Шиптари никада нису постојали као народ, већ их је народом учинио Аустро – Угарски двор, ујединио различита племена, сачинио један језик и све то потпомогао новцем како би амортизовали српске притисак и тежњу ка ослобађању свих српских земаља од којих се добар део тада налазио под влашћу истих Аустро-Угара.
Бугарска историчарка Теодора Толева је током једног истраживања и потраге за документима о међуетничким односима у отоманској империји, у царском архиву у Бечу нашла документе у вези тајних састанака аустро – угарског двора одржаних 1896!
Ти састанци се спомињу у документу:“Die Albanienpolitik Österreich-Ungarns un italiens 1877-1908 de Hans Dieter Schanderl”. По бугарској историчарки меморандум о четири састанка која су одржана показује да крајем деветнаестог века албанска нација још није постојала и да ће Беч учинити конкретне напоре да је изгради (!!!), хомогенизира становништво, промовише јединство између католичких и муслиманских кланова, помогне новинарство и образовање народа, издаваштво националистичких публикација, стварање једног унифицираног књижевног језика, и тако даље. Мотиви Аустро – Угарске империје су врло јасни: да краткорочно ублажити притисак Србије и Црне Горе а дугорочно Русије.
Наука се одвише бавила питањем далеког порекла Албанаца – да ли потичу од Илира, или од Трачана, или од неког другог народа или племена античког и праисторијског света – и у томе се дошло до трагикомичних неспоразума и сукоба који ни данас не престају. А све то време, врло је мало пажње поклањано у науци иначе неспорној чињеници да се генеза албанског народа одиграла унутар средњовековне српске државе, у склопу сложених политичких, социјалних, културних и етничких промена и процеса који су се у тој држави дешавали.
Албанци ни до данас нису створили своје име за ову стару српску област, нити су се потрудили да назив Косова поља преведу на свој језик. Па ипак, они траже да им се српски Космет данас, под тим истим, непромењеним именом, мада делимично очишћено од Срба, преда у трајно власништво.…
Проблем Космета за Србију решив. То није држава нити ће икада бити, већ легло мафије која нема капацитет да од те наше покрајине створи државу у којој ће постојати владавина права и закона јер се то крши са основним принципима деловања мафије. Главна и готово једина „привредна грана“ данашњег Космета је шверц и трговина дрогом. Зато ни после 12 година тамо није прорадила индустрија нити се експлоатише руда из 27 рудника готово свих метала,па и злата.На покрајину Косово и Метохију се морају извршити сви облици притиска,а Европи и Америци показати одлучност и решеност Србије да део своје територије врати под свој суверенитет. У таквим околностима ЕУ неће годишње бацати 5,6 милијарди на одржавање неке квази државе,од које не може да узети ништа, па би и они променили своју политику.
Фебруара 22. 2005. године, процурео је документ немачке обавештајне службе БНД који је био означен као Топ сикрет у коме стоји следеће:
Кроз кључне играче као што су нпр. Тачи, Халити, Харадинај – постоји најблискија могућа веза између полиције, економије и медународног организованог криминала на Космету. Деловање криминалних организација у позадину подстиће политичку нестабилност. Они уопште немају интереса у изградњи функционалне и уредене државе, јер би то било штетно за њихове послове у експанзији.
Међународне околности нама иду на руку јер запад убрзано тоне, а сходно томе и њихов утицај. Треба да знамо да ово није ни 90-та, ни 99-та када су Руси били на коленима, већ 2013 година са знатно промењеним односима снага у свету и са ЕУ у проблемима до гуше.Ако хоћемо да будемо уважени чинилац на Балкану, а то морамо да би уопште опстали, морамо имати и знатно опремљенију и снажнију Војску, без обзира да ли се то Западу допада или не. Јачањем Војске, притисцима на косметске Албанце, пресецањем нарко-канала Шиптара, и нескривеном одлучношћу, ту нашу покрајину можемо брзо врати под пуни суверенитет Србије.
Косово у стварности далеко од суверенитета, зависно је од новца из САД и ЕУ,коју де факто још није признала ни свака друга чланица УН. Косово и Метохија је Србија, и тамо још вреди Устав Републике Србије, и да, ако већ треба да се тражи неко решење, оно мора да се тражи у складу с Повељом УН, Резолуцијом 1244 и под хитно да се ово питање врати у Савет безбедности УН . У складу с Резолуцијом Генералне Скупштине УН 2625 од 24 октобра 1970. године, никакве територијалне промјене које су настале као резултат примјене силе или пријетње силом, не могу се признати законитим. То је противправна анексија.Но, само до тренутка док страна којој је “одузета” територија, сама не иницира процес признања. Само она то може урадити и нико други.
Дугорочно и стратешки морамо се повезати са земљама које су наши традиционални пријатељи Русијом и Кином пре свега, због тога што су то земље у успону, огромне привреде са којима увек можемо наћи мноштво тачака за сарадњу. Од Русије увозимо енергенте и бићемо у том домену трајно зависни, па је и са те тачке логично да са њима имамо блиску сарадњу. Срби бирајте: Бићете слободан народ Еуроазије, или робље атлантиста у ЕУ!
Косово и Метохија је срце Србије, не само због Косовске битке која је била брана ширењу Османске империје, већ је сваки Србин на неки начин повезан са Косовом и Метохијом. Одузимање Србији овог дела њене територије, може се поредити са одузимањем детета породици.
Ако Србија може да се одрекне Косова и Метохије као саме идеје свог постојања, онда је после тога сваки наредни корак у разградњи српске државе и промени историјског кода српског народа много лакши и изгледнији. И заиста, уколико смо спремни да кажемо да Пећка патријаршија, Грачаница и Дечани нису наши, онда се с правом поставља питање а шта је онда српско када нису ове светиње. Како ћемо било шта моћи да бранимо и одбранимо, како ћемо било шта моћи да докажемо, ако пристанемо да Косово није Србија.
(Balkans Chronicles)
Нема коментара:
Постави коментар