ПУТИН: Ово што је испровоцирано у Украјини концентрисани је покушај обуздавања Русиј

ГОВОР ПРЕДСЕДНИКА РУСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ НА „АМБАСАДОРСКОЈ КОНФЕРЕНЦИЈИ“ У МОСКВИ (ОД РЕЧИ ДО РЕЧИ - ПРВИ ДЕО)

• Корени, као што знате, сежу дубоко у историју, и очигледно је да та политика није престајала, нажалост, ни после завршетка „хладног рата“
• Догађаји у Украјини су кулминација негативних тенденција у међународним пословима које су се гомилале годинама
• Ми, наравно, нисмо имали право да оставимо Кримљане и Севастопољце на милост и немилост милитантним националистима и екстремистима, нисмо могли да дозволимо да нам значајно буде ограничен приступ акваторији Црног мора
• Нисмо могли да дозволимо и да на кримску земљу, у Севастопољ, овенчан војном славом руских војника и морнара, на крају, а ја мислим прилично брзо, дође војска NATO и да се кардинално промени равнотежа снага у региону Црног мора. То јест: да се практично све за шта се Русија борила од времена Петра Великог, а можда и раније
• Желим да сви знају: наша земља ће и надаље енергично бранити права Руса, наше сународнике у иностранству, и користиће за то цео арсенал расположивих средстава - од политичких и економских, до хуманитарних операција и права на самоодбрану предвиђених међународним правом
• Ми знамо за притисак који наши амерички партнери врше на Француску с циљем да се „Мистрали“ не испоруче Русији.  Знамо чак и за то да су им сугерисали да ће, уколико Французи не испоруче „Мистрале“, банкама полако бити укинуте санкције, у сваком случају, да ће их свести на минимум. Шта је то, ако није уцена?              

 РУСКИ лидер Владимир Путин данас се у здању Министарства иностраних послова Руске Федерације срео са свим битним дипломатама своје земље „из централе“ и света.

„Амбасадорску конференцију“ отворио је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

 Факти преносе од речи до речи (у два дела) све што је Владимир Путин рекао у њеном отвореном делу:

„Састанци с амбасадорима и дипломатским кором већ су постали традиција.

Овакав директан разговор потребан је да би се комплексно проценила ситуација у свету, означили текући и будући спољнополитички задаци и, полазећи од тога, ефикасније координисао рад наших представништава у иностранству.

 Одмах да кажем, велико је оптерећење на централни апарат МИП и на наше амбасаде; ми то видимо, разумемо, али оно се неће смањивати.

 Само ће се повећавати, исто као и захтеви везани за ефикасност, прецизност, флексибилност наших напора на заштити националних интереса Русије.

 Ви знате како се динамично и понекад непредвидљиво развија ситуација у свету.

Догађаји се буквално ређају као на траци и, нажалост, нису увек позитивни.

У свету се повећава конфликтни потенцијал, озбиљно се заоштравају старе несугласице и провоцирају нове.

 Ми се сусрећемо с њима - понекад и неочекивано - и, нажалост, видимо да не функционише међународно право, да се не поштују елементарне норме пристојности, влада принцип да је све дозвољено.

Видимо то на примеру Украјине.

Треба да разумемо да су догађаји који су испровоцирани у Украјини постали концентрисани израз фамозне политике обуздавања.

Њени корени, као што знате, сежу дубоко у историју, и очигледно је да та политика није престајала, нажалост, ни после завршетка „хладног рата“.

 У Украјини, као што сте видели, у опасности су се нашли наши сународници, Руси, људи других националности, њихов језик, историја, култура, законска права, која су, узгред, гарантована европским конвенцијама.

 Имам у виду, када говорим о Русима и грађанима којима је матерњи језик руски, људе који се осећају делом такозваног ширег Руског света, то дакле нису увек етнички Руси, већ они који себе сматрају Русима.

 Какву реакцију су наши партнери очекивали од нас док су се одвијали догађају у Украјини?

 Ми, наравно, нисмо имали право да оставимо Кримљане и Севастопољце на милост и немилост милитантним националистима и екстремистима, нисмо могли да дозволимо да нам значајно буде ограничен приступ акваторији Црног мора, да на кримску земљу, у Севастопољ, овенчан војном славом руских војника и морнара, на крају, а ја мислим прилично брзо, дође војска NATO и да се кардинално промени равнотежа снага у региону Црног мора.

 То јест: да се практично све за шта се Русија борила од времена Петра Великог, а можда и раније, историчари то знају боље - да све то буде практично прецртано.

Желим да сви знају: наша земља ће и надаље енергично бранити права Руса, наше сународнике у иностранству, и користиће за то цео арсенал расположивих средстава - од политичких и економских, до хуманитарних операција и права на самоодбрану предвиђених међународним правом.

Наглашавам, догађаји у Украјини су кулминација негативних тенденција у међународним пословима које су се гомилале годинама.

 Ми смо одавно упозоравали на то - нажалост, наша предвиђања су се обистинила.

 Ви знате и чули сте за последње покушају да се успостави мир у Украјини.

Активно учешће у томе имало је Министарство иностраних послова, министар лично.

Знате за бројне преговоре, телефонске конференције на ту тему.

 Нажалост, председник Порошенко је донео одлуку да се наставе војна дејства, а ми нисмо могли - кад кажем „ми“, мислим на себе и моје европске колеге - да га убедимо да пут ка стабилном и дугорочном миру не може да иде преко рата.

 До сада Пјотр Алексејевич (Порошенко), није имао директне везе са наредбама за почетак војних дејстава, међутим - сада је он преузео на себе ту одговорност потпуно, и не само војну, већ и политичку, што је много значајније.

 Нисмо успели га убедимо ни да се објаве усаглашене изјаве четворице министара иностраних послова - Немачке, Француске, Русије и Украјине - о неопходности очувања мира и тражења узајамно прихватљивих решења.

Наглашавам да после проглашења примирја, заправо, садржајни преговори нису ни почели.

Суштински, дат је само ултиматум за разоружавање, и то је све.

 Мада, ни то генерално није било лоше - проглашење примирја, али је то недовољно да би се дугорочно разрешила ситуација на начин који би био прихватљив за све људе који живе у земљи, укључујући оне на југоистоку.

 Проглашен је устав, али о њему се нигде није расправљало.

Чак и унутар украјинског друштва се води дискусија о томе да ли је он добар или лош, али с истоком о томе сигурно нико није разговарао.

 Наравно, све што се догађа у Украјини је унутрашња ствар украјинске државе.

 Нама је до бола жао што гину људи, и то цивилно становништво.

 Ви знате да се повећава број избеглица које пристижу у Руску Федерацију, и ми ћемо, без сумње, пружати помоћ онима којима је она потребна.

 Али, апсолутно је неприхватљиво убијање новинара.
Јуче сам то још једном напоменуо председнику Украјине.

 По мом мишљењу, смишљено се ради на ликвидирању представника медија. То се тиче и руских и страних новинара. Ко се плаши објективних информација? Очигледно они који врше злочине.

Рачунамо на то да ће обећање кијевских власти о спровођењу темељне истраге бити испуњено.

На мапи света појављује се све више региона који су хронично нестабилни.

Од мањка безбедности пате Европа, Блиски и Средњи исток, Јужна Азија, Азијско-пацифички регион, Африка.

 Манифестује се системска неравнотежа у светској привреди, у финансијама, трговини, наставља се ерозија традиционалних моралнх и духовних вредности.

 Тешко да неко још увек има сумње да је једнополарни модел уређења света доживео крах.

Народи и земље све гласније изражавају решеност да сами одређују своју судбину, да сачувају свој цивилизацијски и културни идентитет, што долази у конфликт с покушајима неких земаља да задрже доминацију у војној сфери, у политици, финансијама, економији и идеологији.

 Знате, нас се то директно не тиче, али оно што се сада ради с француским банкама не изазива ништа друго осим унутрашњег негодовања, у Европи генерално, па и код нас.

Ми знамо за притисак који наши амерички партнери врше на Француску с циљем да се „Мистрали“ не испоруче Русији.

Знамо чак и за то да су им сугерисали да ће, уколико Французи не испоруче „Мистрале“, банкама полако бити укинуте санкције, у сваком случају, да ће их свести на минимум.

 Шта је то, ако није уцена?                          
Да ли се може тако радити на међународној позорници?

Када ми говоримо о санкцијама, ми увек подразумевамо да се санкције примењују у складу с чланом 7. Повеље УН.

Или то нису санкције у међународноправном смислу, већ нешто сасвим другачије, неки инструмент једностране политике.

          (следи крај говора)