Zapad stavio veto Srbima na Jadran

Zašto velike sile nikada nisu dozvolile da Srbiji pripadne deo jadranske obale. Stav je da je srpsko prisustvo na moru predhodnica dolaska Rusije

Srbi 1912. godine stigli do albanske obale

• 
  
• Nismo popisali oteto srpsko kulturno blagoistoriji pokušavala da teritorijalno ili ekonomski izađe na more, ali je svakog puta osujećena. To dokazuje da je i dalje aktuelan stav Zapada formiran u 19. veku da je prisustvo Srba na moru opasnost jer predstavljaju prethodnicu za dolazak Rusije u Sredozemlje. To je i razlog razbijanja zajedničke države Srbije i Crne Gore.

Turkofilska politika Velike Britanija još 1878. na Berlinskom kongresu nametnula je trajni veto Zapada srpskom izlasku na morske obale.

- Britanski ministar inostranih poslova Lord Solzberi je na pregovorima o preuređenju Balkana u kuloarima Berlinskog kongresa zastupao stav da Austrougarska okupira BiH, a da se između Srbije i Crne Gore ostavi pojas Turskoj kako bi se sprečilo njihovo ujedinjenje jer bi ono moglo dovesti do stvaranja opasne "slovenske konfederacije" koja bi se pružala "od Pirota do Jadranskog mora" - navodi dr Slobodan Vuković. - Kasnije, za vreme balkanskih ratova, gotovo sva britanska štampa je zauzela turkofilsko stanovište. Kad je došlo na red razbijanje druge Jugoslavije, ovi stavovi, odavno formirani na Ostrvu, samo su se obnovili.

Britanski stav ilustruje pismo lorda Bikonsfilda kraljici, nakon što je na Berlinskom kongresu Dobrudža data Rumuniji: "To je dogovor koji je povoljan i za Tursku i Veliku Britaniju, jer oni dobijaju morsku obalu, koja bi inače bila bugarska (ruska) i koja sada pripada jednoj antislovenskoj rasi".

- Problem srpskog izlaska na more mora se posmatrati u dve ravni, političkoj i religijskoj - kaže Slobodan Janković, geopolitikolog iz Instituta za međunarodnu politiku i ekonomiju. - Na političkoj ravni, Rusija se posmatra kao velika sila i suparnik Zapada, a Srbi kao ruski saveznici i njihova predstraža na Balkanu koja se mora prva eliminisati. Na religijskoj ravni, Srbi su predstavnici pravoslavnog sveta, zbog čega su strani i manje vredni, pa je legitimno da budu izolovani, okupirani ili čak da nestanu.

Sagovornik "Novosti" naglašava da je istorijski nesporno državotvorno postojanje Srba, pravoslavne i katoličke vere, njihovih država i autonomija u jadranskom primorju u periodu dužem od milenijuma.

- Srbi tek odskora nisu na moru, pošto Crna Gora sebe više ne definiše kao državu srpskog naroda, a u Hrvatskoj ih je posle devedesetih preostao neznatan broj - kaže Janković. - Srba je u primorju sve manje jer se iz praktičnih razloga, školovanja i zaposlenja odriču identiteta, a istorija se prekraja prema aktuelnim političkim zahtevima.

Prema čuvenom delu cara Konstantina Porfirogenita "O upravljanju imperijom", Srbi već u sedmom veku žive u Dalmaciji na prostoru od reke Cetine do kraja Boke Kotorske. Novija arheološka istraživanja koja su predočila dokaze za hipoteze da su Srbi živeli u pomorju i u ranijim vremenima, osporila je "zvanična dogma" koja je ukinula i izučavanje nacionalne arheologije. Neki smatraju to krajem jednog procesa dugog trajanja koji je počeo 1204. s Četvrtim krstaškim pohodom iza koga su stajali papa i Venecija, koji se okončao uništenjem kulturnog centra pravoslavnog sveta Konstantinopolja. Od tada je Venecija postala monopolista u pomorskoj trgovini Sredozemlja i centar širenja netolerancije prema pravoslavlju.

KNEZ UBIJEN ZBOG MORAKNEZ Mihailo ubijen je u trenutku kad je bio u fantastičnim odnosima sa bugarskim prvacima koji su planirali da naprave državu koja bi bila savez Srbije i Bugarske i kojom bi vladao knez Mihailo i njegovi potomci, navodi Slobodan Janković:
- Takva država, koja bi se u savezu sa Crnom Gorom prostirala od Jadrana do Crnog mora i po poziciji, veličini i brojnosti bila suverena i respektabilna, nije odgovarala ni Zapadu ni Rusiji. Rusi su smatrali da je Bugarska njihova tvorevina i interesna zona i nije im se dopadalo da Srbija preuzme vodeću ulogu na Balkanu. S druge strane, posle ubistva kneza Mihaila predložili su da srpski presto uzme crnogorski knez Nikola.

- Politički život Srba u Dalmaciji u vreme vladavine Mletačke republike pa i dalje sastojao se u religioznom čuvanju nacionalnih tradicija na domu i u odbrani srpske nacionalne crkve - zabeležio je Lujo Bakotić, pravnik, publicista, leksikograf, diplomata koji se smatrao Srbinom katoličke vere. - Za vreme vladavine Mletačke republike vođena je živa akcija pokatoličenja srpskog stanovništva. Srbi su nastojali da dobiju priznanje svoje crkve, ali u tome nisu uspevali sve dok Mletačka republika nije pala i dok u Dalmaciju nisu došli Napoleon i francuski vojnici.

Međutim, bokokotorski Srbi, čuveni pomorci Bokelji, dolazak Napoleona su videli kao opasnost za svoj poseban slobodni status koji su uživali čak i u Mletačkoj republici. Spremili su flotu i vojsku za borbu, a u pomoć im je došla i ruska flota sa 3.000 vojnika i crnogorska vojska koju je predvodio vladika Petar Prvi Petrović Njegoš.

- To je bilo prvo pojavljivanje Rusa u Jadranskom moru i uplašilo je Engleze, čija je flota preuzela monopol u Mediteranu - kaže Janković. - Zbog opšteg sukoba sa Francuskom, oni nisu preduzeli ništa protiv Rusije, ali su iskoristili prvu sledeću priliku i podstakli Krimski rat. Velika Britanija, Francuska, Kraljevina Sardinija i Turska zajedno su napale i porazile Rusiju. Uzrok napada je bilo njeno širenje na Crnom moru, koje se smatralo pretečom izlaska u Mediteran. Od tada postoji i jasno vidljiv kontinuitet sprečavanja povezivanja Srbije sa okolnim državama i morskom obalom.

Srbija se geografski nalazi u centru Balkana, na jednoj od ključnih evropskih trasa Moravsko-vardarskoj dolini, koja se ovde ukršta s Dunavom. Povezivanje sa Crnom Gorom izvelo bi je na Jadran a s Bugarskom na Crno more, što je teorijski prednost, a u praksi se pokazalo kao otežavajuća okolnost. To se pokazalo i tokom balkanskih ratova kad je Srbija posle velikih pobeda prvi put shvaćena kao ozbiljna regionalna sila, naročito kad je njena konjica ujahala u Drač, a deo vojske došao u pomoć crnogorskim snagama koje su opsedale Skadar.

Jovan Cvijić objasnio je neophodnost izlaska Srbije na more zbog ekonomskog oslobođenja od austrougarske i turske blokade: "Sada je već svaki seljak na svojoj koži osetio ono što su najpre utvrdili engleski publicisti, da je Srbija opkoljena zemlja, a Srbi uhapšen narod. Tek sa izlazom na Jadransko more Srbija bi imala uslova za ekonomsku samostalnost."

- Zapadne sile to nisu dozvolile, austrougarski i britanski brodovi 1913. su zajedno bombardovali srpske položaje - kaže Janković. - Iako su samo godinu kasnije bili neprijatelji u Velikom ratu, kad je reč o Srbiji interesi su im bili isti: sprečavanje nastanka jake i nezavisne države na Balkanu.

PREKRŠTAVANjE SRPSKOG POMORJA

DOKUMENT iz franjevačke crkve u Stonu na Pelješcu svedoči da je ova oblast bila nastanjena pravoslavnim Srbima sve do 14. veka.

"Pre nego što je ova zemlja došla pod ruku gospode dubrovačke stojala je podložna šizmaticima (pravoslavnima) i patarenima. Niti je tu spomena bilo o katoličanskoj crkvi, već su tu kaluđeri i svešetenici rascijanski živili", beleže franjevački fratri 1344. kad su Dubrovčani otkupili celu oblast Stonski rat od cara Dušana.

U Stonu je stolovao knez Miroslav, brat Stefana Nemanje, a u Bogorodičinom manastiru u obližnjim Lužinama je 1219. Sveti Sava ustanovio Humsku episkopiju, sa 10 crkava, jer je većina stanovništva bila pravoslavna. Za razliku od srpskih vladara koji su darivali i katoličke manastire, novi dubrovački gospodari su odmah proterali pravoslavno sveštenstvo.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:540877-Zapad-stavio-veto-Srbima-na-Jadran

Списак је сачињен од стране бивших руских официра КГБ, страних и домаћих извора. Сви подаци преузети са руског интернет сајта.

СПИСАК ПОГОЂЕНИХ, ОШТЕЋЕНИХ ИЛИ ОБОРЕНИХ АВИОНА НАТО АЛИЈАНСЕ У НАПАДИМА НА САВЕЗНУ РЕПУБЛИКУ ЈУГОСЛАВИЈУ 24. 3 – 3. 6. 1999.

Дан – Време – Место – Информације

24. март – 20:18 – Јастребац – немачки Торнадо
24. март – 20:20 – Ћићавица
24. март – 20:35 – поред Титела – НАТО авион погођен ракетом ваздух–ваздух испаљеном са МиГ-29, пилот Небојша Николић. Срушио се непосредно потом.
24. март – 21:30 – Косово
24. март – ?? – Лазаревац – НАТО авион погођен ракетом ваздух–ваздух од стране пилота Слободана Перића. Даља судбина није позната.
25. март – 0:30 – Јадран – Према грчким војним изворима чула су се два позива у помоћ од стране НАТО авиона.
25. март – 1:00 – аеродром Рајловац, Сарајево – Принудно слетање оштећеног F-16.
25. март – 23:00, 23:10 – Фрушка гора – 2 F/A-18 су се срушили јужно од Руме.
25. март – 23:30 – између Приштине и Подујева
26. март – 17:20 – Доња Трнова, 15 км јужно од Бијељине – Амерички F-15 оборен од стране МиГ-21. Пилот погинуо.
27. март – око 1:00 – Маљен – Немачки Торнадо. Посада пала у Коњевиће код Чачка где је и ухваћена.
27. март – око 3:00 – подручје Врутак, Кремна код Ужица
27. март – око 3:20 – подручје Врутак, Кремна код Ужица – СФОР хеликоптер се срушио са 22 маринца. После краће борбе са јединицама ВЈ оборен Стрелом-2М. Нема преживелих.
27. март – у зору – Јонско море – Према грчким војним изворима три регистрована позива у помоћ. Холандски F-16, амерички F-15 и француски Мираж 2000.
27. март – 15:50 – Ђенерал Јанковић – Канадски F-18 се срушио у Македонији.
27. март – око 17:00 – Буђановци
27. март – 20:55 – Буђановци – F-117A, серијски број HO AF 82/806. Пилот капетан Ken ‘Wiz’ Dwelle је спашен према НАТО. Авион оборен од стране Гвоздена Ђукића ПВО. Према другим изворима покушао да слети и погинуо у самом авиону.
27. март – 22:30 – македонска граница – Спасилачки хеликоптер се срушио.
27. март – ?? – Пећ
27. март – ?? – северно од Сомбора – НАТО авион погођен, нема даљих информација.
28. март – 2:50 – Забрђе код Бијељине – Највероватније F-15 или F-117, пилот се катапултирао.
28. март – 3:00 – Бијељина – СФОР хеликоптер HH-60 Pave Hawk са 12 војника. Само двоје преживелих.
28. март – 3:00 – Горњи Милановац – Пилот се катапултирао.
28. март – 16:00 – Бијељина – Авион погођен изнад СРЈ пада у БиХ.
28. март – 22:30 – македонска граница – Оборен спасилачки хеликоптер.
28. март – 23:50 – Приштина
28. март – 23:55 – Паштрик, Призрен – Авион пао у Македонији.
28. март – ?? – Лозница – Пилот се катапултирао.
29. март – 1:30 – Пале, Република Српска – У питању је F-15 или F-16. Пилот пронађен мртав сломљеног врата.
29. март – 3:00 – Гаково, Сомбор – Највероватније беспилотна летилица (УАВ).
30. март – око 1:00 – Вирпазар – Британски Harrier. Пилот ухваћен.
30. март – око 1:00 – Вирпазар – Другом ракетом погођен авион у пратњи Harrier-а. Нема даљих података.
30. март – 2:30 – Цер – Погођен изнад планине, пао у БиХ.
30. март – 8:00 – Сурчин
30. март – 16:30 – Врање – Торнадо. Посада се катапултирала.
30. март – 23:30 – Призрен – Авион пао на Шару.
30. март – увече – Алексинац – УАВ
31. март – вече – Гњилане – F-117 после поготка пада у Македонију.
31. март – 18:00 – ?? – Спасилачки хеликоптер, 20 мртвих.
31. март – 22:30 – Тара
31. март – 22:45 – Тара – НАТО спасилачки хеликоптер CH-53 са 25 командоса. Нема преживелих.
31. март – ?? – Сириг, северно од Новог Сада – Немачки Торнадо. Посада ухваћена.
1. април – 1:00 – Тара – НАТО (или СФОР) спасилачки хеликоптер CH-53 са 20 командоса. Нема преживелих.
1. април – 3:05 – аеродром Плесо, Загреб – Тешко оштећен F-117.
1. април – 7:00 – Косово – Авион погођен на Косову пада у предграђе Скопља.
3. април – 19:30 – Бања Лука – F-16 лети тешком муком, за собом оставља димни траг.
3. април – 19:45 – Нови Сад – Авион оштећен приликом напада на Мост слободе пао код Старе Пазове. Пилот ухваћен
4. април – увече – Ужице – Погођени F-18 одбацује резервоаре и убрзо качи далековод, даља судбина непозната.
5. април – 2:20 – Обреновац
5. април – 3:03 – Златибор
5. април – вече – Долово–Банатско Ново Село – Јединица ПВО Зорана Дамљановића погађа један или два авиона.
5. април – 20:00 – Нови Сад – Током напада на Жежељев мост оборен Торнадо, посада ухваћена.
5. април – 21:00 – Фрушка гора – Највероватније F-117 погођен код фабрике Победа. Пилот ухваћен.
6. април – после поноћи – Свињаре, Косовска Митровица
6. април – после поноћи – Приштина – НАТО авион погођен изнад града.
6. април – после поноћи – југоловенско–албанска граница (Црна Гора) – НАТО хеликоптер. 20 мртвих укључујући и спашеног пилота.
6. април – 2:30 – Алексинац – холандски F-16
6. април – 4:20 – Фрушка гора – Током напада на Црвени Чот ТВ релеј оборен у реону села Ремете највероватније F-117. Пилот погинуо.
6. април – 5:00 – јужно од Фрушке горе – Оборена два спасилачка хеликоптера са посадом.
6. април – 11:10 – Скопска Црна Гора – Два НАТО хеликоптера са 40 војника. Нема преживелих.
6. април – 23:30 – Вождовац, Београд – Ваздушни дуел МиГ-21 и F-15. F-15 пада код Авале. Много очевидаца.
7. април – 0:00 – Приштина – НАТО авион у пламену експлодирао изнад Скопске Црне Горе.
7. април – 2:00 – Подгорица – Француски Мираж 2000. Ракета промашила али се пилот катапултирао.
7. април – 22:30 – Косово – Погођени авион пада код Скопља.
7. април – пре поноћи – Љиг
7. април – пре поноћи – Приштина – УАВ оборен од стране Бојана Вукичевића.
7. април – пре поноћи – Нови Сад – Белгијски F-16, пилот (42) и жена копилот (28) ухваћени. Оборио их Александар Шуњика из 20мм ААА.
8. април – после поноћи – Ниш
8. април – 12:40 – Косово – Погођени авион пада код Скопља.
9. април – 23:30 – Иваново, поред Београда
10. април – 2:00 – Батајница – НАТО хеликоптер погођен пада у Дунав.
10. април – 15:45 – Сува Река – Пад код Куманова.
10. април – пре поноћи – Ниш
11. април – 0:12 – Бачки Брестовац, поред Црвенке – немачки Торнадо
11. април – 1:00 – Сомбор–Оџаци
11. април – 11:20 – Косово – Јединица мајора Стојана Симоњовића обара авион који пада у Македонији.
12. април – 0:21 – између Београда и Панчева
12. април – 21:30 – Осмаци крај Тузле – Британски Sea Harrier пада, пилот погинуо. Погођен изнад Зрењанина где је одбацио резервоаре.
12. април – пре поноћи – Косово – немачки УАВ CL-289
13. април – пре поноћи – Батајница
13. април – пре поноћи – Јабука, северно од Панчева
13. април – 1:00 – Олујци
13. април – после поноћи – Србиње, Република Српска – Пилот погинуо.
13. април – после поноћи – Кадијина Чесма, Тузла
13. април – после поноћи – Бела Црква – Највероватније Harrier.
13. април – 23:00 – Јабука пут, Панчево
14. април – после поноћи – Косово Поље – немачки УАВ CL-289
14. април – после поноћи – румунска граница – резервоари и делови F-15
14. април – 0:10 – Прибој
14. април – јутро – Косово – немачки УАВ CL-289
14. април – 9:00 – ??
14. април – 10:00 – Сириг, северно од Новог Сада – После пада пилот ухваћен.
14. април – 10:05 – Београд
14. април – 11:50 – ??
14. април – 12:00 – Дебрц, Владимирци
15. април – 0:00 – Крушевац – F-16
15. април – 1:42 – Добовац, Ужице
15. април – 1:45 – Авала – очевидци
15. април – 1:59 – Добовац, Ужице
15. април – 2:00 – Кула
15. април – 2:00 – Прибој
15. април – 3:00 – Бјелашница, БиХ
15. април – 12:43 – Владимирци
15. април – 19:30 – Подгорица – Торнадо. Бофорс Л/70, Здравко Банковић. Пада у Скадарско језеро.
15. април – 19:35 – Подгорица – Мираж 2000 пада на Румију. Стрелац Здравко Банковић, Бофорс Л/70.
15. април – 19:45 – Подгорица – Пилот ухваћен; Предраг Џонић Стрела-2М.
15. април – 23:30 – аеродром Петровец, Скопље – A-10 пада при слетању после двоструког ракетног поготка.
16. април – 17:30 – јужно Косово – Драган Петровић руши A-10
16. април – 19:51 – Подгорица – Торнадо
16. април – 22:45 – Нови Београд
16. април – 23:11 – Панчево
16. април – 23:15 – Подгорица – француски Мираж 2000
17. април – 3:17 – Скопска Црна Гора – британски Sea Harrier
17. април – 11:00 – Милошев До, поред Пријепоља – британски Sea Harrier
17. април – 14:30 – Урошевац – Пао код места Танушевци, Македонија. Пилот погинуо.
17. април – 17:08 – Богатић – Торнадо пада на Фрушку гору.
17. април – 22:10 – Церевић, Фрушка гора – делови Торнада који пада највероватније негде у Хрватској
17. април – 22:10 – Лозница – Два поготка ракетама, авион пао у БиХ.
17. април – 23:30 – Ваљево – Авион оборен Стрелом-2М пада код Братунца.
18. април – 0:50 – Скопска Црна Гора – A-10
18. април – 0:51 – аеродром Петровец, Скопље – пад код слетања A-10 Тандерболт II
18. април – 0:55 – Косовска Митровица
18. април – 2:00 – Приштина – УАВ
18. април – око 3:00 – Повлен – Торнадо погођен. У покушају да слети у Сарајево пада код села Црница, Скелани.
18. април – 16:10 – Ћићевица – Гори F-16.
18. април – 16:15 – Ћићевица – авион у пламену
18. април – 19:00 – Приштина – пад на Ћићавицу
18. април – 22:30 – Јеловски Камен, Тетово – Торнадо
18. април – 23:00 – аеродром Рајловац, Сарајево – пад у слетању данског F-16
18. април – пре поноћи – Тузла – амерички УАВ Предатор
19. април – после поноћи – село Јегуновце, Тетово – немачки УАВ CL-289
19. април – 10:30 – Тетово – Торнадо
19. април – 14:01 – Куманово
19. април – 23:00 – Велики Јастребац
19. април – 23:15 – Урошевац
19. април – 23:30 – Велики Јастребац – НАТО хеликоптер са војницима
19. април – ?? – Смедерево – Током напада на мост погођен авион.
20. април – 2:30 – Рудник, Топола
20. април – 3:15 – Рудник, село Чумић
20. април – 19:00 – Горње Становче, Вучитрн – УАВ
20. април – 23:00 – Врање
20. април – 23:30 – Јастребац – спасилачки хеликоптер
20. април – 23:50 – Беочин – Резервоари избушени, авион пада код Осијека.
21. април – 16:00 – Фрушка гора – Авион погођен, пада у Хрватској.
21. април – 23:40 – Вождовац, Београд – Прага погађа авион, пада у Липовачку шуму
22. април – 0:43 – Орловача – спасилачки хеликоптер
22. април – 1:20 – Липовица, Београд – спасилачки хеликоптер
22. април – 18:00 – Куршумлија – Делови авиона пронађени у предграђу.
22. април – 18:05 – Куршумлија – делови код Лебана
22. април – ?? – Сонта, Апатин – амерички УАВ Предатор
23. април – 2:28 – Макиш, Београд
23. април – 4:20 – Сурчин–Јаково
23. април – 4:40 – Липовица, Београд – спасилачки хеликоптер
23. април – 15:00 – Приштина – Погођен авион.
23. април – 15:10 – Орлане, 15 км северно од Приштине
24. април – 3:55 – Фрушка гора
24. април – 4:40 – Приштина
24. април – 4:40 – Димитровград
24. април – 14:45 – Приштина – пад код Бусиња
24. април – 18:05 – Приштина – пад код Лапљег Села
24. април – ?? – Бока Которска – УАВ
24. април – ?? – Кукавица, Лесковац – Пилот ухваћен.
25. април – после поноћи – Приштина – пад код Липовице
25. април – 14:38 – Нови Сад
25. април – ?? – Косово – AH-64 Апач
26. април – 0:37 – Златибор
26. април – 4:30 – Зеница, БиХ – Harrier
26. април – 4:45 – Македонија
26. април – 12:50 – Нови Сад – Погодак у ниском налету, пада код Осијека.
26. април – 22:00 – 40 км северно од Тиране – AH-64 Апач. Посада повређена. Погодак приликом напада на Кошаре.
26. април – 23:30 – Нови Сад
26. април – ?? – Кумодраж, Београд – Током напада на ПЦ Ушће Александар Ружнић Стрелом-2М обара авион.
27. април – 1:45 – Фрушка гора – Погођени авион истреса смртоносни товар код Палаче, Осијек.
27. април – 10:57 – аеродром Петровец, Скопље
27. април – око 17:00 – Прокупље – Пилот пао на шуму на планини Пасјача. Делови авиона нађени на Јовиним Ливадама, Пасјача.
27. април – 17:15 – Бели Камен, Прокупље – делови на Беријама
27. април – 22:45 – Приштина – AH-64 Апач.
27. април – ?? – Златибор – Пилот се катапултирао.
28. април – подне – Велика Сабанта и Горња Пчелица – Оштећени авион лети у правцу Црног врха, судбина непозната.
28. април – око 14:00 – Подгорица – Пилот се катапултирао.
28. април – око 14:30 – Беране
28. април – око поноћи – село Норово, Крушево, Македонија – Два пилота који висе на дрвећу покупио НАТО хеликоптер.
29. април – 0:48 – Топчидер
29. април – 0:56 – Подгорица
29. април – око 1:00 – брдо Водно, Скопље – паду шуму
29. април – око 1:40 – Земун – Два авиона оборена.
29. април – 11:15 – Самоко, 40 км јужно од Скопља – Два пилота пронађена угљенисана.
29. април – 16:05 – Коњарник
29. април – 16:35 – Панчево
29. април – 22:40 – Авала
29. април – 23:57 – Шимановци – пад у Купинову
29. април – ?? – Дебар – пад у Албанији
29. април – ?? – село Бистрица, Велес, Македонија – Авион у пламену експлодирао.
30. април– око 23:15 – Гроцка – падобран на небу
1. мај – 11:50 – Зворник
1. мај – 14:15 – Јадран, 40 км од Бриндизија – Амерички USMC AV-8B. Пилот се катапултирао.
2. мај – око 2:05 – село Накучани, јужно од Шапца – F-16 оборен од стране Гвоздена Ђукића.
2. мај – око 4:00 – село Накучани – два спасилачка хеликоптера са војницима
2. мај – око 12:00 – јужно Косово – A-10 Тандерболт II, капетан Војислав Крстовић
2. мај – 12:15, 12:20 – Умка, Београд – Два падобранца виђена. После два сата ухваћен пилот (30) у Моштаници. Оборен приликом сликања моста у Остружници.
2. мај – 16:50 – аеродром Петровец, Скопље – пад при слетању A-10
2. мај – 18:00 – поред Петровеца – A-10 са убојним средствима.
3. мај – 21:45 – Нови Сад – Приликом напада на ТВ Нови Сад пада у предграђе.
3. мај – 23:45 – језеро Охрид – Пад у језеро, касније НАТО вади делове из језера.
4. мај – 2:10 – аеродром у Италији – пад при слетању F-117
4. мај – 21:50 – Србиње
4. мај – 23:10 – Приштина – A-10 Тандерболт II
5. мај – 1:30 – Бајина Башта – Погођени авион пада негде у БиХ.
5. мај – јутро – 75 км северно од Тиране – AH-64 Апач. Посада погинула после поготка ракете негде на Косову.
6. мај – пре поноћи – Прешево – УАВ
7. мај – 2:09 – Скопље
7. мај – између 3:43 и 4:30 – Ниш – пад у близини Сврљига; пад у Сићеву; пад код села Малча; пад код Пирота; пад канадског F-18 код Лесковца
7. мај – 14:30 – Нови Сад – Током напада на Иришки венац авион пада код Шапца.
8. мај – 3:45 – Бањица
8. мај – 14:00 – Ниш – Приликом напада на мост у центру авион погођен пада на Суву планину.
8. мај – ?? – аеродром Петровец, Скопље – Тешко оштећени B-2 директним поготком у покушају да слети удара у врх планине уз јаку експлозију.
10. мај – 23:05 – Авала
11. мај – 0:00 – Грделица – Торнадо
11. мај – 11:00 – Батајница – пад авиона преко Дунава
11. мај – 12:40 – Гружа, 15 км јужно од Крагујевца – пад на Гледићке планине, села Грделица и Бајчетина
11. мај – 15:00 – Бановци–Јаково
12. мај– 15:00 – Ниш
12. мај – 15:00 – Косово
12. мај – 15:15 – Ниш – Два НАТО авиона после оштећења падају у Бугарској.
12. мај – 23:11 – село Ваксинце код Куманова – пад након наглог губитка висине
12. мај – 0:00 – Лозница – Авион пада на Мајевицу.
12. мај – 0:00 – Фрушка гора
13. мај – 4:25 – Нова Пазова – B-52 погођен, пад код Добановаца, 17 мртвих.
13. мај – око 5:00 – Раковица – спасилачки хеликоптер, 17 мртвих 3 заробљена
13. мај – 7:25 – Кичево
13. мај – око 12:00 – Клокот, Витина – француски УАВ CL-289 оборен од стране Бојана Вукичевића.
13. мај – 14:23 – Стара Пазова – Мираж 2000, пилот ухваћен
13. мај – 16:00 – Шар-планина
13. мај – око 19:00 – село Биба, Урошевац – амерички УАВ Предатор
13. мај – ?? – Мокра гора, Исток – амерички УАВ Предатор
14. мај – 14:40 – Рудник – Два НАТО авиона погођена, нађени резервоари.
14. мај – 19:20 – Ниш – Авион погођен пада код села Брестице.
14. мај – 23:30 – Ниш – француски УАВ
14. мај – ?? – Ђаковица – A-10 пада на Шару.
15. мај – 11:15 – Бановци – пад код Лисичијег Јарка
15. мај – 13:40 – Падинска Скела – пад код Опова
15. мај – ?? – Куршумлија – Дански F-16 погођен. Највероватније пао на обронке Копаоника.
16. мај – 20:00 – Извор, Велес, Македонија – НАТО авион пао код села, пилот спашен. Потврђено од стране локалног становништва и милиције.
16. мај – ?? – Косово – немачки УАВ CL-289
17. мај – 1:30 – Чачак
17. мај – 13:12 – Бечмен–Угриновци – Авион погођен током напада на Батајнички аеродром.
17. мај – 13:30 – Скопље
17. мај – 15:30 – Брестовик–Смедерево – Мираж 2000 пада на део пута Београд–Обреновац, пилот ухваћен.
17. мај – ?? – Пештерска висораван – амерички УАВ
18. мај – 3:45 – Фрушка гора
18. мај – ?? – Зворник – спасилачки хеликоптер
19. мај – око 17:00 – село Талиновце, Урошевац – Амерички УАВ, оборио Бојан Филиповић.
19. мај – око 19:00 – Урошевац – Амерички УАВ, оборио Љубомир Радојковић.
20. мај – 1:00 – Вождовац – Потврђено од стране очевидаца.
20. мај – 1:00 – Сурчин – B-2A Spirit of Missouri, ser. no. AV-8 88-0329 пада у Деч између Шимановаца и Купинова.
20. мај – 3:03 – Борча – Један велики авион, потврђено од очевидаца. Касније потврђено да је реч о B-52H Stratofortress.
20. мај – 3:10 – Топчидер – два ловца из пратње бомбардера
20. мај – 3:25 – Бањица – спасилачки хеликоптер са посадом
20. мај – 3:35 – Градиште, 17 км југозападно од Винковаца – F-16 (највероватније амерички)
20. мај – 4:00 – Цер – Један B-52H Стратосферска тврђава оборен са посадом.
20. мај – 15:10 – аеродром Слатина, Приштина – немачки УАВ CL-289
21. мај – 3:00 – Авала – спасилачки хеликоптер
21. мај – 6:00 – Пула
21. мај – 8:25 – село Буца (?), Гора, Косово – амерички УАВ Хантер
21. мај – 12:00 – Косово – два авиона
21. мај – 18:00 – Ниш – Један НАТО авион оборен у борби са нашим авионом, пао на Суву планину.
22. мај – 0:30 – Топчидер–Раковица
22. мај – 1:10 – Рушањ – Потврђено од очевидаца.
22. мај – 1:12 – Фрушка гора
22. мај – 1:27 – Авала–Панчево – потврђено од очевидаца
22. мај – 2:35 – Липовица – B-52H Стратосферска тврђава оборен.
22. мај – 2:40 – Котеж
22. мај – 3:26 – Уб
22. мај – 4:10 – Суботица – Оштећен авион пао у Мађарској.
22. мај – 12:00 – Гунцати
22. мај – око 14:30 – Лесковац – Авион погођен приликом напада на спортски аеродром, пао у Бугарској.
22. мај – 19:10 – Прокупље – Авион пао код села Водице
22. мај – ?? – Клина – A-10 Тандерболт II
22. мај – ?? – Ђенерал Јанковић – Амерички Хантер УАВ срушио се на македонску територију код села Блаце. Потврђено од македонске ТВ А1 и НАТО.
23. мај – 1:00 – Манђелос, код Сремске Митровице
23. мај – ?? – македонска граница – Један УАВ погођен и пао између Тетова и Гостовара.
23. мај – ?? – код манастира Света Петка – канадски УАВ, највероватније CL-289
24. мај – 16:00 – Нови Сад – F-16
24. мај – ?? – Клина – A-10 Тандерболт II
25. мај – 3:00 – Београд
25. мај – око 14:30 – Железник – бројни очевидци
25. мај – 21:33 – Заплање, Ниш
25. мај – ?? – између села Драгоманце и Каинце, код Куманова – Авион погођен, почео да се дими – пао неколико тренутака касније.
26. мај – 0:30 – Нови Сад – Авион оборен ракетом.
26. мај – 1:10 – Петровац на Млави
26. мај – 1:10 – Нови Сад – Авион погођен ракетом запалио се и одлетео према Мађарској где се срушио.
26. мај – 1:20 – Нови Сад
26. мај – 1:35 – Мало Црниће, Божевац, Петровац на Млави – Погођени Harrier пао на Хомоље.
26. мај – 3:19 – Радујевац, Неготин – Авион оборен, посада се катапултирала на граничној тромеђи. Забележена велика активност НАТО хеликоптера.
26. мај – 11:10 – Косовска Витина и Летница – француски УАВ
26. мај – 14:43 – Водно и Китка, Скопље – F-16; Пилот превежен са два хеликоптера у скопску болницу.
26. мај – око 23:00 – Куманово – УАВ пада после поготка изнад Косова.
26. мај – 23:18 – Авала – Три НАТО авиона погођена и оштећена. Много очевидаца.
26. мај – 23:25 – јужно од Авале
26. мај – ?? – Ниш – Погођен изнад града пада код Заплањске Топлице, пилот се катапултирао.
27. мај – 0:00 – Карабурма, Београд
27. мај – 1:25 – Раља, јужно од Београда
27. мај – 2:05 – Батајница
27. мај – 2:07 – Вождовац, Београд – НАТО авион погођен прво ракетом а затим и из ПАМ.
27. мај – 2:17 – Авала
27. мај – 12:32 – Валданос – Оборена УАВ пала на магистралу Бар–Улцињ.
27. мај – око 13:00 – Куманово – УАВ пада после поготка изнад Косова.
27. мај – 17:30 – село Брчак, Косово – Оборена УАВ.
27. мај – 17:30 – Гребница, БиХ
28. мај – 0:45 – Ниш – Авион пао северозападно од града (око 15 км), пилот се катапултирао.
28. мај – 0:50 – Ниш – Авион пао на неколико километара северозападно од града, пилот погинуо.
28. мај – 1:21 – Ниш – Три НАТО авиона оборена. Два су се срушила близу бугарске границе а један код Ражња. Обарање потврђено од пограничних патрола и очевидаца.
28. мај – 5:30 – Нови Сад – Авион погођен ракетом. Одлетео југоисточно вукући сиви дим за собом.
28. мај – 9:15 – Бока Которска – Оборена УАВ од стране РМ.
28. мај – 13:40 – Ниш – Авион пао на Селичевицу јужно од града. Пилот се катапултирао.
28. мај – око 16:00 – Голубинци, Стара Пазова – Авион експлодирао у ваздуху. Преостала два авиона су великом брзином одлетели према Хрватској.
28. мај – 21:16 – Скопље
29. мај – око 2:00 – Батајница–Угриновци – Авион погођен изнад Батајнице пада код Војке, пилот се катапултирао.
29. мај – око 2:00 – Баново Брдо–Батајница – Оштећени авион након поновних погодака изнад Фрушке горе пада. Пилот се катапултирао.
29. мај – 2:13 – Чукарица – Авион експлодирао после поготка ракетом и срушио се код Борче.
29. мај – 15:45 – Ниш – Након поготка авион се упутио ка Сићеву али је експлодирао у ваздуху, пилот погинуо.
29. мај – око 17:00 – Драмић, Нови Пазар – Немачка CL-289 УАВ оборена.
30. мај – 1:45 – јужно од Ниша – F/A-18 Хорнет. Пилот погинуо.
30. мај – 1:45 – јужно од Ниша – F/A-18 Хорнет. Пилот се катапултирао и ухваћен у Житном Потоку код Прокупља.
30. мај – око 12:00 – Китка, Скопље – F-16 пао после поготка изнад Косова.
31. мај – око 4:00 – поред Београда – Два авиона погођена и оштећена.
31. мај – око 12:00 – Скопље – НАТО авион оборен највероватније од југословенског МиГ-29.
31. мај – 14:10 – Шабац – Авион погођен ракетом одбацио танкове али пада у источну Босну.
31. мај – ?? – Косово – Два авиона оборена. Један од њих је A-10 Тандерболт II.
31. мај – ?? – Косово – УАВ
1. јун – 19:50 – Срем, Војводина – B-2A погођен и пада у Спачванске шуме, Хрватска.
1. јун – 22:30 – Столив – УАВ погођен од стране РМ.
2. јун – 1:45 – село Дражевац, код Београда – Оборен авион, пилот се катапултирао.
2. јун – око 12:00 – Косово – Погођени A-10 у покушају да слети на аеродром Петровец пада на писту.
2. јун – 14:02 – Сува планина – Авион погођен и оборен.
2. јун – 22:00 – Бачка Паланка – УАВ оборен
2. јун – ?? – Ченеј – УАВ оборен
2. јун – ?? – Ковиљ, Нови Сад – УАВ оборен
3. јун – 10:30 – Нови Сад – Авион погођен одлетео у правцу Румуније.
Укупно случајева: 362

Џевад Галијашевић - Бошњаци су 80% из Српског стабла 2015

Ципрас се „позабавио“ и самом Немачком, рекавши:

Грчка тражи додатну ратну одштету од Немачке и не пристаје на „лекције из морала”

• 00:39 11.03.2015.
• 10 коментара
• Штампај

АТИНСКИ МЕДИЈИ ПИШУ О ОДШТЕТИ ОД 160 МИЛИЈАРДИ ЕВРА, СА КАМАТАМА – 500 МИЛИЈАРДИ

• ЦИПРАС: И Немачка мора платити своје дугове. Ми немамо намеру – нагласио је Ципрас - да другима држимо лекције из морала, али немамо намеру ни да слушамо туђе лекције из морала. У Европи је последњих година преовладао морализаторски тон, али Грчка нема намеру да буде ученик са спуштеним погледом пре учитељем-моралистом

         ГРЧКА влада је вечерас и званично објавила да Немачка ниjе у пуном износу обештетила Грчку за бруталну окупациjу у Другом светском рату. Чак је то питање повезала са своjим актуелним дугом према страним повериоцима.

         Премиjер Aлексис Ципрас рекао jе да уговор о репарациjи с Немачком из 1960. године ниjе покрио главне захтеве Грчке, укључуjући надокнаду за уништену инфраструктуру, ратне злочине и враћање принудног заjма коjи су нацисти узели од окупиране Грчке, а никада га нису вратили.

         Ципрас jе у парламенту рекао да ће Грчка поштовати своjе обавезе према кредиторима, укључуjући и Немачку, али да неће „одустати од своjих неопозивих захтева за репарациjама из Другог светског рата“.

         „И Немачка мора платити своје дугове. Ми немамо намеру – нагласио је Ципрас - да другима држимо лекције из морала, али немамо намеру ни да слушамо туђе лекције из морала. У Европи је последњих година преовладао морализаторски тон, али Грчка нема намеру да буде ученик са спуштеним погледом пре учитељем-моралистом.

         Ципрас је посебно апострофирао однете археолошке вредности и „принудни зајам“ Трећем Рајху, али и нагласио да се немачки дуг тиче свих народа Европе који су се борили против нацизма. Поновио је да Атина од својих захтева неће одустати:

         „Ми то не можемо учинити због своје историје, због бораца нашег покрета отпора, због жртава палих у Другом светском рату. Због Европе и људи који имају право на памћење и на будућност слободну од свих врста тоталитаризма“.

         „Немачка је, упркос злочинима Трећег Рајха и хитлеровских хорди које су палиле цео свет, упркос злу Холокауста, ипак добила – праведно добила – цео низ погодности. Као главно, било јој је олакшано дужничко бремеиз Првог светског рата по Лондонској конвецнији из 1953. године, а још су савезници издвојили огромне суме за њену обнову“.

         Грчки медији објављују да је немачка окупација њиховој земљи нанела преко 160 милијарди евра штете, од тога (без камата) – 108 милијарди за разорену инфраструктуру, а 54 милијарде су зајам који је Банка Грчке била принуђена да одобри нацистима.

         Са каматама, сума би наводно достигла 500 милијарди евра.

         Немачки медији су писали о штети од само 11 милијарди евра..

         Немачки министар економије, Зигмар Габријел, у фебруару је рекао да Берлин Грцима неће платити ништа за злочине нациста.