Војна неутралност није више у интересу Србије

У Резолуцији о заштити суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Републике Србије, која је усвојена 26. децембра 2007. године у Народној скупштини, дефинисано је начело војне неутралности Србије. У члану 6. ове резолуције стоји: „Због укупне улоге НАТО пакта, од противправног бомбардовања Србије 1999. године без одлуке Савета безбедности до Анекса 11 одбаченог Ахтисаријевог плана, у коме се одређује да је НАТО ‘коначан орган’ власти у ‘независном Косову’, Народна скупштина Републике Србије доноси одлуку о проглашавању војне неутралности Републике Србије у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума на којем би се донела коначна одлука о том питању“.

Резолуција је донета у време када је владу предводила ДСС са циљем да војна неутралност онемогући учлањење Србије у НАТО и као политички одговор на подстицање сепаратизма у јужној српској покрајини од стране западних земаља.

Бомбардовањем Србије без одлуке Савета безбедности УН, као и даљим кршењем међународног права и отимањем српске територије, „демократске“ западне земље су нарушиле постојећи светски поредак и увеле владавину силе. НАТО је од формално одбрамбеног савеза, након распада СССР, прешао у агресивни војни савез, нападајући далеко слабије од себе.

Војна неутралност у условима окупације

САД кроз НАТО и ЕУ спроводе агресивну спољну политику која има за циљ одржавање америчког хегемонизма у целом свету. Политичари у Србији су опредељени за европске интеграције, док народ нема никакву могућност да искаже своју вољу по питању ЕУ, као ни по другим питањима. Тиме је Србија у обавези да усклађује своју безбедносну политику са ЕУ, где НАТО има кључну улогу. Опстанак Србије је озбиљно угрожен, а даље „решавање“ проблема са онима који раде на њеном уништавању су кораци аутодеструкције.

Резолуција о војној неутралности не представља сметњу власти која води антидржавну политику, не поштујући чак ни Устав као највиши правни акт државе. Након бомбардовања Србије и петооктобарске револуције Војска Србије је прошла кроз такозване реформе, које су спроведене по потребама НАТО, односно САД. Нова војна стратегија базирана је на успостављању стабилног безбедносног окружења на регионалном и глобалном нивоу под доминацијом Америке, што је подразумевало онеспособљавање безбедносних снага Србије. Уништавање српске војске је спроведено уз помоћ политичких фигура Вашингтона и Брисела, а најзначајнију улогу у уништавању војске имали су Борис Тадић, Драган Шутановац и Здравко Понош.

Резултати „професионализације“, коју су спровели по захтеву НАТО, су пензионисање генерала и пуковника који су учествовали у одбрани земље, уништавање наоружања, смањивање бројног стања односно војног потенцијала и укидање редовног војног служења. Ове чињенице су познате и из Викиликсових депеша, где је разоткривено да је Вашингтон директно именовао начелнике Генералштаба Србије и да су представници власти Србије у Америчкој амбасади предавали реферате у којима су откривали највеће државне тајне. Постала је пракса да страни амбасадори издају наређења и воде како унутрашњу тако и спољну политику Србије.

Споразум о транзиту трупа НАТО (потписали су Вук Драшковић као министар иностраних послова Србије и Јап де Хоп Шефер генерални секретар НАТО 2005. године) и Софа споразум (потписали су Борис Тадић као председник Србије и Кондолиза Рајс као државни секретар САД 2006. године) су потпуно изменили међународни положај Србије.

Уз то, поменимо и чињенице да су стране војне базе инсталиране на територији Србије, да америчка влада преко НВО финансира радикалне исламисте, терористе, сепаратисте и управља конфликтима, да НАТО има своју канцеларију ни мање ни више него у Министарству одбране Србије, да Војска Србије шаље своје војнике на вежбе са НАТО, мало је рећи да је безбедност земље угрожена, њу у потпуности контролише Вашингтон.

Војна неутралност подразумева да Србија нема савезнике, а садашње околности, као и историјске, упућују на то да су Србији неопходни савезници. Дугорочно гледано, Србија би савезом са Русијом значајно изменила своју позицију и осигурала будућу, посебно имајући у виду непријатељско окружење.

Перспективе, војни савез са Русијом

Једна од последица значајних геополитичких промена које су у току биће неминовно прекрајање постојеће војно-безбедносне структуре света, што ће довести до уништења НАТО. Ова организација, као и већина постојећих светских институција, служи искључиво као средство за регулисање успостављене америчке хегемоније. Постојећи нефункционални светски систем неминовно ће бити реконструисан и прилагођен будућности у којој САД неће представљати јединствену силу.

У складу са тиме Србија треба да дефинише нову безбедносно-одбрамбену стратегију, којом може да анулира резултате агресије, такозваних реформи и штетних уговора. Један од елемената такве безбедносне перспективе је пуноправно чланство у Организацији уговора о колективној безбедности – ОДКБ.

ОДКБ је војни савез настао након распуштања Варшавског уговора, односно распада СССР. На иницијативу Русије потписан је Договор о колективној безбедности (15. мај 1992. године), због потребе одбране заједничког војно-стратегијског простора и контроле нуклеарног оружја на постсовјетском простору. Од 2002. године ОДКБ постаје међународни чинилац, доношењем статута и осталих неопходних докумената, а наредне године добија статус посматрача у Генералној скупштини УН.

По структури ОДКБ је слична НАТО. Највиши орган је Савет колективне безбедности (СКБ), који чине председници држава чланица, министри спољних послова, министри одбране и генерални секретар. Функцију генералног секретара ОДКБ од 2003. године обавља Николај Бордјужа. Војно-политички савез ОДКБ сачињавају Белорусија, Јерменија, Казахстан, Киргизија, Русија и Таџикистан, док Србија и Авганистан имају статус посматрача.

За разлику од НАТО, у коме се налазе многе државе са којима је Србија ратовала, односно које су напале Србију неколико пута у историји, у ОДКБ се не налази ни једна држава са којом је Србија имала сукоб. НАТО је извршио агресију на Србију, кршећи Међународно право и у тој агресији је користио недозвољено оружје као што су касетне бомбе и пројектили са осиромашеним уранијумом.

Петнаест тона осиромашеног уранијума, које су бачене на Србију, убијаће и наредне генерације. С обзиром да је Србија позиционирана у окружењу НАТО чланица, које су непријатељски расположене, од суштинске важности је да установи систем одбране, односно постане чланица ОДКБ. Чланство за Србију важно је због одредбе ОДКБ у којој стоји да се агресија на једну државу која је члан организације сматра агресијом против свих чланица.

Тиме би Србија ојачала своју позицију до те мере да би напад на њу значио директан напад на највећу војну силу, а тешко је замислити ко би се одлучио на такав корак после Наполеона и Хитлера. Осим тога Србија би, уз чланство у ОДКБ, могла да поврати свој суверенитет и да реши проблем јужне српске покрајине Косова и Метохије. Рад ОДКБ заснива се у потпуности на поштовању међународног права, насупрот НАТО, чији рад се заснива на поништавању међународног права и спровођењу тероризма под окриљем наводне борбе против тероризма, као и на кршењу људских права под окриљем наводне борбе за људска права.

Русија стално истиче да подржава територијални интегритет Србије и да Косово и Метохију сматра делом Србије у складу са међународним правом и Резолуцијом 1244. Осим одбраном од директне војне агресије, ОДКБ се бави и проблемима тероризма, трговине наркотицима, кибернетичког криминала, незаконитим миграцијама и спречавањем државних удара. Како је Косово центар албанске трговине дрогом, која из Авганистана иде за Западну Европу, стварање нарко-терористичке „државе“ за САД је било стратешки циљ.

Чланство Србије у ОДКБ пружа јој могућност да са савезницима поведе борбу против трговине дрогом и тероризма на својој територији, што би подразумевало решавање проблема са албанским терористима на КиМ и Прешевској долини, затим са вехабијама и радикалним исламистима у Рашкој области. Србија би могла да затражи формирање радне групе за Косово и Метохију у оквиру ОДКБ.

НАТО је изгубио битку

ОДКБ би био одговор на реалне безбедносне потребе Србије и чланство би омогућило решавање како спољних претњи од стране држава чланица НАТО, тако и унутрашњих проблема са тероризмом и криминалом. Ово подразумева промену политичког курса Србије, одустајање од штетних европских интеграција и послушничког односа према Вашингтону и Бриселу. Геостратешки положај Србије онемогућава позицију војне неутралности, као и историјско наслеђе. Русија је била главни савезник Србије у свим ратовима, и војни савез између Србије и Русије је сасвим природан. Уз то, сарадња и војни савез са Русијом у складу су са државним и националним интересима Србије.

Запад и НАТО су изгубили битку у наоружавању са Русијом за будуће ратове. Гломазна ратна машинерија запада је пред распадом, док се Руске војне технологије налазе пред револуционарним напретком.

Развој Руских противвасионских ракетних снага, нуклеарних, ваздушних и противаздушних, поморских и копнених снага, гарантује апсолутну сигурност мирољубивом свету.

Запад и НАТО не би смели да се упусте у велики рат ни по коју цену, али за случај евентуалног избијања, односно започињања од стране запада, он би Русији донео доминацију и велику победу.

Драгана Трифковић / Стандард.рс

Запад Је згазио Србију, Русија није могла да помогне, била је на коленима ... ..али. Долази Преокрет

Србија је део руског света.За нас је сада, на цивилизацијском плану, најважнија Обнова руског света

Запад је изгазио Србију учинити ТЛА и сада је треба обнављати, поручује у разговору за "Политику" Ања Филимонова, Магистар историјских наука, Главни и одговорни уредник Интернет портала фонд Стратешке културе (ФСК) на српском језику.

ФСК је Руска организација која обједињава експерте из различитих земаља света, пре свега Руске стручњаке за Балкан, као и српске политикологе, економисте, публицисте. Задатак ФСК је зближавање народа и израда мера за јачање српске државности, Оцена актуелних појава са аспекта њихове корисности или штетности по српски народ и његову државност, објашњава Филимонова:

- Ако се догађају Негативне тенденције, као што је Јачање вехабијског покрета у БиХ, Рашкој области, на југу Србије и на Косову, онда то треба истражити, јер је то опасност и за вас и за нас. Запад предузима изузетне напоре пропагандне Како би ојачао сваку државу, под изговором да смета развоју Јака Држава економије, демократије И личности. Наш задатак је да објективно размотримо да ли је то тако и ми видимо да није. Да ли је Америка слаба држава? Наравно да није.Зашто онда извозе Сасвим другачију формулу другим државама?

Заједно са београдским Факултетом за дипломатију и безбедност, ФСК је 17. октобра организовао међународну научну конференцију под називом "седамдесет година од ослобођења Београда: Борба против нацизма 1944-2014".

- Фокусирани смо на неколико аспеката. Какве Поуке можемо да извучемо из Другог светског рата? Шта још не знамо о том рату, односно да ли знамо све о њему? Наравно да не. Ослобођење Београда Је ​​Славна Страница Српске и Руске историје. То је наша заједничка Херојска борба против фашизма, нацизма И који представљају два модела Похода на Исток, против Руса и против Срба.

Мислите да ове историјске странице нису до краја исписане?

- Историјска истина треба да буде разјашњена до краја И одата почаст свим учесницима борбе против окупатора, ја сам четничком покрету партизанском, као и Црвеној армији. Када знамо шта смо све способни да урадимо заједно, то треба да буде у темељу наше савремене националне самосвести. Како српске тако и руске. Хероизам српског народа у Првом светском рату и у Другом Славна борба, да су два најјача Камена темељца која треба, и која морамо, да ставимо Насупрот свим покушајима рушења националних држава, одузимања суверенитета ја промени Матрице самосвести. Важан део наше конференције био је посвећен актуелним дешавањима у Украјини и шта је то неонацизам данас. Како је настала и развијала се та идеологија, али и пракса неонацизма на подручју бивше Југославије и Украјине.

Како препознајете неонацизам у Украјини, са којим аргументима?

- Да је Екстремна националистичка идеологија сам расистичка. Реч је о борби против свега што стоји на путу украјинском националистичком моделу који заступају Галски неонацисти. То је Узак слој људи који се бори против руског народа, језика и свега руског. Суштински, Они се боре и против украјинског народа, јер га лишавају права на слободан развој у духовној, националној, културној, економској, политичкој сфери. То и јесте фашизам, нацизам односно.

Услед чега је дошло радим такве експанзије?

- То је Сплет многих фактора. Један од њих је и Религиозни, односно ГРКО-Католичка црква, која се појавила после 1596. Тамо године, као и закључивање Брестовске Уније. Унијати у Украјини одиграли исту улогу СУ коју су имали свештеници Усташки У НДХ. Ради се о формирању идеологије, али и праксе Оружане борбе против оних који другачије мисле, односно против православних. Ту је и улога Запада који Украјину посматра као средство притиска на Русију. Дакле, Фашизам није Нестао, већ је сада добио свој пуни израз у Украјини. То је исти онај поход на исток који се манифестује у чињеници да је у НАТО практично стигао на наш праг. То је Крвави грађански рат геноцидног карактера против руског становништва.




Тврдите да је НАТО наставља напад на Русију из Другог светског рата?

- НАТО је води агресивну политику ликвидације Држава које имају супротан став англосаксонској политици. Догађаји у Украјини су у директној корелацији са политиком Хитлера Према словенским народа. Зато можемо да кажемо да за нас је НАТО у одређеном степену представља претњу попут нацизма у Другом светском рату. Не треба да се скривати, о томе је говорио и председник Русије Владимир Путин.

Како онда тумачити Путинову посету Београду?

- Свако има своју истину. Има је Запад који од Србије прави са високим степеном Протекторат потчињености, где државне одлуке зависе од спољних фактора. Руска Правда је у томе што је Србија православна држава, наш природни савезник Стратешки сам Братски народ кога смо оставили на цедилу Заиста 1999. године, док је Русија била на коленима сам није могла ни себи да помогне. Говоримо о неопходности сада најшире Руско-Српске сарадње на узајамно корисној основи која ће Србији омогућити да са Западом разговара равноправно.

Шта данас може да учини Русија, што није могла 1999. године?

- Као што смо видјели на примеру Сирије, Русија је искористила директор Арсенал могућности, од дипломатске подршке, укључујући и директне преговоре са западним лидерима, па до испоруке оружја.

Русија се више заложила за Сирију сада, него за Србију пре 15 година?

- Савршено Очигледно. Али треба знати да су тадашња сам Данашња Русија Две потпуно различите Русије.

Какву поруку је Путин донео у Србију?

- Основна порука је: темељни Стратешки Преокрет. Русија Долази не само са Јужним током већ са читавим пакетом. То су инвестиције, Војни споразум о размени информација, развој српске Железнице, Повољни кредити ... Србија је постала стратешки савезник руски Првог реда.

Као Белорусија?

- Земље бившег СССР Су Посебна категорија, или изван њих Русија нема никог ближег и важнијег од Србије. Европске земље могу бити Наши стратешки партнери, али Србија је Стратешки савезник. Ето, у томе је разлика. И то је конфигурација По којој ће се од сада понашати Русија ПРЕМА СРБИЈИ.

Али Могли смо прошле године од тадашњег премијера чути Ивице Дацица да му је Путин рекао да Србија не може да уђе у Евроазијску унију, чак и када би се желела?

- Волела бих да сам чула ту изјаву у оригиналном сам потпуном контексту. Такодје, да ли му је у Москви речено да, све док Србија иде у Европску унију, не може истовремено у Евроазијску унију? Ако је то речено у контексту евроинтеграција Српских, онда је то потпуно логично, јер те две ствари у потпуности искључују једна другу. Не можете истовремено седети на две столице које се налазе у две различите собе. За нас је то директна претња, јер је Захваљујући нашем споразуму о слободној трговини могуће да преко Србије покуља Роба Из ЕУ. Ту је, наравно, ја Читав низ непремостивих препрека политичких, па је логично да не можете да ИУ ЕУ ИУ ЕАУ истовремено.

Значи, за Русију није прихватљив Европски пут Србије?

- Русија се не противи уласку Србије у ЕУ, али се отвара Читав низ питања. По правилу, Балканске земље прво улазе у НАТО, а тек потом у ЕУ. За нас је ова опција неприхватљива Апсолутно. Зато видимо противречност: на који начин српске евроинтеграције одвојити од интеграције у НАТО, ако за њих, за Европу и САД, све до Заједно иде? Наш Споразум о слободној трговини, у том случају, биће ликвидиран Моментално. То ће нанети ударац српској економији, ПО НЕ ПО руској. Зато, да одговорим на ваше питање Претходно: ако се искључи ЕВРОПСКИ ПУТ, евроазијска врата су вам отворена.

Какве предности за Србију доносе евроазијска врата?

- Ако Србија одустане од евроинтеграција, постоји низ предности. Пре свега, Русија не поставља никакве услове политичке и не примењује инструменти које користи Запад, попут уцена, притисака и уништавања економије и суверенитета. Србија добија могућност унутрашњег развоја сувереног, уз приступ огромном руском тржишту. Чак и да Цела Србија производи храну само за Москву, опет вероватно не би могла да произведе довољно! Евроазијска интеграција пружа могућност обнове снажне привреде, да доноси сам снажну државу. Услов опстанка српског народа је Очување идентитета Његовог, његове славне историје. Срби су Заиста Изузетан народ, јер Статистички имате Рат на сваких 17 година. И ви, у тим невероватним условима притисака и са Истока и са Запада, успевате да сачувате идентитет, веру сам националну самосвест. Не бих могла да наведем други народ у свету коме је то посло за руком. Русија може много од Вас да НАУЧИ, пре свега о умећу борбе за своју земљу, дуго, Вековима, напрежући све своје снаге, али тачно знајући за шта се борите. Задивљујуће је како један релативно малобројан народ успева да оствари таква историјска достигнућа.

Стице се утисак да сте ви у Русији тек у последњих неколико година открили ТЕ "задивљујуће Србе". Протеклих деценија као да нисте много Марили?

- Да, то је Апсолутно тачно. Али и Србија поново открива Русију, Пронашли смо једни друге после дугог лутања. Имала сам прилике да се уверим да се људи из Русије, који почињу да се упознају и са српским народом Раде, налазе под снажним утисцима најдубљим сам. Сви су настројени асистенцију Највеће могуће ширење сарадње. Испоставило се да у Европи постоји Братски народ који је прошао пут другачији Историјски од нас, али који има невероватну привлачност за Русе. Откривајући Србију, Русија се враћа себи, враћа своју потпуност. Јер, Србија је део руског света.За нас је сада, на цивилизацијском плану, најважнија Обнова руског света.

Аутор Бојан Билбија

(Политика)

Аргентина пристаla на распоређивање руских војних база на својој територији

Аргентина, друга по величини земља у Јужној Америци, је пристаla да прихвати руске војне базе на њеној територији. Док САД и свет су фокусирани на догађајима који се одвијају у Украјини, Русија је појачала своје дипломатске напоре у западној хемисфери.Идеја војних база у Јужној Америци, Владимир Путин је разговарао са руским министром одбране Сергеј Шојгу у фебруару ове године. Русија разматра успостављање војних база на Куби, Никарагви, Венецуели и Аргентини. Све ове земље су активни у последњих неколико година, савезници наше земље. Сагласност Аргентине о распоређивању руских војних база положај озбиљне напоре Москве у Јужној Америци. Као новина наводи Гуардиан Либерти Глас, САД заправо преспавао појаве руских војних база.Руска војно присуство у западној хемисфери представља тешке изазове Сједињене Државе и означава смањење утицаја Вашингтона. САД никада није имала довољно средстава противракетну одбрану дуж својих јужним границама.

Извор: http://politikus.ru/articles/33854-argentina-dala-soglasie-na-razmeschenie-rossiyskih-voennyh-baz-na-svoey-territorii.html Политикус.ру

Мила Алечковић – Радиће у Србији ускоро поново дебеле народне мотке

Мила Алечковић за Србин.инфо: Запад Србији припрема нову „подобну“ леву и десну опозицију

Поводом актуелне политичке ситуације у Србији, редакција „Србин инфо“ је разговрала са нашим истакнутим интелектуалцем Милом Алечковић:

Избори за председника ДСС су покренули поново дебату о могућности формирања патриотског блока. Да ли мислите да је таква ствар могућа у Србији?

- Лично, сматрам да то није странка која може у Србији да направи било какве промене, ко год да је води. И поред неких добрих људи, то је, како мој супруг који је Француз каже, “странка богатих нотера” и на томе се ствар завршава.

У Србији је потребна буна, и потребне су огромне промене. У Србији су потребни људи који се не боје да хапсе или конфискују имовину великим лоповима. Све је лаж, и левица и десница су лаж. Само онај ко буде имао храбрости да направи списак тих тајкуна, да позове руске “спецназе” у помоћ ако треба и да онда почне да враћа отету имовину, имаће будућност у Србији. А то салонци било које странке не могу, они не могу јасно ни да се изразе, него све нешто метиљаво говоре. Ја у такву (коректну) “опозицију” не верујем, она само одржава систем Ротшилда и Рокфелера (један лево, други десно, а задњица позади, па се окрећу где им затреба), као и њихових српских слугу.

Да ли ће икада бити могуће видети Двери, ДСС и СРС у истој коалицији?

- Мој је став да нико ко је учествовао у петом октобру, не може више да претендује да води или уједињује опозицију. Нико ко је био на функцијама и положајима, нико ко је допустио увођење у Србију најсуровијег од свих облика капиталистичких друштава.

Напомињем да је једна Француска у односу на данашњу Србију, потпуно социјалистичка земља, иако ја итекако критикујем оно што се тамо дешава. Али, у поређењу са Србијом, у којој влада капитализам с почетка 19. века, Француска (не говорим о бриселској унији) је далеко хуманија. Што се тиче онога што је тамо у Европи болесно и патолошко, то сам описала у својој новој књизи политичких есеја која ће изаћи за сајам књига, под називом:”Србијо, лажу те о Европи”.

Али, политика у данашњој Србији је спој најгорег из капитализма и најгорег из комунизма. Ви данас имате касту људи којој се никада не суди, или судије добијају инструкције да их ослободе пресуда, и оне друге којима се плени имовина зато што немају од чега да плате струју или инфостан.

Дакле, нико ко је учествовао у олигархији или имао макар и једну једину финансијску проневеру док је био на неком положају и на јавној функцији, не сме више да се појави у јавном животу, а не да себе назива опозиционаром.

Ми морамо да урадимо оно што је Перон (против кога су Американци водили ужасну пропаганду) урадио у Аргентини, а то значи да комплетно изменимо један непоштени систем који је инсталиран продајем свега стратешког и националног, боље да кажем јевтиним поклањањем , јер то није ни продато него поклоњено. Овде говорим о економском аспекту. Није довољно тајкуна ставити у затвор, мора му се одузети све што је он народу и буџету одузео. Све стратешке ресурсе треба поново да преузме држава Србија.

У Русији се Путин још увек бори против олигарха и лобија, није све баш онако како ми мислимо. Али, он барем има неки план како да их докрајчи. Моје информације нису из штампе, него из прве руке, јер ми тамо живи део породице. А у Србији та борба није ни почела, сви су корупцијски умрежени. Не кажем да је то лако, јако је опасан терен ловити такве битанге. Али, зато салонска опозиција ништа не може, јер она неће да уђе у рат .

Америчке службе ће вероватно међу својим бившим партнерима покушати да направе неку “коректну опозицију” и да нам је наметну да би ово чишћење избегли. Али, народ то овог пута мора да препозна.

У Србији је, дакле, потребна револуционарна свест, значи једно ново време са потпуно неиспрљаним људима.

О томе да је Ротшилд лево, а Рокфелер десно, а да су они политичко-финансијско-родбински испреплетени, писала сам веома много, а о томе пишем и у мојој новој књизи. Реч је о једном истом систему. Дакле, само онај ко пробије овај систем паразитске олигархије, може да помогне Србији, а не онај ко је његов део! И у Европи је исти случај, поштени људи се у Европи крваво боре! Све оно што се у Србији званично прича о Европи је лаж!

Ко год овде има пролаз у политичком програму великих медија, сумњив је, јер те медије сада не уређују Срби, него амерички амбасадор. Ви сте видели да је пре неки дан у Француској у великом протесту против разарања традиционалне породице било око два милиона људи, ако саберемо све градове. Само у Паризу било их је око петсто хиљада. Ниједна телевизија у Србији није дала ниједан снимак о томе!

Ваш сајт је то пренео, и слава Богу, постоји интернет. Али, овде ниједна ТВ није рекла ни реч о огромном протесту у најважнијој земљи Европе! О чему то говори? О томе да наше медије не уређује ниједан српски уредник, него амерички амбасадор. Шта онда очекујете? Ко год се појави у тим медијима у политичком програму, тај је морао да прође контролу.

Могу ли Двери саме да окупе опозицију?

- Двери су показале велику моћ окупљања и контакта са правим народом. Ако не дозволе да их неко искористи, мислим да могу да покрену народ и окупе опозицију. Двери су саборни покрет и ту нема речи о прихватању неког лидера опозиције. Нама јесте потребна техничка организација бившег ДОС-а, али нам нису потребни бивши људи ДОС-а. Нама су потребни сви прави народни покрети. Али, ако то буде била само борба да пар њих уђе у скупштину, под овим условима, од тога неће бити ништа.

Мој однос према покрету Двери је такав да ћу их подржавати докле год се буду борили за веру, за правду, за српство, против досадашњих лопова и за сиромашне људе. Докле год програм буде оно што је Бошко Обрадовић успео да изговори на РТС-у у изборној кампањи.

Двери су одлично кренуле, али само историја проверава људе. Има и других група младих, храбрих људи, оних који су сачували снагу да кажу то што мисле. На вашем сајту су такви људи, затим у покрету “Наши” су јако храбри и добро обавештени људи, “Заветници”, у покрету барикада са КИМ, у покрету “Никад граница”, Срби на окуп, Дугинова евроазијска омладина, избеглице са Косова и Крајишници, на силу пензионисани војници, ратни инвалиди, “жене савест Србије”, Срби повратници, делови радикала, затим они који данас иду у битку за Новорусију упркос идиотском и неправедном закону о осам година робије који су изгласали да би се додворили Американцима и да би чували наше момке као топовско месо за америчке ратове… Сви ти храбри млади људи који нису конформисти и који се опиру, светло су и будућност Србије.

Верујем само у њихово обједињење под капом неког новог, неиспрљаног храброг човека, по могућству војног лица. Јер, Србију ништа друго не може да среди. Важно је не плашити се. Техника је техника, али људски фактор може да буде непобедив. Снага личности може све. Ето, у то верујем. У бивше функционере не верујем.

Једна од разлика која је до сада спречавала прављење патротског блока јесте и питање става према политичкој неутралности Србије. Да ли се та разлика може превазићи и како?

- Треба схватити то да тзв. “национални блок” не чине људи који себе називају националним, него они који су то својим делима показали. Нико ко је био у ДОС-у не може да буде националан, јер је политика ДОС-а била да се све национално прода (пардон, поклони ) већ богатим странцима на штету народа у Србији. Друго, ДОС је намерно изручио и несрећног Милошевића и Војислава Шешеља, према томе, ту се национална прича завршава. Дакле, ту нема никаквог сукоба, јер већинска Србија никада није била и није неутрална. Већинска Србија има политичку визију везивања за силу која може да нас поштеди свих будућих ратова, а онај део који је “неутралан”, никада није ни био за национални блок. То су они који су “неутрално” све предали Американцима, које су “неутрално” позивали на молитвени доручак, који су “неутрално” отворили канцеларију јужног напуљског крила НАТО у Београду још 2005. Они су данас “неутрални”. Зато ту правог сукоба и нема.

Какву будућност видите српској политичкој сцени? Да ли полако клизимо ка све већој диктатури, где је сваки отпор подељен на микро фракције и обесмишљен или има наде за Србију у скорије време?

- Читава Европа се данас налази у неком облику технократске диктатуре под управом америчке администрације. Брисел је великим делом америчка Европа. Све су земље натеране да ставе санкције Русији, али Француска и Немачка, најважније земље Европе, крше ову наредбу. На пример Оланд говори како санкције Русији морају да се поштују, али Француска тајно и даље испоручује подморнице и носаче авиона. Једноставно Француска има 400 билатералних уговора са Русијом који немају везе са Бриселом, од културе до војних и космичких програма. Не пада им на памет да то зауставе, јер ће иначе пропасти. Ви знате да се у Русији налази готово све: шуме, руде, злато, дијаманти, воде, нафта, гас. Шта има западна Европа? Банке и технологије, сировина једва нешто мало.

Србија је тренутно само мали амерички вазал који жели да се допадне свима, али то неће бити могуће. Ускоро ће и Србија схватити да пут и тржишта воде на исток. Наша земља је јако богата, а друштво јако сиромашно. То довољно говори шта је овде проблем.

Што се медија тиче, они јесу потпуно окупирани, али то је сада већ скоро неважно. У свету пропада папирна штампа и тако ће бити и овде. Људи више не купују новине које им моделују мишљење, тај бич свих народа, како би рекао Освалд Шпенглер. Зашто би куповали папир, када све имају на интернету, кога је, и поред свих покушаја, јако тешко поробити? Мало по мало, медијска диктатура у Србији биће све мање важна, јер људи више неће ни читати, ни гледати медије. Данас се све дешава на друштвеним мрежама и то је јако добро. ЦИА може да прати неке профиле, али то је неважно, јер информација пролази.

Србији је потребна потпуна смена генерација и потпуно други и чисти људи. Иако сам за потпуно нове људе, у овом тешком тренутку један Шешељ би нам итекако користио: он се барем ничега не би бојао у сусрету са великим наоружаним гангстерима са којима сви други у власти склапају договоре и зато се ми више од двадесет година никуда не крећемо. Зато амерички службеници журе да склепају неки нови ДОС. Али, мислим да то овога пута неће успети.

Затим, потребно је савезништво са Русијом, Кином, Јужном Америком (целим БРИКС-ом) и Француском која ће ускоро бити врло измењена. Не Брисел, већ билатерални уговори са западом: један према један. Ви нама то, а ми вама ово. Тада нема уцена и све се контролише. Остало може да буде менует. Али, зна се ко је помагао Србији, ко је због Србије ушао у први, а ко је завршио други светски рат: цар Николај и маршал Толбухин.

- Умни људи и интелектуалци итекако могу и морају да се ангажују. Прави државници су их увек стављали и на политичке листе, па они то или прихвате или не прихвате. Али, интелектуалци нису они којима је јуче престао скупштински мандат, и сада, кобајаги, нешто покушавају да мудрују. Интелектуалци су људи који су цео живот независно говорили и аргументисали. Они имају већу моћ од свих политичара, јер једино они покрећу масе на гласање. 

Данас интелектуалци нажалост не играју довољну улогу у српској политици. Да ли би патриотски блок могао око себе и да окупи можда ванстраначку патриотску елиту?

Што се мене лично тиче, важније ми је да очувам морални углед који у народу имам, него да ме неко постави на неку “функцију”. Не морам да глумим интелектуалца, јер ја то органски јесам. Али сам зато и човек из народа, а знам и муку наших људи по свету. Политичари ме избегавају, јер они савршено осећају непоткупљиве људе. Нисам члан Трилатерале, ни масона, ни стипендиста Сороша, не идем за празнике у америчку амбасаду.

Дакле, независни интелектуалци треба на време да раскринкају све преваре. Када познати интелектуалац кога народ у Србији поштује позове да се гласа или не гласа, он може да повуче на своју страну читав народ. У томе је разлика. Ово је знао један Де Гол када је за министра културе узео Андре Малроа.

Ваши читаоци треба да знају да не постоје тирани, постоје само робови, а ја нећу да будем роб и већина Срба неће да буду робови. Нећемо више ићи везани и ћутећки у јасеновачке јаме.

И зато ћу рећи за крај овог неконформистичког интервјуа, јер ценим ваш сајт који је део наше борбе: Ако стране машинерије у Београду изаберу и подмажу лопове у рукавицама као нову “коректну опозицију” која треба да очува неправедни и лоповски систем, погрешно мисле да ће избећи револт српског народа. Они замишљају да ће све моћи да се заташка и “среди” “меком трговином”, како је говорио Монтескије. Радиће у Србији ускоро поново дебеле народне мотке.

О саговорнику

др Мила Алечковић Николић је магистрирала, а затим докторирала на Сорбони 1994. године са радом: “Појам несвесног у савременим психолошким теоријама” пред комисијом са Сорбоне, из Хајделберга и Оксфорда, као и париском јавношћу.
Специјализује у Француској област антрополошке психологије и психијатрије.

Професор је по позиву, гостује у Институтима широм света.

Као члан српске и југословенске екипе, учесник је психијатријског Конгреса у Бјарицу 1998., Конгреса у Прагу, Лијежу, Риму, универзитета Сорбоне и Да Винчи у Паризу, Перпињану, Ници, Мек Гил Универзитета у Монтреалу, Иниверзитета у Лозани, Бенгазију, Института Виготски у Москви, Католичког универзитета у Најмегену, укључујући и Национални Институт Социјалних Наука у Пекингу.

АЛЕКСАНДАР Дугина: Србијо издржи још мало, Русија се буди и све ће вратити назад

Дугин-Уцраниа 243Александар Гељијевич Дугин, саветник С. Наришкин - председавајућег Националне Думе Руске Федерације, председник Међународног Евроазијског Покрета, шеф катедре Социологије међународних односа Московског државног универзитета МВ Ломонсов

Драга српски браћо!

Ја вам се обраћам, јер веома волим српски народ и нисам равнодушан према његовој судбини. Србија је херојски народ који је у последњим деценијама био жртва Велике Игре две супротне стране - Запада који иде ка свом духовном крају, дегенерацији и губитку људског достојанства и свих европских вредности и православног света, са центром у Русији, који се храбро бори (не увек успешно и ефикасно) да људи буду људи, да имају право на слободу, избор своје религије, право на нормалну здраву породицу, на сопствени идентитет.

У Србији су избори и од њих много зависи. Шта конкретно? Шта је у питању? Данас се решава судбина Србије: може ли Србија да издржи док се у потпуности пробуде руска браћа, док се не сруши пропадајући атлантски Запад, док народи Европе не сруше финансијску олигархију, ослободе се ропства и поврате сами себи и изграде слободну Европу, заједно са Русијом, са осталим православним народима, европску Европу или ће се она поклонити пред диктатом светске елите, властима долара, америчкој хегемонији, устројитеља геј парада и хулитељах хришћанских светиња и таква идем (и то није сигурно) у такву разрушену Европу, издајући своју историју, своје Православље , своју земљу, напустивши Косово, остављајући своју браћу у Републици Српској и тако нестати.

Они који данас у Србији раде у служби савремене Европе, САД-а, либерализма и "европских вредности", не издају само Србију, не само Косово, не само православље, него и саму Европу, јер је класична хришћанска Европа данас поробљена тоталитарном финансијском олигархијом која европском друштву намеће оне вредности које су му суштински потпуно стране.

Коначно, Срби знају кога да бирају и мој циљ није да намећем своје мишљење. Али, једно је јасно: Срби су дужни да бирају српске власт, а не клику проамеричких издајника.Ја не сумњам, ако можемо издржати још мало, онда цена коју је платила Србија, ваше страдање, ваш бол из 90-их и 2000-их , онда све невоље Срба неће бити узалудне. Ви видите да се Русија постепено буди, сувише споро, недопустиво споро, али ипак ...

Москва је јасно показала да неће дозволити Сједињеним Америчким Државама да саме владају у свету - ни у свету, ни у Европи.

Русија је одувек била савезник православне Србије. Шта више Русија постаје проруска, враћајући се сама себи, својим православним коренима, тиме она све више спознаје неопходност да подржи Србију. И у кључном тренутку руска Русија је дужна да устројава српски Србију. Србију која не издаје Косово, која не издаје саму себе. Србију која наставља своју страшну херојску борбу.

Снаге светскога зла већ посрћу. Глобална криза узраста у још већим размерама. Ми смо дужни да се уздамо у себе иу нашу браћу, пријатеље, у наш словенски православни савез. Тако ми можемо створити Велику Европу у којој ће и Србија наћи достојно место као европска авангарда православне цивилизације.

Ја позивам Србе да направе патриотски избор! Издржите само још мало, тамна ноћ бива само пред свитање! Све ћемо повратити назад!
Живела Србија!

(Факти)

Priča o Ždralinu,konju Miloša Obilića, hrabrom kao i gospodar

foto:srb.fondsk.ru

Ždralin, konj Miloša Obilića, bio je junak kao i njegov gospodar. Čak je s njim zajedno i poginuo. To je jedini legendarni srpski konj koji je poginuo u boju. A pratila ga je slava, jednako kao i njegovog gospodara Miloša. O Ždralinu ima malo podataka i priča, a to je, možda, zato što je njegov dorpinos u Miloševom delu ogroman, a o velikim i svetim stvarima se ne govori, mnogo.

Poznato je da je Ždralin bio visok konj. To ističe i narodni pevač i to ne bez jakog razloga. Kažu da je Ždralin bio toliko visok da je među drugim konjima izgledao kao džin. I plašili su ga se. Zato je Miloš imao malo dvoboja.

I ni jedan se ne pamti, nije ih zabeležila priča i pesma, jer su svi Miloševi dvoboji trajali kratko: niko nije imao priliku da se duže bori protiv takvog konja i junaka!
Ždralinu su pripisane sve velike i značajne osobine legendarnih konja, osim moći letenja. To mu, valjda, nije trebalo jer je sve konje nadmašivao svojom veličinom i snagom. Njegov gospodar je bio oklopnik, sav u panciru i gvožđu, pa je pancire stavljao i svom konju. Kažu da je u dvobojima i bitkama Ždralin bio sav u gvoždu. Nikad nije bio ni ogreban, akamoli ranjen. On je, jednostavno, svojom ogromnošću rušio sve pred sobom, pa je Miloš na njemu bio nedostižan za svoje protivnike.

Ždralin nije iz carske ergele, iako je Miloš Obilić bio dvorski čovek. Mogao je da za sebe i svoje oklopnike, kao komandant pograničnih jedinica, bira konje u carskoj konjušnici. Ali on to nije činio. Imao je sam svoju ergelu, kao visok oficir i plemić. Bila je to mala ergela, ali dovoljno velika da zadovolji potrebe i ukus jednog viteza i vojskovođe. Miloš je u njoj sam vršio selekciju konja. Tu mu se oždrebio i Ždralin. Letopisi kažu da se Miloševa konjušnica nalazila na severnoj padini planine Cer, na mestu gde je pre tog, u vreme cara Trajana, bio rimski logor, a koje se i danas zove Konjuša. 

U vreme Kosovske bitke (1389), Miloš Obilić je imao četrdeset, a Ždralin deset godina. Obojica, dakle, u najboljim godinama. Delo koje su izvršili, ostaće upamćeno po svom istorijskom značaju i načinu na koji je izvršeno. Laž je, kažu najnoviji arhivski podaci, da se Miloš približio caru Muratu na prevaru, glumeci predaju, jer caru nije mogao prići niko naoružan, a najmanje jedan prebeg iz protivničke vojske. Miloš je došao do Murata na svom Ždralinu, probivši se kroz tursku ordiju sa svojim oklopnicima. Miloševu predaju izmislili su Turci jer od sramote nisu mogli priznati da se neko uspeo probiti do njihovog cara. Hteli su na taj način da umanje podvig Miloša Obilića i njegovih vitezova. Pa i Ždralina. To čudo od konja i junaka, zaprepastilo je Turke i njihove konje, pa je tu trenutnu tursku zabunu i strah Miloš iskoristio i došao do Murata. Ždralin je sve ispred sebe gazio, dok je Miloš sve oko sebe sekao. Gaženje i seča, trajali su dugo, pa su se čovek i konj umorili, ali su, ipak, uspeli doći do agarjanskog vladara i rasporiti mu utrobu.
I Ždralin i Miloš su poginuli na istom mestu. Na najslavnijem mestu u zemlji Srbiji. Na Gazimestanu.

Hiljde turskih konja i junaka, navalilo je na njih dvojicu, koji padoše, boreći se, obojica, do poslednjeg daha. Ždralin je poginuo kao čovek, viteški. I zaslužio je da mu se ime nade u spisku kosovskih vitezova. Nije važno što je (samo) konj. Smrt mu je bila ljudska, junačka.

НЕМАЧКИ НОВИНАР ШОКИРАО СВЕТ: Пишемо лажи против Русије како би изазвали Трећи светски рат! (Видео)

Обучавали су ме како да пишем лажи како би изазвали Трећи светски рат. Био сам новинар 25 година када су ме обучавали како лагати у текстовима и како од истине да направим лаж на начин да јавност никада не сазна што се заиста догодило, рекао је у свом јавном обраћању свету.

Недавно смо сведочили невиђеној цензури америчких медија када су усред говора аргентинске председнице на састанку УН-а прошли месеца у Њујорку угасили директан пренос само зато што је аргентинска председница упозорила јавност на злочиначке походе САД-а на Блиском истоку.

Америчке медије следили су сви други медији и тако је цели свијет ускраћен за говор аргентинске председнице. Зашто људи не смију чути истину питате се? Зашто је то важно?

Да је све што пласирају мејнстрим медији у свету апсолутна лаж потврдио је и један немачки новинар жељан истине и мира. Он је упозорио свет да живимо у бескрајној илузији коју кроје медији и власници медија, а који су део елитне врхушке која управља светом путем лажи и манипулација. Овај новинар само је потврдио да су људи уведени у мрежу лажи преко елитистичких појединаца којима је тренутно главни циљ изазвати рат.

Зашто рат, питате се?

Зато да би се људи у потпуности осиромашили и како би се након рата Нови светски поредак људима представио као спасиоц човечанства. Чињеница је да људи светом ходају испраних мозгова те да је све што чујемо и видимо заправо само илузија мртвих појединаца, нашег већ и сада, демонизираног друштва које има за циљ ни мање ни више него човека довести до апсолутног безумља и ништавила.

Немачки новинар који је 25 година радио у престижним немачким медијима одлучио је људима пружити шокантну истину о манипулацији целокупног човечанства којег се на силу и пропагандом жели увући у Трећи светски рат.

“Био сам новинар 25 година када су ме обучавали како лагати у текстовима и како од истине да направим лаж на начин да јавност никада не сазна што се заиста догодило, рекао је у свом јавном обраћању свету др. Улдо Улфкотте, немачки новинар који је одлучио написати књигу у којој ће детаљно описати како функционишу медији у Еуропи, а због које би, како каже, могао нестати с овог планета.

“Последњих неколико месеци одлучио сам раскринкати лаж и јавности рећи како су амерички и немачки/европски мејннстрим медији брутално лагали како би изазвали рат с Русијом. То је поанта свега, и повратка нема. Сада свима желим рећи како није уреду нити оно што сам ја радио у прошлости као ни рад мојих колега наспрам целокупног човечанства. Ја не желим поновни рат и то је разлог због којег сам изашао из те лажљиве пропаганде.

Морате знати да рат никада не избија сам од себе. Људе се тајно хушка на рат и ту су политичари мање битни. У томе највише судјелују медији и новинари који су обучени за то. Ја сада пишем књигу у којој ћу се показати, али и испричати јавности о великој превари која је укључивала лагање и манипулирање јавности у сврху постицања рата. То је страшно, више нисам желио лагати људе и доста ми је те лажљиве пропаганде која никако није оличење демократије коју вам пласирају као ни слободе медија, а која, морате знати, уопште не постоји.

Примјерице ја сам, као и моји колеге имао задатак, стриктно одређен да нахушкам Европу да уђу у рат с Русијом. Имао сам стриктно одређено проамерички писати против Русије. Морао сам подржавати ЦИА и НСА, али и Трансатлански уговор Европе и САД-а те то приказати као нешто добро иако сви знају да то није добро као што није добро да улазимо у рат заједно с САД. То више нећу чинити и због тога ћу издати књигу, не због новца, него да би цели свијет сазнао што се догађа иза затворених врата. То је моја одговорност да се искупим за све што сам лажно писао, макар знам да ће ме због те књиге сигурно покушати “макнути”. Ситуација у којима сам морао лагати било је безброј ,но присјетимо се само једне из прошлости.

Године 1988. Курди су били нападнути антраксом и бојним отровима. Ја сам послан на границу Ирака и Ирана да направим фотографије Иранаца који су нападнути бојним плиновина. Након тога у јавност је изашла само једна мала фотографија у једном малом листу у Франкфурту и тамо негдје у тексту није било информације како је Немачка деценијама после Другог светског рата користила војне отрове и гасове и њима убијала људе. То је строго забрањено користити а ја никада о томе нисам смио извијестити” рекао је др. Улдо Улфкоте уз још безброј шокантних информација које можете погледати у приложеном видеу.

(info-ks.net, RT)

38

СПИСАК 30 НАЈВЕЋИХ СРБОМРЗАЦА И ИЗДАЈНИКА МЕЂУ ЈАВНИМ ЛИЧНОСТИМА

Српски народни покрет НАШИ обавештава јавност да је објавио списак 30 највећих србомрзаца и издајника међу јавним личностима.

Циљ објављивања овог списка јесте указивање јавности на све оне који у друштвено-културном простору Србије некажњено шире говор мржње према српском народу и чине тешка кривична дела дискриминације и ширења верске, националне и етничке мржње и нетрпељивости, а никада до сада нису изведени пред лице правде.

Највећи број међу њима је директно финансиран од стране САД-а и других западних држава кроз различите фондације и обавештајно-невладине структуре, али су често њихови отворено антисрпски пројекти финансирани и од саме државе.

СНП НАШИ на овај начин жели да им поручи да никако не могу преварити српски народ без обзира што уживају заштиту свих проевропских режима у последњих деценију и по, те да их раскринка као интелектуални отпад и квази-културне делатнике који су заједно са остатком политичког муља испливали на површину у послератној Србији.

СПИСАК 30 НАЈВЕЋИХ СРБОМРЗАЦА И ИЗДАЈНИКА МЕЂУ ЈАВНИМ ЛИЧНОСТИМА

Мирјана Карановић – некада позната глумица, а сада промотер антисрпских филмова, квази-културе и геј идеологије. Снимила филм о силованој муслиманки и узела учешћа у том пројекту који као и низ других сличних пројеката за циљ има да у јавности створи утисак о Србима као дивљацима и геноцидном народу. Ова глумица је активна као геј лобиста и бесрамни је носилац титуле „геј икона“. Један од симбола послератне квази-културе у Србији.

Никола Ђуричко – глумац који је зарад мало славе жртвовао своју каријеру у филму Анђелине Џоли „Земља крви и меда“ у којем се почетак рата у Босни и Херцеговини бесрамно фалсификује приказујући Србе као терористе и заташкава чињеница да је рат отпочео пуцњавом на младенце испред Српске православне Цркве. У филму су Срби представљени као ратни злочинци који силују муслиманке, што је још једна у низу неистина коју су формирали западни медији како би Срби били осуђени као геноцидан народ. Овом уметнику посвећеном „развоју уметничких духовних вредности“, овакав бесрамни неморал није сметао. Генерала Ратка Младића при томе назива „ружним убицом“, а сви који не подржавају геј параду за Ђуричка су „фашисти“. Један од симбола послератне квази-културе у Србији.

Горан Марковић – режисер који кроз своје филмове увек представља Србе као ратне злочинце и српски народ као геноцидан. Један од прозападних примитаваца, јефтини фалсификатор историјских чињеница и утемељивач послератне квази-културе домаћих простора.

Светислав Басара – књижевник, алкохоличар и пљувач свега што има у префиксу „српски“, велики обожавалац Александра Вучића од када су изашли на насловној страни Новог Магазина како се рукују уз заједничку поруку „Промена свести Срба биће најтежи посао“, чиме је Александру Вучићу и званично дао подршку и идентитет „европејца“. Један од симбола послератног квази-интелекта у Србији.

Јелена Карлеуша – симбол квази-културе данашње Србије. Имала је више иступа у јавности где је давала подршку геј паради, а хомосексуалци су јој били и гости на концерту. Често пљује по СПЦ, српској култури и српском народу. Велики фан ЛДП-а и Демократске странке. Користи медијски простор за промоцију антихришћанских идеологија, квази-политичких ставова и шири говор мржње према српској националној идеји. Једна од најомраженијих јавних личности у српском народу.

Биљана Србљановић – у народу позната као драмска списатељица и кокаински зависник. Од окорелог националисте постала је заштитник „грађанске Србије“, промотер америчке НАТО демократије и поборник паланачких погледа на „западни свет“, борац за права ЛГБТ популације. Залаже се за сорошевски тип отвореног друштва, мењање друштвене свести код Срба и кроз јавне наступе често се на највулгарнији начин односи према српском народу, цркви, српским великанима, итд. Реализовала позоришни пројекат о Гаврилу Принципу који је финансиран од стране аустријских фондација са све премијером у Бечу, а који за циљ има да замагли једноставну истину о Францу Фердинанду као окорелом диктатору и окупатору српског народа. Један од симбола послератног квази-интелекта и примитивизма у Србији.

Миша Бркић – велики поклоник Џорџа Сороша са којим се састајао у више наврата, дописник Гласа Америка, а у каријери био уредник више дневних листова и магазина. Увек непријатељски окренут према патриотским покретима и странкама, и уопште националној идеји, док здушно подржава ЕУ, НАТО и ММФ. Познат као русофоб и еврофанатик, а у јавности се говорило и да је припадник одређених масонских ложа. Један од симбола квази-интелектуалне елите послератне Србије.

Јован Бајфорд – социјални психолог чија је ужа специјалност блаћење лика и дела Светог Владике Николаја Велимировића, којег оптужује за антисемитизам и антиевропејство.  Кроз текстове често говори о опасности српског национализма и његове везе са СПЦ. Симбол квази-интелекта и паланачке свести у односу на „западни свет“.

Горчин Стојановић – интелектуалац (провинцијалац) из круга двојке чувен по млаћењу празне сламе и по реченици „да се више грози провинције него лошег живота“, а провинција за Горчина представља све што има „мирис тамјана“, парохијални начин мишљења… Очаран и опијен западом са видним комплексом „америчке жваке“ и „киндер јајета“. Један од симбола послератне квази-културе у Србији и говора мржње према српској нацији и српском национализму.

Жарко Кораћ – осведочени србомрзац који годинама оптужује српски народ за измишљене геноциде широм СФРЈ, док је изјавио „да Србија не треба да се бави злочинима НДХ, јер Хрватска није њена наследница“. Овај политички шарлатан је у јавности такође познат и као геј лобиста и заговорник одржавања геј парада.

Латинка Перовић –  идеолог и заштитник квази-елите која себе представља „модерном, грађанском и европском Србијом“. Умишљени борац против непостојећих категорија попут „великосрбијанског национализма“ и „антиевропске идеологије“.  Као главног кривца за ратове 90-их оптужује државу Србију, САНУ, СПЦ и српске интелектуалце. Велики заговорник независног Косова. Интелектуални отпад послератне Србије.

Борка Павићевић – једна од активисткиња и србомрзаца на платној листи Џорџа Сороша и разних фондација, испостава страних обавештајних служби. Велики борац против „српског национализма и СПЦ“, а као шиптарски лобиста у Београду је организовала изложбу слика шиптарског терористе Адема Јашарија. Као подршку организаторима Геј параде организовала срамну изложбу фотографија на којој су Господ Исус Христос и православни светитељи приказани као хомосексуалци. Као вишеструки плаћеник страних структура у Србији, ужива заштиту свих проевропских режима и никада није изведена пред лице правде. Једна од најомраженијих особа у српском народу.

Бранко Радун – самозвани политички аналитичар, који када није успео да се пробије у националним  интелектуалним круговима, а одмах по настанку СНС најпре преко свог сајта „ВИДОВДАН“ постаје њихов лобиста,  а затим и у својим јавним наступима подржава Александра Вучића и политичку корупцију „бриселског споразума“. Режимски кловн.

Драгомир Анђелковић – колега Бранка Радуна, квази- аналитичар који је увек ту да обавља прљаве послове (политичке анализе) у корист Александра Вучића и СНС-а. Спада у слој најопаснијих марионета који патриотизам своде на „салонски национализам“ и тако омогућавају антисрпским идеологијама кредибилитет. Миљеник свих проевропских режима.

Петар Луковић – некада пит бул другосрбијанског новинарства који је гризао све без икаквог пардона, а сада сијамска маца Александра Вучића која на свом интернет порталу Е-новине пише хвалоспеве свом вољеном лидеру. Несметано шири најгрубљи и најотворенији говор мржње према Србима, православљу и српској култури, док као симбол антисрпског квази-културног естаблишмента ужива заштиту свих проевропских режима и никад није позван на кривичну одговорност због ширења говора мржње и распиривања верске, националне и етничке нетрпељивости и мржње.

Владимир Арсенијевић – књижевник који је стекао славу деведесетих пљувањем по режиму Слободана Милошевића, а и свему што је српско, паралелно фанатично величајући „запад“. Чувена изјава „Србија је данас тужна, заостала, десничарска, паланачка државица, ксенофобична, неповерљива, дозлабога конзервативна, скучене, таблоидске свести, дезоријентисана изнад свега понекад се чини да из овог ковитлаца.заиста нема правог излаза.“ Један од квази-интелектуалаца са израженим комплексом ниже вредности у односу на „запад“.

Веран Матић – симбол екстремног антисрпског новинарства, велеиздајничке политике и ширења говора мржње према Србима. Дуги низ година врши тешка кривична дела и антисрпску медијску кампању преко националне фреквенције коју има Б92. Заштићени медвед свих европских режима. Преко своје телевизије водио је и води кампање за независност Косова, Србе представља као геноцидан народ који је крив за злочине широм бивше СФРЈ, водећи геј лобиста, један од миљеника америчке амбасаде, вишеструки страни плаћеник. Путем Б92 је извршио низ кривичних дела ширења говора мржње и распиривања верске, националне и етничке нетрпељивости и мржње, али никад није позван на одговорност. Вулгарност говора мржње према српској култури, српском идентитету и историји је достигао врхунац пљувањем лика и дела, сада блаженопочившег, патријарха Павла.

Наташа Кандић –  симбол за послератну велеиздајничку клику у Србији. Страни агент, дугогодишњи сарадник Џорџа Сороша, западних фондација и америчке администрације од којих добија новац за лажна прикупљања и објављивања материјала о ратним злочинима на простору бивше СФРЈ које су наводно починили Срби. Током рата на Космету 1999. године, одлазила је и доносила фалсификоване доказе који су касније коришћени на суђењима оптуженим Србима за ратне злочине на просторима Косова и Метохије. Наташа Кандић је била почасни гост на седници скупштине лажне државе Косово када је проглашена независност од Србије. Постоји цео низ тешких кривичних дела која је починила, али никад није изведена пред лице правде. Једна од најомраженијих особа у српском народу.

Иван Вејвода – најплаћенији амерички агент који финансира и координира пројекте изградње и јачања независног Косова и први човек за спровођење програма Балкан Траст фор Демокраси који је у власништву Сједињених Америчких Држава управљан под буџетом америчке државне агенције УСАИД. Редовно предаје рапорт америчким конгресменима и то истиче у својим биографијама. Од петооктобарског ЦИА преврата 2000. године наставља сарадњу са америчким обавештајним и политичким круговима све до данашњег дана.

Срђа Поповић – страни агент, некадашњи саветник покојног Зорана Ђинђића и један од вођа организације ОТПОР коју је основала ЦИА ради рушења режима Слободана Милошевића. Већ у првим годинама после успешне реализације ЦИА пројекта 5. октобра 2000. године бива ангажован од Стејт департмента и учествује у државним превратима у другим земљама, а од 2004. године оснива организацију КАНВАС која је наставља да ради за америчке обавештајне службе и преко које се организују насилне револуције у свим земљама које се не слажу са политиком САД. Поповић је један од најуспешнијих индоктринираних агената америчких обавештајних служби, а награђен је од стране светских моћника и целим острвом на Малдивима које му је предато у власништво. Вишеструки плаћеник страних обавештајних служби и западних фондација.

Теофил Панчић – заговорник квази-политичких теорија и промотер паланачких перцепција „западног света“. Један од најистакнутијих међу београдским политички ангажованим новинарима који сваку националну идеју проглашавају фашистичком, док прави неофашизам оличен у НАТО алијанси промовишу као демократске модерне обрасце цивилизованог понашања.

Соња Бисерко  – Србију представља као „бастион мрака“, а Србе као „патолошке убице и злочинце“. Поносна је власница хрватског пасоша и за потребе Хрватске амбасаде прикупља податке како би Срби били оптужени за ратне злочине. Велики заговорник „независног Косова“ и сарадник невладиних организација иза којих стоје шиптарски нарко картели. Добијала новац од Џорџа Сороша са којим се више пута и састајала. За време бомбародвања Србије од стране НАТО пакта позивала на убијање цивила. Једна од најомраженијих особа у српском народу.

Миљенко Дерета – један у низу страних агената и поборника паланачке идеологије комплекса ниже вредности према „западном свету“. Плаћеник низа страних невладиних организација, аустријских фондација и Џорџа Сороша са којим се и лично састајао.  Лобиста политике признавања независног Косова и поборник велеиздајничких марионетских квази-политичких ставова. Чувен по изјави „да је већина Срба ксенофобично“. Спада у круг невладиних активиста који подржавају „геј параду“. У јавности се често истиче као русофобни политичар и здушно подржава ЕУ и НАТО, као и неонацистичке теорије неолиберализма.

Јелена Милић – директор центра за евроатлантске студије, позната као НАТО лобиста који подржава бомбардовање Србије 1999. године под оправдањем да је „на други начин било немогуће спречити злодела која је чинио Милошевићев режим од 1998. до 1999. на Косову“. Позната и као геј лобиста и плаћеник евроатлантских, западних и америчких фондација. Каријеристички интелектуални отпад послератне Србије.

Мирко Ђорђевић – самозвани верски аналитичар који је познат по нападима на СПЦ. Тотални лаик и непознавалац православне теологије и хришћанства уопште који произвољно тумачи Црквене Каноне, по обичају како је тумачио статут Савеза Комуниста. Монахе на Светој Гори и Светог владику Николаја Велимироваића је називао нацистима и антисемитима. Подржава одржавање геј парада и ЛГБТ популацију, као и улазак Србије у ЕУ. Један од симбола послератног квази-интелекта.

Србијанка Турлајић – професорка , борац за „људска права“ и пут Србије ка Европи. Била активни члан организације ОТПОР коју је основала и финансирала ЦИА. Залаже се за амерички концепт „грађанских права“ који подразумева геј параде, рушење институције породице и уништење патријархалног друштва. Један од истканутих београдских промотера паланачке перцепције „западног света“. У интервјуу за дневни лист БЛИЦ рекла да „подржава оно што је Вучић урадио са Косовом“, мислећи на потписивање противуставног Бриселског споразума.

Милован Дрецун – војни новинар и политички аналитичар и коментатор, бранитељ Косова и Метохије, писац више књига које су величале херојство српске војске на КиМ током рата 1999. године. Сада издајник и политичка фукара која се зарад бољег живота учланила у СНС,  један од учесника издаје КиМ и потпсивања Бриселског споразума. Један од симбола велеиздајничке клике окупљене око Српске напредне странке.

Ненад Љ. Стефановић – симбол проевропског новинарског ругла који је врхунац достигао у току предизборне кампање за парламентарне изборе 2014. године у којој је кршећи закон и са циљем улагивања проевропском режиму брутално блокирао све патриотске странке и спречио гостовање представника странака које су у јавности профилисане као патриотске у емисијама РТС-а, иако је имао законску обавезу да омогући свима исти третман. Човек који је јавни сервис Србије претворио у порно канал владајућих партија, а уређивање изборног програма предао у руке америчких обавештајно-невладиних структура.

Светлана Лукић – један од симбола екстремистичког србомрзачког говора мржње. Пљувач свега што је српско и поборник америчких НАТО вредности и геј идеологија, поклоник Реганове нарко-демократије и промотер примитивизма оличеног у комплексу ниже вредности према „свету запада“. Путем сајта Пешчаник већ дуги низ година некажњено шири говор мржње према српском народу. Вишеструки плаћеник западних фондација и обавештајно-невладиних структура.

Небојша Крстић – симбол послератног квази-интелекта у Србији. Некадашњи члан поп бенда „Идоли“ који је постао „играч“ на маркетиншком тржишту Србије по принципу трговине политичким утицајем одмах по доласку његовог пријатеља Бориса Тадића на власт којем је био и лични саветник. Ситни каријериста, умишљени интелектуалац и отворени заговорник независног Косова, а до које мере иде политичко шарлатанство дотичног показује чињеница што је својевремено предлагао српској фудбалској репрезентацији да играју утакмицу са репрезентацијом Косова. Један од симбола велеиздајничког режима Бориса Тадића и велеиздајничке плаћеничке клике окупљене око некадашње Демократске странке за коју је доказано – на основу извештаја, изјава и саопштења Стејт департмента, фондације НЕД, организација ИРИ и НДИ, обавештајних служби ЦИА и ФБИ, као и Викиликс депеша – да је та странка плаћенички политички сервис Стејт департмента у Србији.

ПРЕУЗМИТЕ СПИСАК У ПДФ ВЕРЗИЈИ ОВДЕ

Информативна служба СНП НАШИ

Кратка веза: http://nasisrbija.org/?p=12969

СНС - стока да стегне још више кајиш!

Писмо Србина из Њујорка: Колико је коштала екскурзија српске делегације на заседање ГС ОУН, да ли ти ваши/наши лидери имају образа. Знају ли да СТАНУ? (фбр интервју)

НОВИ ДЕТАЉИ: ФБР уредник Миодраг Новаковић је разговарао данас (10ог октобра 2014) телефоном са г. Драгићем, који је потврдио све приложене наводе, наглашавајући да долазе из аутентичних извора. Г. Драгић је такође за нашу редакцију изнео неке нове податке, а то је да супротно званичним режимским изјавама, у Њујорк било упућено неколико делегација, поред Николићеве, Дачићеве, ту је била и делегације приватне „Фондације Драгице Николић“ (супруге председника Србије) и такозване делегације „за аутизам“ испред које је такође наступала „њена екселенција“ Д. Николић- као и делегација неколико народних посланика, који су према нашем извору, у Њујорк дошли првенствено ради лечења (и других приватних разлога)… Такође смо сазнали да је наша раскошна делегација допутовала у Њујорк са два приватна авиона типа „Фалкон“ и „Лирџет“, чији је власник Албанац са Косова. Наш извор наводи да та авиокомпанија са седиштем у сепаратистичкој „републици“, легално оперише у Србији, и да су два горе споменута авиона стално лоцирана на сурчинском аеродрому…  М. Новаковић

***

Поштовани читаоци СРБског ФБРепортера, на редакцијску пошту смо добили ово писмо које нам је послао наш читалац, Србин из расејања… Објављујемо га у целости, а ако у овоме има и зрно истине (не сумњамо уопште да је све истина) онда се на наш рачун и „за све паре“ потпуно неразумно, дрско и безобразно, располаже и троши!

Ово сам писмо послао уредници рубрике Међу нама у Политици… Не верујем да ће да објаве. Свеједно, ви можете да га ширите.

From: xxxxxxxxxxxxxxxxxxx
To: medjunama@politika.rs, redakcija@politika.rs
Sent: 9/30/2014 10:33:53 P.M. Eastern Daylight Time
Subj: Delegacija RS na Generalnoj skupstini UN

 Поштована госпођо уреднице,

Живим у Америци. у Њујорку. Дуго година сам био функционер Уједињених Нација. Сада сам пензионер. Пажљиво и редовно пратим збивања у нашој земљи Србији углавном преко Интернета (дневна штампа, недељници, РТС…). Сваког лета проведемо по месец до два дана у Србији.

Овдашња српска дијаспора је упозната са тешком финансијско-економском ситуацијом Србије и мерама које садашња влада предузима или има намеру да предузме зарад уштеде буџетских расхода – смањење пензија, плата и сл.

Ових дана је било заседање Генералне скупштине Уједињених нација. У нашој дијаспори се зна да је делегацију Републике Србије предводио Председник Томислав Николић као и да је делегација господина Николића одсела у Хотелу Star Wood на Lexington Авенији. У том хотелу је одсело 50, и словима педесет, чланова делегације укључујући Председника и његову супругу Драгицу. Било је седам чланова безбедности.
Двокреветна соба у хотелу Star Wood кошта 600 до 800 долара на ноћ. Госпођа Драгица Николић је наводно дошла на конференцију о аутистичној деци. Она је председник тог заштитног удружења у Србији. Са њом је била и њихова снаја која је благајник тог удружења. Успут су ишле и у куповину и то баш у радњу Victoria Secrets где се продаје ексклузивни, женствени доњи веш. Апартман хотела Star Wood у којем је одсела породица Николић кошта бар пар хиљада долара на ноћ.

Истовремено је други део делегације на челу са господином Ивицом Дачићем, Министром спољних послова, одсео у хотелу Кимберли (50. улица и Медисон авенија). Њих је било, кажу „свега“ девет.

Ради опслуживања шездесеточлане делегације Републике Србије ангажовани су не само Стална мисија при УН (што је природно) већ и Генерални конзулат у Њујорку, Амбасада РС у Вашингтону, генерални конзулати из Чикага и Канаде. Требало је обезбедити аутомобиле, возаче, преводиоце, пратиоце у шетњи и куповини, плаћање рачуна у ресторанима итд., итд.

Пре неки дан је истим поводом (Ген. скупштина УН) у Њујорку боравио Министар спољних послова Руске Федерације, господин Сергеј Лавров. Са њим је досло још седам сарадника (проверено у Сталној мисији Руске Федерације при УН). Један из обезбеђења, заменик његовог шефа кабинета, представник за штампу и неколицина стручњака – Украјина, Сирија и сл.

Питање: Колико је стотина и стотина хиљада евра коштала екскурзија шездесеточлане делегације сиромашне Републике Србије у Њујорк и колико је ту пензија, плата или доприноса жртвама недавних поплава отишло. Да ли ти ваши/наши лидери имају образа. Знају ли да СТАНУ?

Са поштовањем
Душан Драгић

(„Mr. Dusan Dragic,  former Director, Humanitarian Programme, UNDP“: г. Душан Драгић, бивши директор Хуманитарног програма УНДП- пуна адреса и контакт информација су познати редакцији)

ЗВАНИЧНА ВЕРЗИЈА:   

30.09.2014 18:57 Tanjug

Boravak u Njujorku koštao oko 78.500 dolara

BEOGRAD – Troškovi boravka predsednika Tomislava Nikolića i delegacije Srbije u Njujorku i učešća na Generalnoj skupštini UN iznosili su nešto više od 78.500 dolara, objavljeno je danas na sajtu predsednika i navedeno da su informacije u pojedinim medijima neistinite i senzacionalističke.

Za najvažniju, najduže i najbrižljivije pripremanu posetu inostranstvu, učešće na godišnjem zasedanju UN, predsednik ima predviđen budžet koji usvaja Skupština Srbije, navodi se na sajtu i ističe da su troškovi predsednika znatno manji nego što je to bilo u vreme njegovih prethodnika.

Sa predsednikom Nikolićem u Njujorku boravilo je devet članova delegacije, a troškove puta Nikolićeve supruge Dragice snosio je Generalni sekretarijat Predsednika Republike, objavljeno je na sajtu.

Kako je navedeno u odgovoru listu „Blic“, predsednik Nikolić i njegova supruga ne koriste dnevnice tokom službenog boravka u inostranstvu, pa to nisu činili ni tokom boravka u Njujorku.

Na pitanje lista po kom osnovu su u Njujorku boravili članovi Fondacije „Dragica Nikolić“ i kako su plaćeni troškovi puta i boravka u Njujorku i da li su imali dnevnice i po kom osnovu, iz kabineta predsednika Srbije odgovoreno je da to pitanje postave Fondacijii „Dragica Nikolić“.

U saopštenju se podseća da je za četiri dana koliko je trajao boravak u Njujorku, predsednik Nikolić govorio na samitu povodom klimatskih promena u sedištu Ujedinjenih nacija, gde je podvukao da je Srbija deo zajedničkog tima i aktivni učesnik u naporima da se zaštiti životna sredina, u nadi da će nauka što pre ponuditi jasne odgovore i nesumnjive dokaze, a politika najbolja i najbrža rešenja.

Predsednik je imao izlaganje na Generalnoj skupštini na kojoj su razmatrana međunarodna pitanja od globalnog interesa, poput klimatskih promena, stanovništva i razvoja, mirovnih operacija i međunarodne borbe protiv terorizma.

Predsednik je iskoristio priliku da još jednom podvuče da je nacionalni prioritet Republike Srbije očuvanje teritorijalnog integriteta naše zemlje i otpor secesionizmu. Takođe se osvrnuo na situaciju u Ukrajini i Bliskom Istoku.

Srbija je, kako je podvukao predsednik, zauzela stav da situaciju u Ukrajini treba rešavati mirnim putem i kroz dijalog, uz poštovanje teritorijalne celovitosti te zemlje, kao što očekuje i od drugih da poštuju granice Srbije.

Što si tiče situacije u Siriji i Iraku, Srbija najoštrije osuđuje terorizam i ubistva koje su počinili pripadnici ekstremističke organizacije “Islamska država”, rekao je predsednik.

Takvi oblici terorizma predstavljaju jednu od najozbiljnijih pretnji po međunarodni mir i bezbednost, a Srbija je više nego ikada, posvećena da podrži međunarodne napore u borbi protiv terorizma, jer ga je i sama iskusila na svojoj teritoriji, od strane albanskih ekstremista.

Održani su brojni bilateralani razgovori sa članicama UN, usmerene na promociju naših nacionalnih interesa i unapređenje političke i ekonomske saradnje sa tim zemljama.

Predsednik se susreo na marginama samita sa predsednicima Poljske, Slovačke, Letonije, Slovenije, Angole, Namibije, Hrvatske, Crne Gore, Mađarske, Bugarske, kraljem Španije, članom predsedništva BiH Radmanovićem i sa državnim sekretarom Vatikana, kao i sa generalnim sekretarom UN, Ban Ki Munom.

Predsednik Republike Srbije takođe je prisustvovao i svečanom prijemu koji je organizovao predsednik SAD Barak Obama. Predsednik Obama se zahvalio i čestitao predsedniku Nikoliću na dobrom radu sa porukom da nastavi istim tempom.
„Pojedine neukusne i primitivne napise o predsedniku, supruzi i delegaciji bespredmetno je demantovati, jer govore o nedostatku kulture, vaspitanja i morala njihovih autora i o urednicima tabloida koji su ih objavili. Žalosna je činjenica da se plasiranjem neistina o predsedniku kalja ugled i reputacija cele Srbije“, navodi se u informaciji o poseti Njujorku.

Skrinšot video Tanjug