Шта то беше 'моба'?
Не можеш да се сетиш? ... Не знаш сигурно?
Али, зато мислиш да сасвим разумеш шта је то 'едукација', 'приватизација', 'трансформација', 'евро-интеграција', 'мобилизација', 'лустрација', 'регионализација'?
05.07.2011. - Православни из Србије, САД, Италије, Русије и других земаља
Један од најмлађих српских манастира, Манастир Светог Николе средином јула примиће учеснике омладинског форума Моба. Већ по једанаести пут овамо ће допутовати православни из Србије, САД, Италије, Русије и других земаља.
Пуна кућа младих, то је весела, радносна кућа. Милина их је гледати како у земљи својих отаца усавршавају матерњи језик, уче историју и наше обичаје, упознају се са вером, говорио је о форуму Моба један од његових организатора, Владика Шабачки Лаврентије.
Пред младима је скори месец дана семинара и лекција, обилазак знаменитости, спортске игре и рад у уметничким радионицама. У сваком случају главни циљ форума је проучавање православних традиција, каже организатор пута руске омладине Јевгениј Капустин.
Укључивање у српску православну културу, повратак изворима и коренима. Међу учесницима форума традиционално има највише Срба, не само из Србије, из разних држава Европе, из САД. То су они момци који су се због разних околности одвојили од православља, они то осећају и желе нешто да промене у животу. Они који долазе из Русије желе дубље да упознају српску историју. Надам се да ће ове године бити више путовања у суседне градове и екскурзија по црквама и храмовима. Али чак ако се моја очекивања не оправдају, нико не спречава да путујемо по планинама око Соко Града и да уживамо у природним лепотама.
Сам Јевгеније Капустин је поморски инжењер и песник, његово упознавање са Србијом започело је у процесу припреме зборника духовних стихова Ехо небеса.
Радећи на српским стиховима решио сам да озбиљније упознам земљу као такву – почео сам више да гледам, читам, упознао се са људима. Постепено сам почео да схватам да ми је Србија блиска, и мој пут је оправдао очекивања: Срби су врло светао народ. Дијагноза је следећа: у Србији је весеље најзаразније.
Прва књига стихова духовне поезије Ехо небеса била је представљена на форуму Моба прошле године. Сада се сакупља материјал за други део.
У другом зборнику смо решили да направимо посебни српски део: стихови ће бити одштампани на оба језика. Ове стихове су нам послали руски љубитељи књига – они сами проучавају и преводе српску поезију. Тако да ће у збронику бити представљено око 15 српских песника.
Није ли симболично што се омладински форум Моба одвија у манастиру, који је основан у част Николе Српског, једног од најдоступнијих аутора за разумевање у савременом друштву, ако тако можемо да кажемо?
Можда је он тиме и занимљив што је ближи и разумљивији – он је преживео рат, знао је за искушења 20. века, живео је у Америци и био је сведок доласка потрошачке епохе. И у својим делима он пише о томе што је јасно савременику, и зна шта треба рећи да човек не одмахне руком на важна питања бића, говори Јевгениј Капустин.
Форум Моба ће се одржати у манастиру Светог Николе у Соко Граду од 19. јула до 19. августа.
Извор: Голос России
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
ДАН ГОСПОДЊИ
Ево иде дан Господњи љути с гневом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и гријешнике да истреби из ње... Учинићу да ће човек више вредети од злата ``` (Ис, 13, 9-12)`` Многи људи не осећају да постоји ваздух док не дуне ветар. Други опет не помишљају на светлост, све док не падне мрак. Тако и многи хришћани нису ни осећали да постоји Бог, док се није дигао вихор овога рата; нису ни помишљали на Бога, док се над њима светлио мир и смешила срећа. Али, кад се дигао вихор рата и кад се спустио мрак свих удружених зала, онда су се сетили Бога; не, него ни о чем другом нису могли мислити до само о Богу.
Када је Србија стварана, велики људи становали су у малим кућама. Када је Србију заменила Југославија, мали људи живели су у великим палатама. Сва војска Карађорђева, која је дигла Устанак, могла би се сместити у палату једнога југословенског велможе у Београду. Народ је гунђао, али постепено и сам ходио примеру својих велможа, златољубаца и човекомрзаца. Због новца убијани су људи, паљене куће, склапани брзи бракови, развођени бракови, дељене задруге, стваране партије, завађана браћа, прљано име српско, одбацивана вера, издавана светиња, продавана отаџбина. Ето, зашто је морао доћи страшни дан Господњи, браћо моја, и нама, и нама. А сад, благо нама, ако смо се научили ценити човека више него злато, више него богатство, више него славу, више него месец и звезде, више него сву видљиву васиону, коју је Створитељ предао човеку, онда нисмо узалуд патили. Онда ћемо бити моћни, срећни и живети у миру и спокојскву, у љубави и узајамном поштовању, славећи Бога Тројичнога, Оца и Сина и Светога Духа на век века. Амин.
Владика Николај, Дахау, 1944
Не можеш да се сетиш? ... Не знаш сигурно?
Али, зато мислиш да сасвим разумеш шта је то 'едукација', 'приватизација', 'трансформација', 'евро-интеграција', 'мобилизација', 'лустрација', 'регионализација'?
05.07.2011. - Православни из Србије, САД, Италије, Русије и других земаља
Један од најмлађих српских манастира, Манастир Светог Николе средином јула примиће учеснике омладинског форума Моба. Већ по једанаести пут овамо ће допутовати православни из Србије, САД, Италије, Русије и других земаља.
Пуна кућа младих, то је весела, радносна кућа. Милина их је гледати како у земљи својих отаца усавршавају матерњи језик, уче историју и наше обичаје, упознају се са вером, говорио је о форуму Моба један од његових организатора, Владика Шабачки Лаврентије.
Пред младима је скори месец дана семинара и лекција, обилазак знаменитости, спортске игре и рад у уметничким радионицама. У сваком случају главни циљ форума је проучавање православних традиција, каже организатор пута руске омладине Јевгениј Капустин.
Укључивање у српску православну културу, повратак изворима и коренима. Међу учесницима форума традиционално има највише Срба, не само из Србије, из разних држава Европе, из САД. То су они момци који су се због разних околности одвојили од православља, они то осећају и желе нешто да промене у животу. Они који долазе из Русије желе дубље да упознају српску историју. Надам се да ће ове године бити више путовања у суседне градове и екскурзија по црквама и храмовима. Али чак ако се моја очекивања не оправдају, нико не спречава да путујемо по планинама око Соко Града и да уживамо у природним лепотама.
Сам Јевгеније Капустин је поморски инжењер и песник, његово упознавање са Србијом започело је у процесу припреме зборника духовних стихова Ехо небеса.
Радећи на српским стиховима решио сам да озбиљније упознам земљу као такву – почео сам више да гледам, читам, упознао се са људима. Постепено сам почео да схватам да ми је Србија блиска, и мој пут је оправдао очекивања: Срби су врло светао народ. Дијагноза је следећа: у Србији је весеље најзаразније.
Прва књига стихова духовне поезије Ехо небеса била је представљена на форуму Моба прошле године. Сада се сакупља материјал за други део.
У другом зборнику смо решили да направимо посебни српски део: стихови ће бити одштампани на оба језика. Ове стихове су нам послали руски љубитељи књига – они сами проучавају и преводе српску поезију. Тако да ће у збронику бити представљено око 15 српских песника.
Није ли симболично што се омладински форум Моба одвија у манастиру, који је основан у част Николе Српског, једног од најдоступнијих аутора за разумевање у савременом друштву, ако тако можемо да кажемо?
Можда је он тиме и занимљив што је ближи и разумљивији – он је преживео рат, знао је за искушења 20. века, живео је у Америци и био је сведок доласка потрошачке епохе. И у својим делима он пише о томе што је јасно савременику, и зна шта треба рећи да човек не одмахне руком на важна питања бића, говори Јевгениј Капустин.
Форум Моба ће се одржати у манастиру Светог Николе у Соко Граду од 19. јула до 19. августа.
Извор: Голос России
_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
ДАН ГОСПОДЊИ
Ево иде дан Господњи љути с гневом и јарошћу да обрати земљу у пустош, и гријешнике да истреби из ње... Учинићу да ће човек више вредети од злата ``` (Ис, 13, 9-12)`` Многи људи не осећају да постоји ваздух док не дуне ветар. Други опет не помишљају на светлост, све док не падне мрак. Тако и многи хришћани нису ни осећали да постоји Бог, док се није дигао вихор овога рата; нису ни помишљали на Бога, док се над њима светлио мир и смешила срећа. Али, кад се дигао вихор рата и кад се спустио мрак свих удружених зала, онда су се сетили Бога; не, него ни о чем другом нису могли мислити до само о Богу.
Када је Србија стварана, велики људи становали су у малим кућама. Када је Србију заменила Југославија, мали људи живели су у великим палатама. Сва војска Карађорђева, која је дигла Устанак, могла би се сместити у палату једнога југословенског велможе у Београду. Народ је гунђао, али постепено и сам ходио примеру својих велможа, златољубаца и човекомрзаца. Због новца убијани су људи, паљене куће, склапани брзи бракови, развођени бракови, дељене задруге, стваране партије, завађана браћа, прљано име српско, одбацивана вера, издавана светиња, продавана отаџбина. Ето, зашто је морао доћи страшни дан Господњи, браћо моја, и нама, и нама. А сад, благо нама, ако смо се научили ценити човека више него злато, више него богатство, више него славу, више него месец и звезде, више него сву видљиву васиону, коју је Створитељ предао човеку, онда нисмо узалуд патили. Онда ћемо бити моћни, срећни и живети у миру и спокојскву, у љубави и узајамном поштовању, славећи Бога Тројичнога, Оца и Сина и Светога Духа на век века. Амин.
Владика Николај, Дахау, 1944
Нема коментара:
Постави коментар