Живот са мање достојанства од пса луталице

 Према подацима из дневног листа "Политика" (2009) од 7,5 милиона становника Србије преко 4,5 милиона је на ивици сиромаштва. Од тог броја 600.000 деце је на ивици умирања од глади. Родитељи не могу да купе деци ђачке књиге, одећу и сл., јер је уз благослов ДСС а сада ДС, Динкић успео да што затвори, што уништи српску привреду туто комплето, тако да је државна каса празна, а помоћ угроженом становништву скоро да не постоји.

У скоро свакој београдској улици постоји 2 до 3 групе људи који брљају по контенерима трагајући међу отпацима за храном и одећом, просе по улицама коју цркавицу, спавају по рушевинама.

Истовремено се доноси закон о заштити животињских права и у то име се доносе законске мере које подразумевају чак затворске казне. Пси луталице се пажљиво сакупљају како се не би прекршио закон и воде најновијим аутомобилима у новосазидана сигурносна склоништа, где им се даје најквалитетнија храна и где добијају најквалитетнију негу. Тако пси постају важнији од људи, односно псећи живот добија већу вредност од људског живота, односно српског живота ако баш хоћемо да будемо прецизни.

Уз помоћ Динкићевих експерата и све самих стручних "демократа", од 5. октобра до данас живот српске породице, запосленог човека, пензионера и сл. срозан је од достојанственог до стања срамоте, и то до те мере да као бића мање вреде и мање су заштићени у друштвеном смислу од паса луталица која имају сигурну будућност.

Стопа сиромаштва у Србији алармантно порасла је  преко шокантне цифре од 40 одсто и то само у протеклих три године. Уместо да Влада придаје далеко већу бригу привредном и цивилном расулу које је срозало будућност грађана, "демократска влада" се  бави увођењем  већег број закона у вези са безбедности паса и других животиња - као да да у животима становништва ове земље тече мед и млеко.

Поред свега што нас данас понижава, можемо да видимо даље срамотно уништавање људског достојанства нормалног човека, тј. даље понижавање и атак на оно мало преостале нормалности што је остало од духа и културе људи у Србији. Хоће ли српски народ јда изађе на улице Београда и покаже својој деци , како се уз подршку многобројних јавних личности и невладиних организација, улицама Београда слободно и поносно шета болесни део наше мушке и женске популације, луде обучене у одећу супротног пола, мушкарци нашминкани као жене, педери који показују голе задњице у свакојаким перверзним позама, и то све испред српских родитеља који ће своју децу извести на улицу како би се заједно опустили од животних проблема који је целокупни ДОС надметнуо. Од наших муком стечених плата, од којих се једва преживљава, ми финансирамо постојање ове наметнуте, болесне, непотребне лудорије Тадићеве и Дачићеве владе, док се хомосексуалци клибере пред нашим очима и агресивно промовишу највећу грешку природе у репродукцији човечијег живота. Да ли због оваквих појава ми треба да жртвујемо школовање наше деце, куповину књига, њихово факултетско образовање, њихова радна места и њихову младост?

Да ли ће на дан поносне педерастије српски народ само немо посматрати шта се дешава, као што је то било до сада случај са одвајањем Косова и Метохије, са Црном Гором, хапшењем хашких оптуженика, као и осталог што се спрема против нашег постојања у будућности, или ће се најзад пробудити у Србима нагон за преживљавањем и одстрањивањем онога што га уништава и доказати да га нису успели ни физички ни умно кастрирати?

blogarama.com