto, o cemu vi govorite, dešavalo i to oni koji su ucestvovali treba da odgovore na to pitanje. Trebalo bi da kaže nešto i Dragan Duncic i Igor Mirovic. Zaista gospodin Nikolic i Vucic godinama nisu imali kontakt sa mnom zato sam se tada iznenadila kada su došli. Nikolic i Vucic koji su bili u Parizu i razgovarali, prema njihovim navodima, o termoelektrani-toplani, sada treba da kažu s kim su razgovarali, sa predstavnicima kojih firmi, kako se zovu predstavnici tih firmi, koje su to uslove tražili od jedne opozicione stranke da im garantuje da ce biti ispunjeni.
Zašto nije Todorovic bio tamo? Ako se razgovaralo u vezi sa Novim Sadom zašto tamo nije bio neki moj saradnik, ako ne i ja, jel tako? Trebalo je da budem ja u Parizu ako je trebalo dati garancije, pošto predstavnik izvršne vlasti treba da da garancije. Možda je kljuc toga bilo moje sklanjanje iz stranke. Zašto se to dešavalo iza mojih leda? Nijedan legalni predstavnik vlasti grada Novog Sada nije tamo bio sigurno. Sve je to škripalo, cak i to potpisivanje.
V.S: Da se vratimo na susrete Nikolica i Vucica sa Stankom Suboticem i Milom Đukanovicem u pariskom Ricu. Rekli ste da za te susrete znate vec nekih 6-7 meseci jer vam je gospodin Milomir Maric u prisustvu još dve osobe, neposredno pred pocetak njegove emisije u kojoj ste bili gost, ispricao da je video Nikolica i Vucica u Ricu?
M.G: Gospodin Maric nije želeo o tome da govori, mada je razumljiv njegov strah, ipak su u pitanju vrlo opasni krugovi i mocni bosovi koji se uprkos svim dokazima koji postoje protiv njih još uvek nisu našli na optuženickoj klupi.
–Mislim da smo mi svi dužni da govorimo istinu ako hocemo da nešto napravimo od ove države Srbije. Onaj ko se plaši treba da se povuce i radi neke obicne i ne toliko opasne poslove, ali ako hoceš da budeš novinar, ako hoceš da budeš politicar, onda moraš da govoriš istinu.
Ne dozvoljavam da neko kaže da je išao u ime grada bilo gde, a da ja, kao gradonacelnik, tog grada, nisam znala ni godinu dana kasnije da se ti dogovori, pregovori i odvijaju. Gradonacelnik je, prema prethodnom Zakonu, bio jedini predstavnik izvršne vlasti, dakle nisu onda postojala nikakva druga lica koja su mogla obavljati izvršnu vlast. Znaci, ne mogu da budem deo te velike zavere oko izgradnje Đerdapa II u Novom Sadu kada ja zaista nisam ucestvovala u tome i kada ja ne znam da je neko išao u Pariz godinu dana kasnije i davao nekakve garancije u ime države, pokrajine i grada. A istine radi, pošto su rekli da sam ja deo kampanje protiv Srpske napredne stranke, ne mogu da prihvatim da me neko etiketira tako ružno samo zato što govorim istinu. Nisam deo nikakve politicke kampanje protiv Srpske napredne stranke, i zato sam i rekla da ja znam za njihov put u Francusku vec šest-sedam meseci. Pa valjda bih onda, da sam bila deo zavere, odmah otrcala pred novinare i naravno da bih imala publicitet, ali nisam shvatila uopšte da je to nešto bitno.
Gospodin Maric to jeste rekao, ja mogu da idem i na poligraf, to je dosta moderno sada i ne treba nikada više te poligrafe ni da iskljucuju, što se mene tice. Maric je to rekao, bio je tu Saša Adamovic, sada clan moje stranke koji vodi informisanje, i bio je tu još jedan covek, zaista ne želim njegovo ime da otkrivam, zato što vidim da se njegova stranka distancirala od bilo kakvih komentara.
Ne znam zašto je Maric to nama rekao, verovatno kao i svi novinari koji obicno kada mene vide pocnu da pricaju, ili o Srpskoj radikalnoj stranci, ili o Nikolicu i Vucicu, verovatno je i on hteo da mi kaže u smislu - šta ce se desiti u Srpskoj radikalnoj stranci kada je sreo u Parizu u tom i tom hotelu Nikolica i Vucica, i tu se zaustavio i rekao "u vrlo interesantnom", kaže "poznatom društvu". Ja kažem - eto, baš lepo što su i oni bili u inostranstvu, što su bili u Parizu, nisam znala, nisam videla ništa u medijima.
Maric mi je još potvrdio, to sam zaboravila tada da kažem novinarima, da na njegovo navodno pitanje, ogradujem se od Maricevih izjava, možda se covek samo šalio - šta rade u Parizu u Ricu, oni su rekli da imaju susret sa dijasporom. Posle smo Adamovic i ja do Novog Sada, kada smo se vracali, analizirali zašto je Maric nama to pricao. Tada smo to komentarisali i zaboravili, sve dok se sada nije pokrenula ta prica u medijima.
V.S: Ocigledno je gospodinu Maricu odmah bilo jasno šta taj susret znaci u smislu uticaja na politicku scenu u Srbiji?
M.G: Verovatno, hteo je nešto nama da kaže. Možda je mislio da cemo mi sutra da zakažemo konferenciju za štampu. Jednostavno me nije interesovalo gde se neko krece, ko nije u nekom mom okruženju.
V.S: Vucic je rekao da ucestvujete u kampanji koja se protiv njih vodi. Tom prilikom vas je optužio za vaše veze sa Radomirom Bajom Živanicem, poznatim kao Baja Plavi?. Ovo je zanimljivo i zato što se, jednom prilikom, pocetkom prošle godine cini mi se, kada je neko u Srpskoj radikalnoj stranci javno optužio Živanica, više se ne secam za šta, Vucic oštro usprotivio tome braneci Živanica.
M.G: Naveo je on tamo još neke ljude, i Bojana Pajtica, verovatno da bi supa bila gušca. To je samo skretanje pažnje na mene. Ma, nisam ja tema ovih napisa u štampi. Ja sam, zaista, kako neki u našoj bivšoj stranci vole da kažu - da su deca sa asfalta, ja sam dete sa asfalta, ali novosadskog, ne beogradskog. Poznajem jako, jako puno ljudi, s jako puno ljudi se družim, ili sam se družila. Nije uopšte problem koga poznajete, koga ne poznajete, važno je da niko poslove ne obavlja preko vas. To je suština svega.
Ja poznajem mnoge, ali nikome nikada nije palo na pamet da mi nešto ponudi ili da traži da se nešto uradi preko mene. To je kljuc svega. Dakle nije problem što je neko bio u Parizu, nije problem ni da sediš sa nekim i da pricaš iz bilo kog da je miljea, poslovnog, politickog, kriminalnog bilo kakvog, nego je problem da li je taj nešto tražio od tebe, da li si ti nešto uzeo od tih ljudi i šta je to trebalo da uradiš za njihov racun. E, to je problem.
V.S: Još jedna karika duvanske afere u kojoj su glavni igraci Subotic i Đukanovic, po svemu sudeci je i Sanader koji je iznenada podneo ostavku upravo pod pretnjom obelodanjivanja njegove uloge.
M.G: Ne bih se tu složila, mislim da je, ipak, Sanader podneo ostavku zbog ekonomske situacije u Hrvatskoj. To je moje duboko uverenje.
V.S: U redu ako tako mislite, jedan drugi deo te price me zanima. Da li imate nekih saznanja o vezama i kontaktima Vucica i Sanadera? Sanader je Vucicu garantovao bezbednost kada je krajem prošle godine obilazio Srbe u Krajini. Vucicev put je bio pod pokroviteljstvom Hrvatske obaveštajne službe i hrvatskih tajkuna. Da li vam je bilo neobicno što je Vucic tada dobio zaštitu koja prilici šefu jedne države? Baš kada se odrekao granica Velike Srbije iznenada je osetio potrebu da obide Srbe koji žive u tim granicama?
M.G: Da, ta poseta me je zacudila. Kao politicara me je interesovalo, kome je bila namenjena politicka poruka, šta se dobilo sa tom posetom. Ali, ne znam ništa više, zato što su Nikolic i Vucic prekinuli svaki kontakt sa mnom, negde od 2006. godine. Zato me je iznenadilo kada me je Vucic posetio kada je formirao tu novu stranku.
V.S: Prema našim saznanjima, u vreme kada su se Nikolic i Vucic sastajali u pariskom Ricu sa Suboticem i Đukanovicem bio je prisutan i Sanader. Da li vam je možda Milomir Maric, pricajuci o tom interesantnom društvu u kojem su se zatekli Nikolic i Vucic, pomenuo i Sanadera?
M.G: Ne, nije.
V.S: Da li imate saznanja o Nikolicevim i Vucicevim vezama sa Miškovicem i Bekom?
M.G: Ne, nemam nikakvih saznanja, zato što sam prosto iz nekih razloga bila izolovana iz stranke, pojma nemam zašto i kakve su tu bile igre, tako da sa mnom nisu kontaktirali. Ali, veoma je interesantno da, ako je bilo takvih kontakata na bilo kom nivou, i ako je zamenik predsednika stranke trebalo da daje nekakve garancije, sigurno su u Novom Sadu morali da razgovaraju sa još nekim, a da to nisam bila ja. Nisam ja bila politicki favorit Miškovica, zato što je Novi Sad bio otvoren za sve investicije, a ne samo privilegovano za njegov holding, za njegovu firmu.
Mora da se pojavi srpski Putin
Za Srbiju su opasne stranke koje su paravani za necije finansijske interese
V.S: Ako sagledamo sve što je do sada izašlo u javnost kada je u pitanju povezanost politicara, tajkuna, kriminalaca i inostranog faktora, kao i cinjenica da su u formiranju ove republicke Vlade ucestvovali Miškovic, Beko, americki i britanski ambasador, postavlja se pitanje - ko zapravo vlada ovom državom i ciji interesi.
M.G: Pa postavlja se pitanje, ali ja tu ne bih ništa ružno rekla za ambasadore. Znate zašto? Oni štite interese svoje države. Meni su problem ovi tajkuni koji mnogo zaraduju od ove države. Prvo su stekli taj kapital ovde, u ovoj državi, da li osamdesetih, da li devedesetih, malo više još dvehiljaditih, ali oni žive od ovoga ovde. I svu krivicu svaljujem na njih. Zato što njih baš briga ko ce biti, u stvari, na vlasti i nije ih briga za interes ove države nego samo za njih.
V.S: Vidite li opasnost po Srbiju u strankama koje, poput Vuciceve i Nikoliceve, imaju snažnu finansijsku podršku tajkuna i mocnih ljudi iz kriminogenog miljea?
M.G: Apsolutno. Znamo kako prolaze te države i kako su na margini svih nekih važnih dogadanja, i valjda ce se pojaviti neka politicka snaga i stranka koja ce se tome svemu suprotstaviti. Ako je ovo što iznosi Kneževic pocetak kraja takvog nacina razmišljanja onda je dobro što se to pojavljuje u našim medijima, ali ne sme da stane. Dakle, nadležni organi moraju da se pozabave svim tim i da jednom stavimo crtu. Važno je da se rašcisti, dakle, ko se bavi politikom u našoj državi i da li su politicke stranke paravani za neke finansijske interese, bez obzira da li su to domaci finansijski interesi ili strani. To je nacin da se rašcisti sa mitom i korupcijom, a to je i jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju. Mora da se pojavi srpski Putin, da kaže a sada tvoje cene nece biti tolike, a sada cete vi tajkuni da finansirate toliko i toliko fabrika i toliko i toliko bolnica. Naši tajkuni su samo uvoznicki lobi, uvoze najjeftiniju robu iz inostranstva, trece, pete, desete kategorije i to ovde prodaju. Tako da sam ubedena da su tajkuni, koji se bave samo trgovinom i prodajom ovde i kupovinom gradevinskog zemljišta i poljoprivrednog zemljišta, i preko politicara, kupovinom Srbije, oni su rak rana. Ne brinu mene nikakvi stranci, vec to što imamo takve sponzore politickih partija.
Dobro se poznajemo
V.S: Zašto se niste pridružili Vucicevoj i Nikolicevoj stranci?
M.G: Zato što nisam znala šta njihova stranka predstavlja, zato što mislim da im je namera bila samo da me politicki uguše jer sam ipak politicka konkurencija. Možda zato što smo predugo bili zajedno, pa se jako dobro poznajemo.
Razbijanje Srpske radikalne stranke je
najviše bilo u interesu tajkuna
V.S: Razbijena je najveca opoziciona stranka, Srpska radikalna stranka, zašto? Mislite li da je to uradeno sa odrednim ciljem i kojim?
M.G: Sto odsto. U to sam ubedena, bez obzira što dugo nisam clan, pošto su me izbrisali iz clanstva neki koji rade na evidencijama. Iznenadilo me je sve to kada je Mirovic ustao na konferenciji za štampu i rekao novinarima da se on kandiduje za gradonacelnika Novog Sada. Na pitanje šta je sa Majom Gojkovic, rekao je - ona je formirala neku drugu stranku i izbrisana je iz clanstva ili izbacena, ne znam ni ja. Morate razmišljati o tome, ako ste toliko dugo bili u jednoj stranci, šta se to desilo. Mislim da jeste sa ciljem razbijena. Sada je toliko teška i ekonomska i politicka situacija u Srbiji da je ocigledno da bi Srpska radikalna stranka zamenila ovaj vladajuci konglomerat stranaka.
Kome je smetao SRS?
V.S: Koji su to faktori kojima je Srpska radikalna stranka smetnja i kojima je bio cilj da je razbiju ?
M.G: Ihaj, koji faktori, a koji nisu, ali ocigledno da je to najviše bio interes nekog poslovnog sveta, hajde, nazovi tako, lepo receno, tajkuna u Srbiji. Sigurno. Mislim da bez obzira što nismo u istim strankama, Srpska radikalna stranka bi se borila protiv svega onoga što nagriza Srbiju.
Dakle, da vidimo da li tajkuni finansiraju politicke stranke, ako finansiraju, koje politicke stranke i zašto se to krije. To u svetu nije zabranjeno. U svetu, u kampanjama je dozvoljeno da bogati ljudi finansiraju politicke stranke. To se objavljuje javno. Recimo u Americi ima slucajeva da novac daju i jednom i drugom predsednickom kandidatu, ali se onda prati da taj kandidat za vreme svog mandata ne ucini nešto što nije zakonito, ili da finansijeru da neki privilegovani status.
Hajde da vidimo ko koliko para dobija za te kampanje, koliko su uopšte te kampanje skupe i da vidimo da li postoji jedan krug tajkuna koji možda daju novac svim velikim igracima, pa gde prode. Možda je to tajna što se sakrivaju.
Možda sam i ja nekom zasmetala, ne politicki, nego su se tajkuni udružili da me malo sklone, Novi Sad je dosta atraktivan grad.
Vucic, Nikolic i Mirovic cekali da Šešelj bude osuden pa da preuzmu stranku
V.S: Prošle godine ste u jednom intervjuu otkrili da su Tomislav Nikolic i Aleksandar Vucic pripremali tzv. reformu Srpske radikalne stranke racunajuci da ce Šešelj biti osuden u Haškom tribunalu. Dakle, oni su cekali da Šešelj bude osuden, ili bi možda za njih najbolja opcija bila da se štrajk gladu tragicno završio pa da preuzmu stranku i promene i okrenu njenu politiku u drugom pravcu?
M.G: Koliko ja znam, cekali su da Šešelj bude osuden. Mi smo razgovarali o tome, to nije bila tajna uopšte. Prvo su sve ucinili da ne odem iz stranke. Kada sam ja videla da to ide ka necemu što nece biti dobro, da ce tu biti raskola i jednostavno nisam želela u tome da ucestvujem. Moj otac je umro kao covek Srpske radikalne stranke, deda mi je bio radikal, nisam želela da ucestvujem u takvim nekim stvarima, jer stvarno ako nešto poštujem, poštujem svoju porodicu, sve ostalo ide posle toga. Nisam želela da ucestvujem u takvom necemu, ali se dosta otvoreno pricalo o tome - Nikolic, Vucic, Mirovic, tako nešto su mi spominjali, pa svi oni koji su sada u Srpskoj naprednoj stranci. Nije me uopšte iznenadilo koji su ljudi otišli, to mene, licno, nije iznenadilo jer znam kakve smo sve razgovore vodili.
Volela bih da Šešelj izade što pre
V.S: Da li pratite sudenje Vojislavu Šešelju i šta mislite o procesu ili procesima koji se protiv njega vode u Haškom tribunalu?
M.G: Ponekad da. Ljudski, volela bih da Vojislav Šešelj izade što pre i mislim da bi se onda dosta toga promenilo.
V.S: A sa pravnog aspekta?
M.G: Sa pravnog aspekta sam, kao advokat, davno rekla svoje mišljenje - da se jasno vidi da je to klasican politicki proces i da ga drže tamo kao taoca dok se ovde malo politicki ne promešaju karte. Vojislav Šešelj je tamo, koliko vec, sedam godina, pa ne znam šta da je uradio davno je trebalo da bude ovde u Srbiji. Tako da bih volela da se to što pre završi, jer mora, svaki proces, pa i Kafkin, mora imati nekakav kraj, i da dode.
Објављено у листу СВЕДОК.
Отворено писмо адвоката Слободана Б. Драгутиновића Сабору СПЦ
Патријарху српском господину ИРИНЕЈУ
Светом архијерском сабору Српске православне цркве
Ваша Светости,
Поштовани Архијереји СПЦ,
Велика туга и жалост због страдања нашег, ионако напаћеног народа, навела ме је да вам се обратим овим писмом, као духовним пастирима рода српског. Ово је свакако један од најтежих тренутака, у иначе тешкој историји нашег народа и сматрам да свако од нас мора да се замисли да ли је заиста урадио све што треба да помогне напаћенима. Сведоци смо када они само наизглед „мали“ људи чине невероватне подвиге, спашавају људе, а да се и не питају за своје животе.
Да ли сте се ВИ запитали зашто се ово догађа баш сада и то да све почиње на Св. Пророка Јеремију у време почетка одржавања Сабора? Да ли је можда нешто прелило чашу и да ли је ово Гнев Господњи због наших грехова?
Бог се драги на Србе разљути.
Запитајте се да ли је морало да се иде на поклоњење у Рим, да ли су морале да се служе заједничке службе и пале свеће тамо где то није требало, да ли је требало уводити жене у олтар и причешћивати их тамо, да ли је требало скидати иконостасе и шарати Цркве неким чудним фрескописом, да ли је требало новачити по сваку цену и свађати се са народом, да ли је баш сада нужно разговарати о неком Васељенском сабору, промени календара, скраћивању постова, да ли је требало прогонити свог брата и истерати га на онај начин са трона заједно са толико монаха и монахиња, да ли је требало потпуно скрајнути неколико правоверних владика у страну и изоловати их, да ли је требало се овако понашати у вези са Косовом и Метохијом, да ли је требало….
Могао бих овако и даље да ређам, али нећу да скренем са главне теме.
Ваша Светости, требало би одмах прекинути рад Сабора јер у овом тренутку постоји нешто много важније него што су Ваше високоумне теме и избор нових и наравно подобних Владика. То је људски живот. Спустите се са Ваших висина и крените у Обреновац, Крупањ, мој родни Параћин.
Погледајте наше разорене куће и домове, погледајте унесрећене који су остали без најмилијих. Бодрите и тешите, не дајте да дође оно најгоре, страшније и од смрти- очај. Многи од вас су заокупљени неким великим умовањем а живот пролази поред Вас. Одите у колективне центре где људи спавају на патосима, идите на насипе са овом сјајном омладином. Па то су углавном све Ваша чада.
А пастира нема.
Можете Ви бденија да држите са овом децом поред Саве у дивним мајским ноћима, можете са страдалима да држите јутрења и у халама, можете да будете тамо где чамци извлаче пострадале или где слећу хеликоптери. Нека неки од Вас бар за тренутак напусте скупе београдске ресторане и кафиће или фризерске салоне и спустите се тамо где се страда.
За почетак можете отићи до Обреновца или Шапца, до Крупња до Параћина. Један ваш сабрат има масерати па ће путовање трајати двадесетак минута до Обреновца. За Крупањ су Вам потребни џипови, а и тога имате, а за Параћин можете и мерцедесима што Вам је омиљено превозно средство.
Пре него што прекините Сабор предлажем да донесете неколико важних одлука:
1. Пошто је много оних који су пострадали и остали без кућа па се налазе у колективним смештајима то предлажем да се отворе врата владичанских дворова у Крагујевцу, Пожаревцу, Краљеву. То су велелепна здања у којима живе Владике са пар монахиња и која могу да приме доста унесрећених. Зашто би људи спавали по халама? Ти владичански дворци су народне куће прављене од народних пара. Па није то ничија дедовина или очевина, нити је неко продао своје имање и то правио, него народне паре трошио. Такође пошто су углавном манастири обновњени и имају вишак места, а мањак монаштва, свуда тамо где су манастири близу градова отворити манастрирска врата за унесрећене, чијим парама је то такође рађено. Тако поступити где је могуће и са парохијским домовима. У Параћину је то велелепно здање које служи за прославе а које се са минималним улагањима може претворити у два или три стана.
2. Пре него што донесете одлуку о прекиду Сабора погледајте на паркинг плац испред Патријаршије. Тамо је свега и свачега. Мерцедеса, аудија, џипова а нађе се и неки масерати. Нека прво Његова светост да пример и прода свој месерцедес, а онда и сви остали редом. Нека се отвори наменски рачун и од тог новца направити што више станова у Крупњу или Обреновцу које завршити пре зиме. Такође убудуће нико од архијереја не може имати аутомобил скупљи од 10.000 еура, а пожељно би било да се возе Фијати 500 Л. Па где ће те то путовати? Пошто доста од Вас има некретнине, што на своје, што на туђа имена, наложити свима да се исте продају и новац уплати на напред наведени рачун.
Да се одмах одреди да сваки од архијереја уплати на посебан патријаширски рачун, који отворити наменски код пословне банке, по 5.000 еура, а они који имају више од једне епархије по 10.000 еура и да убудуће сваки уплаћује по овом принципу по 1.000 односно 2.000 еура месечно. Овај новац наменски користити за изградњу станова за пострадале.
Да сваки владика одреди колико ће на исти начин свештеници плаћати. Такође да се свештеници одрекну својих луксузних аутомобила и тај новац уплате у овај фонд. Код прикупљања помоћи одвојити шта је прилог свештенства који треба да буде у новцу, а не заклањати се иза прилога које народ доноси.
Одмах одустати од свих путовања на разноразне симпосијуме, семинаре или састанке који су и досада углавном само штетили нашој Цркви. Такође осим наставних уџбеника и дела из светоотачке литературе не трошити до даљег новац на штампање књига наших Архијереја, јер ионако те књиге, осим њихових ђакона, нико и не чита. Тај новац такође усмерити за пострадале.
Свуда организоваати акције скупљања помоћи, организовања добротворних концерата, сликарских колонија, где ће уметници слике поклањати за овај фонд и непрестано и стално обилазити унесрећене. Бити стално и свуда са људима, предњачити у жртви за добро другога и истицању моралних квалитета и начина живота.
Хитно вратити Владику Николаја и оца Јустина Поповића да буду узор нашим младим Богословима а најзад се оканути неког Зизјуласа и остале сличне братије.
Будите деца Светог Саве и Светог Симеона. Ово је прилика да то покажете и будете светионик око кога ће се народ окупљати.
На крају рећи ћу и ово. У мом Параћину још увек нема пијаће воде. Град са 30.000 становника се сналази како зна и уме. Око Параћина су 4 манастира које је Бог подарио са изворима питке и изузетно добре воде. Нико се од монаха и монахиња, бар до сада, док пишем ово писмо, није досетио да људима донесе бар литар од те воде. А речено је: Ко једног од ових мојих малих напоји чашом хладне воде неће му плата пропасти.
Ваша Светости, Ви све ово далеко знате боље од мене и ово заиста права прилика да вратите пољуљано поверење у црквену јерархију. Зато је и неопходно да све ово и урадите. Сви прави и искрени верници даће Вам подршку у томе.
Параћин 20/7 мај Лета Господњег 2014.
Слободан Б. Драгутиновић,
адвокат у Параћину
Светом архијерском сабору Српске православне цркве
Ваша Светости,
Поштовани Архијереји СПЦ,
Велика туга и жалост због страдања нашег, ионако напаћеног народа, навела ме је да вам се обратим овим писмом, као духовним пастирима рода српског. Ово је свакако један од најтежих тренутака, у иначе тешкој историји нашег народа и сматрам да свако од нас мора да се замисли да ли је заиста урадио све што треба да помогне напаћенима. Сведоци смо када они само наизглед „мали“ људи чине невероватне подвиге, спашавају људе, а да се и не питају за своје животе.
Да ли сте се ВИ запитали зашто се ово догађа баш сада и то да све почиње на Св. Пророка Јеремију у време почетка одржавања Сабора? Да ли је можда нешто прелило чашу и да ли је ово Гнев Господњи због наших грехова?
Бог се драги на Србе разљути.
Запитајте се да ли је морало да се иде на поклоњење у Рим, да ли су морале да се служе заједничке службе и пале свеће тамо где то није требало, да ли је требало уводити жене у олтар и причешћивати их тамо, да ли је требало скидати иконостасе и шарати Цркве неким чудним фрескописом, да ли је требало новачити по сваку цену и свађати се са народом, да ли је баш сада нужно разговарати о неком Васељенском сабору, промени календара, скраћивању постова, да ли је требало прогонити свог брата и истерати га на онај начин са трона заједно са толико монаха и монахиња, да ли је требало потпуно скрајнути неколико правоверних владика у страну и изоловати их, да ли је требало се овако понашати у вези са Косовом и Метохијом, да ли је требало….
Могао бих овако и даље да ређам, али нећу да скренем са главне теме.
Ваша Светости, требало би одмах прекинути рад Сабора јер у овом тренутку постоји нешто много важније него што су Ваше високоумне теме и избор нових и наравно подобних Владика. То је људски живот. Спустите се са Ваших висина и крените у Обреновац, Крупањ, мој родни Параћин.
Погледајте наше разорене куће и домове, погледајте унесрећене који су остали без најмилијих. Бодрите и тешите, не дајте да дође оно најгоре, страшније и од смрти- очај. Многи од вас су заокупљени неким великим умовањем а живот пролази поред Вас. Одите у колективне центре где људи спавају на патосима, идите на насипе са овом сјајном омладином. Па то су углавном све Ваша чада.
А пастира нема.
Можете Ви бденија да држите са овом децом поред Саве у дивним мајским ноћима, можете са страдалима да држите јутрења и у халама, можете да будете тамо где чамци извлаче пострадале или где слећу хеликоптери. Нека неки од Вас бар за тренутак напусте скупе београдске ресторане и кафиће или фризерске салоне и спустите се тамо где се страда.
За почетак можете отићи до Обреновца или Шапца, до Крупња до Параћина. Један ваш сабрат има масерати па ће путовање трајати двадесетак минута до Обреновца. За Крупањ су Вам потребни џипови, а и тога имате, а за Параћин можете и мерцедесима што Вам је омиљено превозно средство.
Пре него што прекините Сабор предлажем да донесете неколико важних одлука:
1. Пошто је много оних који су пострадали и остали без кућа па се налазе у колективним смештајима то предлажем да се отворе врата владичанских дворова у Крагујевцу, Пожаревцу, Краљеву. То су велелепна здања у којима живе Владике са пар монахиња и која могу да приме доста унесрећених. Зашто би људи спавали по халама? Ти владичански дворци су народне куће прављене од народних пара. Па није то ничија дедовина или очевина, нити је неко продао своје имање и то правио, него народне паре трошио. Такође пошто су углавном манастири обновњени и имају вишак места, а мањак монаштва, свуда тамо где су манастири близу градова отворити манастрирска врата за унесрећене, чијим парама је то такође рађено. Тако поступити где је могуће и са парохијским домовима. У Параћину је то велелепно здање које служи за прославе а које се са минималним улагањима може претворити у два или три стана.
2. Пре него што донесете одлуку о прекиду Сабора погледајте на паркинг плац испред Патријаршије. Тамо је свега и свачега. Мерцедеса, аудија, џипова а нађе се и неки масерати. Нека прво Његова светост да пример и прода свој месерцедес, а онда и сви остали редом. Нека се отвори наменски рачун и од тог новца направити што више станова у Крупњу или Обреновцу које завршити пре зиме. Такође убудуће нико од архијереја не може имати аутомобил скупљи од 10.000 еура, а пожељно би било да се возе Фијати 500 Л. Па где ће те то путовати? Пошто доста од Вас има некретнине, што на своје, што на туђа имена, наложити свима да се исте продају и новац уплати на напред наведени рачун.
Да се одмах одреди да сваки од архијереја уплати на посебан патријаширски рачун, који отворити наменски код пословне банке, по 5.000 еура, а они који имају више од једне епархије по 10.000 еура и да убудуће сваки уплаћује по овом принципу по 1.000 односно 2.000 еура месечно. Овај новац наменски користити за изградњу станова за пострадале.
Да сваки владика одреди колико ће на исти начин свештеници плаћати. Такође да се свештеници одрекну својих луксузних аутомобила и тај новац уплате у овај фонд. Код прикупљања помоћи одвојити шта је прилог свештенства који треба да буде у новцу, а не заклањати се иза прилога које народ доноси.
Одмах одустати од свих путовања на разноразне симпосијуме, семинаре или састанке који су и досада углавном само штетили нашој Цркви. Такође осим наставних уџбеника и дела из светоотачке литературе не трошити до даљег новац на штампање књига наших Архијереја, јер ионако те књиге, осим њихових ђакона, нико и не чита. Тај новац такође усмерити за пострадале.
Свуда организоваати акције скупљања помоћи, организовања добротворних концерата, сликарских колонија, где ће уметници слике поклањати за овај фонд и непрестано и стално обилазити унесрећене. Бити стално и свуда са људима, предњачити у жртви за добро другога и истицању моралних квалитета и начина живота.
Хитно вратити Владику Николаја и оца Јустина Поповића да буду узор нашим младим Богословима а најзад се оканути неког Зизјуласа и остале сличне братије.
Будите деца Светог Саве и Светог Симеона. Ово је прилика да то покажете и будете светионик око кога ће се народ окупљати.
На крају рећи ћу и ово. У мом Параћину још увек нема пијаће воде. Град са 30.000 становника се сналази како зна и уме. Око Параћина су 4 манастира које је Бог подарио са изворима питке и изузетно добре воде. Нико се од монаха и монахиња, бар до сада, док пишем ово писмо, није досетио да људима донесе бар литар од те воде. А речено је: Ко једног од ових мојих малих напоји чашом хладне воде неће му плата пропасти.
Ваша Светости, Ви све ово далеко знате боље од мене и ово заиста права прилика да вратите пољуљано поверење у црквену јерархију. Зато је и неопходно да све ово и урадите. Сви прави и искрени верници даће Вам подршку у томе.
Параћин 20/7 мај Лета Господњег 2014.
Слободан Б. Драгутиновић,
адвокат у Параћину
Истина о страдању у Обреновцу: Хоће ли поплаве однети и Вучићеву мафију?
Истина о страдању у Обреновцу: Хоће ли поплаве однети и Вучићеву мафију?
by satelit
Због застрашујуће медијске цензуре која је заведена у Србији, редакција магазина Таблоид објављује све релевантне чињенице које тешко оптужују председника Владе Александра Вучића и највећи део државног врха, за трагичне догађаје у незапамћеним поплавама које су задесиле нашу земљу, јер је број у штампу морала да пошаље у понедељак, 19. маја
Истину на видело: како је из бране Ровни кренуо потоп Обреновца
Из материјала којим располаже Таблоид, види се криминална бахатост председника општине Обреновац Мирослава Чучковића, који у ноћи уочи катастрофе прави лумперајку у кафани и каже да ће све бити у реду, да ће „ујутро доћи камион песка из Београда!“.
Такође, ту је и криминална неодговорност локалне власти у Ваљеву, чијом кривицом је дошло до пуцања никада завршене акумулационе бране Ровни, одакле је кренуло скоро пет милиона кубика воде на свој рушилачки пут до Обреновца. На криминалан начин је одговорност са себе покушао да скине и градоначелник Београда Синиша Мали, који је позивао грађане Обреновца „да буду мирни и остану у кућама“, док је погром трајао. Неколико данас касније, покушао је да скине одговорност са себе па је у међувремену та његова изјава и скинута са Интернета. Због свега овога, Таблоид нуди најширој јавности у Србији и региону бројне чињенице које указују на злочиначку нарав српских властодржаца, који и у најстрашнијим тренуцима одбијају да народ суоче са истином.
Поплава Обреновца резултат је расула у држави. Када је брана Ровни изнад Ваљева пукла, и 16. маја из ње кренуло више од три милиона кубика воде, која је протутњала прво Ваљевом, и кренула реком Колубара, из Ваљева је послата знак за узбуну. Вода је до Обреновца путовала шест сати. Поплавни талас се улио и у Тамнаву, која је иза леђа напала Обреновац и насеља. Хиљаде кућа је за пет минута остало под водом!
Упозорен на последице могуће катастрофе, и замољен од сарадника да се огласе сирене за узбуну и нареди евакуација Обреновца и насеља, председник општине Обреновац Мирослав Чучковић и његов помоћник Небојша Чучковић (његов рођени брат) смејали су се и шенлучили до касно у ноћ!
Чучковић је рекао да су му из Београда објаснили да ће ујутру послати пар камиона песка и да ће све бити у реду. А када је вода поплавила град и насеља, градоначелник Београда је Синиша Мали апеловао да се не паничи, и да људи остану у својим кућама!
У прилогу објављујемо реаговања и сведочења о злоделима ових људи…
Команданти и конкубине
Када је Вучић слетео у Обреновац хеликоптером, дочекали су га Небојша Стефановић, Синиша Мали, Милорад Вељовић, комадант Жандармерије Миленко Божовић, генерал полиције Драгиша Симић, начелник Полицијске управе Београд Веселин Милић…
Вучић им се обратио речима – „Јебаћу вам мајку због овога шта се десило!“.
Треба истаћи да је комадант ПТЈ Горан Драговић, на лице места дошао са ВИП девојком, генерал Симић је довео своју љубавницу, кафанску певаљку. И Начелник ПУ Београда Веселин Милић био је у друштву ВИП девојке (курве).
Жалосно је, али треба рећи да да су припадници жандармерије, САЈ-а и ПТЈ-а дошли у пуној ратној опреми да спашавају из поплаве. То је била скандалозна сцена. Да те вечери није било 76 Руса- врхунских спасилаца, и припадника бригаде полиције са Бановог брда, и спасилачки екипа и ронилачко-спасилачких клубова, нико не би био спашен.
Жалосно је, али се мора истаћи, да су припадници САЈ-а ПТЈ вршили најтежа кривична дела, да су чамцима, уместо да спашавају грађане, спасавали злато из златарских радњи, новац из банака и поште, и великих самоуслуга. Команданте ових јединица, у свакој држави, извели би пред стрељачки строј.
Колико има мртвих, тешко је сада тачно навести, јер у поплављена насеља још није могуће ући,али и зато јер је руске спасиоце неко тенденциозно упутио према Шапцу!
У штампаном издању, које се налази на сајту у овом броју, објављена су сведочења (текст „Време блата и ината“) оних који су, на позив Александра Вучића, кренули према Шапцу, да бране овај град. Они сведоче да је Вучић забранио било какве мере на одбрани од поплаве, чекајући до касно увече да Кризни штаб у Шапцу поднесе оставку, да би Вучић на то место поставио свог интимуса Зорана Бабића, који је смењен одмах, јер се од страха упишао, па је руковођење поверено генералу Љубиши Диковићу.
Чим је председник Николић замолио руског председника Путина да пошаље помоћ, у Србију су долетела три авиона: са спасиоцима, хуманитарном помоћи и другим потребним средствима за отклањање последица поплаве.
Председник Путин је саопштио председнику Николићу да српска влада направи списак потреба у новцу, храни и материјалу, и Русија ће помоћ одмах да пошаље.
“Србију на небу чува Бог, а на земљи Русија“, изјавио је руски председник.
Али, шизофрени Вучић је забранио да се помиње руска помоћ, и да се само инсистира на помоћи који ће доћи од Европске уније и од његовог пријатеља шеика Заједа, који је обећао десет милиона долара! А Европска унија је најавила да ће доставити помоћ тек након шест месеци, када Србија званично затражи од ЕУ помоћ и докаже колика је стварна штета! Не липши магарче, до зелене траве.
У међувремену, Новак Ђоковић је дао новчане помоћи више него цела Европска унија. Дејан Станковић је за само два дана скупио милион евра! Мала Црна Гора дала је вишеструко већу помоћ него Влада САД. Македонија је пружила велику помоћ Србији. Много је анонимних дародаваца из српске дијаспоре који су дали велике прилоге. У Лондону је српске заједница масовно почела да прикупља новац и помоћ у роби и лековима.
Али, са Александром Вучићем и његовом болесном дружином Србији нема спаса!
Молимо да прочитате и даљи део текста- сведочанства
Ко ће одбацити кривичну пријаву?
Пише: Александар Синђелић
Сутра ће бити поднета кривична пријава против Чучковића, председника општине Обреновац, због неправовременог деловања у ванредном стању и изазивања опште опасности по грађане општине и њихову имовину због чега су настале последице које сада видимо.
Дакле, још првог дана пред заседање кризног штаба у нижим деловима општине дошло је до изливања воде по улицама а у поједине куће вода је почела да улази у ниже делове. Обзиром да сам имао информације о свему лично сам обишао више места у граду и делове насипа око Колубаре и видело се да вода са друге стране избија чак и подземно. Било је јасно да је поплава неизбежна па сам одмах контактирао неке наше људе да се за сваки случај припреме одмах ко хоће добровољно да интервенише и да зову друге као и да спреме пумпе за воду и гумене чамце итд.
После тога отишао сам до мене узео нешто опреме и у том тренутку чујем да је заказана седница кризног штаба у 23:00 и кренем тамо да им одмах ставим људе на располагање.
Међутим, уместо да видим да се ту нешто ради оно Чучковић држи пропагандне говоре о томе како су спремни и слично док га мокри полицајци и ватрогасци гледају збуњено јер су све своје снаге ангажовали и то није довољно. У том тренутку цео град имао је 4 мале пумпе на располагању и НУЛА џакова песка.
Уместо да Чучковић на жалбу недостатка свега одмах интервенише он је сав срећан изјавио како је општина добила милион и двеста хиљада динара за храну ако неко буде евакуисан у хотел и да ће ујутро допремити из Београда камион џакова са песком да буду спремни да заштите део пута између Барича и Умке.
Напомињем да тај нижи део има 200 метара дужине али је господину математика изгледа прилично слабија страна. После тога седница је распуштена и господин нас је све позвао на ,,дежурство“ у ресторан на ћошку трга код главне поште. Ту успутно попричам са овим људима из кризног штаба и кажем да тог тренутка, у поноћ, има 20 спремних људи са неколико возила који могу доћи одмах а за ујутро могу да спремим око 70 људи са свом поменутом опремом до десет сати. И људи се одушевили, одговара им помоћ и неко пренесе Чучковићу да има спремних добровољаца итд.
Он ме погледа као да сам неки убачени агент и крене да ме испитује зашто ја хоћу да помогнем, одакле сам итд. После тога седну тамо, ја чекам, ждеру 2 сата и када више нису могли Чучковић каже распушта се кризни штаб до сутра у десет и да сви иду на спавање а мени је рекао да нема потребе за добровољцима.
На моје инсистирање да се одмах телефонира у Београд у Сектор за ванредне ситуације да се пошаље нешто џакова дотични није реаговао нити је ангажовао било какву општинску механизацију да заштити град као и објекте од значаја као што су електране и слично иако је законски био у обавези да то уради. После тога ја одем са неким људима на терен и видим да је још гора ситуација. Вратим се до мене и разјавим људима да су ујутро у десет спремни.
И тако тог јутра одем на ту наводну седницу и имам шта да видим. Скоцкао се Чучковић, држи исти говор од претходне ноћи где ће да стигне наводни камион песка али је сакупио више новинара и тако у сред говора застане и упита мене; ,,…Ко сте ви, у ком својству присуствујете овде?“
Ја му одговорим да сам ту да општини ставим одмах на располагање велики број добровољаца и он ми каже да за тиме нема потребе и да нема љутње него да одмах изађем из сале. Иначе седница је била отворена за јавност али је господин очигледно имао нешто против да неко други, осим његове висости њега, организује оно што он није хтео и знао. Ја изађем и распустим седамдесетак људи да иду на друга места по потреби и останем ту да видим шта ће бити.
У међувремену вода је надолазила око 10 цм на сат и поплавила насеље Шљивице за око 30 цм али Чучковић и даље није вршио евакуацију насеља нити је ту воду која навире одатле блокирао било чиме иза канала Тамнаве дужином обилазнице око 1км. У току ноћи око два стање воде Тамнаве у односу на површину пута иза ње било је на два метра висинске разлике и даље је лагано надолазило. Неки су сами покушавали да заштите куће у том нижем насељу и док сам им помагао нико није долазио. Никакве мере одбране нису предузимане. Онда је у једном тренутку нестала струја и наишла огромна количина воде која је потопила то насеље и део Белог Поља и прелила преко те обилазнице за око метар висине и улила се у цео Обреновац. Тек тада огласила се сирена за узбуну. Дакле да је та обилазница, иначе стари насип, заштићена град би био сачуван. Да је постојало било какво раније упозорење и да су људи дежурали дигли би узбуну на време па би се сачували животи. И ево шта је било укратко, да не бих писао километар текста. Углавном, учинићу све да дотични одмах буде ухапшен да одговара за сву насталу штету и све изгубљене животе јер је то лично изазвао својим немарлуком о чему постоје снимци и докази.
Грађани сведоче…
Ако погледате карту, Обреновац лежи између леве стране Колубаре и десне стране Саве, када је почело изливање Колубаре, јер ни Сава више воде није могла да прихвати, једна од ванредних мера је да се пробије брана са десне стране реке Колубаре и да се потопе села која би претходно требало евакуисати и на тај начин да се сачува Обреновац и термоелектрана.
Међутим, нико није хтео ништа да уради јер би био аутоматски одговоран за имовину или животе људи и животиња у тим селима…Чекало се, а киша је непрестано падала. Премда РХМЗ је најавио количину воде у падавинама унапред. Пошто Колубара скреће пре уласка у Саву… Највећа количина воде и највећи проток је на њеној левој страни према Обреновцу. Већа сила воде на левој страни је довела до тога да брана пукне с леве стране 100 метара у дужини и одједном за мање од два сата вода се попела до трећег спрата у зградама. И онај ко је могао да изађе на улицу у том моменту био је потпуно заробљен. Све се излило и према термоелектрани.
(Коментар читатељке портала „Србија данас“ из Обреновца)
Ја сам из Обреновца и могу реци да су Влада и челници направила неколико катастрофалних грешака, које су свако људи платили главом, замислите ви да људе из Обреновца (центра) евакуишу и пребацују на други крај Обреновца који ће бити поплављен за пар сати, а затим губећи драгоцено време, поново евакуишу људе које су већ једном пребацили на други крај Обреновца и тако остављајући ове којима је вода до крова стигла да се сами спасавају, друга ствар да је ово држава а не банана, нас би два дана раније упозорили и све евакуисали! Нека нам је Бог у помоћи.
(Ненад Симић, Обреновац)
Срећа у несрећи, била је надљудска храброст руских спасилаца који су већ првој ноћи пакла, 16. маја, успели немогуће, да по мрклом мраку, без познавања града, спасу на стотине људи од сигурне смрти. Храброст и самоорганизованост народа, бројни анонимни спасиоци, јунаци које јавност никада неће упознати, учинили су да трагедија не буде већа него што је била.
Срећа у несрећи је такође било и преузимање одговорности од стране начелника Генералштаба, Љубише Диковића, који се у Шапцу суочио са Вучићевим дилетантима, схвативши да мора сам да смисли како да одбрани град. И то је учинио.
Посебан скандал је Вучићева отворена игноранција руске помоћи која је на аеродром Ниш стигла (и даље стиже!), у огромним количинама, као и присуство руских јединица за специјалне операције у ванредним ситуацијама. Бунцања о помоћи његовог „пријатеља“, Шеика ел Заједа, још више су огорчиле народ, а кап је прелила чашу када је топло поздравио помоћ Европске уније, која неће стићи још најмање шест месеци, и то у безначајној мери.
Због свега овога, али и због најгорег лудила који је испољавао у најтежим ситуацијама, стављајући себе у први план, уместо да се склони и да омогући онима који знају шта раде, да се лакше организују, отворено је питање даљег опстанка његовог режима.
Национална катастрофа због цензуре Вучићевог режима
(„…Трагедију у Обреновцу нећете моћи да заташкате-сносићете пуну кривичну и политичку одговорност“)
Режим Александра Вучића уз помоћ државних и осталих режимских медија већ данима сакрива истину о правом стању у поплављеном Обреновцу и настрадалима којих је на стотине. Данас је по налогу МУП-а Републике Србије Обреновац блокиран и у њега није могуће ући. То није омогућено ни независним новинарским екипама али јесте омогућено неколицини режимских медија који су данас били у пратњу министра и директора полиције.
То је једини град у Србији данас који се налази под таквим треманом МУП-а. Изговори који се користе за то су наравно они да су у току акције евакуације и спашавања народа из Обреновца али истина је много ружнија и веома незгодна за режим Александра Вучића.
До нас из веома поузданих извора који су укључени у саму акцију спасавања у Обреновцу долазе информације да је у том граду у поплавном таласу страдало на стотине људи. Стижу информације о зградама и кућама пуних људи које су се урушиле под притиском воде.
Тоталном цензуром државних и режимских медија режим покушава да сакрије истину да смо у Обреновцу као народ и као држава доживели тоталну и апсолутну националну катастрофу првенствено због неспособности актуелног режима Александра Вучића. Иако је се знало већ у среду послеподне да ће поплавни талас ударити у Обреновац апсолутно ништа није урађено на време да би се становништво на време упозорило и евакуисало из града.
Колико пута сте чули изјаве да је ситуација под контролом.
Само дан пре катастрофе у Обреновцу премијер Александар Вучић се безбрижно смешкао у Коцељеви као да се налази на модној писти. Застрашујућа је чињеница да је су до Обреновца пре стигле спасилачке екипе из Русије и то преко Ниша и то два дана пре него што су се у Обреновцу појавиле две амфибије Војске Србије.
Оно што је још страшније је чињеница да је по повратку из Обреновца где је се возикао тог дана у чамцу у коме је уместо њега требало да буду или људи који се евакуишу или професионални спасиоци, премијер Александар Вучић на седници владе веома неукусно комуницирао са министрима покушавају да тако сакрије страх од одговорности, јер је пре те седнице од одговорних из полиције и војске добио информације о правим размерама катастрофе у Обреновцу..
Националну трагедију коју смо доживели у Обреновцу, пре свега због неспособности актуелне власти, нећете моћи да заташкате и то вам је обећање које вам дајемо. Народ Србије знаће апсолутну и тоталну истину о правом стању ствари и масовним жртвама у Обреновцу а сви они који су за то одговорни биће кривично и политички одговорни и процесуирану у складу за важећим законима!
За заташкивање, пласирање дезинфромација и лажи што државни органи и неки њихови представници управо раде посебно ћете кривично одговарати!
(Објављено на Интернет портала „Србија данас“)
(Запис обреновачке новинарке Санеле Јовановић, која је пропатила као у библијском потопу у Обреновцу)
Драги моји пријатељи, поштоване колеге из медија, преклињем вас, немојте да и даље остајемо у медијском мраку и цензури. У току евакуације, са све ћерком од две и по године у рукама, покушавала сам да прикупим што више информација јер сам се задржала око 2-3 сата на месту где су нас из чамаца смештали у аутобусе који су нас возили за Београд. Ту, испред хотела, био је центар збивања, доношења и размењивања информација битних људи који су покушавали да помогну и збрину што више људи. Једном новинар увек новинар- имала сам огромне уши, а ту су била и питања на којих сам чак и успевала да добијем одговоре! Хтела сам да сачекам да мало прође, али нећу да ћутим!
Ово је почетак, мислим да је ово веома битно, најбитније објашњење преписке- Чучко је Мирослав Чучковић, председник општине Обреновац. Дакле, шест сати пре катастрофе све се знало, људи су спавали, сирена за опасност није било, комшије су се међусобно будиле када је већ било касно за било шта, већ смо бих заробљени и опкољени водом у зградама, а неки нису били ни будни, а били су и ближе првом удару бујице у ниским кућама…
Драги пријатељи и родбино,
Примила сам ваше поруке и желим све да вас обавестим да смо се извукли и да смо живи. Једва. Још увек смо у шоку. Имамо голе животе. Све материјално смо изгубили. Сада сам као и 90 посто обреновчана. Бескућник. Изгубили смо све. Шта да вам кажем. Немамо чак ни гаће, а камо ли фрижидер или машину за веш, чашу или тањир. Моја кућа је једна од првих које су биле на удару водене стихије у центру Обреновца.
Не верујте ономе шта вам кажу на телевизији. Све је исфабриковано као за време Слободана Милошевића. Нисмо били обавештени. Нисмо слутили озбиљност ситуације. Пре, за време и после поплаве, власт је била неорганизована. Били смо препуштени сами себи. Гладни и жедни. Мокри. Одећа се сушила на нашим већ охлађеним телима на 10 степени. 36 сати на ногама. После свих тих страхота и мука. При евакуацији, јуче поподне, војна полиција је нас мајке децом третирала као стоку. Држали су нас иза конопца као краве. Викали на нас. Претили. Гурали нас.
Свака част војсци у Јакову. Прихватили су нас тако да смо поново имали мало достојанства и осећали се као људи. Свака част добровољцима. Сви остали су нас изневерили.
Служба за узбуњивање није се огласила. Срамота је што ти људи примају плату из наших џепова.
И на крају, да се зна. У Обреновцу, Баричу и Умци се бранио Београд. Нашим животима и нашом имовином.
Сигурна сам да ће се обреновачки грађани огласити са својим причама и да ће Србија сазнати праву истину о Обреновцу. Јер, не могу да цензуришу интернет као телевизију.
Сада чујем да нам стрвинари пљачкају куће. Жалим што немамо преки суд у оваквим ситуацијама.
Слободно делите овај текст. Србија треба да зна.
С.Ј.
Срамота, каква „помоћ“
Влада САД „доделила“ је Србији помоћ у вредности од 100.000 долара (73.000 евра?!). Толико у Америци кошта осредња приземна кућа. Да цинизам буде већи, амбасада Сједињених Држава у Београду донирала је 400 врећа – 200 празних и 200 са песком. То је довољно за десетак метара одбрамбеног бедема!
У Фонду солидарности Европске Уније за целу ову годину и за све чланице и кандидате за чланство укупно има 500 милиона евра. Србија би из овог фонда могла да добије нешто новца за санацију штете од недавних поплава, ако успешно прође бирократску процедуру која траје неколико месеци.
Бугарска је пре десетак година такође имала велике поплаве. Процењена штета у овој земљи износила је 150 милиона евра, а из Фонда је добила 12 милиона, значи мање од десет одсто. Србија не може да рачуна ни на толики постотак, јер је штета овде најмање 3,5 милијарди евра, тако да ће наша земља добити тек један до два одсто од те своте.
Милован Бркић
Никола Влаховић
Таблоид
by satelit
Због застрашујуће медијске цензуре која је заведена у Србији, редакција магазина Таблоид објављује све релевантне чињенице које тешко оптужују председника Владе Александра Вучића и највећи део државног врха, за трагичне догађаје у незапамћеним поплавама које су задесиле нашу земљу, јер је број у штампу морала да пошаље у понедељак, 19. маја
Истину на видело: како је из бране Ровни кренуо потоп Обреновца
Из материјала којим располаже Таблоид, види се криминална бахатост председника општине Обреновац Мирослава Чучковића, који у ноћи уочи катастрофе прави лумперајку у кафани и каже да ће све бити у реду, да ће „ујутро доћи камион песка из Београда!“.
Такође, ту је и криминална неодговорност локалне власти у Ваљеву, чијом кривицом је дошло до пуцања никада завршене акумулационе бране Ровни, одакле је кренуло скоро пет милиона кубика воде на свој рушилачки пут до Обреновца. На криминалан начин је одговорност са себе покушао да скине и градоначелник Београда Синиша Мали, који је позивао грађане Обреновца „да буду мирни и остану у кућама“, док је погром трајао. Неколико данас касније, покушао је да скине одговорност са себе па је у међувремену та његова изјава и скинута са Интернета. Због свега овога, Таблоид нуди најширој јавности у Србији и региону бројне чињенице које указују на злочиначку нарав српских властодржаца, који и у најстрашнијим тренуцима одбијају да народ суоче са истином.
Поплава Обреновца резултат је расула у држави. Када је брана Ровни изнад Ваљева пукла, и 16. маја из ње кренуло више од три милиона кубика воде, која је протутњала прво Ваљевом, и кренула реком Колубара, из Ваљева је послата знак за узбуну. Вода је до Обреновца путовала шест сати. Поплавни талас се улио и у Тамнаву, која је иза леђа напала Обреновац и насеља. Хиљаде кућа је за пет минута остало под водом!
Упозорен на последице могуће катастрофе, и замољен од сарадника да се огласе сирене за узбуну и нареди евакуација Обреновца и насеља, председник општине Обреновац Мирослав Чучковић и његов помоћник Небојша Чучковић (његов рођени брат) смејали су се и шенлучили до касно у ноћ!
Чучковић је рекао да су му из Београда објаснили да ће ујутру послати пар камиона песка и да ће све бити у реду. А када је вода поплавила град и насеља, градоначелник Београда је Синиша Мали апеловао да се не паничи, и да људи остану у својим кућама!
У прилогу објављујемо реаговања и сведочења о злоделима ових људи…
Команданти и конкубине
Када је Вучић слетео у Обреновац хеликоптером, дочекали су га Небојша Стефановић, Синиша Мали, Милорад Вељовић, комадант Жандармерије Миленко Божовић, генерал полиције Драгиша Симић, начелник Полицијске управе Београд Веселин Милић…
Вучић им се обратио речима – „Јебаћу вам мајку због овога шта се десило!“.
Треба истаћи да је комадант ПТЈ Горан Драговић, на лице места дошао са ВИП девојком, генерал Симић је довео своју љубавницу, кафанску певаљку. И Начелник ПУ Београда Веселин Милић био је у друштву ВИП девојке (курве).
Жалосно је, али треба рећи да да су припадници жандармерије, САЈ-а и ПТЈ-а дошли у пуној ратној опреми да спашавају из поплаве. То је била скандалозна сцена. Да те вечери није било 76 Руса- врхунских спасилаца, и припадника бригаде полиције са Бановог брда, и спасилачки екипа и ронилачко-спасилачких клубова, нико не би био спашен.
Жалосно је, али се мора истаћи, да су припадници САЈ-а ПТЈ вршили најтежа кривична дела, да су чамцима, уместо да спашавају грађане, спасавали злато из златарских радњи, новац из банака и поште, и великих самоуслуга. Команданте ових јединица, у свакој држави, извели би пред стрељачки строј.
Колико има мртвих, тешко је сада тачно навести, јер у поплављена насеља још није могуће ући,али и зато јер је руске спасиоце неко тенденциозно упутио према Шапцу!
У штампаном издању, које се налази на сајту у овом броју, објављена су сведочења (текст „Време блата и ината“) оних који су, на позив Александра Вучића, кренули према Шапцу, да бране овај град. Они сведоче да је Вучић забранио било какве мере на одбрани од поплаве, чекајући до касно увече да Кризни штаб у Шапцу поднесе оставку, да би Вучић на то место поставио свог интимуса Зорана Бабића, који је смењен одмах, јер се од страха упишао, па је руковођење поверено генералу Љубиши Диковићу.
Чим је председник Николић замолио руског председника Путина да пошаље помоћ, у Србију су долетела три авиона: са спасиоцима, хуманитарном помоћи и другим потребним средствима за отклањање последица поплаве.
Председник Путин је саопштио председнику Николићу да српска влада направи списак потреба у новцу, храни и материјалу, и Русија ће помоћ одмах да пошаље.
“Србију на небу чува Бог, а на земљи Русија“, изјавио је руски председник.
Али, шизофрени Вучић је забранио да се помиње руска помоћ, и да се само инсистира на помоћи који ће доћи од Европске уније и од његовог пријатеља шеика Заједа, који је обећао десет милиона долара! А Европска унија је најавила да ће доставити помоћ тек након шест месеци, када Србија званично затражи од ЕУ помоћ и докаже колика је стварна штета! Не липши магарче, до зелене траве.
У међувремену, Новак Ђоковић је дао новчане помоћи више него цела Европска унија. Дејан Станковић је за само два дана скупио милион евра! Мала Црна Гора дала је вишеструко већу помоћ него Влада САД. Македонија је пружила велику помоћ Србији. Много је анонимних дародаваца из српске дијаспоре који су дали велике прилоге. У Лондону је српске заједница масовно почела да прикупља новац и помоћ у роби и лековима.
Али, са Александром Вучићем и његовом болесном дружином Србији нема спаса!
Молимо да прочитате и даљи део текста- сведочанства
Ко ће одбацити кривичну пријаву?
Пише: Александар Синђелић
Сутра ће бити поднета кривична пријава против Чучковића, председника општине Обреновац, због неправовременог деловања у ванредном стању и изазивања опште опасности по грађане општине и њихову имовину због чега су настале последице које сада видимо.
Дакле, још првог дана пред заседање кризног штаба у нижим деловима општине дошло је до изливања воде по улицама а у поједине куће вода је почела да улази у ниже делове. Обзиром да сам имао информације о свему лично сам обишао више места у граду и делове насипа око Колубаре и видело се да вода са друге стране избија чак и подземно. Било је јасно да је поплава неизбежна па сам одмах контактирао неке наше људе да се за сваки случај припреме одмах ко хоће добровољно да интервенише и да зову друге као и да спреме пумпе за воду и гумене чамце итд.
После тога отишао сам до мене узео нешто опреме и у том тренутку чујем да је заказана седница кризног штаба у 23:00 и кренем тамо да им одмах ставим људе на располагање.
Међутим, уместо да видим да се ту нешто ради оно Чучковић држи пропагандне говоре о томе како су спремни и слично док га мокри полицајци и ватрогасци гледају збуњено јер су све своје снаге ангажовали и то није довољно. У том тренутку цео град имао је 4 мале пумпе на располагању и НУЛА џакова песка.
Уместо да Чучковић на жалбу недостатка свега одмах интервенише он је сав срећан изјавио како је општина добила милион и двеста хиљада динара за храну ако неко буде евакуисан у хотел и да ће ујутро допремити из Београда камион џакова са песком да буду спремни да заштите део пута између Барича и Умке.
Напомињем да тај нижи део има 200 метара дужине али је господину математика изгледа прилично слабија страна. После тога седница је распуштена и господин нас је све позвао на ,,дежурство“ у ресторан на ћошку трга код главне поште. Ту успутно попричам са овим људима из кризног штаба и кажем да тог тренутка, у поноћ, има 20 спремних људи са неколико возила који могу доћи одмах а за ујутро могу да спремим око 70 људи са свом поменутом опремом до десет сати. И људи се одушевили, одговара им помоћ и неко пренесе Чучковићу да има спремних добровољаца итд.
Он ме погледа као да сам неки убачени агент и крене да ме испитује зашто ја хоћу да помогнем, одакле сам итд. После тога седну тамо, ја чекам, ждеру 2 сата и када више нису могли Чучковић каже распушта се кризни штаб до сутра у десет и да сви иду на спавање а мени је рекао да нема потребе за добровољцима.
На моје инсистирање да се одмах телефонира у Београд у Сектор за ванредне ситуације да се пошаље нешто џакова дотични није реаговао нити је ангажовао било какву општинску механизацију да заштити град као и објекте од значаја као што су електране и слично иако је законски био у обавези да то уради. После тога ја одем са неким људима на терен и видим да је још гора ситуација. Вратим се до мене и разјавим људима да су ујутро у десет спремни.
И тако тог јутра одем на ту наводну седницу и имам шта да видим. Скоцкао се Чучковић, држи исти говор од претходне ноћи где ће да стигне наводни камион песка али је сакупио више новинара и тако у сред говора застане и упита мене; ,,…Ко сте ви, у ком својству присуствујете овде?“
Ја му одговорим да сам ту да општини ставим одмах на располагање велики број добровољаца и он ми каже да за тиме нема потребе и да нема љутње него да одмах изађем из сале. Иначе седница је била отворена за јавност али је господин очигледно имао нешто против да неко други, осим његове висости њега, организује оно што он није хтео и знао. Ја изађем и распустим седамдесетак људи да иду на друга места по потреби и останем ту да видим шта ће бити.
У међувремену вода је надолазила око 10 цм на сат и поплавила насеље Шљивице за око 30 цм али Чучковић и даље није вршио евакуацију насеља нити је ту воду која навире одатле блокирао било чиме иза канала Тамнаве дужином обилазнице око 1км. У току ноћи око два стање воде Тамнаве у односу на површину пута иза ње било је на два метра висинске разлике и даље је лагано надолазило. Неки су сами покушавали да заштите куће у том нижем насељу и док сам им помагао нико није долазио. Никакве мере одбране нису предузимане. Онда је у једном тренутку нестала струја и наишла огромна количина воде која је потопила то насеље и део Белог Поља и прелила преко те обилазнице за око метар висине и улила се у цео Обреновац. Тек тада огласила се сирена за узбуну. Дакле да је та обилазница, иначе стари насип, заштићена град би био сачуван. Да је постојало било какво раније упозорење и да су људи дежурали дигли би узбуну на време па би се сачували животи. И ево шта је било укратко, да не бих писао километар текста. Углавном, учинићу све да дотични одмах буде ухапшен да одговара за сву насталу штету и све изгубљене животе јер је то лично изазвао својим немарлуком о чему постоје снимци и докази.
Грађани сведоче…
Ако погледате карту, Обреновац лежи између леве стране Колубаре и десне стране Саве, када је почело изливање Колубаре, јер ни Сава више воде није могла да прихвати, једна од ванредних мера је да се пробије брана са десне стране реке Колубаре и да се потопе села која би претходно требало евакуисати и на тај начин да се сачува Обреновац и термоелектрана.
Међутим, нико није хтео ништа да уради јер би био аутоматски одговоран за имовину или животе људи и животиња у тим селима…Чекало се, а киша је непрестано падала. Премда РХМЗ је најавио количину воде у падавинама унапред. Пошто Колубара скреће пре уласка у Саву… Највећа количина воде и највећи проток је на њеној левој страни према Обреновцу. Већа сила воде на левој страни је довела до тога да брана пукне с леве стране 100 метара у дужини и одједном за мање од два сата вода се попела до трећег спрата у зградама. И онај ко је могао да изађе на улицу у том моменту био је потпуно заробљен. Све се излило и према термоелектрани.
(Коментар читатељке портала „Србија данас“ из Обреновца)
Ја сам из Обреновца и могу реци да су Влада и челници направила неколико катастрофалних грешака, које су свако људи платили главом, замислите ви да људе из Обреновца (центра) евакуишу и пребацују на други крај Обреновца који ће бити поплављен за пар сати, а затим губећи драгоцено време, поново евакуишу људе које су већ једном пребацили на други крај Обреновца и тако остављајући ове којима је вода до крова стигла да се сами спасавају, друга ствар да је ово држава а не банана, нас би два дана раније упозорили и све евакуисали! Нека нам је Бог у помоћи.
(Ненад Симић, Обреновац)
Срећа у несрећи, била је надљудска храброст руских спасилаца који су већ првој ноћи пакла, 16. маја, успели немогуће, да по мрклом мраку, без познавања града, спасу на стотине људи од сигурне смрти. Храброст и самоорганизованост народа, бројни анонимни спасиоци, јунаци које јавност никада неће упознати, учинили су да трагедија не буде већа него што је била.
Срећа у несрећи је такође било и преузимање одговорности од стране начелника Генералштаба, Љубише Диковића, који се у Шапцу суочио са Вучићевим дилетантима, схвативши да мора сам да смисли како да одбрани град. И то је учинио.
Посебан скандал је Вучићева отворена игноранција руске помоћи која је на аеродром Ниш стигла (и даље стиже!), у огромним количинама, као и присуство руских јединица за специјалне операције у ванредним ситуацијама. Бунцања о помоћи његовог „пријатеља“, Шеика ел Заједа, још више су огорчиле народ, а кап је прелила чашу када је топло поздравио помоћ Европске уније, која неће стићи још најмање шест месеци, и то у безначајној мери.
Због свега овога, али и због најгорег лудила који је испољавао у најтежим ситуацијама, стављајући себе у први план, уместо да се склони и да омогући онима који знају шта раде, да се лакше организују, отворено је питање даљег опстанка његовог режима.
Национална катастрофа због цензуре Вучићевог режима
(„…Трагедију у Обреновцу нећете моћи да заташкате-сносићете пуну кривичну и политичку одговорност“)
Режим Александра Вучића уз помоћ државних и осталих режимских медија већ данима сакрива истину о правом стању у поплављеном Обреновцу и настрадалима којих је на стотине. Данас је по налогу МУП-а Републике Србије Обреновац блокиран и у њега није могуће ући. То није омогућено ни независним новинарским екипама али јесте омогућено неколицини режимских медија који су данас били у пратњу министра и директора полиције.
То је једини град у Србији данас који се налази под таквим треманом МУП-а. Изговори који се користе за то су наравно они да су у току акције евакуације и спашавања народа из Обреновца али истина је много ружнија и веома незгодна за режим Александра Вучића.
До нас из веома поузданих извора који су укључени у саму акцију спасавања у Обреновцу долазе информације да је у том граду у поплавном таласу страдало на стотине људи. Стижу информације о зградама и кућама пуних људи које су се урушиле под притиском воде.
Тоталном цензуром државних и режимских медија режим покушава да сакрије истину да смо у Обреновцу као народ и као држава доживели тоталну и апсолутну националну катастрофу првенствено због неспособности актуелног режима Александра Вучића. Иако је се знало већ у среду послеподне да ће поплавни талас ударити у Обреновац апсолутно ништа није урађено на време да би се становништво на време упозорило и евакуисало из града.
Колико пута сте чули изјаве да је ситуација под контролом.
Само дан пре катастрофе у Обреновцу премијер Александар Вучић се безбрижно смешкао у Коцељеви као да се налази на модној писти. Застрашујућа је чињеница да је су до Обреновца пре стигле спасилачке екипе из Русије и то преко Ниша и то два дана пре него што су се у Обреновцу појавиле две амфибије Војске Србије.
Оно што је још страшније је чињеница да је по повратку из Обреновца где је се возикао тог дана у чамцу у коме је уместо њега требало да буду или људи који се евакуишу или професионални спасиоци, премијер Александар Вучић на седници владе веома неукусно комуницирао са министрима покушавају да тако сакрије страх од одговорности, јер је пре те седнице од одговорних из полиције и војске добио информације о правим размерама катастрофе у Обреновцу..
Националну трагедију коју смо доживели у Обреновцу, пре свега због неспособности актуелне власти, нећете моћи да заташкате и то вам је обећање које вам дајемо. Народ Србије знаће апсолутну и тоталну истину о правом стању ствари и масовним жртвама у Обреновцу а сви они који су за то одговорни биће кривично и политички одговорни и процесуирану у складу за важећим законима!
За заташкивање, пласирање дезинфромација и лажи што државни органи и неки њихови представници управо раде посебно ћете кривично одговарати!
(Објављено на Интернет портала „Србија данас“)
(Запис обреновачке новинарке Санеле Јовановић, која је пропатила као у библијском потопу у Обреновцу)
Драги моји пријатељи, поштоване колеге из медија, преклињем вас, немојте да и даље остајемо у медијском мраку и цензури. У току евакуације, са све ћерком од две и по године у рукама, покушавала сам да прикупим што више информација јер сам се задржала око 2-3 сата на месту где су нас из чамаца смештали у аутобусе који су нас возили за Београд. Ту, испред хотела, био је центар збивања, доношења и размењивања информација битних људи који су покушавали да помогну и збрину што више људи. Једном новинар увек новинар- имала сам огромне уши, а ту су била и питања на којих сам чак и успевала да добијем одговоре! Хтела сам да сачекам да мало прође, али нећу да ћутим!
Ово је почетак, мислим да је ово веома битно, најбитније објашњење преписке- Чучко је Мирослав Чучковић, председник општине Обреновац. Дакле, шест сати пре катастрофе све се знало, људи су спавали, сирена за опасност није било, комшије су се међусобно будиле када је већ било касно за било шта, већ смо бих заробљени и опкољени водом у зградама, а неки нису били ни будни, а били су и ближе првом удару бујице у ниским кућама…
Драги пријатељи и родбино,
Примила сам ваше поруке и желим све да вас обавестим да смо се извукли и да смо живи. Једва. Још увек смо у шоку. Имамо голе животе. Све материјално смо изгубили. Сада сам као и 90 посто обреновчана. Бескућник. Изгубили смо све. Шта да вам кажем. Немамо чак ни гаће, а камо ли фрижидер или машину за веш, чашу или тањир. Моја кућа је једна од првих које су биле на удару водене стихије у центру Обреновца.
Не верујте ономе шта вам кажу на телевизији. Све је исфабриковано као за време Слободана Милошевића. Нисмо били обавештени. Нисмо слутили озбиљност ситуације. Пре, за време и после поплаве, власт је била неорганизована. Били смо препуштени сами себи. Гладни и жедни. Мокри. Одећа се сушила на нашим већ охлађеним телима на 10 степени. 36 сати на ногама. После свих тих страхота и мука. При евакуацији, јуче поподне, војна полиција је нас мајке децом третирала као стоку. Држали су нас иза конопца као краве. Викали на нас. Претили. Гурали нас.
Свака част војсци у Јакову. Прихватили су нас тако да смо поново имали мало достојанства и осећали се као људи. Свака част добровољцима. Сви остали су нас изневерили.
Служба за узбуњивање није се огласила. Срамота је што ти људи примају плату из наших џепова.
И на крају, да се зна. У Обреновцу, Баричу и Умци се бранио Београд. Нашим животима и нашом имовином.
Сигурна сам да ће се обреновачки грађани огласити са својим причама и да ће Србија сазнати праву истину о Обреновцу. Јер, не могу да цензуришу интернет као телевизију.
Сада чујем да нам стрвинари пљачкају куће. Жалим што немамо преки суд у оваквим ситуацијама.
Слободно делите овај текст. Србија треба да зна.
С.Ј.
Срамота, каква „помоћ“
Влада САД „доделила“ је Србији помоћ у вредности од 100.000 долара (73.000 евра?!). Толико у Америци кошта осредња приземна кућа. Да цинизам буде већи, амбасада Сједињених Држава у Београду донирала је 400 врећа – 200 празних и 200 са песком. То је довољно за десетак метара одбрамбеног бедема!
У Фонду солидарности Европске Уније за целу ову годину и за све чланице и кандидате за чланство укупно има 500 милиона евра. Србија би из овог фонда могла да добије нешто новца за санацију штете од недавних поплава, ако успешно прође бирократску процедуру која траје неколико месеци.
Бугарска је пре десетак година такође имала велике поплаве. Процењена штета у овој земљи износила је 150 милиона евра, а из Фонда је добила 12 милиона, значи мање од десет одсто. Србија не може да рачуна ни на толики постотак, јер је штета овде најмање 3,5 милијарди евра, тако да ће наша земља добити тек један до два одсто од те своте.
Милован Бркић
Никола Влаховић
Таблоид
КО ЈЕ НИКОЛА ПЕТРОВИЋ - ВУЧИЋЕВ БОС
Svedočenje
Hoće li Aleksandar Vučić pobeći iz zemlje ili će završiti u zemlji?
Tiranin od papira
Poznati srpski novinar i publicista Predrag Popović, svakako najbolji ovdašnji poznavalac Aleksandra Vučića i njegove sociopatske ličnosti, u ekskluzivnom tekstu za magazin Tabloid, opisuje samozvanog vođu kao slabog, beskarakternog čoveka i opasnog ludaka od koga ne treba ništa dobro očekivati.
Piše: Predrag Popović
Vreme menja ljude. Ne i Aleksandra Vučića. Otkad sam ga upoznao, pre 20 godina, on je prošao kroz najrazličitije izazove, u politici i u privatnom životu imao je i uspone i padove, progonio je i bio progonjen, pretrpeo je sve i svašta, ali nije se promenio. On je metastazirao. Transformisao se ideološki i fizički. Kad sam ga prvi put video bio je potrčko u sekretarijatu Srpske radikalne stranke, usta su mu bila puna žestokih velikosrpskih parola i zakletvi u vernost idolu Vojislavu Šešelju. Sa svoja dva metra visine imao je nekih 80 kilograma, udenutih u jeftine „Jumko” košulje i pozajmljene preširoke sakoe. S Novog Beograda, iz stana u kome je živeo s roditeljima i bratom, do sedišta stranke putovao je autobusom. Devojku Tijanu, umesto u provode po splavovima, dovodio je u svoju momačku sobu, da gledaju televiziju i slušaju ploče.
Danas, do krajnosti izmenjenih političkih stavova, u najskupljim odelima nosi svojih 130 kg, svaki dan mu na ruci blista drugi sat, nekad „Frenk Miler” od 80.000 evra a nekad duplo jeftiniji „Kartije”. Ne pominje sve stanove čiji je vlasnik, ali ponosan je na zamak u Jajincima u kome ima vinski podrum vredan pola miliona evra. Davno je zaboravio na horor-vožnje GSB-om, na radikalski „Jugo”, koji mu je Šešelj dao na raspolaganje, pa i na „Škodu Oktaviju” - poklon tajkuna Miodraga Kostića.
Iako se statusno, finansijski i gabaritno promenio, u suštini Vučić je ostao isti - podao, pokvaren, pohlepan, spreman da svakome nanese maksimalno zlo samo da bi sebi obezbedio makar minimalnu korist...
Menjao je ideološka uverenja, stranke, saveznike, neprijatelje, kumove, žene...Sve, samo karakter ne. Svi njegovi saradnici, bez obzira da li su mu nadređeni ili podređeni, uvek su znali s kim imaju posla.
Noć pred Šešeljev odlazak u Hag, 23. februara 2003, u zemunskom sedištu SRS-a održana je poslednja, ispraćajna večera. Grupi od dvadesetak najviših i najznačajnijih funkcionera Šešelj je tri sata delio konkretna i detaljna uputstva šta i kako da rade ne bi li sačuvali jedinstvo stranke, upozoravajući ih na spletke, ucene i podmićivanja kojima će DOS i strani agenti pokušati da ih vrbuju. Međutim, njegov zamenik Tomislav Nikolić tačno je pretpostavio od koga preti najveća opasnost, zato je šefu postavio samo jedno pitanje: „Vojislave, kako da izađem na kraj s Vučićem kad poludi, a svi znamo da će se to desiti?”
- Uradi isto što bih i ja, opali mu šamar i oteraj ga - rekao je Šešelj.
Vučić ih je slušao bez reči, spuštene glave. Nije ga iznenadilo što mu kumovi i šefovi ne veruju, znao je da su u pravu. Uostalom, avion sa Šešeljem još nije ni uzleteo sa surčinskog aerodroma, a Vučić je počeo da kreira spletke protiv njih dvojice. Iako se javno zaklinjao u vernost „šefu, kumu i prijatelju” Šešelju, tajno je podrivao njegov autoritet. Jednom prilikom me pozvao na večeru kod radikalskog poslanika Amdžata Migatija. Prema Jadranki Šešelj, koju smo zatekli tamo, ponašao se izuzetno servilno, zadivljen njenom hrabrošću, dostojanstvom i smislom za humor. Dok smo se vraćali iz Višnjice, promenio je priču: „...Jadranka je neobrazovana, iskompleksirana i agresivna, glumi stranačku gazdaricu, a i sama, sirota, zna da će je Šešelj šutnuti čim izađe iz zatvora”. Kasnije sam iz depeša američkih ambasadora, koje je objavio Vikiliks, saznao da je iste stavove o Jadranki iznosio i pred stranim diplomatama i novinarima.
0
Toma
23. maj 2014. u 01.41
Protiv Tomislava Nikolića je spletkario još upornije i temeljitije. Tek što sam došao u „Pravdu”, Vučić me zamolio da pošaljem fotoreportera da na određenoj adresi snimi neki „Audi” i kuću, ali da to ne objavljujem dok on, navodno, ne proveri sve podatke o vlasniku. Fotografije nikada nisu objavljene u „Pravdi”. Za to nisu ni bile namenjene. Vučić ih je odneo u Hag, da pokaže Šešelju kako izgledaju nova limuzina i vikendica Tomislava Nikolića.
Nekoliko meseci kasnije ponovio je proceduru s prikupljanjem dokaza o stanu koji je Tomin sin Branislav, kako je Vučić tvrdio, kupio za 850.000 evra. Iz njegove fabrike intriga potekle su afere o Nikolićevoj kupovini stana u „pametnoj zgradi” kod ambasade Kine, koju je plasirao preko „Presa”, kao i o tome da je Nikolić još 1997, kao direktor Poslovnog prostora opštine Zemun, u bescenje prodao jednu zgradu u centru Surčina Novaku Buhi, rođenom bratu tadašnjeg šefa surčinskog klana, što je plasirao u „Kuriru”.
Na isti način, ofirajući ih kod utamničenog vođe, Vučić je u Hag slao dokaze kojima je hteo da kompromituje Gordanu Pop Lazić, Dragana Todorovića i, naročito, Milorada Mirčića. Uspeo je da zavadi kumove Šešelja i Nikolića da bi, na kraju, prvo jednom, a zatim i drugom oteo stranku.
Prvi puč u SRS izvršio je još u leto 2004. godine, kad je u svom stanu u „Yu biznis centru” oformio ličnu falangu, koja je imala veći uticaj na odluke stranke nego vođa radikala i Centralna otadžbinska uprava. Za najbliže saradnike izabrao je Nebojšu Stefanovića, Branislava Prostrana, pridošlicu iz Karićevog Pokreta „Snaga Srbije”, kuma i estradnog menadžera Zorana Bašanovića i Jugoslava Petkovića, kurira tajkuna Đorđija Nicovića. Najveći uticaj na Vučića imao je i još ima Nikola Petrović.
U proleće 2006. godine Vučić mi je ponudio da napravimo dnevne novine. On bi bio nezvanični gazda, ja glavni urednik, a investitor „kralj marcipana” Nebojša Mišić, vlasnik firme „Areks”. Za Mišića sam znao samo da je saučesnik u korupcionaškim aferama „Janjušević-Kolesar”, a nikada nisam otkrio kakva muka ga je dovela u Vučićevo društvo, u kome sam tada zatekao i Nikolu Petrovića.
Animozitet, obostran, planuo je na prvi pogled. Kako i ne bi. Proćelav, kvarcovan, s otromboljenom donjom usnom, s indijanskom ogrlicom oko vrata, u firmiranom odelu i sa skupim tompusom u ruci, ponašao se baš u skladu s dizajnom - agresivno, vulgarno i nadmeno. Odmah sam primetio da ima specijalan status. Isti Vučić, koji je, bez imalo tolerancije, neopreznim saradnicima, ako bi se usudili da čitaju sms-poruke dok on priča, uzimao telefon iz ruke i bacao kroz prozor, ili bi nesrećnog Stefanovića gađao torbicom-pederušom, kao i matorog Đorđa Minkova papirima, isti taj Vučić bi s osmehom prihvatao Petrovićeve provokativne doskočice.
Vučić, kao ni svi njegovi saradnici, nikada nisu hteli ili znali da mi odgovore ko je Nikola Petrović i čime se bavi. Na pomen njegovog imena samo bi ućutali, slegli ramenima i uplašeno menjali temu. Uglavnom, pričalo se da je on sin nekog Piroćanca, koji je u Francuskoj uspeo da napravi veliku firmu za proizvodnju i trgovinu ribom, voćem i povrćem. Stari Brana Crnčević, kad je ušao u neki sukob s Petrovićem, vrlo uverljivo je tvrdio da Piroćanac Junior u Srbiji radi s parama Stanka Subotića Caneta.
Znajući za Vučićeve optužbe na račun Subotića - da je švercer duvana, narko-diler i jedan od vođa najvećeg evropskog mafijaškog klana - nisam poverovao u te priče. Ipak, pored Crnčevićevih udbaških saznanja, postojale su i konkretnije indicije. Na Petrovićev predlog Vučić je distribuciju „Pravde” ustupio „Futuri plus”, firmi Stanka Subotića. O raspodeli tiraža, naplati i isplati brinuo se lično Nenad Milanović, jedan od direktora „Future”, poznatiji kao brat Milana Milanovića Mrguda, najbližeg Subotićevog saradnika i drugooptuženog za šverc duvana. Po toj liniji, u „Pravdu” je stigao i Duško Vuksanović, dan nakon što je Subotić ugasio svoj dnevni list „Borba”, u kojoj je Vuksanović bio direktor. Uz Petrovićevu podršku, Vučić je na ime Ane Stefanović, supruge Nebojše Stefanovića, s Vuksanovićem osnovao zajedničko preduzeće „Pravda Plasman”.
Nikola Petrović je uveo Aleksandra Vučića u sivu političku i poslovnu zonu, povezao sa Stankom Subotićem i pretvorio u bosa vladajućeg kartela. Još dok je SNS bila u opoziciji, Petrović je status vladara iz senke koristio za dobijanje ogromnih kredita, razvoj svoje firme za proizvodnju i trgovinu električnom energijom, a po dolasku na vlast postavljen je, bez obzira na očigledan sukob interesa, na mesto direktora Elektromreže Srbije.
0
Toma
23. maj 2014. u 01.42
Iako je od samog ulaska u politiku počeo da gomila bogatstvo, Vučić se tek pod Petrovićevim uticajem odrekao starog asketskog imidža. Skupa kola, odeća i obuća, satovi, vino, ekskluzivne turističke destinacije...Svesni moći koju im novac daje, Vučić i Petrović opušteno uživaju u svemu što vole mladi.
U subotu, 15. marta, noć pre izbora, Petrović je u jednom poznatom restoranu organizovao proslavu svog rođendana. Kako i priliči najznačajnijem gospodarevom konsiljereu, na poklonjenje su mu došli svi podanici iz državnog vrha. Za odličnu atmosferu bili su zaduženi raspevani Ivica Dačić, Ceca Ražnatović i aktuelni multimedijalni mogul Goran Veselinović. Nova Vučićeva supruga, Tamara Đukanović, navodno nije bila prisutna, održava trudnoću.
Sledeće noći, kad je saznao da je dobio većinsko poverenje lakovernih birača, Aleksandar Vučić nije mogao da sakrije suze od sreće. Normalniji deo Srbije takođe je plakao, od tuge i straha. Briga je opravdana. Ko ne veruje, neka se seti Slavka Ćuruvije. Nezadovoljan pisanjem „Dnevnog telegrafa”, Vučić je hajku na Ćuruviju pokrenuo još 1997. godine, dok je bio u opoziciji. U vlastitoj produkciji štampao je porno-pamflet kojim je hteo da kompromituje nepodobnog novinara.
Kasnije, dolaskom na vlast, zloupotrebljavajući policiju i pravosuđe, vodio je monstruoznu kampanju koja je okončana sa 17 metaka u leđa vlasnika „Dnevnog telegrafa”. Posle se novinarima te redakcije rugao pošalicom: „...Gde vam je Ćuruvija? Jel' pobegao iz zemlje ili je u zemlji?”
Ko je to zaboravio, samo neka bude strpljiv, Vučić će ga uveriti da je paranoja, koju sada širi preko svojih jurišnih odreda - Pinka, „Kurira” i „Informera” - zasnovana na realnoj opasnosti od ponavljanja nasilja. Ako je spreman da ovakvu torturu sprovodi sad kad je najjači, lako može da se nasluti šta će raditi kad oseti da mu se vlast ljulja. Tada će Srbija osetiti šta znači tiranija gospodara Vučića i njegovih falangista. Mnogi građani koji više veruju svojim očima nego njegovim lažima će, što bi rekao Vučić, pobeći iz zemlje ili će završiti u zemlji.
Hoće li Aleksandar Vučić pobeći iz zemlje ili će završiti u zemlji?
Tiranin od papira
Poznati srpski novinar i publicista Predrag Popović, svakako najbolji ovdašnji poznavalac Aleksandra Vučića i njegove sociopatske ličnosti, u ekskluzivnom tekstu za magazin Tabloid, opisuje samozvanog vođu kao slabog, beskarakternog čoveka i opasnog ludaka od koga ne treba ništa dobro očekivati.
Piše: Predrag Popović
Vreme menja ljude. Ne i Aleksandra Vučića. Otkad sam ga upoznao, pre 20 godina, on je prošao kroz najrazličitije izazove, u politici i u privatnom životu imao je i uspone i padove, progonio je i bio progonjen, pretrpeo je sve i svašta, ali nije se promenio. On je metastazirao. Transformisao se ideološki i fizički. Kad sam ga prvi put video bio je potrčko u sekretarijatu Srpske radikalne stranke, usta su mu bila puna žestokih velikosrpskih parola i zakletvi u vernost idolu Vojislavu Šešelju. Sa svoja dva metra visine imao je nekih 80 kilograma, udenutih u jeftine „Jumko” košulje i pozajmljene preširoke sakoe. S Novog Beograda, iz stana u kome je živeo s roditeljima i bratom, do sedišta stranke putovao je autobusom. Devojku Tijanu, umesto u provode po splavovima, dovodio je u svoju momačku sobu, da gledaju televiziju i slušaju ploče.
Danas, do krajnosti izmenjenih političkih stavova, u najskupljim odelima nosi svojih 130 kg, svaki dan mu na ruci blista drugi sat, nekad „Frenk Miler” od 80.000 evra a nekad duplo jeftiniji „Kartije”. Ne pominje sve stanove čiji je vlasnik, ali ponosan je na zamak u Jajincima u kome ima vinski podrum vredan pola miliona evra. Davno je zaboravio na horor-vožnje GSB-om, na radikalski „Jugo”, koji mu je Šešelj dao na raspolaganje, pa i na „Škodu Oktaviju” - poklon tajkuna Miodraga Kostića.
Iako se statusno, finansijski i gabaritno promenio, u suštini Vučić je ostao isti - podao, pokvaren, pohlepan, spreman da svakome nanese maksimalno zlo samo da bi sebi obezbedio makar minimalnu korist...
Menjao je ideološka uverenja, stranke, saveznike, neprijatelje, kumove, žene...Sve, samo karakter ne. Svi njegovi saradnici, bez obzira da li su mu nadređeni ili podređeni, uvek su znali s kim imaju posla.
Noć pred Šešeljev odlazak u Hag, 23. februara 2003, u zemunskom sedištu SRS-a održana je poslednja, ispraćajna večera. Grupi od dvadesetak najviših i najznačajnijih funkcionera Šešelj je tri sata delio konkretna i detaljna uputstva šta i kako da rade ne bi li sačuvali jedinstvo stranke, upozoravajući ih na spletke, ucene i podmićivanja kojima će DOS i strani agenti pokušati da ih vrbuju. Međutim, njegov zamenik Tomislav Nikolić tačno je pretpostavio od koga preti najveća opasnost, zato je šefu postavio samo jedno pitanje: „Vojislave, kako da izađem na kraj s Vučićem kad poludi, a svi znamo da će se to desiti?”
- Uradi isto što bih i ja, opali mu šamar i oteraj ga - rekao je Šešelj.
Vučić ih je slušao bez reči, spuštene glave. Nije ga iznenadilo što mu kumovi i šefovi ne veruju, znao je da su u pravu. Uostalom, avion sa Šešeljem još nije ni uzleteo sa surčinskog aerodroma, a Vučić je počeo da kreira spletke protiv njih dvojice. Iako se javno zaklinjao u vernost „šefu, kumu i prijatelju” Šešelju, tajno je podrivao njegov autoritet. Jednom prilikom me pozvao na večeru kod radikalskog poslanika Amdžata Migatija. Prema Jadranki Šešelj, koju smo zatekli tamo, ponašao se izuzetno servilno, zadivljen njenom hrabrošću, dostojanstvom i smislom za humor. Dok smo se vraćali iz Višnjice, promenio je priču: „...Jadranka je neobrazovana, iskompleksirana i agresivna, glumi stranačku gazdaricu, a i sama, sirota, zna da će je Šešelj šutnuti čim izađe iz zatvora”. Kasnije sam iz depeša američkih ambasadora, koje je objavio Vikiliks, saznao da je iste stavove o Jadranki iznosio i pred stranim diplomatama i novinarima.
0
Toma
23. maj 2014. u 01.41
Protiv Tomislava Nikolića je spletkario još upornije i temeljitije. Tek što sam došao u „Pravdu”, Vučić me zamolio da pošaljem fotoreportera da na određenoj adresi snimi neki „Audi” i kuću, ali da to ne objavljujem dok on, navodno, ne proveri sve podatke o vlasniku. Fotografije nikada nisu objavljene u „Pravdi”. Za to nisu ni bile namenjene. Vučić ih je odneo u Hag, da pokaže Šešelju kako izgledaju nova limuzina i vikendica Tomislava Nikolića.
Nekoliko meseci kasnije ponovio je proceduru s prikupljanjem dokaza o stanu koji je Tomin sin Branislav, kako je Vučić tvrdio, kupio za 850.000 evra. Iz njegove fabrike intriga potekle su afere o Nikolićevoj kupovini stana u „pametnoj zgradi” kod ambasade Kine, koju je plasirao preko „Presa”, kao i o tome da je Nikolić još 1997, kao direktor Poslovnog prostora opštine Zemun, u bescenje prodao jednu zgradu u centru Surčina Novaku Buhi, rođenom bratu tadašnjeg šefa surčinskog klana, što je plasirao u „Kuriru”.
Na isti način, ofirajući ih kod utamničenog vođe, Vučić je u Hag slao dokaze kojima je hteo da kompromituje Gordanu Pop Lazić, Dragana Todorovića i, naročito, Milorada Mirčića. Uspeo je da zavadi kumove Šešelja i Nikolića da bi, na kraju, prvo jednom, a zatim i drugom oteo stranku.
Prvi puč u SRS izvršio je još u leto 2004. godine, kad je u svom stanu u „Yu biznis centru” oformio ličnu falangu, koja je imala veći uticaj na odluke stranke nego vođa radikala i Centralna otadžbinska uprava. Za najbliže saradnike izabrao je Nebojšu Stefanovića, Branislava Prostrana, pridošlicu iz Karićevog Pokreta „Snaga Srbije”, kuma i estradnog menadžera Zorana Bašanovića i Jugoslava Petkovića, kurira tajkuna Đorđija Nicovića. Najveći uticaj na Vučića imao je i još ima Nikola Petrović.
U proleće 2006. godine Vučić mi je ponudio da napravimo dnevne novine. On bi bio nezvanični gazda, ja glavni urednik, a investitor „kralj marcipana” Nebojša Mišić, vlasnik firme „Areks”. Za Mišića sam znao samo da je saučesnik u korupcionaškim aferama „Janjušević-Kolesar”, a nikada nisam otkrio kakva muka ga je dovela u Vučićevo društvo, u kome sam tada zatekao i Nikolu Petrovića.
Animozitet, obostran, planuo je na prvi pogled. Kako i ne bi. Proćelav, kvarcovan, s otromboljenom donjom usnom, s indijanskom ogrlicom oko vrata, u firmiranom odelu i sa skupim tompusom u ruci, ponašao se baš u skladu s dizajnom - agresivno, vulgarno i nadmeno. Odmah sam primetio da ima specijalan status. Isti Vučić, koji je, bez imalo tolerancije, neopreznim saradnicima, ako bi se usudili da čitaju sms-poruke dok on priča, uzimao telefon iz ruke i bacao kroz prozor, ili bi nesrećnog Stefanovića gađao torbicom-pederušom, kao i matorog Đorđa Minkova papirima, isti taj Vučić bi s osmehom prihvatao Petrovićeve provokativne doskočice.
Vučić, kao ni svi njegovi saradnici, nikada nisu hteli ili znali da mi odgovore ko je Nikola Petrović i čime se bavi. Na pomen njegovog imena samo bi ućutali, slegli ramenima i uplašeno menjali temu. Uglavnom, pričalo se da je on sin nekog Piroćanca, koji je u Francuskoj uspeo da napravi veliku firmu za proizvodnju i trgovinu ribom, voćem i povrćem. Stari Brana Crnčević, kad je ušao u neki sukob s Petrovićem, vrlo uverljivo je tvrdio da Piroćanac Junior u Srbiji radi s parama Stanka Subotića Caneta.
Znajući za Vučićeve optužbe na račun Subotića - da je švercer duvana, narko-diler i jedan od vođa najvećeg evropskog mafijaškog klana - nisam poverovao u te priče. Ipak, pored Crnčevićevih udbaških saznanja, postojale su i konkretnije indicije. Na Petrovićev predlog Vučić je distribuciju „Pravde” ustupio „Futuri plus”, firmi Stanka Subotića. O raspodeli tiraža, naplati i isplati brinuo se lično Nenad Milanović, jedan od direktora „Future”, poznatiji kao brat Milana Milanovića Mrguda, najbližeg Subotićevog saradnika i drugooptuženog za šverc duvana. Po toj liniji, u „Pravdu” je stigao i Duško Vuksanović, dan nakon što je Subotić ugasio svoj dnevni list „Borba”, u kojoj je Vuksanović bio direktor. Uz Petrovićevu podršku, Vučić je na ime Ane Stefanović, supruge Nebojše Stefanovića, s Vuksanovićem osnovao zajedničko preduzeće „Pravda Plasman”.
Nikola Petrović je uveo Aleksandra Vučića u sivu političku i poslovnu zonu, povezao sa Stankom Subotićem i pretvorio u bosa vladajućeg kartela. Još dok je SNS bila u opoziciji, Petrović je status vladara iz senke koristio za dobijanje ogromnih kredita, razvoj svoje firme za proizvodnju i trgovinu električnom energijom, a po dolasku na vlast postavljen je, bez obzira na očigledan sukob interesa, na mesto direktora Elektromreže Srbije.
0
Toma
23. maj 2014. u 01.42
Iako je od samog ulaska u politiku počeo da gomila bogatstvo, Vučić se tek pod Petrovićevim uticajem odrekao starog asketskog imidža. Skupa kola, odeća i obuća, satovi, vino, ekskluzivne turističke destinacije...Svesni moći koju im novac daje, Vučić i Petrović opušteno uživaju u svemu što vole mladi.
U subotu, 15. marta, noć pre izbora, Petrović je u jednom poznatom restoranu organizovao proslavu svog rođendana. Kako i priliči najznačajnijem gospodarevom konsiljereu, na poklonjenje su mu došli svi podanici iz državnog vrha. Za odličnu atmosferu bili su zaduženi raspevani Ivica Dačić, Ceca Ražnatović i aktuelni multimedijalni mogul Goran Veselinović. Nova Vučićeva supruga, Tamara Đukanović, navodno nije bila prisutna, održava trudnoću.
Sledeće noći, kad je saznao da je dobio većinsko poverenje lakovernih birača, Aleksandar Vučić nije mogao da sakrije suze od sreće. Normalniji deo Srbije takođe je plakao, od tuge i straha. Briga je opravdana. Ko ne veruje, neka se seti Slavka Ćuruvije. Nezadovoljan pisanjem „Dnevnog telegrafa”, Vučić je hajku na Ćuruviju pokrenuo još 1997. godine, dok je bio u opoziciji. U vlastitoj produkciji štampao je porno-pamflet kojim je hteo da kompromituje nepodobnog novinara.
Kasnije, dolaskom na vlast, zloupotrebljavajući policiju i pravosuđe, vodio je monstruoznu kampanju koja je okončana sa 17 metaka u leđa vlasnika „Dnevnog telegrafa”. Posle se novinarima te redakcije rugao pošalicom: „...Gde vam je Ćuruvija? Jel' pobegao iz zemlje ili je u zemlji?”
Ko je to zaboravio, samo neka bude strpljiv, Vučić će ga uveriti da je paranoja, koju sada širi preko svojih jurišnih odreda - Pinka, „Kurira” i „Informera” - zasnovana na realnoj opasnosti od ponavljanja nasilja. Ako je spreman da ovakvu torturu sprovodi sad kad je najjači, lako može da se nasluti šta će raditi kad oseti da mu se vlast ljulja. Tada će Srbija osetiti šta znači tiranija gospodara Vučića i njegovih falangista. Mnogi građani koji više veruju svojim očima nego njegovim lažima će, što bi rekao Vučić, pobeći iz zemlje ili će završiti u zemlji.
четвртак, 22. мај 2014.
Ово је српски одговор на „Песму која је дирнула Балкан“: Џаба, џаба мој синовац Сава памти Јасеновац.
Дух батства и јединства који су пробудиле поплаве које су захватиле Балкан, ипак није онакав како на први поглед изгледа. Иако сви подржавају да треба помагати људима у невољи, ипак страхоте прошлих ратова и злочина се не могу једном поплавом обрисати, бар ако је судећи по реакцијама грађана.
Последњих неколико дана цео регион је обишла песма „Шапнула је Дрина Сави“ којом се позива на братство и јединство. Међутим, убрзо је уследио одговор из Србије:
Џаба Дрина прича Сави
ону причу о поплави,
џаба, џаба мој синовац
Сава памти Јасеновац!
Дрина вода мора знати
и Јадовно Сава памти!
А Сава се сва пенуша
од грозота што их слуша:
„плавила сам сестро и ја,
пливала је Славонија!
све од крви и лешева,
српских мајки и очева.
Жалила је сестра брата,
све због браће нам Хрвата,
а и деца родитеље,
свима биле исте жеље.
Шта сам деце ја однела,
схватит’ нећеш, кад би хтела!
Из корита бежим свога,
срамота ме људи, Бога,
сада дрвље ток ми квари,
некоћ људи млади,стари.
Видела си и ти јада,
око града Вишеграда,
страда Србин на све стране
једном мора то да стане!
Част свакоме,помоћ свима,
АЛ ДРЖАВУ НИКАД С ЊИМА!
Опростио Срб је свима,
крвницима што их има,
лажној браћи, комшијама,
неправедним судијама.
Док је свима веровао,
гинуо је,пропадао.
Време друго дође сада,
неће више он да страда,
Помози му Драги Боже!
Нек’ разуме ко год може,
можемо се и волити,
једни другим добри бити,
ал на томе нек’ остане,
да нас како не нестане!
Као аутор песме на интернет форумима потписан је Божидар Васић
Дух батства и јединства који су пробудиле поплаве које су захватиле Балкан, ипак није онакав како на први поглед изгледа. Иако сви подржавају да треба помагати људима у невољи, ипак страхоте прошлих ратова и злочина се не могу једном поплавом обрисати, бар ако је судећи по реакцијама грађана.
Последњих неколико дана цео регион је обишла песма „Шапнула је Дрина Сави“ којом се позива на братство и јединство. Међутим, убрзо је уследио одговор из Србије:
Џаба Дрина прича Сави
ону причу о поплави,
џаба, џаба мој синовац
Сава памти Јасеновац!
Дрина вода мора знати
и Јадовно Сава памти!
А Сава се сва пенуша
од грозота што их слуша:
„плавила сам сестро и ја,
пливала је Славонија!
све од крви и лешева,
српских мајки и очева.
Жалила је сестра брата,
све због браће нам Хрвата,
а и деца родитеље,
свима биле исте жеље.
Шта сам деце ја однела,
схватит’ нећеш, кад би хтела!
Из корита бежим свога,
срамота ме људи, Бога,
сада дрвље ток ми квари,
некоћ људи млади,стари.
Видела си и ти јада,
око града Вишеграда,
страда Србин на све стране
једном мора то да стане!
Част свакоме,помоћ свима,
АЛ ДРЖАВУ НИКАД С ЊИМА!
Опростио Срб је свима,
крвницима што их има,
лажној браћи, комшијама,
неправедним судијама.
Док је свима веровао,
гинуо је,пропадао.
Време друго дође сада,
неће више он да страда,
Помози му Драги Боже!
Нек’ разуме ко год може,
можемо се и волити,
једни другим добри бити,
ал на томе нек’ остане,
да нас како не нестане!
Као аутор песме на интернет форумима потписан је Божидар Васић
Зашто нико у Србији не сме да противречи Бранкици „Инсајдер“ Станковић?
Као што данас рецепте за економију најгласније прописују они који су је уништили, тако и медије спасавају они новинари који су им дошли главе. „Овде новинарство више не постоји“, каже Бранкица Станковић, поносна добитница једне од америчких награда за новинарску храброст и осталих огледалаца и ђинђува какве се већ уручују урођеничким новинарима и овде и широм света који су препознали ко је газда.
Да није било ове несреће са поплавама, вероватно би Бранкица и нешто њене журналистичке сабраће наставили да ходају по телевизијама вапијући како је новинарство и, наравно, тражећи кривца за то. Али, исто као што данас рецепте за српску економију најгласније прописују они који су је уништили, тако и српско новинарство спасавају они новинари који су му дошли главе. Није то непозната чињеница из света каузалности криминалистичких романа, где је врло често убица онај који највише кука и највише се упире да поправи стање. Осим по тој великој бризи, препознаћемо их и по томе што говоре о „таблоидизацији“ медија, па и Србије саме, где су таблоиди, истина, прилично одвратни гнојни пликови на телу овдашњег журнализма, али се процеси одвијају много дубље у његовом телу.
Оне који те процесе обављају препознајемо по бројним наградама које једни другима додељују, по поштовању којим једни друге обасипају, уверени да ће такав утисак стећи и публика. Препознаћемо их и по томе што додели њихових награда, ако им је већ није дододелио, обавезно присуствује и понеки страни амбасадор, указујући тако достојну пажњу чињеници да нико од лауреата – а лаурети су данас најзабринутији за пропаст српског новинарства – никада и ни под којим условима није западне странце видео као кривце за било шта у Србији – ни за бомбардовање, ни за комадање земље, ни за ову колонијалну беду која влада, баш низашта.
medisjko-ispiranje-mozga
Зашто не смеју да притискају Бранкицу
Хајде зато да видимо шта нам Бранкица, један од лауреата, каже зашто је новинарство мртво? Зато што су га, каже, убили сами новинари јер су подлегли притисцима разних моћника из света политике, бизниса и криминала. А како је успела да преживи Бранкица? Њу, каже, нико не зове да би је притискао.
Не смеју? Плаше се? Ваљда оне полиције која Бранкицу већ годинама чува? Наравно, то што ће мало који „непостојећи“ новинар у Србији реаговати на Бранкицину увреду, којом га исписује из реда живих и постојећих само је још један доказ да је она у праву и да новинарство заиста више не постоји.
brankica-stankovic01Па ипак, има ту једна ствар која не би требало да прође незапажено. Верујем Бранкици да не сме да је позове ниједан политичар, тајкун и криминалац. Хајде сада да видимо ко може да вас поуздано заштити од те три групе моћног света у Србији. Веран Матић? Хајде да се уозбиљимо. Вучић? А што не заштити себе кад Б92 и Блиц почну да га растурају? Дакле неко виши од Вучића. Бог? Не бих рекао да је надлежан. Дакле ко је овде између Вучића и Бога? Вруће… Да, баш они.
Елем, видели смо овде медијске кампање против разних правих и набеђених криминалаца, видели смо их и против пословних људи и против политичара. Једино за последњих десет година нисмо имали медијску кампању против, рецимо, неког страног амбасадора, наравно, под условом да није руски. Хајде да се манемо кампања, да ли се овде за то време неки meinstream медиј уопште усудио да оспори неки страни интерес, чак и онај који је тако директно био уперен против Србије, па и против писаца многих текстова и аутора телевизијских прилога? Није.
Коришћење и акање медија
И то ће заправо рећи одакле почиње та дуга нит Бранкицине професионалне храбрости и још дужа нит њене ароганције. Кад си добар са странцима, ниједан политичар не сме да те назове, јер би и он желео да буде добар с њима, о тајкунима и криминалцима да не говорим. Наравно, и они би желели да буду добри. Уосталом питајте Шарића колико је био добар док је посао ишао добро и колико више није био добар кад је посао стао. Није полиција уз Бранкицу ни због једне од тих група, већ због криминалних маргиналаца (навијачи и сл.), који нису толико чврсто увезани у ту хијерархију моћи и уз њу су, наравно, да би политичари амбасадорима могли да гарантују да се Бранкици неће догодити ништа.
ekrani-ubice-dusa
Овдашње медије дакле контролишу странци, а не политичари, и то је прва и темељна лаж Бранкице Станковић, и не само ње, после које и понека истина коју је изговорила изгледа уверљиво као победник Евросонга. Наравно, странци, свет са искуством у коришћењу медија, познају разлику између коришћења и акања. А то ће рећи да медије користе само онда кад им заиста требају, што ће рећи само онда кад треба формирати јавно мнење о некој стрвари, кад неког домаћег политичара треба упозорити да превише мисли својом главом, или кад заборави на неко обећање које је дао некој од амбасада. Или кад Бранкициним Инсајдером неком треба оборити рејтинг, а то су редовно они који мање хају за амбасаде, па то и скупо плаћају. Наравно, то да домаћи политичари забораве на своје обавезе према амбасадама данас се дешава толико ретко да странци могу да контролишу медије готово се и не мешајући у њихов рад јер све ради само и подмазано.
среда, 21. мај 2014.
Позив за петицију!
Петиција за оснивање Националног трибунала Србије за вођење јавне истраге о деловању државних органа Србије (власти у Србији)
Повод за оснивање овог Трибунала је испитивање одговорности власти у Србији (законодавне, судске и изршне) и њеног деловања поводом катастрофалних поплава у Србији у мају 2014.г.
Неопходност за постојање независне истраге је да испита све околности у вези са нарастајућим бројем доказа да није постојало благовремено узбуњивање и сигнализирање за надолазће поплаве, као и благовремена изградња одбрамбреног система против поплава у мају 2014.г.
Сврха је да се установи да ли постоји одговорност државних органа Србије и ако постоји ко је одговоран за штету огромних размера у материјалним добрима која се,мери у милијардама евра, док су губици у људским животима неизмерљив губитак за Србију.
Учесници у истрази треба да буду најбољи стручњаци из релеватних области (стручњаци из области војне науке и доктрине, геологије, метеорологије, шумарства и водопривреде, полицијске и цивилне заштите, права и економије, машинске и електротехничке струке и других битних области), а подразумева се да не треба да буду на било који начин у вези са владајућим странкама односно да не постоји сукоб интереса поводом вођење свеобухватне истраге о поплавама из маја 2014.г.
П.С. Размере катастрофе која је задесила Србију је таква да је једино разумно питати се да ли је неко одговоран за то, јер чињенице указују на то да одговорност постоји.
Повод за оснивање овог Трибунала је испитивање одговорности власти у Србији (законодавне, судске и изршне) и њеног деловања поводом катастрофалних поплава у Србији у мају 2014.г.
Неопходност за постојање независне истраге је да испита све околности у вези са нарастајућим бројем доказа да није постојало благовремено узбуњивање и сигнализирање за надолазће поплаве, као и благовремена изградња одбрамбреног система против поплава у мају 2014.г.
Сврха је да се установи да ли постоји одговорност државних органа Србије и ако постоји ко је одговоран за штету огромних размера у материјалним добрима која се,мери у милијардама евра, док су губици у људским животима неизмерљив губитак за Србију.
Учесници у истрази треба да буду најбољи стручњаци из релеватних области (стручњаци из области војне науке и доктрине, геологије, метеорологије, шумарства и водопривреде, полицијске и цивилне заштите, права и економије, машинске и електротехничке струке и других битних области), а подразумева се да не треба да буду на било који начин у вези са владајућим странкама односно да не постоји сукоб интереса поводом вођење свеобухватне истраге о поплавама из маја 2014.г.
П.С. Размере катастрофе која је задесила Србију је таква да је једино разумно питати се да ли је неко одговоран за то, јер чињенице указују на то да одговорност постоји.
уторак, 20. мај 2014.
ŠOKANTNA IZJAVA PREMIJERKE CVIJANOVIĆ: Tri dana ranije znali smo za katastrofu
ŠOKANTNA IZJAVA PREMIJERKE CVIJANOVIĆ: Tri dana ranije znali smo za katastrofu i ništa nismo učinili!
Objavljeno: 19.05.2014. - 13:49
Ako su sve znali tri dana prije početka katastrofe, zbog čega nisu obavijestili javnost i ugrožena područja, zbog čega nisu preduzeli adekvatne mjere, proglasili vanredno stanje i suočili se sa nadolazećom kataklizmom
Piše: Ljiljana Kovačević
Nonšalantno ponašanje vlasti Republike Srpske tokom kataklizme, nanijelo je štetu građanima ovog entiteta srazmjernu onoj koju su načinile poplave, nezabilježene u poslednjih hiljadu godina.
PARADA ISFENIRANIH MINISTARA
Potop je krenuo 15. maja, ali iz Vlade RS su “kao s nokta” odbili sve zahtjeve za uvođenjem vanrednog stanja, što je situacija u kojoj izvršna vlast preuzima i odgovornost i obaveze u svoje ruke.
Štaviše, premijerka Željka Cvijanović najoštrije se obračunala sa svima onima koji su to zahtijevali, veoma drsko se ponašajući. Cvijanovićeva se gađala floskulama i “saznanjem” da “pola RS nije ugroženo” i nije joj na pamet padalo ni vanredno stanje, ali ni bilo kakva druga organizacija pomoći stradalima.
Već tada Doboj je bio ugrožen, Bijeljina na udaru, Šekovići, Vlasenica, Bratunac satrani, Šamac pred najvećom nesrećom u istoriji, Modriča i Derventa u zoni crvene opasnosti.
Ni sutradan, 16. maja, nije bilo ništa bolje, a ni drugačije.
Održana je vanredna sjednica Vlade RS, a prisustvovao joj je i predsjednik RS Milorad Dodik. Čak ni On, koji “sve zna i umije”, nije uvidio razmjere katastrofe.
Vanredno stanje nije proglašeno na području cijele Srpske, jer je ocijenjeno da “za takvim mjerama nema potrebe”.
Dodik je, kao primjer naveo opštinu Trebinje i još nekoliko opština RS, u kojima, kako je rekao, situacija nije alarmantna, pa nije bilo ni potrebe za vanrednim mjerama.
Taj dan krenuo je vodeni haos u Banjaluci, Doboj je bio uništen, Šamac potopljen, Lopare su otklizale u klizištima, Bijeljina potopljena… brojna mjesta, gradići, sela, zaseoci… sve je bilo izloženo strašnom udaru. Vlada RS i predsjednik RS nisu uvidjeli potrebu vanrednih mjera.
Kada su razmjere katastrofe u subotu, 17. marta, ugledale svjetlost dana uslijedilo je proglašenje vanredne situacije, ali je bilo prekasmo za mnoge gradove i naselja. Ljudi su se, prepušteni sami sebi, borili za gole živote, lokalne vlasti su pokušavale spasti što se spasti moglo.
Opšta katastrofa, kroz koju su paradirali isfenirani ministri, izvještavajući o nivou vode i količini padavina.
NEVJEROVATNA PREMIJERKINA IZJAVA
U nedelju je uslijedio obrt. Nažalost, ne u djelovanju Vlade RS na terenu, već u izjavama premijerke, koja je ustvrdila da je Vlada RS sve znala još u ponedeljak, 12.maja.
Svi na lokalnom nivou od ponedjeljka, čak i dvije sedmice ranije, znali su kako će se stvari odvijati, ali nažalost u mjestima u kojima je trebalo biti nije bilo planova šta će biti urađeno ukoliko ih zadesi poplava, niti je iko poslao plan nadležnima da ga razmotre i odobre.
Pitam vas ja koliko je ljudstva bilo od ponedjeljka do četvrtka angažovano, koliko je mehanizacije bilo korišteno, koliko je planova bilo izgrađeno šta će se raditi, koliko tih ljudi je poslalo te planove nadležnima da ih oni odobre da ih razmotre da se s njima konsultuju, koliko je zahtjeva ispostavljeno šta su njihove potrebe, ispalila je Cvijanovićeva, koja je tek četvrti dan katastrofe u bijelim čizmama posjetila Semberiju, potopljenu gotovo u potpunosti.
Ova izjava je prosto nevjerovatna, koja direktno optužuje vlasti RS za nečinjenje. Jer, ako su sve znali u ponedjeljak, 12. maja, tri dana prije početka katastrofe, zbog čega nisu obavijestili javnost i ugrožena područja, zbog čega nisu preduzeli adekvatne mjere, zbog čega nisu proglasili vanredno stanje i suočili se sa nadolazećom kataklizmom?!
Naravno da Cvijanovićeva ne govori istinu, već samo improvizuje na najvulgarniji mogući način, pokušavajući umanjiti političku štetu po oligarhiju na vlasti.
Vlada Srpske uložila je nadljudske napore i bilo ko, ko je odgovoran ili obavlja bilo kakvu funkciju, morao je sam da se aktivira, čak i da nije dobio upozorenje kako će biti, samohvalila se premijerka.
Njeno obrušavanje na lokalne vlasti jadan je i mizeran pokušaj pravdanja sopstvene nekompetentnosti i neodgovornosti.
A kada sve ovo prođe, upravo njoj se mora postaviti sijaset vrlo, vrlo nezgodnih pitanja; prije svega kako se moglo desiti da se na pres konferenciji u Vladi RS tvrdi da nasip na Savi kod Bijeljine nije pukao i to u situaciji kada je već objavljena slika da je razoren na četiri mjesta (subota, 17.05.)?!
Dakle, šta se radilo u tih 12 časova od kada je neko objavio da se to desilo i nakon toga kada se tako nešto zaista desilo?, upitala je Cvijanovićeva.
Njeno sagledavanje situacije najbolje oslikava sledeći citat:
Zašto lokalne zajednice nisu očistile određene kanale i panjeve koji su napravili problem na pojedinim mjestima u Srpskoj prije tri sedmice?!
Premijerka sletjela u Bijeljinu
https://www.youtube.com/watch?v=UJpK4g4G_S4#t=233
Objavljeno: 19.05.2014. - 13:49
Ako su sve znali tri dana prije početka katastrofe, zbog čega nisu obavijestili javnost i ugrožena područja, zbog čega nisu preduzeli adekvatne mjere, proglasili vanredno stanje i suočili se sa nadolazećom kataklizmom
Piše: Ljiljana Kovačević
Nonšalantno ponašanje vlasti Republike Srpske tokom kataklizme, nanijelo je štetu građanima ovog entiteta srazmjernu onoj koju su načinile poplave, nezabilježene u poslednjih hiljadu godina.
PARADA ISFENIRANIH MINISTARA
Potop je krenuo 15. maja, ali iz Vlade RS su “kao s nokta” odbili sve zahtjeve za uvođenjem vanrednog stanja, što je situacija u kojoj izvršna vlast preuzima i odgovornost i obaveze u svoje ruke.
Štaviše, premijerka Željka Cvijanović najoštrije se obračunala sa svima onima koji su to zahtijevali, veoma drsko se ponašajući. Cvijanovićeva se gađala floskulama i “saznanjem” da “pola RS nije ugroženo” i nije joj na pamet padalo ni vanredno stanje, ali ni bilo kakva druga organizacija pomoći stradalima.
Već tada Doboj je bio ugrožen, Bijeljina na udaru, Šekovići, Vlasenica, Bratunac satrani, Šamac pred najvećom nesrećom u istoriji, Modriča i Derventa u zoni crvene opasnosti.
Ni sutradan, 16. maja, nije bilo ništa bolje, a ni drugačije.
Održana je vanredna sjednica Vlade RS, a prisustvovao joj je i predsjednik RS Milorad Dodik. Čak ni On, koji “sve zna i umije”, nije uvidio razmjere katastrofe.
Vanredno stanje nije proglašeno na području cijele Srpske, jer je ocijenjeno da “za takvim mjerama nema potrebe”.
Dodik je, kao primjer naveo opštinu Trebinje i još nekoliko opština RS, u kojima, kako je rekao, situacija nije alarmantna, pa nije bilo ni potrebe za vanrednim mjerama.
Taj dan krenuo je vodeni haos u Banjaluci, Doboj je bio uništen, Šamac potopljen, Lopare su otklizale u klizištima, Bijeljina potopljena… brojna mjesta, gradići, sela, zaseoci… sve je bilo izloženo strašnom udaru. Vlada RS i predsjednik RS nisu uvidjeli potrebu vanrednih mjera.
Kada su razmjere katastrofe u subotu, 17. marta, ugledale svjetlost dana uslijedilo je proglašenje vanredne situacije, ali je bilo prekasmo za mnoge gradove i naselja. Ljudi su se, prepušteni sami sebi, borili za gole živote, lokalne vlasti su pokušavale spasti što se spasti moglo.
Opšta katastrofa, kroz koju su paradirali isfenirani ministri, izvještavajući o nivou vode i količini padavina.
NEVJEROVATNA PREMIJERKINA IZJAVA
U nedelju je uslijedio obrt. Nažalost, ne u djelovanju Vlade RS na terenu, već u izjavama premijerke, koja je ustvrdila da je Vlada RS sve znala još u ponedeljak, 12.maja.
Svi na lokalnom nivou od ponedjeljka, čak i dvije sedmice ranije, znali su kako će se stvari odvijati, ali nažalost u mjestima u kojima je trebalo biti nije bilo planova šta će biti urađeno ukoliko ih zadesi poplava, niti je iko poslao plan nadležnima da ga razmotre i odobre.
Pitam vas ja koliko je ljudstva bilo od ponedjeljka do četvrtka angažovano, koliko je mehanizacije bilo korišteno, koliko je planova bilo izgrađeno šta će se raditi, koliko tih ljudi je poslalo te planove nadležnima da ih oni odobre da ih razmotre da se s njima konsultuju, koliko je zahtjeva ispostavljeno šta su njihove potrebe, ispalila je Cvijanovićeva, koja je tek četvrti dan katastrofe u bijelim čizmama posjetila Semberiju, potopljenu gotovo u potpunosti.
Ova izjava je prosto nevjerovatna, koja direktno optužuje vlasti RS za nečinjenje. Jer, ako su sve znali u ponedjeljak, 12. maja, tri dana prije početka katastrofe, zbog čega nisu obavijestili javnost i ugrožena područja, zbog čega nisu preduzeli adekvatne mjere, zbog čega nisu proglasili vanredno stanje i suočili se sa nadolazećom kataklizmom?!
Naravno da Cvijanovićeva ne govori istinu, već samo improvizuje na najvulgarniji mogući način, pokušavajući umanjiti političku štetu po oligarhiju na vlasti.
Vlada Srpske uložila je nadljudske napore i bilo ko, ko je odgovoran ili obavlja bilo kakvu funkciju, morao je sam da se aktivira, čak i da nije dobio upozorenje kako će biti, samohvalila se premijerka.
Njeno obrušavanje na lokalne vlasti jadan je i mizeran pokušaj pravdanja sopstvene nekompetentnosti i neodgovornosti.
A kada sve ovo prođe, upravo njoj se mora postaviti sijaset vrlo, vrlo nezgodnih pitanja; prije svega kako se moglo desiti da se na pres konferenciji u Vladi RS tvrdi da nasip na Savi kod Bijeljine nije pukao i to u situaciji kada je već objavljena slika da je razoren na četiri mjesta (subota, 17.05.)?!
Dakle, šta se radilo u tih 12 časova od kada je neko objavio da se to desilo i nakon toga kada se tako nešto zaista desilo?, upitala je Cvijanovićeva.
Njeno sagledavanje situacije najbolje oslikava sledeći citat:
Zašto lokalne zajednice nisu očistile određene kanale i panjeve koji su napravili problem na pojedinim mjestima u Srpskoj prije tri sedmice?!
Premijerka sletjela u Bijeljinu
https://www.youtube.com/watch?v=UJpK4g4G_S4#t=233
Ovo je teksta koji je isključen zbog cenzure! Kome je smetao?
Ovo jw teksta koji je isključen zbog cenzure! Kome je smetao?
Prenosimo vam sporan tekst u celosti
Državo, ne bismo te više zadržavali
Odmah da razjasnimo sledeće: narodu ove zemlje svaka čast. Da nam nije nas, propali bismo odavno. Gledajući silu solidarnosti i samoorganizacije koja se podigla za vrlo kratko vreme, čovek ne može a da ne oseti ponos i da mu momentalno ne postane jasno zašto smo izdržavali sve i svašta kroz istoriju.
Zato što smo, na kraju dana, u najgorim situacijama tu jedni za druge. Možda u normalnim okolnostima to uzimamo previše zdravo za gotovo. Umislimo da smo sami, da se svako bori za sebe, ali to, vidimo ovih dana, i nije baš tako.
Sa druge strane, država je pokazala je neviđenu tromost, nespremnost i potpunu, ali potpunu dezorganizovanost. A kome takva država treba?
- Ne treba nam država koja nije u stanju da proceni opasnost.
- Ne treba nam država koja laže da je potpuno spremna za sve što dolazi, a četiri dana kasnije broji mrtve građane.
- Ne treba nam ministar za vanredne situacije koji kao da ne postoji.
- Ne treba nam predsednik države koji se u pet dana poplave oglasi jednom i to potpuno drugim povodom.
- Ne treba nam ministar pravde koji obilazi ugrožena područja da bi se fotografisao.
- Ne treba nam ministar pravde kojeg rođeni građani hoće da linčuju (Krupanj) jer se njihove nesreće setio tek kad mu je zafalilo lokacija za poziranje.
- Ne treba nam ministar policije koji sam upadne u blokadu na putu pa policija mora da spasava njega umesto ljudi koji su u pravoj nevolji.
- Ne treba nam ministar odbrane koji je po struci keramičar i o vojsci i odbrani ne zna ništa.
- Ne treba nam ministar odbrane koji ni u živom prenosu vanredne sednice vlade ne može a da se ne bavi političkim protivnicima.
- Ne treba nam premijer koji radi ono što nije njegov posao.
- Ne treba nam premijer koji ne radi svoj posao.
- Ne treba nam premijer koji histeriše, uzdiše, glumata, pravi dramske pauze od po pet minuta i izigrava mučenika.
- Ne treba nam premijer koji pozira u uglancanim cipelama ispred helikoptera ne shvatajući kakva kataklizma nadolazi.
- Ne treba nam premijer koji uprkos nemanju dana radnog staža van politike i svojoj nestručnosti za vanredne situacije naređuje jednom generalu Dikoviću šta i kako treba da radi.
- Ne treba nam premijer koji se sa svojom svitom vozika okolo čamcem u koji može da stane baš šestoro unesrećenih ljudi željnih suvog tla.
- Ne treba nam vladajuća stranka koja katastrofu i nesreću koristi da bi došla na vlast u gradovima u kojima vlada opozicija.
- Ne treba nam vladajuća stranka koja iz Beograda šalje dobrovoljce u Šabac, grad koji ima više od 50.000 stanovnika.
- Ne treba nam vladajuća stranka koja te dobrovoljce iskoristi da bi smenila vlast u tom gradu.
- Ne treba nam vladajuća stranka koja ne haje za Paraćin, u kojem nije na vlasti.
- Ne treba nam vladajuća stranka koja dva dana ne obraća pažnju na apele Smederevske Palanke, u kojoj nije na vlasti.
- Ne treba nam vladajuća stranka koja ne obraća pažnju na Svilajnac, u kojem nije na vlasti.
- Ne treba nam vladajuća stranka koja danima dopušta da se Krupanj raspadne, jer ni tamo nisu na vlasti.
- Ne treba nam vladajuća stranka koja vlast ne vrši jednako za sve građane već ih deli na ljude prvog i drugog reda, zavisno od toga za koga su glasali.
********************************
Ne postoji dovoljno veliko priznanje koje treba odati svim sjajnim ljudima, policiji, vojci, stručnim spasiocima, desetinama hiljada volontera na svim frontovima, onima na terenu, ali i na internetu, radio amaterima, onima koji su spasavali ljude, ali i onima koji su spasavali životinje, onima koji su dali svoje poslednje da bi neko drugi imao bar nešto. Ne postoje dovoljno veliki epiteti za ono što smo svi zajedno uradili. A nisu ni potrebni, jer smo samo bili ljudi. Oni pravi.
Državnom rukovodstvu moguće je, sa druge strane, nameniti samo jednu poruku: sram vas bilo.
Zbog politizacije ljudske nesreće, zbog nesposobnosti i zbog toga što ste seli u fotelje za koje niste predviđeni ni znanjem ni strukom ni savešću, ne razmišljajući da li to može da ugrozi živote ljudi.
Da ne znam da nemate ni trunke savesti, možda bih rekao i kako bi trebalo da podnesete ostavke svi do jednog. Ovako ostaje samo – sram vas bilo. Pitanje je da li ste i toga dostojni.
Autor: Nenad Milosavljević
Preuzeto sa http://www.drugastrana.net/svakodnevica/drzavo-ne-bismo-te-vise-zadrzavali/
Prenosimo vam sporan tekst u celosti
Državo, ne bismo te više zadržavali
Odmah da razjasnimo sledeće: narodu ove zemlje svaka čast. Da nam nije nas, propali bismo odavno. Gledajući silu solidarnosti i samoorganizacije koja se podigla za vrlo kratko vreme, čovek ne može a da ne oseti ponos i da mu momentalno ne postane jasno zašto smo izdržavali sve i svašta kroz istoriju.
Zato što smo, na kraju dana, u najgorim situacijama tu jedni za druge. Možda u normalnim okolnostima to uzimamo previše zdravo za gotovo. Umislimo da smo sami, da se svako bori za sebe, ali to, vidimo ovih dana, i nije baš tako.
Sa druge strane, država je pokazala je neviđenu tromost, nespremnost i potpunu, ali potpunu dezorganizovanost. A kome takva država treba?
- Ne treba nam država koja nije u stanju da proceni opasnost.
- Ne treba nam država koja laže da je potpuno spremna za sve što dolazi, a četiri dana kasnije broji mrtve građane.
- Ne treba nam ministar za vanredne situacije koji kao da ne postoji.
- Ne treba nam predsednik države koji se u pet dana poplave oglasi jednom i to potpuno drugim povodom.
- Ne treba nam ministar pravde koji obilazi ugrožena područja da bi se fotografisao.
- Ne treba nam ministar pravde kojeg rođeni građani hoće da linčuju (Krupanj) jer se njihove nesreće setio tek kad mu je zafalilo lokacija za poziranje.
- Ne treba nam ministar policije koji sam upadne u blokadu na putu pa policija mora da spasava njega umesto ljudi koji su u pravoj nevolji.
- Ne treba nam ministar odbrane koji je po struci keramičar i o vojsci i odbrani ne zna ništa.
- Ne treba nam ministar odbrane koji ni u živom prenosu vanredne sednice vlade ne može a da se ne bavi političkim protivnicima.
- Ne treba nam premijer koji radi ono što nije njegov posao.
- Ne treba nam premijer koji ne radi svoj posao.
- Ne treba nam premijer koji histeriše, uzdiše, glumata, pravi dramske pauze od po pet minuta i izigrava mučenika.
- Ne treba nam premijer koji pozira u uglancanim cipelama ispred helikoptera ne shvatajući kakva kataklizma nadolazi.
- Ne treba nam premijer koji uprkos nemanju dana radnog staža van politike i svojoj nestručnosti za vanredne situacije naređuje jednom generalu Dikoviću šta i kako treba da radi.
- Ne treba nam premijer koji se sa svojom svitom vozika okolo čamcem u koji može da stane baš šestoro unesrećenih ljudi željnih suvog tla.
- Ne treba nam vladajuća stranka koja katastrofu i nesreću koristi da bi došla na vlast u gradovima u kojima vlada opozicija.
- Ne treba nam vladajuća stranka koja iz Beograda šalje dobrovoljce u Šabac, grad koji ima više od 50.000 stanovnika.
- Ne treba nam vladajuća stranka koja te dobrovoljce iskoristi da bi smenila vlast u tom gradu.
- Ne treba nam vladajuća stranka koja ne haje za Paraćin, u kojem nije na vlasti.
- Ne treba nam vladajuća stranka koja dva dana ne obraća pažnju na apele Smederevske Palanke, u kojoj nije na vlasti.
- Ne treba nam vladajuća stranka koja ne obraća pažnju na Svilajnac, u kojem nije na vlasti.
- Ne treba nam vladajuća stranka koja danima dopušta da se Krupanj raspadne, jer ni tamo nisu na vlasti.
- Ne treba nam vladajuća stranka koja vlast ne vrši jednako za sve građane već ih deli na ljude prvog i drugog reda, zavisno od toga za koga su glasali.
********************************
Ne postoji dovoljno veliko priznanje koje treba odati svim sjajnim ljudima, policiji, vojci, stručnim spasiocima, desetinama hiljada volontera na svim frontovima, onima na terenu, ali i na internetu, radio amaterima, onima koji su spasavali ljude, ali i onima koji su spasavali životinje, onima koji su dali svoje poslednje da bi neko drugi imao bar nešto. Ne postoje dovoljno veliki epiteti za ono što smo svi zajedno uradili. A nisu ni potrebni, jer smo samo bili ljudi. Oni pravi.
Državnom rukovodstvu moguće je, sa druge strane, nameniti samo jednu poruku: sram vas bilo.
Zbog politizacije ljudske nesreće, zbog nesposobnosti i zbog toga što ste seli u fotelje za koje niste predviđeni ni znanjem ni strukom ni savešću, ne razmišljajući da li to može da ugrozi živote ljudi.
Da ne znam da nemate ni trunke savesti, možda bih rekao i kako bi trebalo da podnesete ostavke svi do jednog. Ovako ostaje samo – sram vas bilo. Pitanje je da li ste i toga dostojni.
Autor: Nenad Milosavljević
Preuzeto sa http://www.drugastrana.net/svakodnevica/drzavo-ne-bismo-te-vise-zadrzavali/
Kratak uvod u diktaturu
Kratak uvod u diktaturu
PIŠE: Aleksandar Bećić
Što se mene tiče, gospodo iz vlasti, vi ste krivi za svaki izgubljeni život ovog proleća u poplavama Srbije. Nije ovo, da se odmah na početku razumemo - strančarenje. Ovo je samo slaganje kockica. A ove kockice su zastrašujuće.Da nije bilo dobrovoljaca, policajaca i vojnika, da nije bilo spasilaca sa strane, ova zemlja bi danas imala hiljade mrtvih. U to sam gotovo siguran. Ali mi nije jasno kada ćemo se, kao država, opametiti?
Znate li koji se gradovi brane u Srbiji?
Beograd. Obrenovac (beogradska opština). Sremska Mitrovica. Šabac. I da ne bude zabune, moraju se braniti. Zbog svih naših ljudi tamo. Zbog sve dece. Ali… Čini mi se da je ovo – uvod u diktaturu. A evo i zašto.
SVE PREĆUTANE TRAGEDIJE
Da li ste čuli kako je i koliko stradao Krupanj?
Niste. Zahvaljujući internetu mogli ste da vidite recimo ovaj snimak.
To je snimak Krupnja pre dva dana. Jutros na kratko se, na „velikim“ portalima mogao videti snimak RTV Marsh koji prikazuje sukob građana i policije prilikom posete Nikole Selakovića, koji se posle svih ovih dana setio da dođe do ovog razorenog mesta. Snimak je, naravno, sklonjen. Zbog autorskih prava? Ko zna. Evo snimka:
SNIMAK RTV MARSH
Da ne zaboravim: u Krupnju SNS nije na vlasti.
Biće posle ovih poplava, jer je Master Toma već rekao kako štab u tom gradu „nije dorastao situaciji“… Kvazipredsedniče, šta si čekao – ponedeljak da ljudima pomogneš?
Da li ste čuli kako je i koliko stradao Paraćin? To je onaj grad gde je nekad bila fabrika stakla. To je onaj grad koji je nama – malo starijima bio omiljen zbog fabrike žvakaćih guma. Paraćin je prvog dana poplava zadesilo ovo:
http://www.youtube.com/watch?v=J6y9WnJMHA8
Ni drugih dana nije bilo ništa bolje.
Da li je tamo SNS na vlasti? Pogađate: nije. Pomoć u Paraćin? Polako… Dok ustanovimo da ta opština nije odgovorila kako treba na ovu pošast. A ustanovićemo. Dok dođe Tomislav. Ili Nebojša. Ili Nikola. Ili možda čak i On.
A Svilajnac? Prema rečima reportera Al Džazire, u ovoj opštini Centralne Srbije je prvi nalet poplava odneo najviše – posle Obrenovca. Pomoć? Hmmmm… Vlast? Ne, nije SNS. Snimak? Evo ga:
Ovako je izgledalo kad je situacija već bila bolja!
Nego – da se vratimo na vlast… Gde je policija? Gde su spasioci? Gde je panika za odbranu?
Nema…
Možemo mi ovako da nabrajamo koliko hoćete. Snimaka ima – pun ih je internet. Samo pogledajte…
Neću da ulazim u to da li je situacija u Šapcu bila zloupotrebljena: to se dogovarajte vi među vama, bando političarska. Isti ste svi: i oni na vlasti i oni u opoziciji. Samo da vam je kamera, fotoreportera i sekundi u javnosti.
Samo me interesuje: zašto je snimak jedne žene iz Obrenovca „sklonjen“ iz kasnijeg emitovanja? Na koji snimak mislim? Evo, na ovaj:
MUVE BEZ GLAVE U NEMANJINOJ
Kada sam objavio tekst u kom sam rekao da mi ne treba premijer koji se slika podelom humanitarne pomoći, oštro me je kritikovao i jedan kolega, silan momak, fotoreporter koji verujem već danima u vodi radi svoj posao. Znam čoveka, sjajan je. Ide tamo gde drugi ne smeju. Rekao mi je „nije sad vreme za pljuvačinu, posle ćemo“.
Nećemo posle, dragi moj prijatelju. Bojim se da posle – neće imati ko. Ili neće smeti.
Zato – sada:
To što Vučić obilazi poplavljena mesta je dobro. Za imidž i rejting stranke na vlasti. Dobro je i za narod, što vidi da mu funkcioner ne sedi u fotelji. Ali, to ne treba da radi stalno. Bilo je dovoljno jednom. Ovo sad, sa stranim novinarima je već paradiranje. Baš kao i stalno posećivanje od strane raznoraznih ministara.
Gospodo političari, ne treba da se slikate više. Zna se da ste na vlasti. Pustite druge da rade svoj posao.
Pustite prave heroje: dobrovoljce, policajce, vojnike, spasioce, strane spasioce da rade svoj posao.
Vi se bavite drugim stvarima. Ne cenzurom, već smenama. Hitnim.
Smenite Velimira Ilića, zato što je potpuno promašio svoj zadatak, zato što ni danas ne znamo gde šta od pomoći ide, kome šta gde treba.
Smenite Rasima Ljajića, zato što narod nema šta da jede tamo gde je zarobljen. Zato što nije odmah, ali odmah odredio da se hitno uputi voda i hleb onima koji su ugroženi i zarobljeni.
Smenite i sve one koji su vaši ljubimci ili vaši članovi – a nisu sprečili ovakve razmere tragedije.
Smenite one koji rade u raznim službama za uzbunjivanje koji nisu probudili ni građane Šapca, ni građane Obrenovca, ni građane bilo kog potopljenog grada.
NEMOJTE SAMO DEMAGOGIJU
Te priče kako se sila prirode ne može predvideti je čista glupost. Predvideo je meteorolog Igor Kovačić. Te priče kako se ovakva katastrofa nije mogla sprečiti je takođe glupost. Mogle su se sprečiti ove i ovakve posledice.
Ne govorim samo o materijalnim posledicama. Govorim o vašoj priči kako u celoj Srbiji (u ovom trenutku) ima 20 žrtava. Pa da li je moguće da samo s one strane Drine u Doboju ima 21 utopljenik, a u celoj Srbiji – 20? Bože, ako je to istina, oprosti što ću reći „hvala ti“, ali – moglo je i gore.
Nije mi jasno kako to da ništa niste učinili za protekla dva meseca, od kako smo imali poplave? Šta ste učinili za ove dve godine koliko ste na vlasti da bi se običan građanin bolje i sigurnije osećao? Ništa.
Sećam se kao danas da je Marić pre mesec dana na televiziji govorio da nas u maju čekaju jake padavine i da smo izloženi opasnosti od velikih poplava zbog kojih „pod hitno moramo da učinimo sve kako bismo sprečili ono najgore“. Još u martu je u Kuriru objavljen tekst da nam prete katastrofalne poplave u kojima će biti ugrožena Zapadna Srbija. I? Šta ste uradili?
Ništa.
Bavili ste se izborima, koji su bili „neophodni“ kako biste proverili volju naroda. A onda ste samo zamenili uloge i prepakovali ministarstva.
Prošle godine ste, umesto bržeg podizanja sistema civilne zaštite svako malo trošili novac na kojekakve vojne vežbe sa potpuno nejasnim ciljevima. Na tim vežbama ste ukupno digli 6.000 ljudi. A mogli ste pare potrošiti pametnije. U kupovinu ponekog čamca za spasavanje. Neka leži tamo u nekoj stanici policije. Zlu ne trebalo. Hleba ne jede.
Ne… Izbori su bili bitniji.
Pre ovih poplava predviđalo se da ćemo se do kraja godine zadužiti još 5.5 milijardi evra.
Bojim se da neće biti tako. Moraćemo da se zadužimo još mnogo, mnogo više.
Još kad krenu da nam bankrotiraju razna osiguravajuća društva…
Eto nama lude, vrele jeseni. Tada već – zaista nećemo imati za jelo.
Pa čak ni na radnim akcijama koje najavljuje Jorgovanka Tabaković. To je ona žena čija je plata oko 5.000 evra. Pitam se, da li će njena kćerka učestvovati na nekoj od njih? Pogodite!
https://www.youtube.com/watch?v=dsVtH1A1tnY
https://www.youtube.com/watch?v=HixsjV0N-kg
PIŠE: Aleksandar Bećić
Što se mene tiče, gospodo iz vlasti, vi ste krivi za svaki izgubljeni život ovog proleća u poplavama Srbije. Nije ovo, da se odmah na početku razumemo - strančarenje. Ovo je samo slaganje kockica. A ove kockice su zastrašujuće.Da nije bilo dobrovoljaca, policajaca i vojnika, da nije bilo spasilaca sa strane, ova zemlja bi danas imala hiljade mrtvih. U to sam gotovo siguran. Ali mi nije jasno kada ćemo se, kao država, opametiti?
Znate li koji se gradovi brane u Srbiji?
Beograd. Obrenovac (beogradska opština). Sremska Mitrovica. Šabac. I da ne bude zabune, moraju se braniti. Zbog svih naših ljudi tamo. Zbog sve dece. Ali… Čini mi se da je ovo – uvod u diktaturu. A evo i zašto.
SVE PREĆUTANE TRAGEDIJE
Da li ste čuli kako je i koliko stradao Krupanj?
Niste. Zahvaljujući internetu mogli ste da vidite recimo ovaj snimak.
To je snimak Krupnja pre dva dana. Jutros na kratko se, na „velikim“ portalima mogao videti snimak RTV Marsh koji prikazuje sukob građana i policije prilikom posete Nikole Selakovića, koji se posle svih ovih dana setio da dođe do ovog razorenog mesta. Snimak je, naravno, sklonjen. Zbog autorskih prava? Ko zna. Evo snimka:
SNIMAK RTV MARSH
Da ne zaboravim: u Krupnju SNS nije na vlasti.
Biće posle ovih poplava, jer je Master Toma već rekao kako štab u tom gradu „nije dorastao situaciji“… Kvazipredsedniče, šta si čekao – ponedeljak da ljudima pomogneš?
Da li ste čuli kako je i koliko stradao Paraćin? To je onaj grad gde je nekad bila fabrika stakla. To je onaj grad koji je nama – malo starijima bio omiljen zbog fabrike žvakaćih guma. Paraćin je prvog dana poplava zadesilo ovo:
http://www.youtube.com/watch?v=J6y9WnJMHA8
Ni drugih dana nije bilo ništa bolje.
Da li je tamo SNS na vlasti? Pogađate: nije. Pomoć u Paraćin? Polako… Dok ustanovimo da ta opština nije odgovorila kako treba na ovu pošast. A ustanovićemo. Dok dođe Tomislav. Ili Nebojša. Ili Nikola. Ili možda čak i On.
A Svilajnac? Prema rečima reportera Al Džazire, u ovoj opštini Centralne Srbije je prvi nalet poplava odneo najviše – posle Obrenovca. Pomoć? Hmmmm… Vlast? Ne, nije SNS. Snimak? Evo ga:
Ovako je izgledalo kad je situacija već bila bolja!
Nego – da se vratimo na vlast… Gde je policija? Gde su spasioci? Gde je panika za odbranu?
Nema…
Možemo mi ovako da nabrajamo koliko hoćete. Snimaka ima – pun ih je internet. Samo pogledajte…
Neću da ulazim u to da li je situacija u Šapcu bila zloupotrebljena: to se dogovarajte vi među vama, bando političarska. Isti ste svi: i oni na vlasti i oni u opoziciji. Samo da vam je kamera, fotoreportera i sekundi u javnosti.
Samo me interesuje: zašto je snimak jedne žene iz Obrenovca „sklonjen“ iz kasnijeg emitovanja? Na koji snimak mislim? Evo, na ovaj:
MUVE BEZ GLAVE U NEMANJINOJ
Kada sam objavio tekst u kom sam rekao da mi ne treba premijer koji se slika podelom humanitarne pomoći, oštro me je kritikovao i jedan kolega, silan momak, fotoreporter koji verujem već danima u vodi radi svoj posao. Znam čoveka, sjajan je. Ide tamo gde drugi ne smeju. Rekao mi je „nije sad vreme za pljuvačinu, posle ćemo“.
Nećemo posle, dragi moj prijatelju. Bojim se da posle – neće imati ko. Ili neće smeti.
Zato – sada:
To što Vučić obilazi poplavljena mesta je dobro. Za imidž i rejting stranke na vlasti. Dobro je i za narod, što vidi da mu funkcioner ne sedi u fotelji. Ali, to ne treba da radi stalno. Bilo je dovoljno jednom. Ovo sad, sa stranim novinarima je već paradiranje. Baš kao i stalno posećivanje od strane raznoraznih ministara.
Gospodo političari, ne treba da se slikate više. Zna se da ste na vlasti. Pustite druge da rade svoj posao.
Pustite prave heroje: dobrovoljce, policajce, vojnike, spasioce, strane spasioce da rade svoj posao.
Vi se bavite drugim stvarima. Ne cenzurom, već smenama. Hitnim.
Smenite Velimira Ilića, zato što je potpuno promašio svoj zadatak, zato što ni danas ne znamo gde šta od pomoći ide, kome šta gde treba.
Smenite Rasima Ljajića, zato što narod nema šta da jede tamo gde je zarobljen. Zato što nije odmah, ali odmah odredio da se hitno uputi voda i hleb onima koji su ugroženi i zarobljeni.
Smenite i sve one koji su vaši ljubimci ili vaši članovi – a nisu sprečili ovakve razmere tragedije.
Smenite one koji rade u raznim službama za uzbunjivanje koji nisu probudili ni građane Šapca, ni građane Obrenovca, ni građane bilo kog potopljenog grada.
NEMOJTE SAMO DEMAGOGIJU
Te priče kako se sila prirode ne može predvideti je čista glupost. Predvideo je meteorolog Igor Kovačić. Te priče kako se ovakva katastrofa nije mogla sprečiti je takođe glupost. Mogle su se sprečiti ove i ovakve posledice.
Ne govorim samo o materijalnim posledicama. Govorim o vašoj priči kako u celoj Srbiji (u ovom trenutku) ima 20 žrtava. Pa da li je moguće da samo s one strane Drine u Doboju ima 21 utopljenik, a u celoj Srbiji – 20? Bože, ako je to istina, oprosti što ću reći „hvala ti“, ali – moglo je i gore.
Nije mi jasno kako to da ništa niste učinili za protekla dva meseca, od kako smo imali poplave? Šta ste učinili za ove dve godine koliko ste na vlasti da bi se običan građanin bolje i sigurnije osećao? Ništa.
Sećam se kao danas da je Marić pre mesec dana na televiziji govorio da nas u maju čekaju jake padavine i da smo izloženi opasnosti od velikih poplava zbog kojih „pod hitno moramo da učinimo sve kako bismo sprečili ono najgore“. Još u martu je u Kuriru objavljen tekst da nam prete katastrofalne poplave u kojima će biti ugrožena Zapadna Srbija. I? Šta ste uradili?
Ništa.
Bavili ste se izborima, koji su bili „neophodni“ kako biste proverili volju naroda. A onda ste samo zamenili uloge i prepakovali ministarstva.
Prošle godine ste, umesto bržeg podizanja sistema civilne zaštite svako malo trošili novac na kojekakve vojne vežbe sa potpuno nejasnim ciljevima. Na tim vežbama ste ukupno digli 6.000 ljudi. A mogli ste pare potrošiti pametnije. U kupovinu ponekog čamca za spasavanje. Neka leži tamo u nekoj stanici policije. Zlu ne trebalo. Hleba ne jede.
Ne… Izbori su bili bitniji.
Pre ovih poplava predviđalo se da ćemo se do kraja godine zadužiti još 5.5 milijardi evra.
Bojim se da neće biti tako. Moraćemo da se zadužimo još mnogo, mnogo više.
Još kad krenu da nam bankrotiraju razna osiguravajuća društva…
Eto nama lude, vrele jeseni. Tada već – zaista nećemo imati za jelo.
Pa čak ni na radnim akcijama koje najavljuje Jorgovanka Tabaković. To je ona žena čija je plata oko 5.000 evra. Pitam se, da li će njena kćerka učestvovati na nekoj od njih? Pogodite!
https://www.youtube.com/watch?v=dsVtH1A1tnY
https://www.youtube.com/watch?v=HixsjV0N-kg
Зна ли су за поплаве, зашто су игнорисали?
13.05.2014 17:38 RHMZ: Obilne padavine i porast vodostaja!!!
BEOGRAD - U Srbiji su u naredna dva dana prognozirane obilne padavine kao i porast vodostaja na više reka.
Na Savi kod Šapca vodostaj se nalazi iznad granice redovne odbrane od poplava sa tendencijom porasta od 15. maja, upozorio je danas Republički hiodrometeorloški zavod (RHMZ).
Na Kolubari, vodostaji će granicu redovne odbrane od poplava preći sutra, a granicu vanredne odbrane tokom 15. maja, naveo je RHMZ na svom sajtu.
Na Ljigu, Tamnavi i Ubu kao i na Jadru takođe se očekuje porast vodostaja dok će "na slivu Toplice tokom 15. maja vodostaj prevazići granicu redovne odbrane od poplava".
Na gornjem toku Zapadne Morave, na Moravici, Bjelici i donjem toku Ibra vodostaji će sutra i prekosutra prevazići upozoravajuće nivoe
Na Jasenici tokom sutrašnjeg dana vodostaj će prevazići granicu redovne odbrane od poplava, a granicu vanredne odbrane tokom 15. maja.
Na Kubršnici, Resavi i Lugomiru sutra će biti prevaziđeni upozoravajući nivoi vodostaja dok će na Mlavi i Peku vodostaji pravazići granice redovne odbrane od poplava u naredna dva dana.
Na Belom Timoku kod Zaječara i na Crnom Timoku kod Gamzigrada u naredna dva dana vodostaji će pravazići upozoravajuće nivoe.
Na Neri, Brzavi i Moravici vodostaji će, u naredna dva dana prevazići upozoravajuće nivoe, naveo je RHMZ.
Za sutra i u četvrtak u većem delu zemlje prognozirane su obilne padavine, dok se četvrtak i petak na višim planinama može očekivati sneg i stvaranje snežnog pokrivača.
Skrinšot video Tanjug
BEOGRAD - U Srbiji su u naredna dva dana prognozirane obilne padavine kao i porast vodostaja na više reka.
Na Savi kod Šapca vodostaj se nalazi iznad granice redovne odbrane od poplava sa tendencijom porasta od 15. maja, upozorio je danas Republički hiodrometeorloški zavod (RHMZ).
Na Kolubari, vodostaji će granicu redovne odbrane od poplava preći sutra, a granicu vanredne odbrane tokom 15. maja, naveo je RHMZ na svom sajtu.
Na Ljigu, Tamnavi i Ubu kao i na Jadru takođe se očekuje porast vodostaja dok će "na slivu Toplice tokom 15. maja vodostaj prevazići granicu redovne odbrane od poplava".
Na gornjem toku Zapadne Morave, na Moravici, Bjelici i donjem toku Ibra vodostaji će sutra i prekosutra prevazići upozoravajuće nivoe
Na Jasenici tokom sutrašnjeg dana vodostaj će prevazići granicu redovne odbrane od poplava, a granicu vanredne odbrane tokom 15. maja.
Na Kubršnici, Resavi i Lugomiru sutra će biti prevaziđeni upozoravajući nivoi vodostaja dok će na Mlavi i Peku vodostaji pravazići granice redovne odbrane od poplava u naredna dva dana.
Na Belom Timoku kod Zaječara i na Crnom Timoku kod Gamzigrada u naredna dva dana vodostaji će pravazići upozoravajuće nivoe.
Na Neri, Brzavi i Moravici vodostaji će, u naredna dva dana prevazići upozoravajuće nivoe, naveo je RHMZ.
Za sutra i u četvrtak u većem delu zemlje prognozirane su obilne padavine, dok se četvrtak i petak na višim planinama može očekivati sneg i stvaranje snežnog pokrivača.
Skrinšot video Tanjug
ПОЛИТИКА ПОПЛАВЕ
ПОЛИТИКА
ПОПЛАВЕ
Отворено писмо младе књижевнице Александру Вучићу:
А шта је тачно посао председника Владе Србије?
Поштовани председниче Владе Републике Србије,
Пишем Вам први пут у нади да ћете прочитати моје писмо. Нећу дуго да Вас давим, схватам да сте веома заузети, поред свог посла радите и посао који није Ваш, схватам да Вам никако не остаје слободног времена. Хтела сам, заправо, да Вас питам, шта је тачно Ваш посао?
Који је опис Вашег радног места? Мислим, ја знам, него да проверим да ли и Ви знате. У том смислу, хтела бих и да Вас питам, и за шта сте све квалификовани? Да ли сте и спасилац? Имате неки курс, нешто? Мислим, схватам ја да је свако од нас помало спасилац, и све је то лепо, свако ради оно што може, али зар Ви лично не бисте били кориснији друштву ако бисте радили баш само и искључиво свој посао?
Сећам се зимус, неким хеликоптером сте ишли по неко завејано дете. Као да нема ко то да ради, него морате баш Ви. Капирам да је то спасавање, у комбинацији са Вама, још већа компликација него без Вас у том хеликоптеру. Само размишљам наглас: Када бих сада ја, неквалификована и физички и ментално неспремна на акцију спасавања кренула са комплексом Супермена да „спасавам“, требало би и мени да се обезбеди тим квалификованих спасилаца, да спасавају мене.
Супер је то за фејсбук, оно, имате слике на којима сте суперхерој, али реално, зар не би било корисније да се, из своје фотеље, постарате да прави спасиоци добију тринаесту плату, или, не знам, нову механизацију? Капирате да је због Вас неки прави спасилац остао без дневнице? Зовете добровољце, то капирам, овај народ се још од Титовог времена жестоко прима на те радне акције и чуда и глупости. И шта је било – хиљаде добровољаца се, орни и чили, сјатили у тај несрећни Шабац, да би тамо затекли комплетно расуло. Нема лопата, нема џакова, нема песка…
Добри људи, прави Срби, греју ми срце овог тренутка, са свом својом добром вољом, оставили своје породице и своје домове и обавезе и стајали у блату и цвокотали на киши целу ноћ, нико их чак није ни сликао, немамо ни имена ни презимена, а сваки од њих је народни херој на дан. Могли су да остану код куће и да фесјбуше целу ноћ, на сувом. И шта су урадили? Добри људи се намучили а посао остао неурађен. Е, видите, ТО је био Ваш посао. Да организујете тимове стручњака који ће организовати локалне органе власти, који ће даље организовати добровољце.
Да организујете оне који треба да обезбеде лопате, смештај, храну, евакуацију, џакове и тај песак. Ваш посао није да лично вадите једно по једно дете из бујице. То је траћење Вашег образовања, Ваше позиције, Вашег ауторитета и Ваше енергије и времена. О рејтингу да не причамо. Ја Вас тренутно видим као једног комплексаша који је у стању да ради на штету општег добра не би ли код неке кратковиде раје добио пар поена, и ваљда, нахранио свој его, шта ли. Мислим да нисте свесни позиције на којој сте, и коју одговорност та позиција носи. Ви нисте лик који треба да крвари на првој линији фронта, Ви сте лик који треба да се постара да нико не крвари на првој линији фронта. За то што Ви идете па „крварите“ , нико паметан Вам неће рећи „хвала“, јер није Ваш посао.
Ви сте лик који треба да обезбеди плате и пензије на време. Ви сте чиновник. Ћата. Ваше су цифре и бројке, закони, уредбе и параграфи. Ваше је да се придржавате правила, поштујете ланац команде, Ваше је да на кључна места поставите способне људе који такође знају шта је ланац команде и шта је чији посао.
Немојте ми рећи да квалитетних и поштених људи нема, него нису Вам фамилија, знам, незгодно. Ваш посао је да се затворите у онај Ваш кабинет и моментално измозгате како да нас ишчупате из кризе која нам тек предстоји. Оне кризе која ће нас све саставити тек за месец-два, када нам пијаце буду празне јер нам је поплава уништила усеве, оне кризе где увозимо храну, онај парадајз из Кине или ко зна одакле, који изгледа као фотошопиран, а има укус као ротквице, чак ни не мирише као парадајз.
Праве кризе, у којој се поштен човек окреће криминалу не би ли прехранио породицу. Није Ваш посао да вадите децу из бујице. Ваш посао је да окупите тимове економиста, агронома, стручњака (пун биро, не бисте веровали колико квалификованих паметних људи), да Вам помогну, они то знају, то је њихов посао. Ваш посао је да обезбедите средства да се људима који су сада изгубили све подигну куће, обезбеде плаћена радна места, да им се животи врате у нормалу што пре. Бринем се да нећете стићи, од бављења туђим послом.
Ваш посао је да у наредном периоду не скоче цене хране, које реално, неће бити. Усеви уништени, читави градови потопљени. Ваш посао је да ухватите за мошнице гувернера Народне Банке и да му не дозволите да дестабилизује валуту.
Ваш посао је да подигнете економију на ноге, да покренете и надгледате обнову инфрастуктуре. Да обезбедите средства за улагање у земљу која ни пре овога није била у добром. Ако је двоје деце битније од целе нације, и небројено много деце која су већ, и тек ће, страдати услед Вашег немара и погрешно усмереног труда, онда Ви дефинитивно нисте на послу који је адекватан за Вас. Дивно је бити спасилац, нема ту никакве срамоте. Али како би Вама било када би Вама спасиоци улетели у кабинет и почели црвеном хемијском да преправљају Ваша акта, кроје политику и економију? Шта бисте им рекли? „Господо, нисте квалификовани, радите свој посао!“
Мислим, сигурно нисам прва која Вам ово каже.
Надам се да нисам прва. Надам се да се нисте окружили тапкачима по рамену који Вам на сваку идеју, ма колико била лоша, дувају у фанфаре и шлихтарски се смешкају „Браво краљу“. И немојте погрешно да ме схватите, ја сам поприлично аполитична особа, нећу уопште да се бавим Вашим политичким супарницима или Вашим одлукама, то сада није битно, није тема. Само се бринем да, просто, нећете стићи да радите свој посао, а имате дивну прилику да се бавите баш тиме, мислим, то сте хтели, зар не?
Кандидовали сте се и све, прошли, сигурна сам, огроман стрес и око избора и целе те перипетије, направили и непријатеље и супарнике. Имали бисте много мање стреса и главобоље да сте спасилац. Србија је ок, свако чудо за три дана, мало смо имали циклон, претећи ћемо ми и то, нисмо толико слабашни, и на кишу неотпорни. Неће нас киша и једна тродневна поплава убити.
Убиће нас оно после поплаве. Ево да се кладимо да већ за недељу дана у медијима неће бити ни речи о људима који су остали без домова? Е, они су Ваш посао, тим пре што нису у медијима. Је*али Вас медији.
Уз сво дужно поштовање,
Исидора Димић
извор: banjaluka.com
ПОПЛАВЕ
Отворено писмо младе књижевнице Александру Вучићу:
А шта је тачно посао председника Владе Србије?
Поштовани председниче Владе Републике Србије,
Пишем Вам први пут у нади да ћете прочитати моје писмо. Нећу дуго да Вас давим, схватам да сте веома заузети, поред свог посла радите и посао који није Ваш, схватам да Вам никако не остаје слободног времена. Хтела сам, заправо, да Вас питам, шта је тачно Ваш посао?
Који је опис Вашег радног места? Мислим, ја знам, него да проверим да ли и Ви знате. У том смислу, хтела бих и да Вас питам, и за шта сте све квалификовани? Да ли сте и спасилац? Имате неки курс, нешто? Мислим, схватам ја да је свако од нас помало спасилац, и све је то лепо, свако ради оно што може, али зар Ви лично не бисте били кориснији друштву ако бисте радили баш само и искључиво свој посао?
Сећам се зимус, неким хеликоптером сте ишли по неко завејано дете. Као да нема ко то да ради, него морате баш Ви. Капирам да је то спасавање, у комбинацији са Вама, још већа компликација него без Вас у том хеликоптеру. Само размишљам наглас: Када бих сада ја, неквалификована и физички и ментално неспремна на акцију спасавања кренула са комплексом Супермена да „спасавам“, требало би и мени да се обезбеди тим квалификованих спасилаца, да спасавају мене.
Супер је то за фејсбук, оно, имате слике на којима сте суперхерој, али реално, зар не би било корисније да се, из своје фотеље, постарате да прави спасиоци добију тринаесту плату, или, не знам, нову механизацију? Капирате да је због Вас неки прави спасилац остао без дневнице? Зовете добровољце, то капирам, овај народ се још од Титовог времена жестоко прима на те радне акције и чуда и глупости. И шта је било – хиљаде добровољаца се, орни и чили, сјатили у тај несрећни Шабац, да би тамо затекли комплетно расуло. Нема лопата, нема џакова, нема песка…
Добри људи, прави Срби, греју ми срце овог тренутка, са свом својом добром вољом, оставили своје породице и своје домове и обавезе и стајали у блату и цвокотали на киши целу ноћ, нико их чак није ни сликао, немамо ни имена ни презимена, а сваки од њих је народни херој на дан. Могли су да остану код куће и да фесјбуше целу ноћ, на сувом. И шта су урадили? Добри људи се намучили а посао остао неурађен. Е, видите, ТО је био Ваш посао. Да организујете тимове стручњака који ће организовати локалне органе власти, који ће даље организовати добровољце.
Да организујете оне који треба да обезбеде лопате, смештај, храну, евакуацију, џакове и тај песак. Ваш посао није да лично вадите једно по једно дете из бујице. То је траћење Вашег образовања, Ваше позиције, Вашег ауторитета и Ваше енергије и времена. О рејтингу да не причамо. Ја Вас тренутно видим као једног комплексаша који је у стању да ради на штету општег добра не би ли код неке кратковиде раје добио пар поена, и ваљда, нахранио свој его, шта ли. Мислим да нисте свесни позиције на којој сте, и коју одговорност та позиција носи. Ви нисте лик који треба да крвари на првој линији фронта, Ви сте лик који треба да се постара да нико не крвари на првој линији фронта. За то што Ви идете па „крварите“ , нико паметан Вам неће рећи „хвала“, јер није Ваш посао.
Ви сте лик који треба да обезбеди плате и пензије на време. Ви сте чиновник. Ћата. Ваше су цифре и бројке, закони, уредбе и параграфи. Ваше је да се придржавате правила, поштујете ланац команде, Ваше је да на кључна места поставите способне људе који такође знају шта је ланац команде и шта је чији посао.
Немојте ми рећи да квалитетних и поштених људи нема, него нису Вам фамилија, знам, незгодно. Ваш посао је да се затворите у онај Ваш кабинет и моментално измозгате како да нас ишчупате из кризе која нам тек предстоји. Оне кризе која ће нас све саставити тек за месец-два, када нам пијаце буду празне јер нам је поплава уништила усеве, оне кризе где увозимо храну, онај парадајз из Кине или ко зна одакле, који изгледа као фотошопиран, а има укус као ротквице, чак ни не мирише као парадајз.
Праве кризе, у којој се поштен човек окреће криминалу не би ли прехранио породицу. Није Ваш посао да вадите децу из бујице. Ваш посао је да окупите тимове економиста, агронома, стручњака (пун биро, не бисте веровали колико квалификованих паметних људи), да Вам помогну, они то знају, то је њихов посао. Ваш посао је да обезбедите средства да се људима који су сада изгубили све подигну куће, обезбеде плаћена радна места, да им се животи врате у нормалу што пре. Бринем се да нећете стићи, од бављења туђим послом.
Ваш посао је да у наредном периоду не скоче цене хране, које реално, неће бити. Усеви уништени, читави градови потопљени. Ваш посао је да ухватите за мошнице гувернера Народне Банке и да му не дозволите да дестабилизује валуту.
Ваш посао је да подигнете економију на ноге, да покренете и надгледате обнову инфрастуктуре. Да обезбедите средства за улагање у земљу која ни пре овога није била у добром. Ако је двоје деце битније од целе нације, и небројено много деце која су већ, и тек ће, страдати услед Вашег немара и погрешно усмереног труда, онда Ви дефинитивно нисте на послу који је адекватан за Вас. Дивно је бити спасилац, нема ту никакве срамоте. Али како би Вама било када би Вама спасиоци улетели у кабинет и почели црвеном хемијском да преправљају Ваша акта, кроје политику и економију? Шта бисте им рекли? „Господо, нисте квалификовани, радите свој посао!“
Мислим, сигурно нисам прва која Вам ово каже.
Надам се да нисам прва. Надам се да се нисте окружили тапкачима по рамену који Вам на сваку идеју, ма колико била лоша, дувају у фанфаре и шлихтарски се смешкају „Браво краљу“. И немојте погрешно да ме схватите, ја сам поприлично аполитична особа, нећу уопште да се бавим Вашим политичким супарницима или Вашим одлукама, то сада није битно, није тема. Само се бринем да, просто, нећете стићи да радите свој посао, а имате дивну прилику да се бавите баш тиме, мислим, то сте хтели, зар не?
Кандидовали сте се и све, прошли, сигурна сам, огроман стрес и око избора и целе те перипетије, направили и непријатеље и супарнике. Имали бисте много мање стреса и главобоље да сте спасилац. Србија је ок, свако чудо за три дана, мало смо имали циклон, претећи ћемо ми и то, нисмо толико слабашни, и на кишу неотпорни. Неће нас киша и једна тродневна поплава убити.
Убиће нас оно после поплаве. Ево да се кладимо да већ за недељу дана у медијима неће бити ни речи о људима који су остали без домова? Е, они су Ваш посао, тим пре што нису у медијима. Је*али Вас медији.
Уз сво дужно поштовање,
Исидора Димић
извор: banjaluka.com
Православни добровољци из Русије кренули у Србију да помогну угроженима у поплавама
Православни добровољци из Русије кренули у Србију да помогну угроженима у поплавама
МОСКВА, 20. мај – /ИТАР-ТАСС/ Руска црква ће помоћи угроженим у поплавама у Србији. Данас су у Србију отпутовали православни добровољци, који ће у Београду купити хуманитарну помоћ и одвести је у потопљене крајеве, саопштено је у оделу Синода за црквене добротворне сврхе.
Како нам је телефоном рекла милосрдна сестра Полина Јуферева, која се налази у саставу делегације Руске православне цркве, више од 30 хиљада људи је већ напустило потопљене крајеве, али „многи још увек нису евакуисани и помоћ је потребна људима у тешко доступним местима“.
Сарадници одела Синода планирају да у Београду купе хуманитарну помоћ и да је што пре одвезу у угрожене крајеве.
„Становништво активно учествује у спасавању, људи помажу и слањем СМС. У помоћ је пристигло 12.000 добровољаца, који су направили брану у Београду. У граду се налази много евакуисаних из угрожених крајева и имају све што им је неопходно“, рекла је сестра Јуферева по доласку у Београд.
Руска православна црква у Београду је за три дана сакупила значајну количину хране и дечје одеће. „Све то ћемо послати угроженима на територији Ваљевске епархије. Амбасада Руске Федерације у Србији ће обезбедити транспорт помоћи“, речено је у Синоду. У руској цркви у Београду се сада формирају одреди руских волонтера, а група, коју су назвали „Руска православна гарда“, ће помагати угроженима на територији Ваљевске епархије.
Хуманитарна помоћ у Москви се може однети у српску амбасаду. Адреса: Мосфиљмовска улица, бр. 46. У амбасади скупљају нове душеке, одећу, кревете на расклапање, пелене, лекове и средства за хигијену.
Нешто раније се Српска православна црква обратила с позивом свим верницима и онима који нису равнодушни, да помогну и донесу одећу, веш и остало што је потребно настрадалим у катастрофалним поплавама. У два претходна дана у београдским црквама је сакупљено и предато угроженим 47 тона хуманитарне помоћи.
Глас Русије
МОСКВА, 20. мај – /ИТАР-ТАСС/ Руска црква ће помоћи угроженим у поплавама у Србији. Данас су у Србију отпутовали православни добровољци, који ће у Београду купити хуманитарну помоћ и одвести је у потопљене крајеве, саопштено је у оделу Синода за црквене добротворне сврхе.
Како нам је телефоном рекла милосрдна сестра Полина Јуферева, која се налази у саставу делегације Руске православне цркве, више од 30 хиљада људи је већ напустило потопљене крајеве, али „многи још увек нису евакуисани и помоћ је потребна људима у тешко доступним местима“.
Сарадници одела Синода планирају да у Београду купе хуманитарну помоћ и да је што пре одвезу у угрожене крајеве.
„Становништво активно учествује у спасавању, људи помажу и слањем СМС. У помоћ је пристигло 12.000 добровољаца, који су направили брану у Београду. У граду се налази много евакуисаних из угрожених крајева и имају све што им је неопходно“, рекла је сестра Јуферева по доласку у Београд.
Руска православна црква у Београду је за три дана сакупила значајну количину хране и дечје одеће. „Све то ћемо послати угроженима на територији Ваљевске епархије. Амбасада Руске Федерације у Србији ће обезбедити транспорт помоћи“, речено је у Синоду. У руској цркви у Београду се сада формирају одреди руских волонтера, а група, коју су назвали „Руска православна гарда“, ће помагати угроженима на територији Ваљевске епархије.
Хуманитарна помоћ у Москви се може однети у српску амбасаду. Адреса: Мосфиљмовска улица, бр. 46. У амбасади скупљају нове душеке, одећу, кревете на расклапање, пелене, лекове и средства за хигијену.
Нешто раније се Српска православна црква обратила с позивом свим верницима и онима који нису равнодушни, да помогну и донесу одећу, веш и остало што је потребно настрадалим у катастрофалним поплавама. У два претходна дана у београдским црквама је сакупљено и предато угроженим 47 тона хуманитарне помоћи.
Глас Русије
Miroslav Lazanski „zapalio“ Srbiju analizom stanja u vojsci! – VIDEO
Kako smo doživeli Potop
Još se nisu stišale strasti od teksta vojnog analitičara Miroslava Lazanskog u kome je optužio političare da su „uništavajući vojsku doprineli velikim posledicama katastrofe zbog poplava“, a on je ponovo zapalio Srbiju gostujući na TV RTS.
Naime, gostujući u specijalnoj emisiji RTS Lazanski je ponovio svoje optužbe tvrdeći da bi šteta od poplava bila mnogo manja da „demokratski ministri“ nisu reformisali vojsku u skladu sa savetima NATO generala.
- Vojska je posle 2000. godine potpuno transformisana u duhu tri misije: misiju čuvanja teritorije, misiju pomoć narodu u elementarnim nepogodama i misiju mirovnih misija širom sve. Bojim se da je ova treća misija došla u prvi plan i da je zadatak pomoći narodu u elementarnim nepogodama stavljen u drugi plan. U zadnjih 20 godina u vojsku se jako malo ulagalo – rekao je Lazanski u prisustvu pukovnika Vojske Srbije Dragana Kotlarića.
- Skandalozan je ovaj snimak, helikopter na užetu vuče spasioca i onoga koji se spašava. Mi u ovom času nemamo ni jedan helikopter koji vuče spasioca i onoga ko se spašava u sam helikopter. Prisiljeni smo da se ovaj ljulja na kraju užeta. Ne daj Bože da je jači vetar šta bi se dogodilo? On treba da se uz pomoć sajle i vitla uvuče u helikopter.
Nama trenutno leti pet velikih helikoptera i četiri do pet manjih, što je na granici ekspl0atacije i maksimum naprezanja helikopterskih jedinica. Poleti nam lete pet i deset sati dnevno što je užasno puno. Šesti helikopter pokušavamo da osposobimo… To znači da je nivo zastupljenosti transportnih i spasilačkih helikoptera u našoj vojsci jako mali.
Hrvatska ima 14 transportnih helikoptera, a mi imamo šest od kojih trenutno leti pet, pojasnio je Lazanski.
Voditelj RTS pokušao je da stanje u vojsci opravda ekonomskom situacijom u zemlji, ali mu je Lazanski odgovorio da ono što nije uloženo u vojsku sad će biti plaćeno velikom materijalnom štetom.
- Pošto nije ulagano sistematski u vojsku zadnjih 20 godina, reforme vojske su glamurozno slavljene kao vrhunske, a nama su savetnici bili britanski i holandski generali i oni su nam ovako postrojili vojsku, i ovo je samo rezultat toga. Mi imamo ukupno četiri bataljona inžinjerije raspoređenih u četiri brigade i dva pontonjerska bataljona koji su pridodati rečnoj flotili. Šta mogu dva pontonjerska bataljona? – rekao je Lazanski.
On je podsetio da je vojska imala teške inžinjerijske pukove, inžinjerijske brigade, ali da je u reformi sve uništeno.
- U državi koja ima ovakve vodotokove, gde civilna vlast se nije više od 20 godina brinula da uradi vodotokove da ne dođe do ovakve katastrofe, vi vojsku postrojite tako da inžinjeriju potpuno minimizirate. Da li vi znate da mi uopšte više nemamo školski centar inžinjerije? Nemamo ni upravu inžinjerije. Imamo Ministarstvo po standardu NATO G1, G2, pa sad nek izvole da pune džakove sa peskom i neka spašavaju narod – objasnio je Lazanski.
Lazanski je ipak rekao da je vojska koliko toliko održala red i da je civilni sistem potpuno zakazao.
- Civilni sistem odbrane je pukao u jednoj noći, prvo je smenjen komandant kriznog štaba u Šapcu pa je postavljen drugi koji je isto oteran, pa je onda morao načelnik generalštaba, doveden kao da je bitka za Staljingrad – rekao je on.
On je postavio pitanje „da li je ovo bilo nepredvidivo“.
- U normalnim državama imate stratešku hidro-meterološku službu koja daje prognoze… Postoje sateliti, postoje kompjuteri, da li se taj oblak na vreme mogao dijagnosticirati, da li se mogla snaga njegova dijagnosticirati? Pa mogla je! – tvrdi on.
Lazanski je zatim nastavio da govori o stanju Vojske Srbije.
- Ovde vojska nije imala ni osnovna materijalna sredstva. Znate li na vojnim otpadima koje su količine aluminijumskih čamaca? Pa nemoguće je da je glavna vest da su dve amfibije stigle u Šabac? Pa gde su te silne amfibije koje je vojska imala? Srbija je nasledila najveći deo vojske bivše Jugoslavije. U tim inžinjeriskim bataljonima je bilo od 8 do 10 amfibija…
Dve amfibije stigle u Obrenovac mi to slavimo. Kompletno je vojska transformisana kako je traženo iz inostranstva što apsolutno ne odgovara ni prvoj ni drugoj misiji vojske. Ovo je stravičan razmer katastrofe, ali da smo imali više vojnika, više inžinjerijske tehnike, moglo se mnogo više uraditi i mnogo manja bi bila materijalna šteta. Zar je trebao apel za 1.500 volontera, pa to se izvrši mobilizacija! Gde je rezervni sastav? – pitao je Lazanski.
Lazanski je rekao da u Smederevu na poligonu železare i sad silna vojna tehnika čeka na sečenje i preradu, a da su tamo i kamioni koji su prešli samo 400 kilometara.
- Mi smo imali ozbiljnu rečnu flotu. Za vreme demokratskih ministara odbrane dva moderna minolovca su prodata vlasnicima kafića u Brčkom. I rečna flotila je svedena na najnužniji deo – podsetio je on.
Na kraju, Lazanski je rekao da se vojska pokazala „odlično sa onom tehnikom kojom raspolaže i brojem vojnika kojima raspolaže“.
- Oni su se maksimalno angažovali. Kad je morala specijalna brigada da dođe da postavlja vreće sa peskom to je onda kraj – rekao je Lazanski.
Pogledajte celu emisiju RTS (Lazanski govori od 9:20)
Пријавите се на:
Постови (Atom)