Maja Gojkovic,lider Narodne partije, bivši visoki funkcioner Srpske radikalne stranke i eks gradonacelnik Novog Sada
Nisam deo politicke kampanje protiv SNS,
Nikolic i Vucic su radili iza mojih leda
Piše: Elena Božic Talijan
Poslednjih dana je Ratko Kneževic pažnju javnosti usmerio na povezanost politicara sa organizovanim kriminalom u našoj zemlji i na prostoru bivše Jugoslavije i na tendenciju kriminogenih krugova da ovladaju politickim prostorom kako bi zaštitili biznis.
U tom kontekstu je govorio i o susretima Nikolica i Vucica sa Stankom Suboticem Canetom i Milom Đukanovicem u pariskom hotelu "Ric" pocev od oktobra 2007. godine. Nikolicev neuspeo pokušaj da opravda ove susrete tvrdnjom da su se slucajno sreli sa Đukanovicem, a da je razlog njihovog boravka u Ricu bio navodno susret sa investitorima koji su hteli da grade termoelektranu - toplanu u Novom Sadu, inace, projekat firme "Mentor Enerdži", dovela je u žižu javnosti tadašnjeg gradonacelnika Novog Sada, bivšeg visokog funkcionera Srpske radikalne stranke, Maju Gojkovic.
Gojkoviceva je demantovala Nikoliceve tvrdnje da je bilo ko, u ime grada, pregovorao o ovom projektu, isticuci da ni ona nije ništa znala o ovom poslu. U razgovoru za "Veliku Srbiju", ona istice da je na potpisivanju protokola, u maju 2006. godine, prvi i poslednji put videla Vucica i Nikolica u gradskoj kuci jer, inace, nisu dolazili, niti su kontaktirali sa njom.
Gojkoviceva je, takode, potvrdila da za jedan od susreta u Ricu zna vec sedam meseci.
V.S: Nikolicevo opravdanje da je razlog njegovog i Vucicevog boravka u Ricu 2007. godine bio susret sa investitorima je ocigledna laž. Protokol o izgradnji termoelektrane - toplane potpisan još 20. maja 2006. godine, a posle toga je sve zaustavljeno. Da sada zanemarimo ovu Nikolicevu izmišljotinu, a da se zadržimo na potpisivanju pomenutog protokola. Tom svecanom potipisivanju osim Nikolica i Vucica prisustvovali ste i vi i ruski ambasador. Ko je organizovao svecano potpisivanje? Ko je konkretno vas pozvao da prisustvujete?
Maja Gojkovic: Prvo treba da razgranicimo to svecano potpisivanje i ko je uopšte to sve organizovao. Još 2006. godine, dan-dva pred citav taj dogadaj, bilo je dosta cudno kada mi je moja šefica protokola, žena koja je inace radila te poslove u gradskoj kuci, rekla da su joj, gospodin Igor Mirovic (prim.autora - u to vreme direktora Zavoda za izgradnju grada) i još neko, javili da ce se kod nas, u gradskoj kuci obaviti nekakvo potpisivanje ugovora velike investicije.
Mene je, onako, malo zacudilo sve to i tražila sam da pribavi neke podatke - da li grad ima nekakve veze sa tim, ona mi je rekla da nema, da mi treba da budemo domacini, da ce prisustvovati i ruski ambasador. Rekla sam da to sve proveri. I stvarno je ruski ambasador trebalo da dode. Medutim, nisam bila obaveštena da ce svemu tome prisustvovati Nikolic i Vucic dok se nisu pojavili gospodin Mirovic i gospodin Dragan Duncic (prim.autora - u to vreme na funkciji gradskog menadžera) koji su mi to rekli u odvojenim razgovorima.
Duncic mi je objasnio kakve ce to biti investicije na teritoriji grada na privatnom zemljištu, dobro je zvucalo, ništa tu nije bilo tako alarmantno zato što grad bukvalno nije imao nikakve obaveze, jer sve dozvole koje su u oblasti energetike kod nas vode pokrajina Vojvodina u nešto manjem obimu i republicka administracija.
V.S: To znaci da grad nije imao nikakve veze sa tim projektom?
M.G: Što se tice tog projekta, ocigledno je to bila privatna inicijativa stranih investitora, verovatno i domacih koji su sa njima povezani, jer jedna od firmi je registrovana u Beogradu. Što se tice grada, grad je samo doneo regulacioni plan tog privatnog zemljišta. Znaci ono što gradovi što se tice energetike i obavljaju. Došao je taj dan. To je bilo negde u maju mesecu 2006. godine i ruski ambasador je došao, a posle njega su došli i Vucic i Nikolic, koje sam prvi i poslednji put videla ovde u gradskoj kuci, jer oni, inace, nisu dolazili niti su sa mnom kontaktirali u vezi sa bilo cim. Ne zato što sam, kako kaže gospodin Nikolic, ja samo pevala i igrala cetiri godina pa da zato ništa nisam ni znala, nego ništa o svemu tome nisam znala zato što ja, ocigledno, nisam bila pogodna licnost da se sa mnom prica o poslovima, pa su o tome pricali sa drugim celnicima koji su sada sa njima u Srpskoj naprednoj stranci.
V.S: Dakle, vi niste bili upoznati sa pozadinom citavog tog projekta?
M.G: Ne, ne. Videla sam projekat na potpisivanju sporazuma gde sam sedela pored ruskog ambasadora, svi ostali su sedeli daleko od mene, svako iz nekog svog razloga. Tu je bio predstavnik ruskog dela firme, predstavnik švajcarskog dela firme i predstavnik "Mentor Enerdži" Srbija - profesor Bacevic. Posle toga sa mnom niko nije razgovarao o tom projektu.Pretpostavljam da se razgovaralo sa gospodinom Duncicem, sa gospodinom Igorom Mirovicem. Zašto? Ne znam, jer nije postojalo nikakvih dozvola koje bi grad izdavao.
V.S: Kako vam zvuci ona Nikoliceva izjava da je on bio garancija investitorima, kojom je pokušao da objasni otkud to da baš on pregovara o tom poslu: "Rusi su tražili da ja budem garancija, nije bila dovoljna lokalna vlast, pošto smo mi tada bili na vlasti u Novom Sadu. Oni su tražili da ja u ime SRS garantujem da ce grad da ispuni te obaveze, da ja garantujem da cu kod ministara - mi smo bili u opoziciji u Republici, da cu ja da obezbedim sve saglasnosti, sve dozvole.
M.G: Da li su Nikolic i Mirovic bili uticajni u pokrajini i republici, ja to ne znam. Malo mi je cudno, jer smo bili duboko opoziciona stranka u to vreme i ne znam kako je mogla uopšte opoziciona stranka da daje nekome garanciju za bilo kakav posao.
Znam koliko je bilo teško i u vreme kada smo bili na vlasti u Novom Sadu, jer nismo imali vlast ni u pokrajini niti u republici. Bili smo žestoki kriticari, pa me ne cudi što je ministar Naumov taj projekat i zaustavio. Ali hocu da razjasnim nešto, pošto se cesto brka jedan drugi projekat u kome zaista gradska vlast jeste ucestvovala. To je državni projekat raden sa gradom Novim Sadom, to je renoviranje postojece termoelektrane-toplane na gas. E, možda je to zasmetalo nekima, pa zato što sam ucestvovala u tom državnom projektu neko me je izolovao iz svega toga i obratio se onima...
V.S: Bice da je pre zato što nije trebalo da se kolac deli na mnogo osoba?
M.G: Ovde u državnom projektu ocigledno kolaca nema, tako da sam mogla da se bavim državnim projektom bez pevanja i igranja. Nikolic i Vucic treba da kažu s kim su razgovarali o izgradnji TE-TO
V.S: Da se vratimo na ovaj projekat "Mentor Enerdžija". Sklapajuci mozaik na osnovu svega ovoga što je isplivalo u javnost, da li vam se cini da je Tomislav Nikolic iskoristio autoritet stranke, vašu poziciju gradonacelnika i da je iskoristio i samog ruskog ambasadora koji je bio vrlo nezadovoljan kada je kasnije saznao o kakvom projektu se zapravo radi, ko je sve ukljucen, ciji novac je ušao, da to nema nikakve veze sa gradom i zato se i ruska firma povukla iz cele price?
M.G: Ruskog ambasadora sam videla više puta posle toga, ali pošto je on pravi diplomata nije ništa komentarisao. Ja sam dugo u ovom poslu i uostalom i advokat sam, tako da sam se i ja malo raspitivala. Mislim da je cak i to zemljište pod znakom pitanja, da se vode odredeni postupci. Tako da od tog projekta nije bilo ništa. Sigurno je da se tako nešto, o cemu vi govorite, dešavalo i to oni koji su ucestvovali treba da odgovore na to pitanje. Trebalo bi da kaže nešto i Dragan Duncic i Igor Mirovic. Zaista gospodin Nikolic i Vucic godinama nisu imali kontakt sa mnom zato sam se tada iznenadila kada su došli. Nikolic i Vucic koji su bili u Parizu i razgovarali, prema njihovim navodima, o termoelektrani-toplani, sada treba da kažu s kim su razgovarali, sa predstavnicima kojih firmi, kako se zovu predstavnici tih firmi, koje su to uslove tražili od jedne opozicione stranke da im garantuje da ce biti ispunjeni.
Zašto nije Todorovic bio tamo? Ako se razgovaralo u vezi sa Novim Sadom zašto tamo nije bio neki moj saradnik, ako ne i ja, jel tako? Trebalo je da budem ja u Parizu ako je trebalo dati garancije, pošto predstavnik izvršne vlasti treba da da garancije. Možda je kljuc toga bilo moje sklanjanje iz stranke. Zašto se to dešavalo iza mojih leda? Nijedan legalni predstavnik vlasti grada Novog Sada nije tamo bio sigurno. Sve je to škripalo, cak i to potpisivanje.
V.S: Da se vratimo na susrete Nikolica i Vucica sa Stankom Suboticem i Milom Đukanovicem u pariskom Ricu. Rekli ste da za te susrete znate vec nekih 6-7 meseci jer vam je gospodin Milomir Maric u prisustvu još dve osobe, neposredno pred pocetak njegove emisije u kojoj ste bili gost, ispricao da je video Nikolica i Vucica u Ricu?
M.G: Gospodin Maric nije želeo o tome da govori, mada je razumljiv njegov strah, ipak su u pitanju vrlo opasni krugovi i mocni bosovi koji se uprkos svim dokazima koji postoje protiv njih još uvek nisu našli na optuženickoj klupi.
–Mislim da smo mi svi dužni da govorimo istinu ako hocemo da nešto napravimo od ove države Srbije. Onaj ko se plaši treba da se povuce i radi neke obicne i ne toliko opasne poslove, ali ako hoceš da budeš novinar, ako hoceš da budeš politicar, onda moraš da govoriš istinu.
Ne dozvoljavam da neko kaže da je išao u ime grada bilo gde, a da ja, kao gradonacelnik, tog grada, nisam znala ni godinu dana kasnije da se ti dogovori, pregovori i odvijaju. Gradonacelnik je, prema prethodnom Zakonu, bio jedini predstavnik izvršne vlasti, dakle nisu onda postojala nikakva druga lica koja su mogla obavljati izvršnu vlast. Znaci, ne mogu da budem deo te velike zavere oko izgradnje Đerdapa II u Novom Sadu kada ja zaista nisam ucestvovala u tome i kada ja ne znam da je neko išao u Pariz godinu dana kasnije i davao nekakve garancije u ime države, pokrajine i grada. A istine radi, pošto su rekli da sam ja deo kampanje protiv Srpske napredne stranke, ne mogu da prihvatim da me neko etiketira tako ružno samo zato što govorim istinu. Nisam deo nikakve politicke kampanje protiv Srpske napredne stranke, i zato sam i rekla da ja znam za njihov put u Francusku vec šest-sedam meseci. Pa valjda bih onda, da sam bila deo zavere, odmah otrcala pred novinare i naravno da bih imala publicitet, ali nisam shvatila uopšte da je to nešto bitno.
Gospodin Maric to jeste rekao, ja mogu da idem i na poligraf, to je dosta moderno sada i ne treba nikada više te poligrafe ni da iskljucuju, što se mene tice. Maric je to rekao, bio je tu Saša Adamovic, sada clan moje stranke koji vodi informisanje, i bio je tu još jedan covek, zaista ne želim njegovo ime da otkrivam, zato što vidim da se njegova stranka distancirala od bilo kakvih komentara.
Ne znam zašto je Maric to nama rekao, verovatno kao i svi novinari koji obicno kada mene vide pocnu da pricaju, ili o Srpskoj radikalnoj stranci, ili o Nikolicu i Vucicu, verovatno je i on hteo da mi kaže u smislu - šta ce se desiti u Srpskoj radikalnoj stranci kada je sreo u Parizu u tom i tom hotelu Nikolica i Vucica, i tu se zaustavio i rekao "u vrlo interesantnom", kaže "poznatom društvu". Ja kažem - eto, baš lepo što su i oni bili u inostranstvu, što su bili u Parizu, nisam znala, nisam videla ništa u medijima.
Maric mi je još potvrdio, to sam zaboravila tada da kažem novinarima, da na njegovo navodno pitanje, ogradujem se od Maricevih izjava, možda se covek samo šalio - šta rade u Parizu u Ricu, oni su rekli da imaju susret sa dijasporom. Posle smo Adamovic i ja do Novog Sada, kada smo se vracali, analizirali zašto je Maric nama to pricao. Tada smo to komentarisali i zaboravili, sve dok se sada nije pokrenula ta prica u medijima.
V.S: Ocigledno je gospodinu Maricu odmah bilo jasno šta taj susret znaci u smislu uticaja na politicku scenu u Srbiji?
M.G: Verovatno, hteo je nešto nama da kaže. Možda je mislio da cemo mi sutra da zakažemo konferenciju za štampu. Jednostavno me nije interesovalo gde se neko krece, ko nije u nekom mom okruženju.
V.S: Vucic je rekao da ucestvujete u kampanji koja se protiv njih vodi. Tom prilikom vas je optužio za vaše veze sa Radomirom Bajom Živanicem, poznatim kao Baja Plavi?. Ovo je zanimljivo i zato što se, jednom prilikom, pocetkom prošle godine cini mi se, kada je neko u Srpskoj radikalnoj stranci javno optužio Živanica, više se ne secam za šta, Vucic oštro usprotivio tome braneci Živanica.
M.G: Naveo je on tamo još neke ljude, i Bojana Pajtica, verovatno da bi supa bila gušca. To je samo skretanje pažnje na mene. Ma, nisam ja tema ovih napisa u štampi. Ja sam, zaista, kako neki u našoj bivšoj stranci vole da kažu - da su deca sa asfalta, ja sam dete sa asfalta, ali novosadskog, ne beogradskog. Poznajem jako, jako puno ljudi, s jako puno ljudi se družim, ili sam se družila. Nije uopšte problem koga poznajete, koga ne poznajete, važno je da niko poslove ne obavlja preko vas. To je suština svega.
Ja poznajem mnoge, ali nikome nikada nije palo na pamet da mi nešto ponudi ili da traži da se nešto uradi preko mene. To je kljuc svega. Dakle nije problem što je neko bio u Parizu, nije problem ni da sediš sa nekim i da pricaš iz bilo kog da je miljea, poslovnog, politickog, kriminalnog bilo kakvog, nego je problem da li je taj nešto tražio od tebe, da li si ti nešto uzeo od tih ljudi i šta je to trebalo da uradiš za njihov racun. E, to je problem.
V.S: Još jedna karika duvanske afere u kojoj su glavni igraci Subotic i Đukanovic, po svemu sudeci je i Sanader koji je iznenada podneo ostavku upravo pod pretnjom obelodanjivanja njegove uloge.
M.G: Ne bih se tu složila, mislim da je, ipak, Sanader podneo ostavku zbog ekonomske situacije u Hrvatskoj. To je moje duboko uverenje.
V.S: U redu ako tako mislite, jedan drugi deo te price me zanima. Da li imate nekih saznanja o vezama i kontaktima Vucica i Sanadera? Sanader je Vucicu garantovao bezbednost kada je krajem prošle godine obilazio Srbe u Krajini. Vucicev put je bio pod pokroviteljstvom Hrvatske obaveštajne službe i hrvatskih tajkuna. Da li vam je bilo neobicno što je Vucic tada dobio zaštitu koja prilici šefu jedne države? Baš kada se odrekao granica Velike Srbije iznenada je osetio potrebu da obide Srbe koji žive u tim granicama?
M.G: Da, ta poseta me je zacudila. Kao politicara me je interesovalo, kome je bila namenjena politicka poruka, šta se dobilo sa tom posetom. Ali, ne znam ništa više, zato što su Nikolic i Vucic prekinuli svaki kontakt sa mnom, negde od 2006. godine. Zato me je iznenadilo kada me je Vucic posetio kada je formirao tu novu stranku.
V.S: Prema našim saznanjima, u vreme kada su se Nikolic i Vucic sastajali u pariskom Ricu sa Suboticem i Đukanovicem bio je prisutan i Sanader. Da li vam je možda Milomir Maric, pricajuci o tom interesantnom društvu u kojem su se zatekli Nikolic i Vucic, pomenuo i Sanadera?
M.G: Ne, nije.
V.S: Da li imate saznanja o Nikolicevim i Vucicevim vezama sa Miškovicem i Bekom?
M.G: Ne, nemam nikakvih saznanja, zato što sam prosto iz nekih razloga bila izolovana iz stranke, pojma nemam zašto i kakve su tu bile igre, tako da sa mnom nisu kontaktirali. Ali, veoma je interesantno da, ako je bilo takvih kontakata na bilo kom nivou, i ako je zamenik predsednika stranke trebalo da daje nekakve garancije, sigurno su u Novom Sadu morali da razgovaraju sa još nekim, a da to nisam bila ja. Nisam ja bila politicki favorit Miškovica, zato što je Novi Sad bio otvoren za sve investicije, a ne samo privilegovano za njegov holding, za njegovu firmu.
Mora da se pojavi srpski Putin
Za Srbiju su opasne stranke koje su paravani za necije finansijske interese
V.S: Ako sagledamo sve što je do sada izašlo u javnost kada je u pitanju povezanost politicara, tajkuna, kriminalaca i inostranog faktora, kao i cinjenica da su u formiranju ove republicke Vlade ucestvovali Miškovic, Beko, americki i britanski ambasador, postavlja se pitanje - ko zapravo vlada ovom državom i ciji interesi.
M.G: Pa postavlja se pitanje, ali ja tu ne bih ništa ružno rekla za ambasadore. Znate zašto? Oni štite interese svoje države. Meni su problem ovi tajkuni koji mnogo zaraduju od ove države. Prvo su stekli taj kapital ovde, u ovoj državi, da li osamdesetih, da li devedesetih, malo više još dvehiljaditih, ali oni žive od ovoga ovde. I svu krivicu svaljujem na njih. Zato što njih baš briga ko ce biti, u stvari, na vlasti i nije ih briga za interes ove države nego samo za njih.
V.S: Vidite li opasnost po Srbiju u strankama koje, poput Vuciceve i Nikoliceve, imaju snažnu finansijsku podršku tajkuna i mocnih ljudi iz kriminogenog miljea?
M.G: Apsolutno. Znamo kako prolaze te države i kako su na margini svih nekih važnih dogadanja, i valjda ce se pojaviti neka politicka snaga i stranka koja ce se tome svemu suprotstaviti. Ako je ovo što iznosi Kneževic pocetak kraja takvog nacina razmišljanja onda je dobro što se to pojavljuje u našim medijima, ali ne sme da stane. Dakle, nadležni organi moraju da se pozabave svim tim i da jednom stavimo crtu. Važno je da se rašcisti, dakle, ko se bavi politikom u našoj državi i da li su politicke stranke paravani za neke finansijske interese, bez obzira da li su to domaci finansijski interesi ili strani. To je nacin da se rašcisti sa mitom i korupcijom, a to je i jedan od uslova za ulazak u Evropsku uniju. Mora da se pojavi srpski Putin, da kaže a sada tvoje cene nece biti tolike, a sada cete vi tajkuni da finansirate toliko i toliko fabrika i toliko i toliko bolnica. Naši tajkuni su samo uvoznicki lobi, uvoze najjeftiniju robu iz inostranstva, trece, pete, desete kategorije i to ovde prodaju. Tako da sam ubedena da su tajkuni, koji se bave samo trgovinom i prodajom ovde i kupovinom gradevinskog zemljišta i poljoprivrednog zemljišta, i preko politicara, kupovinom Srbije, oni su rak rana. Ne brinu mene nikakvi stranci, vec to što imamo takve sponzore politickih partija.
Dobro se poznajemo
V.S: Zašto se niste pridružili Vucicevoj i Nikolicevoj stranci?
M.G: Zato što nisam znala šta njihova stranka predstavlja, zato što mislim da im je namera bila samo da me politicki uguše jer sam ipak politicka konkurencija. Možda zato što smo predugo bili zajedno, pa se jako dobro poznajemo.
Razbijanje Srpske radikalne stranke je
najviše bilo u interesu tajkuna
V.S: Razbijena je najveca opoziciona stranka, Srpska radikalna stranka, zašto? Mislite li da je to uradeno sa odrednim ciljem i kojim?
M.G: Sto odsto. U to sam ubedena, bez obzira što dugo nisam clan, pošto su me izbrisali iz clanstva neki koji rade na evidencijama. Iznenadilo me je sve to kada je Mirovic ustao na konferenciji za štampu i rekao novinarima da se on kandiduje za gradonacelnika Novog Sada. Na pitanje šta je sa Majom Gojkovic, rekao je - ona je formirala neku drugu stranku i izbrisana je iz clanstva ili izbacena, ne znam ni ja. Morate razmišljati o tome, ako ste toliko dugo bili u jednoj stranci, šta se to desilo. Mislim da jeste sa ciljem razbijena. Sada je toliko teška i ekonomska i politicka situacija u Srbiji da je ocigledno da bi Srpska radikalna stranka zamenila ovaj vladajuci konglomerat stranaka.
Kome je smetao SRS?
V.S: Koji su to faktori kojima je Srpska radikalna stranka smetnja i kojima je bio cilj da je razbiju ?
M.G: Ihaj, koji faktori, a koji nisu, ali ocigledno da je to najviše bio interes nekog poslovnog sveta, hajde, nazovi tako, lepo receno, tajkuna u Srbiji. Sigurno. Mislim da bez obzira što nismo u istim strankama, Srpska radikalna stranka bi se borila protiv svega onoga što nagriza Srbiju.
Dakle, da vidimo da li tajkuni finansiraju politicke stranke, ako finansiraju, koje politicke stranke i zašto se to krije. To u svetu nije zabranjeno. U svetu, u kampanjama je dozvoljeno da bogati ljudi finansiraju politicke stranke. To se objavljuje javno. Recimo u Americi ima slucajeva da novac daju i jednom i drugom predsednickom kandidatu, ali se onda prati da taj kandidat za vreme svog mandata ne ucini nešto što nije zakonito, ili da finansijeru da neki privilegovani status.
Hajde da vidimo ko koliko para dobija za te kampanje, koliko su uopšte te kampanje skupe i da vidimo da li postoji jedan krug tajkuna koji možda daju novac svim velikim igracima, pa gde prode. Možda je to tajna što se sakrivaju.
Možda sam i ja nekom zasmetala, ne politicki, nego su se tajkuni udružili da me malo sklone, Novi Sad je dosta atraktivan grad.
Vucic, Nikolic i Mirovic cekali da Šešelj bude osuden pa da preuzmu stranku
V.S: Prošle godine ste u jednom intervjuu otkrili da su Tomislav Nikolic i Aleksandar Vucic pripremali tzv. reformu Srpske radikalne stranke racunajuci da ce Šešelj biti osuden u Haškom tribunalu. Dakle, oni su cekali da Šešelj bude osuden, ili bi možda za njih najbolja opcija bila da se štrajk gladu tragicno završio pa da preuzmu stranku i promene i okrenu njenu politiku u drugom pravcu?
M.G: Koliko ja znam, cekali su da Šešelj bude osuden. Mi smo razgovarali o tome, to nije bila tajna uopšte. Prvo su sve ucinili da ne odem iz stranke. Kada sam ja videla da to ide ka necemu što nece biti dobro, da ce tu biti raskola i jednostavno nisam želela u tome da ucestvujem. Moj otac je umro kao covek Srpske radikalne stranke, deda mi je bio radikal, nisam želela da ucestvujem u takvim nekim stvarima, jer stvarno ako nešto poštujem, poštujem svoju porodicu, sve ostalo ide posle toga. Nisam želela da ucestvujem u takvom necemu, ali se dosta otvoreno pricalo o tome - Nikolic, Vucic, Mirovic, tako nešto su mi spominjali, pa svi oni koji su sada u Srpskoj naprednoj stranci. Nije me uopšte iznenadilo koji su ljudi otišli, to mene, licno, nije iznenadilo jer znam kakve smo sve razgovore vodili.
Volela bih da Šešelj izade što pre
V.S: Da li pratite sudenje Vojislavu Šešelju i šta mislite o procesu ili procesima koji se protiv njega vode u Haškom tribunalu?
M.G: Ponekad da. Ljudski, volela bih da Vojislav Šešelj izade što pre i mislim da bi se onda dosta toga promenilo.
V.S: A sa pravnog aspekta?
M.G: Sa pravnog aspekta sam, kao advokat, davno rekla svoje mišljenje - da se jasno vidi da je to klasican politicki proces i da ga drže tamo kao taoca dok se ovde malo politicki ne promešaju karte. Vojislav Šešelj je tamo, koliko vec, sedam godina, pa ne znam šta da je uradio davno je trebalo da bude ovde u Srbiji. Tako da bih volela da se to što pre završi, jer mora, svaki proces, pa i Kafkin, mora imati nekakav kraj, i da dode.
Објављено у листу СВЕДОК.
Нема коментара:
Постави коментар