Г17/УРС странка из пакла

Да ли сте се икада питали зашто Србија није способна да:

- брани опстанак и интерес Срба на КиМ, у Војводини, Рашкој области, Хрватској, Црној Гори и у БиХ?

- сачува и унапреди привреду  и инфраструктуру?

-  усаврши и увећа војску и војну производњу?

- оснује развојну банку и развија домаћи банкарски систем?

- ојача извозни потенцијал?

- ојача подмладак Србије и заустави одлазак високих стручњака у иностранство?

- спречи распарчавање државе које се одвија под маском регионализације/децентрализације?

- увећа, унапреди и учини богатијим, у културном, духовном и материјалном смислу српско друштво?

"Хоћемо да постанемо отворена колонија и друштво" изјава је некадашњег  коодинатора Г17 Веселина Вукотића објављена у америчком ТВ програму "The Newshour with Jim Lehrer" на US Public телевизији од 14 јула 1999.године!

Проф. Веселин Вукотић познат је као  један од кључних архитеката уништавања и растурања српске економске силе. Као главни човек за спровођење разорног плана Светске банке,  Вукотић је одговоран за  уништење преко 1100 српских предузећа (50% тадашње индустрије) у време док је био у кабинету Анте Марковића (јануар 1989.-септембар 1990.) на месту Министра за приватизацију. У време бомбардовања 1999-те, он је изјавио: "Косово треба да има своју валуту." ("Associated Press", 26.06. 1999.). Убрзо након тога је уведена немачка марка, а скоро целокупан банкарски систем КиМ предат у руке немачкој Commerzbank A.G. "Стручњаци" из Г17 су то пропратили аплаузом ...

Проф. Веселин Вукотић је и један од главних протагониста црногорског сепаратизма (који се темељи на усташкој идеологији Секуле Дрљевића - више о овоме прочитај у тексту: "Ко су Црногорци који (ни)су Срби" http://www.jakovnenadovic.blogspot.com/2011/02/blog-post_17.html.
 

Жељко Богетић - извршилац налога ММФ-а  (ММФ је, поред Светске банке, једна од најистакнутијих организација у спровођењу западног империјализма/колонијализма). Данас у тој организацији, као црногорски кадар, заузима висок положај. Богетић је почетком 2000-те по налогу ММФ-а,  на сличном задатку као и Вукотић на Косову, послат у Црну Гору као саветник сецесионистичке владе Мила Ђукановића - исте оне владе која је позвала хрватске специјалне снаге да тренирају црногорску специјалну полицију и која је, према наводима британског часописа "Independent" позвала британске SAS трупе да пруже обуку снајперистима у убијању официра југословенске војске. Богетић је од Ђукановића тражио, између осталог, да престане да користи динар  (заједничку југословенску валуту) и пређе на евро. Био је један од кандидата за Гувернера Народне Банке Југославије, са задатком да уведе валуту која би била везана за тадашњу немачку марку. Тим актом би директно био омогућен удар на  државну економију - државна монетарна политика била би контролисана од стране иностраних кредитора (што се уосталом данас покушава одрадити преко високог задуживања Србије), уводећи тако државу под страну управу и интерес - такозвани протекторат!

  

Млађан Динкић -  помоћник (професорима) на Економском факултету у Београду (никада није стекао звање магистра,  јер му је као  "асистенту" рок за  одбрану магистарског рада истекао); упркос врло сиромашној радној биографији доспео је, ни мање ни више, до Гувернера НБЈ! Динкић је био директно укључен у остварење пројекта Светске банке/ММФ-а разбијања српско-црногорске привреде, преко Вукотића и Богетића. Због своје умешаности и одговорности поводом уништавања српског финансијског система (који је отпочео криминалним уласком са наоружаним људима у НБЈ и Београдску банку) покојна г-ђа Борка Вучић, један од светски признатих српских финансијских стручњака из света банкарства и лични пријатељ породице Rockefeller, покренула је неколико тужби против Динкића у вези са растурањем банкарског система Србије, нестанка 3,5 милијарди долара са Кипра, малверзација у случају Националне Штедионице, одбијањем да се врати новац дијаспори по основу Зајма, итд., али нажалост није доживела (погинула је под чудним околностима у аутомобилској несрећи) да присуствује првом рочишту. Динкић се својевремено залагао и за тзв. "независност Србије од Црне Горе". Форсирана је сулуда замисао да већа јединица тражи независност од мање. Србија никада није могла тражити независност од Црне Горе просто зато што Црна Гора није имала нити војну, нити економску моћ, да задржи или заустави Србију. Уколико би уопште код Срба из Србије дошло до таквог расположења, Србија би једино могла да се одвоји од Црне Горе! Сврха скривена иза ове сулуде пароле била је да Динкић и Г17 на тај начин помогну Ђукановићевим сецесионистима да отцепе Црну Гору од Србије. Динкић је изазвао и скандал са новом новчаницом на којој је био утиснут трећеразредни (јефтинији) жиг, стављајући разлику у цени коштања од $6 милона у (нечији) џеп.


У Гардијановом чланку под називом "ММФ и југословенски избори" од 4.октобра 2000-те, објављено је да је самозвана група "стручњака" из Г17  директно финансирана од стране организације под називом "National Endowment for Democracy" (NED), која је под патрионатом CIA. Њихови руководиоци су били: специјални изасланик за Балкан Robert Gelbard и сенатор Joseph Biden (садашњи подпреседник Америке). Gelbard је био и високи саветник америчког преседника Клинтона за Југославију. Овај човек је у потпуности контролисао српске медије и одлучивао ко може да се у њима појави. За њега је речено да је знао у сваком тренутку колико је који политичар провео времена на "нашим" ТВ станицама. Управљањем медијима се управља народном свешћу!

Није зачуђујуће да Г17 никада није поменуо америчку агресију из '99-те на српске државе и плаћање ратне оштете.  "National Endowment for Democracy" је у јулу '99 на појављивању пред америчким Конгресом признала да је у циљу подстицања "демократије" у Србији потплатила/купила тадашњу српску опозицију (односно све владе од 2000-те до данас!) Како је објављено, плаћено је $77 милиона преко банке у "пријатељској" Будимпешти и још је $90 милиона унето у коферима преко границе. Реална исплата се сматра 4 пута већом. Зато није зачуђујуће, иако је и даље чудовишно, што је покојни шеф ДС-а побегао из СРЈ за време НАТО бомбардовања у ЦГ, одакле је тражио да се бомбардовање Србије настави све до њеног слома.

Поред "демократске" опозиције, други важан сегмент тј. продужена рука CIA i NED у Србији су невладине организације.  Тзв. "Мајке у црном" у Србији на пример је обичан плагијат "Мајки у црном" које је CIA користила у Латинској Америци ради поткопавања војне моћи латиноамеричких држава. У Србији је плаћена искључиво ради демонстрирања против српске војске. Њихова улога, заједно са осталима, је да застрашивањем убеди српско јавно мнење да ми не можемо да ратујемо, да смо сувише мали да би бранили сопствене интересе (са крајњим циљем да Србија буде под контролом НАТО пакта), иако је рецимо војска бивше СФРЈ била трећа војска по снази у Европи, а Срби у њој чинили више од 50% састава; да не помињемо историјске чињенице које говоре о томе да Срби нису у новијој историји изгубили ни један рат. Уосталом, мноштво је примера у људској историји да су мале силе надвладале или одбиле веће, као и успеле да побољшају сопствени положај.

На претходно поменутом појављивању пред Конгресом 1999-те, James Pardew, Gelbard-ов помоћник, изјавио је следеће: "Па, радимо преко невладиних организација. Успоставили смо један прстен око Србије, користимо емитовање међународних програма, које нудимо "независним" гласилима у Србији."

Gelbard је сведочио да америчка влада дотура новац у СРЈ преко "The National Endowment for Democracy" (под контролом CIA), чије одржавање и функционисање финансира амерички Конгрес. У NED-овом извештају из децембра 1998.г. наведене су поједине организације и групе које је NED успоставио и/или преузео у СРЈ: "The National Endowment for Democracy помаже изградњи демократије у бившој Југославији од 1988. заједно са Фондацијом Сорош.  NED је омогућио следећим новинама, радио и ТВ станицама да прибаве опреме, укључујући штампарије и трансмитере за емитовање: Наша Борба, Време, Данас, ТВ Неготин, БЕТА, Радио Б92 и АНЕМ.  NED-ова средства су такође коришћена за довођење младих талентованих новинара из СРЈ у САД на професионалну обуку (читај: индоктринацију) . Друге групе које САД финансира су: Фонд за Хуманитарно право (Наташа Кандић),  Центар за демократију (Драгољуб Мићуновић), Београдски центар за људска права (Војин Димитријевић), Европски покрет у Србији (Живорад Ковачевић) и Г17.

Центар за антиратну акцију (Весна Пешић) је добио средства од NED-а ради промоције развој независног цивилног друштва у Србији, путем политичког активизма у већим градовима у земљи, и јачања невладиних организација ван Београда. Западне организације би требало да повећају директну подршку независним медијима у Србији, Црној Гори и на Косову. Посебну пажњу треба посветити независним електронским медијима у Србији, као што су Радио Б92 и ТВ Неготин. Помоћ би требало да има за циљ оснивање малих штампарија и дистрибутивних мрежа. Запад треба да помогне демократској опозицији да развије конкретан програм који би понудио позитивну алтернативу деструктивној политици Милошевићевог режима. Демократски мислиоци, независне истраживачке организације и стручне групе морају добити подршку како би развили наведене алтернативе. Поред помоћи у формирању политике, [National Endowment for Democracy]организације би требало да пруже опозиционим партијама стручно искуство у изградњи коалиција, развоју односа са медијима, побољшању оперативног рада канцеларија политичких странки и праћењу избора."

"Један од најважнијих задатака је да унапредимо сарадњу између синдиката и политичких партија. Поред тога, независни медији морају бити охрабрени да извештавају о раду независних организација. "

Извештај не помиње, али се подразумева, да су Американци финансирали и студентске организације, у чијем склопу је једна од најистакнутијих била "Отпор".


Поред политичких странки, разноразних удружења, медија и синдиката, Запад финансира и рад агенција које се баве креирањем јавног мнења и које треба да, кроз разноразне анкете, статистичка истраживања  и сл., пруже виртуелну (лажну/искривљену) слику политичке стварности у Србији. Више о томе прочитати овде:  http://www.srbskiugao.blogspot.com/2011/05/blog-post.html

Опозиција у Србији у време владавине Милошевића истицала је да је "демократска и независна". Међутим, странке попут оних у којима су данас челни људи попут Динкића, Чеде, Чанка и њима сличних памперс-политичара, створене су од стране CIA да служе искључиво интересима Запада. Новац који потиче из Америке послужио је за финансиње, као и оснивање политичких партија, медијских кућа, па чак и синдикалних организација у Србији. Да је било која страна сила учинила исто у Америци, или било којој другој држави, њени агенти би, у најблажем случају, били смештени у затвор; највероватније би били убијени као претња и опасност. NED (The National Endowment) је формиран 1983. у циљу остварења америчких империјалистичких тежњи. Данас је познато је да CIA широм света поткупљује људе и успоставља фалш удружења и организације које спроводе америчку политику.

Основна сврха криминалне приватизације, попут оне изведене у Србији, је да се формира 2 - 5% становништва, које треба да глуми тзв. елиту. Њена улога би била да руководи и управља финансијама и индрустријом државе. Зато не треба да чуди када се каже да је бити политичар најбољи бизнис у Србији. Супротно увреженом мишљењу да ћемо приближавањем Западу искоренити корупцију и криминал, као и побољшати живот, треба имати на уму да управо Запад подржава постојећи систем у којем се српска предузећа продају далеко испод њихове вредности (и затварају), радници масовно отпуштају, јер Запад не кошта ништа то што се пљачка и уништава српска имовина, али заузврат добија лојалне послушнике (квази елиту)  и тржиште ослобођено конкуренције.

Прозападне политичке странке и невладине организације се подстичу да продају богатство Србије искључиво онима  који су одани Западу. Многе мега компаније су купљене без иједног уложеног динара/(бесповратним) државним кредитима. На тај начин Запад осигурава савезнике у српским "демократским" странкама, организацијама и новим власницима некадашњих државних предузећа. И док српска политичка и индустријска елита зависи од западне подршке и заштите, остатак становништва зависи од те елите у погледу добијања посла, кредита итд. Једном речју, елита управља остатком становништва сходно жељама западних господара.

Управо је то разлог зашто су Г17/данас УРС и друге сличне политичке странке замишљене и произведене у лабораторији Сједињених Држава. Као алат који ће разорити српску економију у толикој мери да Србија, некада земља у врху по броју високо образованих људи у Европи, данас постане зависна од Запада по свему - од тоалет папира, до банкарског система! У неразвијеним друштвима, попут афричких и латиноамеричких, где влада апатија и лоповлук, друштвом се лако манипулише, разара и преостало привредно богатство граби за себе.

Колонијално-поданички менталитет странки Г17/УРС, ДС, ЛДП, СНС итд., немају у интересу богатство, здравље и будућност Србије, већ само лично криминално гомилање богатства под покровитељством Запада. Поданик Западу се не постаје зато што се воли западни систем живота, већ зато што се то подаништво дебело наплаћује.

Имајући све претходно наведено у виду, лако је закључити зашто странке попут Г17/УРС, на маргини гласова потребних за улазак Скупштину,  опстају 11 година у власти од 5-октобарских промена до данашњег дана. Њима је дат задатак да доврше приватизацију и распарчају земљу; задатак који је задао ММФ/Запад и око којег нема преговарања.



Будућност Србије није никаква тајна, она је већ одређена - уместо да чувају/и гину ради своје државе и народа, Срби ће гинути за западне интересе. Ратоваће по целом свету зарад ничега - само ради богаћења Запада и њихових поданика/слуга у Србији. Зато можемо сасвим сигурно очекивати да ће Србији. уколико не смогне снаге да се ослободи садашње власти, сигурно постати чланица НАТО, и то не као равноправни партнер, већ као "топовско месо", које ће ратовати најпре против православне, братске Русије, а затим против свих других непријареља Запада. Иза свега описаног лежи циљ уништења Русије, у којем Србија служи само као пион на том путу. Једино није јасно зашто би било који народ дозволио овакву мрачну будућност својој деци, само да би неколико појединаца из политичких странака и пословног света Србије обезбедило удобну будућност себи и својима. Ово је питање за психијатре!


Неки од данашњих и некадашњих чланови (по задатку) про_англо-саксонске/НАТО странке из пакла - Г17/УРС:

Zeljko Bogetić
MMF, Vasington
Oblast specijalizacije: Monetarna i fiskalna politika

Branko Milanović
Svetska banka, Vasington
Oblast specijalizacije: Socijalna politika, Privatizacija, Makroekonomska
politika

Dusan Vujović
Svetska banka, Vasington
Oblast specijalizacije: Makroekonomska politika

Milan Kovačević
konsultant za inostrana ulaganja, Beograd
Oblast specijalizacije: Inostrane investicije, Poreski sistem

Jelica Minić
Europski pokret u Srbiji
Oblast specijalizacije: Evropske i regionalne ekonomske integracije

Vladimir Gligorov
The Vienna Institute for International Economic Studies
Oblast specijalizacije: Makroekonomska politika, Privatizacija, Politicki
privredni ciklusi

Radovan Jelašić
McKinsey
Oblast specijalizacije: Bankarstvo

Srboljub Antić
Ekonomski institut, Beograd
Oblast specijalizacije: Privatizacija - metalski kompleks

Mihail Arandarenko
Ekonomski fakultet, Beograd
Oblast specijalizacije: Trziste rada, Socijalna politika

Mladjan Dinkić (večiti pomoćnik/asistent)
Ekonomski fakultet, Beograd
Oblast specijalizacije: Makroekonomska politika

Petar Ivanović
Ekonomski fakultet, Podgorica
Oblast specijalizacije: Finansijska trzista

Aleksandra Jovanović
Pravni fakultet, Beograd
Oblast specijalizacije: Vlasnicka prava


Gradimir Kozetinać
ZEPTER banka, Beograd
Oblast specijalizacije: Centralna banka, Bankarski sistem

Miroljub Labus
Pravni fakultet, Beograd
Oblast specijalizacije: Makroekonomska politika

Ljubomir Madžar
Ekonomski fakultet, Beograd
Oblast specijalizacije: Privatizacija, Makroekonomska politika

Nebojsa Medojević
Samostalni konsultant
Oblast specijalizacije: Privatizacija, Korupcija

Milic Milovanović
Ekonomski fakultet, Beograd
Oblast specijalizacije: Privatizacija

Dejan Popović
Pravni fakultet, Beograd
Oblast specijalizacije: Javne finansije

MilkoŠtimac
Beogradska berza
Oblast specijalizacije: Berzansko poslovanje

Ivan Vujačić
Ekonomski fakultet, Beograd
Oblast specijalizacije: Makroekonomska politika

Veselin Vukotić
Ekonomski fakultet, Podgorica
Oblast specijalizacije: Privatizacija i preduzetnistvo

Bosko Živković
Fakultet za menadzment BK
Oblast specijalizacije: Bankarski sistem

Branko Radulović
Pravni fakultet, Beograd
Oblast specijalizacije: Makroekonomska politika

Jasna Matić
na specijalizaciji u University of St. Louis, USA

Mladen Ivanić
Ekonomski fakultet, Banja Luka
Oblast specijalizacije: Privatizacija, Makroekonomska politika