Пред одлазак у Латинску Америку руски председник Владимир Путин дао је интервју за агенције Итар-Тасс и Пренса Латина, те нагласио да је сарадња са земљама Јужне Америке “кључни приоритет руске спољне политике”, али и да Москва Латинску Америку “жели видети јаку, независну и јединствену “.
Занимљиво је да је овај интервју изазвао велику пажњу у гласима у САД-у. Већински је закључак, да велика Латиноамеричка турнеја руског председника Владимира Путина, представља нову етапу у тренутно најновијем Хладном рату између САД и Русије., етапу у коме Москва покушава да напетост између ње и Вашингтона пребаци на америчко тло, у само двориште САД.
Руски лидери не посећују често Латинску Америку, као што посећују друге делове света. Шта мислите о Јужној Америци и Русији данас, не само у смислу економске користи, него гледано шире?
Односи између земаља и, још важније, међу народима тешко се могу проценити по количини посета на највишем нивоу. Најважније од свега је узајамна корист коју доноси наша сарадња. Ми имамо чврсте темеље у везама са земљама Латинске Америке.
Јужна или, ако говоримо шире, Латинска Америка је јединствена цивилизација која нам је блиска по духу и култури. Слике мексичких муралиста и аргентински танго, перуанска песма Кондоров лет и песме Пабла Неруде су одавно постале део светске баштине. Сви смо инспирисани радом великог колумбијског писца и филозофа Габријела Гарсие Маркеса, и дивимо се изванредном бразилском архитекту Оскару Нимајеру.
Латинска Америка је богат извор природних ресурса – нафте и боксита, свеже воде и хране. Земље ове регије деле занимљиво искуство стварања модела прилично стабилног демократског развоја и привредног раста са значајном социјалном компонентом.
Историја Латинске Америке је борба за независност и за право да се одлучује о својој судбини, што заслужује велико поштовање. У нашој земљи, људи добро познају легендарног Боливара и Мартиа, Че Гевару и Салвадора Аљендеа. “Горући Континент” није само опис одређеног периода у прошлости Латинске Америке. То је симбол тежњи за бољим животом, благостањем, напретком и социјалном правдом.
Данас је сарадња са латиноамеричким државама један од кључних и врло перспективних приоритета руске спољне политике. Ми смо уједињени у нашој оданости према принципима свестраности у светским пословима, поштовању међународног права, јачању централне улоге УН-а, те осигурања одрживог развоја. Све то чинимо са природним партнерима на међународној сцени и јачамо интеракцију на широком распону питања. Захвални смо Јужноамериканаца за подршку наших међународних иницијатива, укључујући и демилитаризацију свемира, јачање међународне информационе безбедности и у борби против величања нацизма.
За нас је битно да, без обзира која је политичка странка тренутно на власти у појединој земљи у региону, да и даље постоји континуитет у развоју односа са Русијом.
Ако говоримо о економској страни наше сарадње, настојимо проширити трговину и економску сарадњу, пре свега своју инвестициону улогу. Ми смо заинтересовани за изградњу потпуно функционалних пројеката, индустријску, технолошку сарадњу, уз учешће земаља у региону и коришћењу потенцијала комплементарних привреде у пуном обиму, посебно у сарадњи на таквим релевантним областима као што су нафта и гас, хидро и нуклеарне енергије инжењеринг, изградња авиона и хеликоптера, инфраструктура, а од недавно и биофармације и информационе технологије.
Ми ћемо наставити пружати Латиноамериканцима практичну помоћ у решавању нових изазова, укључујући обуку полицијских стручњака у борби против дроге на регионалним курсева у Манагва и Лими. Проширићемо сарадњу у спасавању људи од будућих природних катастрофа.
Верујемо да је важно проширити хуманитарне везе, размену студената, младих људи и туриста и контакте међу људима. Узајамно ублажавање визног режима између наших земаља несумњиво ће допринети решавању ове задатке. Руска “безвизна зона” ће покривати готово све јужноамеричке државе и низ земаља Централне Америке и Кариба, а број земаља чланица зоне ће се временом повећати.
Шта мислите о новим интеграционих платформама у Латинској Америци, као што је КЕЛАК, УНАСУР и АЛБА? Какве би односе Русија могла развити с тим савезима?
Ми смо заинтересовани за јаку, економски стабилну и политички независну уједињену Латинску Америку, која постаје важан део у настајању полицентричног светског поретка. У овом региону, традиција љубави према слободи и поштовању других народа и култура су јаки, а ту практично нема озбиљних међудржавних сукоба или жеља да се настави са политиком “завади па владај”. Напротив, народи овог дела света су спремни за заједничку акцију како би заштитили свој заједнички дом – Латинску Америку.
Интеграциони процеси у Латинској Америци одражавају у великој мери светски познате регионалне интеграције и стремљења која указују на потрагу за политичком консолидацијом у региону и јачању њеног утицаја на глобалном нивоу.
Желео бих да истакнем улогу Заједнице латиноамеричких и карипских држава (КЕЛАК). Она је означила јединство свих земаља на континенту, а циљ јој је да постане главни форум за решавање регионалних питања без учешћа и наметљивог уплитања спољних сила. Поздрављамо спремност КЕЛАК-а да успостави везе ван региона, укључујући и Русију. Прошле године се у Москви одржао састанак министара спољних послова Русије, КЕЛАК-а и наше Царинске уније. Сада је важно дефинисати конкретна подручја сарадње. Ми смо спремни за овај посао.
Мислимо да је успостављање контаката између КЕЛАК-а и земаља које учествују у Царинској унији да отвори многе нове могућности. Русија, Белорусија и Казахстан продубљују процес интеграције. У мају смо потписали Споразум о оснивању Евроазијске економске уније, који ће ступити на снагу 1. јануара 2015. То ће да створи једну од највећих светских заједничких тржишта са популацијом од око 170.000.000 људи, те слободно кретање капитала, роба, услуге и рада. Ово тржиште делује на основу општих принципа, норми и правила ВТО-а. Бити ће много лакше пословати у Евроазијској региону и проширити могућности за развој узајамно корисних пословних контаката са иностраним партнерима.
Ми смо отворени за материјалну интеракцију са свим интеграционим форматима Латинске Америке. То укључује удруженост јужноамеричких нација (УНАСУР), Заједничко тржиште Југа (Мерцосура), Боливарскеог Савеза народа Америке (АЛБА), Пацифички савез, Централни амерички интеграциони систем (СИЦА) и Заједницу Кариба (КАРИКА).
Врло је битно да се све ове асоцијације, као и оне које развијају своје спољне односе, раде на јединству земаља Латинске Америке, а не за њиховој подијели, политичкој или идеолошкој. Надамо се да ће консолидација мултилатералне сарадње бити додатни фактор у успешном развоју наших билатералних односа са латиноамеричким партнерима.
Русија и Куба имају дугу традицију билатералних односа и настоје их развијати у духу стратешког партнерства. Шта је данас бит руско-кубанских односа? Како их видите у будућности?
У срцу руско-кубанских односа лежи дуга традиција јаког пријатељства, као и богате – и по многочему јединствене – плодне сарадње. Руски народ има искрени афинитет и поштовање према Кубанаца. Ја сам уверен да су ти осећаји узајамни.
Наша билатерална трговина је нешто успорила 1990. и страни партнери из различитих земаља су стекли вођство у односу на нас у бројним секторима. Канађани су, на пример, понудили Куби обећавајуће заједничке пројекте у рударском сектору, а Европљани активно развијају туризам. Ми смо спремни да вратимо све изгубљено.
Данас је Куба један од водећих руских партнера у региону. Наша сарадња је стратешка и оријентисана дугорочно. Ми ћемо блиско координирати нашу спољну политику, укључујући у мултилатералним организацијама. Наши ставови се подударају у многим светским и регионалним питањима.
Главни циљ наше билатералне политике је проширити наше економске односе на основу трговине, те економске, научне и техничке сарадње и имамо програм развоја за период 2012-2020. Радимо на неким већим пројектима у индустрији и високим технологијама, енергији, цивилном ваздухопловству, у мирном коришћењу свемира, медицини и биофармације (иначе сектор којег Запад на захтев фармацеутских лобија жели ограничити оп.а.)
Повећање хуманитарне размене је један од најважнијих области наше сарадње. Ту је и културна размена, руске музичке и позоришне представе и велике изложбе су постала добра традиција на Куби. Ми ћемо и даље развијати контакте међу младима, као и сарадњу у области образовања и туризма.
Укратко, ми смо оптимисти у погледу будућности руско-кубанских односа, јер имамо изврсне изгледе у готово свим кључним областима билатералне сарадње.
Ниво трговине и инвестиција између Москве и Хаване није тако висок као у политичким и дипломатским односима. Које кораке Русија може да предложи за повећање руских инвестиција на Куби и да знатно повећа трговину између две земље? Постоје ли неки велики пројекти на Куби, који ће укључивати руске компаније?
Руско-кубанска трговина и инвестиције имају велики потенцијал. Да би се то ефикасно и редовно остварило успоставили смо Међувладину комисију. Њен дванаести сусрет је на распореду у јесен 2014. у Хавани. Успоставили смо блиску сарадњу између наших пословних кругова. Наше компаније традиционално активно учествују у годишњем међународном сајму у Хавани. У 2013. је 50 руских фирми представило је своје производе.
Верујемо да постоје реалне могућности да се наша сарадња подигне на сасвим нови ниво, укључујући и спровођење великих заједничких пројеката.
Конкретно, у августу 2013. је Зарубежњефт започео бушење и развој првог нафтног поља Бока де Харусо.
Наши краткорочни изгледи обухватају развој нових нафтних поља у кубанском оффсхоре подручју. У ту сврху, Зарубежњефт и Роснефт активно сарађују са државном нафтном компанијом Кубе.
Планирамо се придружити изградњи енергетских постројења за ТЕ Макимо Гомес у источној Хавани. Пренос руске електроенергетске опреме на Кубу је у току.
Знатан број руских фирми – особито у производњи пластике, ојачане робе, резервних ауто делова, трактора, монтаже тешке опреме за железничку индустрију, показале су интерес за бољом сарадњом с обзиром на развој луке и привредне зоне Мариел на Куби.
Изградња великог саобраћајног чворишта је још један велики пројекат, а тренутно је у току развој наше укључености, као и могућност привлачења инвестиција из трећих земаља. То укључује надоградњу луку Мариел и изградњи модерног међународног аеродрома са теретним терминалом у Сан Антонио де Лос Баносу.
Ми придајемо велику важност сарадњи у области високе технологије. Конкретно, активно радимо да створимо на острву земаљску инфраструктуру за наш ГЛОНАСС, пружимо Куби производе, услуге и технологије у даљинским истраживањима и сателитској телекомуникацији.
Русија је отписала 90% кубанског дуга за кредите одобрене у совјетским временима. То је корак без преседана, који такође сведочи о стратешкој природи наших билатералних односа. Укупан дуг је био огроман, у износу од више од 35 милијарди долара. Међувладин споразум потписан је у октобру 2013., сада је у завршној фази ратификације. Осим тога, преосталих 10%, или $ 3500000000, бити ће утрошено на Куби у значајне инвестиционе пројекте, које ће одабрати Русија и преговарати заједно са кубанском страном. Ови пројекти су усмерени на друштвени и економски развој Кубе. Очекујемо да ће се та улагања доказати плодоносним.
Какви су планови за традиционалне везе између наших земаља у хуманитарној сфери, култури и туризму?
Наш је приоритет развијати односе у тим подручјима. Десетине хиљада Кубанаца су студирали у Русији. Годишње, дајемо кубанским студентима прилику за студије на руским универзитетима с трошковима које покрива државни буџет. За академску годину 2014-2015. је Куби додељено стотину стипендија.
Заједничко позориште и музички пројекти увек су били веома успешни. Упечатљив пример је тријумф производње Ане Карењине од стране Вакхтангов позоришта у октобру прошле године у Хавани. Кубанци су је препознали као најбољу страну изведбу 2013.
Русија активно учествује на годишњем Међународном сајму књига у Хавани, укључујући и 23. сајам, који је одржан у фебруару. Ценимо ову прилику да можемо представити руску класичну и модерну књижевност кубанским читаоцима.
Јако нам је драго да се након дуге паузе Куба поново придружила Међународном удружењу наставника руског језика и књижевности. Ту су и специјализовани курсеви покренути на Универзитету у Хавани.
Православна црква у Хавани представља аутентичан споменик руско-кубанском пријатељству. Њену изградњу је покренуо 2008. Фидел Кастро, вођа кубанске револуције.
Делегација кубанске младежи је посетила нашу земљу пре месец дана у оквиру програма New Generation, студијских путовања у Русију за младе представнике политичких, грађанских, академских и пословних кругова из целог света. Такви излети већ се организују две године. Надамо се да ће се наставити.
Сматрамо да ће сарадња у туризму бити обострано корисна и обећавајућа. 70.000 Руса је прошле године посетило Кубу. Тренутно предузимамо кораке да се повећа број превозника и директних летова између две држава. Дакле, ми ћемо обезбедити одржив раст туристичког промета из Русије на Кубу.
Која су приоритетна подручја за развој односа између Русије и Аргентине? Која су ваша кључна очекивања од посете овој земљи? Које циљеве треба постићи да би посета била успешна?
Русија и Аргентина су међусобно повезани више од историјски блиских веза. Кажу да постоји руске крви у сваком шестом Аргентинцу. Многи људи из наше земље су пронашли свој други дом у Аргентини. 2015. ћемо славити 130. годишњицу успостављања дипломатских односа између наших народа.
Данас је Аргентина један од кључних стратешких партнера Русије у Латинској Америци. Наши приступи кључним питањима у глобалној политици су слични или идентични. Делимо уверење да постоји потреба за стварањем новог и праведнијег полицентричног светског поретка, који ће се темељити на међународном праву са средишњом и координационом улогом УН-а. У мају 2014. су Руска Федерација и Република Аргентина потписали заједничку изјаву о непостављања оружја у свемиру, што је добар пример сарадње између наших земаља.
Ценим наше конструктивне и поверљиве разговоре са председницом Кристином Фернандез де Кирхнер. Своју посету Буенос Ајресу видим као прилику за расправу о целом низу питања од билатералног и међународног значаја, као и за наставак плодне размене мишљења о начинима јачања односа у разним областима и да одредимо обострано корисне пројекте наше сарадње.
Садашњи ниво трговине између Русије и Аргентине је релативно ниска. Које кораке сматрате потребним да би се ојачали економским односима између наших двеју земаља?
Током 2009. наше земље су потписале акциони план о стратешком партнерству, што је био темељ за нашу плодну сарадњу током последњих година. Направили смо значајан напредак у циљевима наведеним у њему.
Када је реч о бројевима, важно је упоредити праве ствари. Током последње деценије, трговина између Русије и Аргентине је нарасла шест пута и достигла стабилан ниво од 1,8 милијарди долара, што чини Аргентину једним од водећих трговинских партнера Русије у Латинској Америци.
Наша сарадња је обострано корисна. На пример, можемо купити потребне количине пољопривредних производа, за чиме имамо велику потражњу у нашој земљи, док Русија производи турбине које чине четвртину укупне електричне енергије у Аргентини.
Међутим, пројекти који се спроводе од стране руских и аргентинских фирми током последњих неколико година у областима као што су обновљиви извори енергије, производња енергије, нафте и гаса, транспортних машина и бројни други, нису дали значајан раст билатералне трговине. Имамо посла у том подручју.
Планирамо обратити посебну пажњу на побољшање технологије и инвестициону сарадњу, посебно у областима као што су енергија, нуклеарни енергетски сектор и машинство. Такође видимо добре изгледе за даљу сарадњу на Антарктику. Планирам да разговара о свим овим питањима током разговора са председницом Кристином Кирхнер.
У марту је било информација да Аргентина може постати шести члан групе БРИКС. Ова идеја је подржана од стране три од пет земаља чланица – Индије, Бразила и Јужне Африке. Какав је руски став према томе? Је ли ширење БРИКС-а пожељно? Који су критеријуми за могући улазак других земаља у БРИКС?
Русија поздравља намеру аргентинских власти на приближавању групи. Сасвим је могуће да БРИКС уђе у стратешко партнерство са Аргентином, као и са другим великим земљама у развоју и то у оба подручја – политици и привреди.
Међутим, ширење БРИКС-а се у овом тренутку не разматра у пракси. Прво, треба радити на бројним форматима сарадња већ створеним унутар наше заједнце.
Не постоје строги критеријуми за улазак других држава БРИКС и сваки случај се разматра појединачно.
Све у свему, данас, све више и више земаља види велики потенцијал ове групе. Зато ће се у будућности питање постепеног ширења БИРКС-а сигурно отворити.
Како оцењујете стање и перспективу о стратешком партнерству између Русије и Бразила? Шта су кључна питања и конкретни предлози о којима планирате разговарати у Бразилији?
Наша билатерална сарадња је од стратешког значаја, као што је Бразил одговорна чланица међународне заједнице, чији је политички утицај у сталном порасту. То је уједно и највећа земља у Латинској Америци и једна од водећих економија у свету. Довољно је споменути и активно учествовање у БРИКС-у, Г20 и бројним латиноамеричких регионалним организацијама (ЦЕЛАЦ, МЕРКОСУР, УНАСУР).
Подржавамо Бразил као заслужног и јаког кандидата за стално место у Савету безбедности УН-а. Ја сам сигуран да је то снажна земља која се брзо развија и да јој је суђено да игра важну улогу у настајању полицентричног светског поретка.
Желим нагласити да је Бразил један од кључних партнера Русије у Латинској Америци. Ми имамо дугогодишње пријатељске односе, који се темеље на међусобном поштовању и поверењу. Активно развијамо политички дијалог, сарађујемо у одбрани, науке, ту је и технолошка и хуманитарна сарадња, као и економске и инвестиционе везе.
Током последњих десет година, билатерална трговина је порасла готово три пута, а 2013. достигла ниво од 5,5 милијарди долара. Наше компаније одржавају блиске контакте кроз “Бразилско-руско пословно веће”. Грађани наше земље више не требају визе за путовање. Десетине Руса са најбољих универзитета су приступили бразилском образовном програму, а ми смо спремни дочекати студенте из Бразила. Културна размена је постала редовна пракса.
Током посете бих желео да разговара о областима за даљи развој сарадње и изнети нове заједничке пројекте у енергетици, инвестицијама, иновацијама, пољопривреди, науци и технологији. Планирамо да потпишемо велики пакет докумената који се односе на различите индустрије, укључујући и оне између специјализованих агенција, јавних и приватних фирми и истраживачких и образовних установа.
Садашњи ниво економских и трговинских односа између Русије и Бразила је далеко испод потенцијала. Које кораке сматрате потребним да се убрза реализација тог потенцијала? Које су препреке које су нас успориле и спречиле да подигнемо билатералну трговину на потпуно нови ниво?
Заиста, упркос добрим резултатима постигнутим, још увек постоји неискоришћен потенцијал у трговини и привредној сарадњи са Бразилом. Осим тога, ту је смањење у билатералној трговини (3,3% у 2013.), због глобалне економске нестабилности. У циљу решавања ситуације требамо диверзификују своје трговинске везе повећањем удела високо-технолошких производа, као и развијати сарадњу у ваздухопловству, енергетици и пољопривреди.
Руске компаније су заинтересоване за бразилско тржиште. Компаније наших земаља су покренуле низ успешних инвестиционих пројеката у области енергетике, инжењеринга и фармацеутској индустрији. На пример, руски Росњефт и бразилска нафтна и гасна компанија ХРТ заједно истражују и производњу угљоводоника у сливу реке Солимоес. У држави Санта Катарина, имамо компанију Макхинес Корпоратион за производњу хидро-турбина до 100 МВ, која их испоручује Бразилу и тржиштима других земаља МЕРКОСУР-а.
БиоКард развија центар за истраживање, едукацију и тренинг у Бразилу, а осмишљен је за производњу модерних иновативних лекова за лечење рака.
Сигуран сам да ће ти пројекти помоћи нашој билатералној трговини и привредној сарадњи, која ће задовољити садашње и будуће могућности наших земаља у развоју.
Бразил ће предати фудбалско светско првенство Русији. Пратите ли Светско првенство у фудбалу? Који део бразилског искуства је у припреми догађаја привукао вашу пажњу и како мислите организовати Светско првенство 2018?
Покушавам да пратим Светско првенство колико ми мој распоред рада то омогућава. Тимови земаља Латинске Америке су поставили фудбал на ракетни ниво због талента. Нажалост, наша екипа није прошла групу, али су, по мом мишљењу, дали све од себе.
На позив Бразила и председника ФИФА-е, ја ћу посетити финалну утакмицу првенства и присуствовати свечаности предавања палице од Бразила ка Русији. 2018. ће Русија угостити овај најпопуларнији глобални спортски догађај по први пут у својој историји.
У фебруару и марту смо успешно били домаћин Зимских олимпијских и параолимпијских игара у Сочију и знам тачно какав је изазов организовати тако велики догађај. Ми смо врло пажљиво анализирали искуство Бразилаца. Ваша земља је још домаћин Олимпијских игара 2016. Представници неколико министарстава и организација, укључујући и Министарства спорта и Организационог одбора Русија-2018, су у сталном контакту са бразилским колегама. Они су већ посетили Бразил, а ја сам сигуран да ће ићи тамо више пута.
Важно је напоменути да Русија планира да помери ФИФА Светски куп корак даље у неким областима. На пример, ми смо усвојили савезни закон о успостављању посебног визног режима за странце који помажу организовати првенство 2018., што омогућава долазак не само службеним учесницима, попут спортиста, судија, тренера и других, него и навијачима да посете Русију без виза непосредно пре и за време такмичења. Историја фудбалских првенстава никада није видела овако нешто.
Сигуран сам да ће Светско првенство у Бразилу бити светла страница у историји фудбала. Волео бих да су Бразилци организаторски успех попунили и спортским. Што се тиче нас, 2018. ћемо учинити све што је могуће како би свет имао незаборавно фудбалско славље и показаћемо право руско гостопримство.
Колико ће се пажње током разговора у Латинској Америци посветити питањима модерног светског поретка, који омогућава неким играчима на међународној сцени да једнострано тврде да имају знатно већа права, укључујући и да врше шпијунирање чак и над оним вођама које они називају партнерима и хакирају им телефоне?
Свет 21.века је глобалан и сви смо међусобно зависни. Дакле, нити једна држава или група држава се не може једнострано да ухвати у коштац са великим међународним проблемима и покушаји изградње “оазе стабилности и безбедности” су осуђени на неуспех.
У циљу упознавања са бројним изазовима и претњама морамо зауставити покушаје наметања развојног модела другим земљама. Тај приступ је у више наврата показао своју неефикасност и не само да не олакшава решавање сукоба, него доводи до нестабилности и хаоса у међународним пословима.
Данас је то нарочито важно у консолидацији напора међународне заједнице да се осигура једнака и недјељива безбедност, као и за решавање спорова кроз примјену међународног права и са средишњом и Координативна улогом УН-а.
Што се тиче чињенице сајбер шпијунаже коју сте поменули, она не само да доказује отворено лицемерје у односима међу савезницима и партнерима, него и директно крши суверенитете државе, људска права и задире у приватност. Радујемо се заједничком развоју међународног система информационе безбедности, закључио је на крају овог великог интервјуа Владимир Путин.
