Да ли су странке и појединци важнији од државе СРБије?

Пре свега, свако ко је данас про-србски опредељен подржава(ће) странке родољубског определења које усмеравају Србију не ка евро-атланској алијанси већ ка Русији (и евро-азијском савезу).

Међутим, било која странка, организација или појединац не сме да има већи значај од србске државе и србског народа. Не да не сме, већ мора недвосмислено да се каже да је држава Србија у односу на све поменуте далеко изнад свих. Ако се ради о било чијем опстанку, онда је то Србија и српски народ, а сви други у поређењу с тиме су безвредни тј. небитни и не могу се никада третирати као важнији фактор.

Једноставно: странка, организација или појединац не могу никада играти улогу државе – у странци или организацији србски народ не може да се окупи и живи!

Треба имати на уму да нам странке и појединци, и ако нам се чине блиским, нису ни отац, ни мајка, ни брат, нити фубалски тим - који се безусловно воли односно за који се безусловно навија.

Странке и појединци у њима чине људи, којима смо ми дали поверење да раде у наше име, МИ ОДВАЈАМО НОВАЦ ЗА ЊИХОВО ПОЛИТИЧКО ДЕЛОВАЊЕ У ИМЕ НАС - ОНИ РАДЕ ЗА НАС И ИСКЉУЧИВО ЗА НАШЕ ИНТЕРЕСЕ. Овако и никако другачије би требало да буде!

Ако се појави било каква нелогичност у странци коју подржавамо - то треба да се изнесе јавно и да може да се јавно критикује, како не би по ко зна који пут били, што се тиче тако крупне одлуке коме дати глас - били преварени и изиграни.

Једино ми као народ можемо држати странке на путу који ми као већина желимо, а не странке нас. Како? Тако што ћемо изнети све што мислимо да није у складу са очекивањима од странке коју подржавамо. Ми имамо право да постављамо питања која нас занимају - странке су те које морају да одговоре и да се правдају - нама!

СВИ СУ ПОДЛОЖНИ КРИТИЦИ – ПОСЕБНО ОНИ КОЈИ СКРЕЋУ И МЕЊАЈУ НАШ/њихов ПРОГРАМСКИ УТВРЂЕНИ ПУТ.

У закључку: сви Дос-овски политички играчи су очигледно смрт за Србију и србски народ и то је, надамо се свима у Србији јасно, а некима од нас је то било јасно још и пре долазка Дос-а на власт 2000-те године.

Родољубске странке треба да држимо на оку и усмеравамо у складу са нашим жељама. Јер на крају они нас и наше жеље треба да представљају. Због тога их морамо стално контролисати како би у сваком тренутку остали политички здрави (доследни принципима на којима почива њихово деловање) и јаки!

Живела Србија! Живела Русија и братски руски народ!

Ко су Црногорци који (ни)су Срби?

Данашњи Црногорци, од којих један добар део тврди да не припадају српском народу, нису ни мало оригинални. Ова потпуно неоснована и неистинита тврдња могла се чути још пре другог светског рата, која је постала идеологија за стварање 'независне Црне Горе', у исто време када и павелићева НДХ.

Идеја независне Црне Горе ослања се на идејама и принципима црногорског покрета усташтва или зеленаштва чији је творац Србин из Црне Горе - Секула Дрљевић, човек којег је одликовала, може се слободно рећи, садистичко- психоманијачка мржња према сопственом народу и који је био велики пријатељ Анте Павелића. 1925 је основао сепаратистичку Сељачку странку, али је због малог броја присталица одлучио да је напусти и прикључи се Хрватској сељачкој странци Стјепана Радића. У то време постаје зачетник идеологије усташког покрета у Црној Гори, чији је идејни вођа био и за време рата.

Тадић: "... ја у својој породици имам и хрватску културу ..."
http://www.youtube.com/watch?v=mK2MdMfhgqQ

Секула Дрљевић је познат као један од првих заговорника тзв. црногорске нације. Још у току другог светског рата је покушао да оснује тзв. црногорску православу цркву, да уведе тзв. црногорски језик, заставу и химну, а у чему су му помагали НДХ и италијански окупатор. Међутим, он је убрзо изгубио подршку Италијана када су увидели да има веома слабо упориште у Црној Гори, због чега је отишао у Хрватску и тамо је, иако Србин, са великим ентузијазмом радио против Србије и против Срба.

Поред Секуле Дрљевића, на оснивању независне усташке Црне Горе (а не обнови краљевине Црне Горе као српске државе) радио је Савић Марковић Штедимља, Србин из Пипера, као и други болесни умови, који су због немогућности да своје идеје спроведу у тадашњој Црној Гори, исте спроводили над Србима у Павелићевој НДХ и активно подрстрекивали у учествовали у злочинима над Србима у Хрватској.

Секула Дрљевић и Савић Марковић су после рата проглашени за ратне злочинце. Секула Дрљевић је након тога убијен у Аустрији, где се скривао чекајући да се организује његово пребацивање у Латинску Америку, од стране Ђуришићевих четника, као освету за убиство свог комаданта Павла Ђуришића од стране Дрљевића у Јасеновцу. Савић Марковић је издржао неколико симболичних година казне, да би по изласку наставио пропагирање антисрпске политике. Умро је 1971. а Хрвати су га испратили као великог пријатеља хрватског народа, што и јесте био.

Хрватска признала Косово
http://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Hrvatska-priznala-Kosovo-21152.html
Црна Гора једногласно признала Косово
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/Region/21070/Podgorica+o+Pri%C5%A1tini.html
Тадић Србе на Јарини назвао хулиганима
http://www.pecat.co.rs/2011/07/tadic-srbe-sa-kim-nazvao-huliganima-2013-27-jul-2011/

Из горе наведеног проилазе питања која се односе на данашње време:

1. Колико људи у Србији, па и Црној Гори, познаје све што је предходило данашњем стању и односу Црне Горе према Србији и Србима данас?

2. Зашто су странке као што је Г17 односно највећи део ДОС-а гледао благонаклоно или чак дао јавну или прећутну подршку идеји отцепљења Црне Горе од Србије? Ако нису знали за горе наведене чињенице – како и зашто нису знали, с обзиром да као политичари немају право да не знају толико важне ствари које су познате широј светској јавности, односно доступне свакоме ко жели да зна?

3. Зашто Србија није никада јавно изнела чињеницу да је Мило Ђукановић следбеник идеја црногорског усташтва?

4. Зашто је Коштуница са Соланом и Ђукановићем стварао СЦГ, када је морао знати да таква држава, у којој је једна јединица наоштрена противу српског идентитета, док је тзв. независно тело у Солани представљао НАТО који је отео Косово и уништавао остатак Србије - дакле знао је да таква заједница не може да опстане, да ће тиме угрозити стање Србије затворивши је/остављајући је без иједног изласка на море и ограничавајући јој ваздушни и копнени војни и цивилни маневарски простор – и самим тим дао благослов црногорском отцепљењу? Ово само доказује да је и тада Коштуница био под чизмом Американаца, и то је и дан данас без промене!!! Да је било другачије, тај човек би се једноставно часно повукао из политике, како не би наметнуо омчу српском народу око врата, као што је урадио.

5. Зашто је Тадић  прећутао чињеницу да на референдуму о независности Црне Горе из 2006., неколико стотина хиљада Црногораца из Србије нису имали право гласа, док је истовремено то право дато Црногорцима и другим мањинама - из других земаља.

6. Зашто се није реаговало тада, зашто и дан данас Србија не поставља то питање и покреће с тим у вези правне мере, у смислу покретања међународне арбитраже, која би била у циљу отклањања свих антисрпских елемената и усташке владе, попут Мила Ђукановића, и њиховог покушаја данас који пратимо да уради, тачно оно што је Секулић замислио са Павелићем – да се избрише сваки, па и најмањи елемент српски идентитета Црне Горе.

У закључку: наиван је онај који мисли да власт у Србији од 2000 наовамо није знала за горе наведене чињенице. Логично произлази да наш народ није био уопште свестан да власт у Црној Гори и Србији има потпуно исте програме и циљеве, јер се не може другачије логички објаснити како је могуће да се тако нешто усклађено догодило!!!

Зашто се данас о овоме у Србији не размишља и не пише?

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/4097/Samo-Tadic-cestitao-Dan-nezavisnosti

Дрљевићева идеологија је допринела Павелићу и усташама у клању 700.000 Срба у Јасеновцу, и то су темељи на којима стоји данашња држава Црна Гора, та иста која је оптерећена мржњом према Србији изразила подршку независности Косова од Србије – да ли има неког кога би то могло да чуди?

Док ово пишем, кроз попис становништва у Црној Гори се врши страховита асимилација српског становништва у тзв. црногорце, иако црногорска власт уз подршку/налог страних сила српских непријатеља успе у томе, они ће успети у успостављању нове непријатељске државе према Србији, попут Хрватске, БиХ и Косова, чиме се удара још један ексер у мртвачки сандук Србије.

Да ли у Србији има један поштен човек, жена, група, странка – која има или може да смогне толико снаге да каже – доста је било?! Нећемо да нестајемо и умиремо, хоћемо да живимо, ово су наши простори на којима имамо право на живот!

Зато је битно да се све родољупске странке скупе заједно, ставивши политичке програме у други план, и удруже се у широки покрет против сила које нам укидају право на опстанак и које нас воде у будуће клање са деловима нашег народа, које само може да иде у корист туђинцима.

Ово и друга горућа питања која се тичу СРПСКОГ ОПСТАНКА су довољан разлог њиховог уједињења и отпочињања акције.

Све националистичке српске родољупске странке морају да одбаце програмске разлике и да се уједине, макар једним поводом - заједно  у протест против одржавања НАТО скупа у Београду у јуну 2011, против оних који подстичу и стварају овакве крваве тешкоће у последњих 20 година. Ако се такав протест не може организовати због страначких разлика, онда слободно могу рећи да вама није ни стало до Србије, већ до самих себе, и као такви ви Србији нисте потребни. Потребни су нам они који ће се борити за Србију и који имају Србију једину у срцу.

Хоће ли бити протеста или неће?

blogarama.com

Неолиберализам vs. живот

Неолиберална политика - за коју чак и Запад признаје да им наноси велике проблеме и тешкоће, има за једну од изразито негативих последица такве политике разбијање и отуђење од породице из чега је, између осталог, произашла појава у огромном броју самохраних мајки које по правилу живе на терет државе у немогућности да зараде и одржавају у животу себе и децу, а што даље има за последицу – немогућност васпитања деце, јер њима требају оба родитеља – дакле одрастање деце без контроле, у ширем смислу недостатак школовања и образовања, што се у западним друштвима одсликава од 80-тих наовамо огромним порастом криминала, конзумирањем дроге и алкохола, проституцијом, што даље утиче на разбијање породице, као стуба друштва.

Друштво које се развија тим путем исказује и наново у већој мери рађа психоманијачке делатности, попут познатих западним друштвима: силовање и отимање деце - сексуално злостављање и масакрирање деце старости од непуних годину дана па надаље; инцестуално понашање (које је видимо промовисано и у Србији од 2005.), алкохолизам као начин живота – познато је да су на Запaду петак и субота тзв ' bingе drinking' –  'култура' онесвешћивања од алкохола је толико узела маха да рецимо Велика Британија годишње потроши за куповину алкохолних пића око 45 милијарди фунти годишње, више него што износи целокупан дуг државе Србије.

Никога зато не треба да чуди што се на Западу и свештена лица највишег ранга у великом броју одају силовању деце, а што дакле долази од људи који би требало да буду најпросветљенији и најближи Богу (чак је и тренутног папе рођак осумњичен за злостављање мушке деце). Такође, појава хомосексуалног понашања код њихових свештеника не треба да чуди, јер у основи Западног друштва лежи парола: Ако је појединцу добро и друштву је добро, дакле тотална отуђеност од друштва, а хомосексуалци као појава – немају за кога да раде и да стварају, њихов начин живота нема у плану 'продужење врсте' природним путем, те све што зараде је за тренутно стање и за једнократан живот (живот без настављања кроз гене потомака).

На крају, да ли има некога у Србији коме није јасна концепција рушења војске која има улогу одбране државе и народа , цркве, породице, увођење закона да син може да спава са мајком и брат са сестром, и промовисање хомосексуализма?

Неолиберални концепт разбија све што спаја људе у здравој заједници и пропагира да 'сваки човек може бити острво', насупрот здравоумног становишта да ни један човек не може бити острво, односно зависити само од себе, јер нам тако људска природа и више хиљада годишње искуство диктира.

Резултати неолибералне политике могу се видети у спроведеном експерименту – 'експеримент Србија 2000-2011'.

01.02.2011 – Предстојећа фебруарска СНС фарса

- Како ће Николић и Вучић опет да обману народ -

Планирани СНС-ов скуп, који треба да се одржи 05.02.2011. није ништа друго до још једне у низу про ЕУ/ДС манифестације.

Тома Николић, који је догурао од положаја електричара са једног крагујевачког гробља до кандидата за Председника Србије, главни је одговорни за разбијање својевремено највеће српске опозиционе политичке странке - СРС. Да не буде погрешно схваћенo, ово није пропаганда за СРС. Међутим, чињеница је да је пре растакања у СНС, СРС имао далеко највећу подршку у српском бирачком телу, а баш у то време када се СРС показала као једини озбиљан политички чинилац, у најзначајнијем тренутку њеног постојања од оснивања, други човек те странке – Тома Николић – одлучио је да је расцепи и уништи. Као подршку тога не треба заборавити огроман медијски простор који су у том тренутку РТС1, Б92 и остали медији поклонили СНС-у, како би имали што већу могућност да сравне СРС. Захвалност за тај медијски простор Николић је недавно узвратио Тадићу и ДС-у чак нудећи им политичку сарадњу и подршку.

Чињеница је и да су Николић и Вучић, који су скоро 20 година промовисали анти западноевропску политику, у тренутку заокренули курс и почели да негирају да су рекли све што су рекли, а што има било какве везе са освешћивањем и јачањем српског народа.

Имајући у виду предходно описано, није тешко предвидети и сценарио и будући развој догађаја. Свестан огромног незадовољства народа, ДС разматра могућност да на следећим изборима добије веома малу подршку свом останку на власти, чак и са уједињеним регионима, сателитима и сепаратистима попут Г17, ЛДП, СПС итд. Овде СНС долази ка лек на рану. Наравно да је СНС, по свим до сада необоривим доказима, странка под контролом Мишковића, Костића, Бека и сличних. Како би та олигархија сачувала своје богатство и положај у Србији, они су решили да Србима понуде нешто ново, а заправо старо (јер шта је то ново добила Србија оснивањем поменуте странке), а то је СНС - нова странка са старим пропалим идејама (попут оне англо-америчке пароле: нема алтернативе!).

Зато су Тома и Аца, односно СНС, добили задатак да на предстојећи скуп позову све оне који су незапослени, гладни, незадовољни (а њих сигурно има преко 70% тренутно у Србији). И није најављени скуп због обарања истрошене, пропале, 5-октобарске власти и њихових финансијера у служби НАТО-а, хрватских, муслиманских, црногорских и шиптарских интереса. Тома и Аца ће бити тамо не да омогуће народу да изрази незадовољство и упути позив да се владајућој хунти одузму све полуге моћи, већ да се преко СНС-а издува вентил без икаквих озбиљних последица и инцидента.

Уз Томино и Ацино (односно Мишковићево, Беково, Костићево) обећање да ће се ствари ускоро почети мењати, народ ће отићи својој кући без било каквог резултата, без било каквих промена у друштву односно држави.

Једном речју, цела СНС фарса је смишљена да поново разбије народна очекивања и заустави било какве озбиљне промене у друштву.

Непримерено је било којој цивилизованој земљи са демократским системом, што Србија очигледно данас није, да се оволико медијског и политичког простора даје странци која уопште није учествовала на изборима. Ово је још једна чињеница у прилог предходно наведеном да је ово странка креирана не по народној вољи, јер је народ није ни бирао, већ по диктату њених тајкунских креатора.

Зато: одбаци лажи и преваре ДС-а, СНС-а, Мишковића, Бека, Костића и њима сличних. Памет у главу и протествуј без СНС – одазови се на протест искључиво проверених српских родољуба.

Први испит за српске родољупске странке

Све родољупске странке треба да организују протесте против било каквих НАТО радњи у Србији пре најављеног  НАТО скупа у Београду у јуну 2011.

Све родољупске странке и организације треба да штампају обавештења (плакате, објаве, писма, летке и сл.) и дају до знања народу свуда по Србији какав се догађај припрема.

Нека цела Србија зна кога 'продане душе' Србије зову на НАТО  'бал' - оне исте који су нас дивљачки бомбардовали, који су нам отели КиМ, који данас камионима одвозе наше богатсво из Трепче, који наш задужише преко 40 милијарди долара преко својих банака, те исте које одраше Србију каматама.

ПРОТЕСТИ, ПРОТЕСТИ И ПРОТЕСТИ!!!

Ако удружења и родољубске странке не учине да се протести одрже, онда морамо са жаљењем да констатујемо да нама СНП, Образ, Српске двери и други нису од никакве користи и потребе.

Не живи се од обећања, већ од дела.

Ако не могу да се организују то да ураде, како се уопште могу сматрати родољубивим и српски орјентисаним?

Ко се боји нарастања српског национализма?

Да ли га се плаше они који стрепе да би Срби могли угрозити њихове територије? Или га се плаше они чији би интереси у вези са Србима могли бити угрожени?

Ко се боји нарастања српског национализма ако се зна да су кроз целокупну историју постојања Срби увек водили само одбрамбене ратове? Срби никада нису били агресори. Из тога се закључује да српски национализам никада није био претња за друге народе и народности у територијалном смислу!!! Али итекако јесте онда када су други народи или народности имали претензије на српске земље!!!

Како знамо да је проблем за њих био у самом постојању српског национализма, идентитета и самосвести?

Па по томе што је српски национализам и српски национални идентитет увек био на мети уништавања, распарчавања. Сваки тако одвојени део престајао је да буде део српског идентитета и постајао део туђег.

Па онда, ко се и зашто боји српског национализма?

Лежи ли одговор у чињеници да је Западна Европа одувек гледала на српски национализам као противтежу њиховим окупаторским интересима на српским просторима?

Западна Европа је вековима уназад доживљавала српски национализам као могући повод да Срби препознају своју прошлост, да препознају себе у новонасталим нацијама, и да поново остваре заједништво са матицом у Србији.

Српски национализам је стожер српске културе, историје, традиције и вере, једном речју препознавање нас самих као јединственог народа, сједињеног у различитим аспектима живота.
И док велике државе негују сопствени национализам и то преко својих граница (глобализам није ништа друго до ширење националних вредности англо- америчких држава), оне га кроз политику дуплих стандарда малим државама попут      Србије набијају на нос!

Ко је тај ко може себи да узме то 'право' да национализму подмеће значење хегемонизма, кад су то два различита појма, па су у питању две различите речи - које нису синоними.

Национализам можемо превести и као родољубље или љубав према отаджбини, а  што можда даје много јаснију слику онима који не разумеју значење  англо-америчких израза.

У мери у којој усвајамо англо-америчке изразе, у истој мери усвајамо и њихова (по потреби искривљена) значења.

Идеологија покрета Војводe Јаковa Ненадовићa

Војвода Јаков Ненадовић (1765 - 1836) једна је од најзначајнијих личности српске историје, човек који је постигао велике војне и политичке подвиге у окупираној Србији и другим српским земљама током Првог српског устанка против Турака. Војвода Јаков Ненадовић се убраја међу најпознатије историјске ликове Србије, заједно са Ђорђем Петровићем - познатијим као Карађорђе. Забележено је да се Војвода није плашио да искаже своје мишљење и другачији политички став чак ни много моћнијима од себе, као на пример Аустроугарима, Турцима, Немцима, а од њега се чак и његов вожд Карађорђе прибојавао.

 Јаков Ненадовић је био утицајна војна личност и политички мислилац. Чланови породице Ненадовић били су на местима најпоштованијих у српском друштву. Многи чланови породице Ненадовића дали су своје животе за Србију и српски напредак, као на пример војводин син Јеврем. Данас име Војводе Јакова Ненадовића не представља физичко биће, већ слободу политичке мисли, духовну независност у изражавању бриге о српском политичком питању и стању ствари у српском друштву. Чак и по цену сукобљавања са српским корумпираним политичким марионетама које су продале своју оданост страним силама и војним савезима. Овакви политичари су данас опште познатим у западно-европским друштвима као издајници.

Данас је Војвода Јаков Ненадовић свака модерна особа, организација или држава, која има интерес Србије у срцу, као и борбу против српског угњетавања, борбу за опоравак српске земље, борбу за српске идеале, језик, писмо и очување српске православне вероисповести и културе , ширење српских вредности, као и уједињење са братским руским народом, уместо да буде под непрекидним притиском од стране агресора за приступање Србије у НАТО савез, а што би у крајности значило сукоб са братском Русијом.

Дух Јакова Ненадовића је суштина народног покрета који има за циљ да мотивише и уједини Србе на Балкану у једну државу, као и заштити српске интересе у околним земљама. Уз овај слободни дух којим смо надахнути, сви смо повезани са најлепшим вредностима и снагом Војводе Јакова Ненадовића. И сви смо ми Војвода Јаков Ненадовић!

 Живела Србија!!!

ПРОСЛАВА 14. ФЕБРУАРА ТРЕБА ДА БУДЕ ПРОСЛАВА СВЕТОГ ТРИФУНА!!!

Превод:

http://tinyurl.com/cvmmv5w

„По хладном дану као што је овај, можеш да волиш или да мрзиш да си код куће по цео дан. Ја волим да се  удобно местим  на каучу и гледам телевизију са мојом драгом. Док гледам једну од мојих омиљених емисија, не могу а да не приметим велики број реклама за Дан заљубљених! Сјајна прилика да потрошите новац на накит, цвеће, парфеме, чоколаде, пуњене животиње и друге мале ствари само да би доказали своју љубав. Званично љубав има свој дан, иако би требало да траје колико и сам живот.

Дан заљубљених има превелику КОМЕРЦИЈАЛНУ сврху док српски народ добро реагује на овај растући комерцијални успех. Зашто заборављамо на наш православни календар? Моја православна браћо и сестре, 14. фебруар припада Светом Трифуну!

СВЕТИ ТРИФУН је рођен у селу Кампсади у Фригији, у веома сиромашној породици. Живео је у трећем веку н.е. и у нашој традицији је познат као светац заштитник вина и виноградара. На тај дан, уз посебну молитву и благослов свештеника, виноградари по први пут у новој календарској години иду у виноград и почињу резидбу винове лозе.

Дакле, величајте љубав сваког дана до краја свог живота! Купујте вашој вољеној чоколаду, цвеће и плишане меде сваки дан! Не треба вам 14. фебруар да би сте се рекли: ”Хеј, време је за романтичну вечеру или филм„! 14. фебруар припада Светом Трифуну! Тај дан је светковина отпочињања нове сезоне виноградарства, а такође и Крсна Слава, празник за оне који славе његово име.”

Св. Трифун нема благе везе са 'даном заљубљених' односно слављењем романо-католичког свеца Валентина, који не постоји у српској православној вери као светац, нити има исте атрибуте као Свети Трифун!

Зато НЕ ДОЗВОЛИТЕ да вам западно-европејци потурају туђу
 културу уместо своје, и тако вас РАЗДВАЈАЈУ од самих себе и других који су блиски нама!!!

Србима Православне вере желим срећан празник, Екуменистима и другима који прате Папу- Римо-католичку веру желим срећан провод!