четвртак, 3. јул 2014.

Зоран Красић

Нешто није у реду? Што се тиче Војислава Шешеља сви и одавно добро знају да он није превртљивац, да упорно и на сваком месту заступа своје политичке ставове. И то није проблем. Такав је Војислав. Другачији не може да буде и нико га не би прихватио када би био другачији. Због тога је био стално на мети, а по правилу гађан медијским манипулацијама од најодвратнијих лажи до омаловажавања и ниподаштавања свега што је саопштио.
Ових дана се дешавају на први поглед чудне ствари. Скоро сви који су га нападали, омаловажавали и на други начин клеветали и вређали некако стидљиво одају признање Војиславу Шешељу, али не директно него или негодовцањем на неспособност Хашког трибунала или што Хашки трибунал ставља на чистину Београдске режиме од 5. октобра 2000. године до данас.
Непријатно им је да признају да су можда и читавих 24 године клеветали и сејали мржњу према Војиславу Шешељу и емотивно величали Хашки трибунал и ЕУ. Величали их по принципу "то је реална политика, они су моћни и проитив њих се не може, Србија мора да слуша". Кад оно десио им се Шешељ. Против њега лека нема.
Војислав Шешељ робијаш. Метафорично Србија робијаш или још прецизније Срби робијаши.
Није Војислав Шешељ робијаш, него пркос, понос и достојанство. Како изгледа новински текст када се у наслову не сме написати НАШ ПРКОС, ПОНОС И ДОСТОЈАНСТВО, већ због беса што је пропало све што је неко на медијској сцени заступао толике године и толико година имао добра примања, то назива РОБИЈАШ.



http://www.politika.rs/rubrike/uvodnik/Robijas.sr.html

Нема коментара:

Постави коментар