четвртак, 18. септембар 2014.

SRBI MUSLIMANI - ideologija Srba muslimana nije umrla, živa je i danas!!!

SRBI MUSLIMANI - ideologija Srba muslimana nije umrla, živa je i danas!!!

’’РАЗГОВОР СА МУСЛИМАНИМА”

Српски национални одбор у Слободном свету, у чијем
се саставу налазе и представници Срба муслимана, проф.
Назиф Гачовић и уредник ’’Братства” Алија С. Коњхоџић,
издао је уочи Хаџи-Бајрама 1969 године посебан свој Бил-
тен, број 22, посвећен браћи по крви и осећањима — му-
слиманима Босне, Херцеговине и Санџака. У Билтену су,
поред бајрамске честитке Њ. В. Краља Петра II, чланци:
Др. Милана Гавриловића, претседника Српског национал-
ног одбора; Др. Уроша Сеферовића, претседника Српске
народне одбране у Америци; г. Милутина Бајчетића, прет-
седника Српске народне одбране у Канади и уредника
’’Братства” Алије Коњхоџића, које, ради њихове истори-
ске важности, објављујемо и у Споменици као трајан до-
куменат заједничких напора Срба обе вере у борби за
слободу поробљеног и етнички раскомаданог Српског на-
рода.

Чланак Др. Милана Гаврилоића ’’Разговор са муслима-
нима” гласи:
Од кобних ратних дана прошло је 25 година. He у лечењу
тешких рана, које и данас крваре, већ у још већем распири-
вању мржње и неслоге између Срба православне вере и мусли-
мана. Ненародни комунистички режим не бира средства у томе.
Нарочито се окомио на вас муслимане. Забрањује вам да се
слободно национално определите, да се изјасните, да ли сте
Срби или Хрвати. Стрпали су вас у једну колону, коју су на-
звали ’’неопредељени”. A то је морални шамар вама, босанско-
херцеговачким муслиманима, који сте у прошлости храбро
пружали отпор и турској и аустријској сили, да би сачували
своју посебност, не бошњачку, коју је Калај хтео силом да
натури свима становницима Босне и Херцеговине, већ ону ет-
ничку. Та ваша етничка лоза позната је и вама. Она је Српска,
јер сте, пре прелаза на Ислам, половином 15 века, припадали
и по вери и по осећањима Српском народу. Примивши Ислам
ви се нисте потурчили, нити сте одбацили свој језик и своје
писмо и љубоморно сте чували своје народне обичаје. А тај
ваш језик био је и остао до данашњег дана српски. To ваше
писмо била је српска ћирилица, с којом су се служили нају-
гледнији муслимани, писци и песници, па и на двору силних
Султана била је ћирилица званично писмо. А ти ваши обичаји
народни,, које и данас негујете и чувате, су српски обичаји,
подједнако православни колико и муслимански.
У потврду овога могао би вам навести масу примера из
историје Босне и Херцеговине. Навешћу само неке моменте из
наше недавне прошлости, да видите, да су тако мислили и ра-
дили муслимани Босне и Херцеговине кроз читаву своју бо-
гату историју.
Први покрет за отцепљењем Херцеговине од Стамбола, по-
вео је на почетку друге половине 18 века, чувени Али-ага Да-
дић, из Мостара. Он је волео Србе православне вере, с њима
се договарао за борбу против турске силе и сматрао их за
браћу. Султан је слао војску против њега, али му ништа није
могао учинити, јер је уживао пуну подршку својих једновер-
ника. Коначно су га, 1809 године, отровали.
За време владавине Аустрије овај отпор против туђе силе,
био је још јачи. Још 1882 године букнуо је устанак у Херце-
говини против Аустрије. Вође су били Стојан Ковачевић и Пе-
тар Тунгуз, Салко Форта и браћа Хајдарбег и Ибрахимбег Чен-
гић, а међу устаницима било је ”пола православних пола му-
слимана”, према наводима Др. Ристе Јеремића. Од тада, па све
до данас, видимо заједничке борбе православних и муслимана
противу њихових угњетача. Нижу се догађаји од историског
значаја, који јасно говоре, да су босанско-херцеговачки мус-
слимани српског порекла и да су им народни интереси зајед-
нички са интересима Срба православне вере у овим двема срп-
ским покрајинама.
Међу те знамените догађаје спада и ’’Уговор између му-
слимана и православних о уређењу Босне и Херцеговине”, од
1902 године. Уговор су потписали Али-бег Фирдус и Ба-
кир-бег Тузлић у име муслимана, а Глигорије Јефтановић и
Војислав Шола у име православних, у Славонском Броду. У
чл. 11-15 овог Уговора стоји ово:
’’Народни и службени језик је српски а писмо ћирилица.
He признаје се право завичајности никоме, ко је дошао са оку-
пацијом или после ње, па ни њиховим потомцима, макар да
су у Босни рођени..
Затим је дошла отмица и насилно католичење Фате Ома-
новић из Кута, крај Мостара, априла 1899 године, која је иза-
звала побуну и код муслимана и код православних. На чело
побуне ставио се тадањи мостарски муфтија Али Фехми ефен-
дија Џабић. И борба за верско-просветну аутономију вођена
је истодобно, и заједничким напорима постигнут је успех. Фра-
њо Јосип потписао је 13. августа 1905 године ’’Уредбу цркве-
но-просветне управе српских православних епархија (митро-
полија) у Босни и Херцеговини”, a 1. маја 1909 године про-
глашен је ’’Штатут за аутономну управу исламских вјерских
и вакуфско-меарифских послова у Босни и Хердеговини”. По-
сле ове победе муслиманске масе‘почеле су да се јаче нацио-
нално и политички опредељују.



На челу покрета за национално и политичко просвећивање
широких муслиманских маса стали су најугледнији босанско-
херцеговачки муслимани, који су себе отворено називали Ср-
бима. To су били потомци чувених беговских кућа и оџакови-
ћи Бушатлије, Миралеми, Бишћевићи, Церићи, Тузлићи, Ар«а-
утовићи, Џинићи, Сулејманпашићи, Бичакчићи, Куленовићи,
Фирдуси, Фадилпашићи и други. Ови изразити Срби мусли-
манске вере оснивају 20. фебруара 1903 године ’’Српско му-
слиманско потпорко ђачко друштво ’’Гајрет”.” Рад овог дру-
штва Аустрија је свим средствима покушала да онемогући и
међу његовим вођама сејала раздор. Тек 1907 године, када је
за претседника дошао Мухамедбег Фадилпашић, велепосед-
ник из Сарајева, ’’Гајрет” је кренуо пуном паром ка своме ци-
љу — националном, политичком и културном просвећивању
муслиманских маса у првом реду омладине по средњим школа-
ма и на занатима.
Доласком Османа Ђикића, песника и револуционара за
главног секретара "Гајрета” и за уредника истоименог дру-
штвеног органа, та српска струјања међу муслиманском инте-
лигенцијом све су изразитија. Широке масе такође су прихва-
тиле и помогле рад ’’Гајрета”, што је најбољи доказ, да су
идеје овог српског друштва одговарале расположењу мусли-
манских маса.
Јавили су међу муслиманском интелигенцијом и песници.
који су певали Српству и својим радом утирали пут ка једин-
ству једнокрвне браће. Омер-бег Сулејманпашић, Ћазим Ћа-
тић, Авдо Кара'беговић Хасанбегов и његов брат, Сулејман Па-
шић, Осман Ђикић, јасно и недвосмислено су у својим делима
подвукли етничко порекло својих истоверника и проповедали
српску оријентацију широких муслиманских маса. Такав рад
дао је драгоцене резултате, а међу борцима за ослобођење и
уједињење васколиког Српског народа све је већи број Срба
муслимана. Они су у првим редовима резолуционара Босне и
Херцеговине. Многи пребегавају у Србију или Црну Гору и
ступају у четничке одреде. У припремању атентата на Фрању
Фердинанда, Ђулага Буковац, Мустафа Голубић и Мухамед
Мехмедбашић играју веома важну улогу. Мехмедбашићу је
било поверено да изврши атентат на Фердинанда, уколико не
успе Чабриновић или Принцип. На оптуженичким клупама мно-
гих велеиздајничких процеса седе и Срби муслиманске вере,
а многи су у мемљивим зидинама Арада и других аустријских
казамата дочекали остварење свога животног сна — Ослобо-
ђење и Уједињење Српског народа.
У Другом светском рату велики број Срба муслимана био
је у четничким одредима под вођством Фехима Мусакадића,
Др. Исмета Поповца, Мује Пашића и других муслиманских пр-
вака. У познатим резолуцијама Мостара, Сарајева, Травника,
Бања Луке, Приједора и других места, најелитнији претстав-
ници босанско-херцеговачких муслимана јавно су осудили
усташке злочине против незаштићеног српског живља и соли-
дарисали се са претешком судбином Српског народа. Многи
су овај свој витешки и српски став платили својим животом.
Четнички покрет под вођством генерала Драгољуба-Драже
Михаиловића настојао је сваком приликом да онемогући сваку
одмазду над невиним становништвом. Објавио је и свој зва-
ничан став у односу на босанско-херцеговачке муслимане. На
састанку Централног националног комитета, у коме су били
заступљени и Срби муслиманске вере, одржаном 14 октобра
1944 године, по овом питању говорио је Др. Стеван Мољевип,
чији је говор усвојен као програм. У говору је између оста-
лог стајало:
"Ислам у погледу појединаца тражи од њега као државља-
нина у позитивном смислу више него многа друга религија,
јер обухвата све стране његовог живота — тражи од њега ред,
рад и покорност законима. Ми, ако желимо да наши мусли-
мани буду добри држављани и добри људи, морамо од њи.х
тражити у првом реду да буду добри муслимани..
Као што се види Дража и цео његов покрет строго су во-
дили рачуна о верском расположењу босанско-херцеговачких
муслимана и вашу верску припадност Исламу нису сматрали
штетним по српске интересе.
Могу вам рећи да и српски национални одбор усваја ово
гледиште Централног националног комитета и по њему се у
овоме раду равна.
 Ми Срби православне вере не желимо да вам натурамо си-
лом српску мисао. To је ствар осећања сваког појединца и ње-
гово неоспорно право да се определи на коју he страну. Ми
се не поводимо за Хрватима. He проглашујемо вас ’’цвијећем”,
да би вам, у даном моменту, доказали делом да је то била
једна обична подвала. Да то ’’цвијеће” мирише и траје све
дотле док сте неотпорни према хрватском шовинизму. Чим се
усудите, да се супротставите таквој хрватској политици и про-
паганди, ви више нисте њихово ’’цвијеће”. Над вама се, у том
случају, врши геноцид, злочини најгоре врсте, као што је то
био случај са Касимом Гујићем, новинаром из Љубушког. Иако
је читав живот радио за хрватску ствар, њега су јула 1943 го-
дине, усред Загреба на Марковом тргу, изрешетали куршу-
мима, јер се усудио да протествује лично код Павелића против
насиља које се спроводило према Србима православне вере.
Да наведем још и овај усташки злочин који he становници Бо-
сне и Херцеговине памтити док је света и века.
Један од најкрволочнијих усташких зликоваца Макс Лубу-
рић, звани ’’Дрињанин”, напуштајући Сарајево 1944 године,
обесио је усред Сарајева код фабрике дувана неколико десе-
тина најугледнијих муслиманских првака. To најбоље доказује
колико је перфидна хрватска пропаганда, која вас муслимане,
када јој затреба, назива "цвијећем хрватског народа”, а после
вам забада нож у леђа. To је стари реакционарни и прозелит-
еки дух хрватских политичара, који је међу њима владао и за
време црно-жуте Монархије, од чега су имали велике штете и
неприлика босанско-херцеговачки муслимани.
He, то није политика Српског народа према вама муслима-
нима. Свесни, да је ваш етнички корен срастао са нашим, да
смо етнички једно, ми имамо и стрпљења и разумевања и мир-
ко чекамо да се ви сами, спонтано, без ичијег притиска, изја-
сните, да ли сте Срби или Хрвати. Муслиманство није етнички
појам, већ верски.
Утешна је чињеница, да се под комунизмом преко 160,000
муслимана определило као Срби. Па и међу комунистима му-
слиманима огромна већина се определила као Срби. Све нам
то даје наде да he тешкоће, у којима се данас налазите заједно
са Србима православне вере, убрзати тај процес вашег нацио-
налног опредељења. Колико гсд би то било корисно по Срп-
ски народ као целину, још he више користити вама муслима-
нима, јер нећете претстављати једну мањину, верски обеле-
жену, већ саставни део српске заједнице. Припадништво тој
српској заједници донеће вам једнака права и једнаке дужно-
сти, као и Србима православне вере. Само на овај качин от-
клониће се све запреке на путу вашег националног опредеље-
ња и амалгамисања у српску етничку целину.
Српски национални одбор ради на томе и ради тога упу-
ћујем вам ове моје братске речи, иза којих стоји цео Српски
национални одбор.
Будите разумни. Слушајте своје истинске прваке, који нису
у служби ни комунизма, ни усташко-фратарске спреге, већ с
вама деле тешку судбину свога народа. He руководите се стра-
стима. Прелистајте странице историје Босне и Херцеговине. Ту
ћете наћи убедљиве доказе да вам је било добро и да је међу
вама владао мир и благостање када сте били у добрим одно-
сима са својом браћом и својим комшијама Србима православ-
не вере. Нека вас ти динни примери и заједничке борбе против
заједничких непријатеља у прошлости, руководе и данас у
борби противу комунистичког насиља, које гази људска и Бо-
жија права. Само сложним радом и напорима свих нас скупа,
и православних и муслимана, можете створити солидну основу
за коначни обарчун са Титом и његовим противнародним и
безбожним режимом, и извојевати себи слободу.
У тим настојањима помоћ целокупне српске емиградије
неће вам изостати, а још мање Српског националног одбора.
У то име нека су срећни мубарек дани Хаџи-Бајрама, уз
Бајрам Мубарек Олсун!
Др. Милан Гавриловић
Претседник Српског националног одбора
Вашингтон — Америка
Уочи Хаџи-Бајрама 1969 године.

"ИМПЕРАТИВ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИХ МУСЛИМАНА”

Борба за превласт у врховима комунистичке олигархије,
бујање национализма као једине алтернативе интернационал-
ном комунизму и очајно привредно и економско стање земље
довели су комунистичку Југославију на руб пропасти. Ово ха-
отично стање, које у себи носи клицу једне националне рево-
луције, најтеже погађа нас босанско-херцеговачке муслимане,
јер смо и у националном и у културном погледу заостали иза
наших суграђана Срба и Хрвата. Још увек тапкамо у мраку
верског мистицизма и китимо се магловитим појмом ’’бошња-
штва”, као расне и нацисналне посебности. Заборављамо при
томе да је ову националну биљку донела са собом црно-жута
Аустрија у Босну и Херцеговину и да је, поред свих средстава
и материјалних жртава, није могла одржати. Ово калајисање
Босне и Херцеговине од стране злогласног Калаја није помо-
гло "куферашима” да у овим српским покрајинама створе ”хр-
ватску” већину и да тиме јаче истакну своју мегаломанску те-
жњу за припојењем Босне и Херцеговине Хрватској.
Док СрОи и хравати све јаче и свесније истичу своју наци-
оналну о&ОЈеност, дотле велика већина босанско-херцегсвач-
ких муслимана зОила се у Један ћошак и по диктату Тита, a
не по диктату интереса широких муслиманских маса, прогла-
сила себе за "неопредељени”. Истодобно и комунистички ре-
жим ради с в о ј и х властитих интереса, настоји да ову пометњу
меТју муслиманима ОЈ ач а и да их на тај начин удаљи од Срба
православне вере. За ову неодређену масу Тито је пронашао
нови серум ’’босанско-херцеговачка нација” и да му то по-
служи као квасац т о ј " н а ц и Ј и ” , која никада није постојала. У
томе иду му на руку они комунисти, који су само по вери му-
слимани, који са интересима својих једноверника немају ништа
заЈедничког. За муслимане комунисте не постоји никакав на-
ционализам, па ни "Оосакски”, па према томе Авдо Хумо, Па-
шага Манџић, звани "Мурат” и Фадил Јахић, звани ’’Шпанац”
ни по с в о ј и м моралним квалификацијама ни по својој прошло-
сти не могу да претстављаЈу муслимане. He може ни данашњи
Реис-ул-улема ^улејман Кемура, нити његов шеф кабинета Аб-
дурахман Хукић, да говоре у име босанско-херцеговачких му-
слимана, jep су обОЈица извршили гнусан злочин издаје према
организациЈи 'Млади Муслимани", да би дошли на ова одго-
ворна места.
(Јво натурање "бошњаштва” као националног појма од
стране комунистичког режима уперено је у првом реду против
националног опредељења широких муслиманских маса у прав-
цу српског национализма и да тиме доведе у питање и исто-
риска права Српског народа на ове две српске покрајине. Ло-
гична последица ове ком}-нистичке политике била би подво-
Јеност и зм е ђ у православних и муслимана, али Тито у томе ни-
када неће успети. Својим зд р а в им инстинктом ш и р о к е мусли-
манске масе увек су нашле прави пут у одсудним часовима, a
таЈ их je пут одвео у заЈеднички фронт са својом једнокрвном
браћом, па то и данас чине и заЈеднички се о д у п и р у насиљу
комунистичке руље.
Хрвати, који никада нису могли да продру у широке му-
слиманске масе са хрватском идеЈом, радуЈу се овој политици
комунистичке клике, јер су свесни да је српска национална ми-
сао још за време 1урака и Шваба ухватила дубоког корена у
широким муслиманским масама, којој су предано служили ц
искрено je исповедали најугледнији претставници муслимана
bocHe и Херцеговине, те да je та слога православних и мусли-
мана бедем о који су се разбили сви њихови насртаји на Босну
и Херцеговину да je присвоЈе и даду јој, макар и силом, хр-
ватски карактер.
Када све ово имамо на уму сваки муслиман, који жели себи
и св о јо ј браћи добро, мора да нађе прави пут у борби за своја
верска и национална права. Гим пре што се налазимо у једној
и верски и национално сложеиој средини, између српског на-
ционализма и верске трпел^ивости српске православне цркве
с Једне стране и хрватског клерикалног шовинизма с друге
стране. Сами ништа не претстављамо, нити смо у стању да се
бранимо и одбранимо од комунистичке силе и хрватских ма-
рифетлука. Императивно нам се намеће дужност да се придру-
жимо Србима или Хрватима. Ко пажљиво прати расположење
муслиманских маса, Koje никада нису имале поверења у Хрвате
и од њих зазирали, jacuo му je, да је овде у питању јединство
Lpba православних и муслимана, које се и поред терора и сада
под комунизмом, све видније манифестује. Оно се намеће и
Једнима и другима, jep у дослуху са хрватским комунистима
и са хрватском емиграцијом Гито спрема план да при силаску
са власти теслими bocHy и Хердеговину Хрватима. U томе пла-
ну, који би подЈеднако погодио и православне и муслимане,
хрватска штампа у емиграцији отворено пише, док је вођство
хрватске емиграциЈе у сталној вези са вођством Комунистичке
партиЈе Хрватске. По т о ј линији разбијања српских народних
редова и слабљења српске већине у ћосни и Херцеговини, вра-
тио се недавно у земљу и усташки злочинац фратар Крунослав
Драгановић, који се у емиграцији прочуо покрштавањем му-
слимана у избеглиштву.
Дакле, пред овом двоструком агресијом, когиунистичком и
хрватском, највиталнији интереси и православних и муслимана
иалажу им да т ђ у заЈедничку платформу у борби за своја
погажена национално-верска и историска права. Није то први
пут да се православним и муслиманима наметала ова потреба
повезивања, нити je то први пут да су се браћа по крви и осе-
ћањима нашли у Једном фронту, српском фронту. И за време
1урака и за време Швабе било je заЈедничких наступа у од-
брани своЈе вере и нациЈе. Надале су жртве са обе стране у
оорои са узурпа торима и уљезима за победу праведне српске
ствари. Дужност je муслиманске интелигенције, која се није
однародила, да своју браћу поведе овим путем, путем потпуне
сарадње са срОима православне вере. коју је заговарао и рах-
метли др. Мехмед Спахо, шеф Југословенске муслиманске ор-
ганизациЈе у Краљевини Југославији. Упитан, на коју страну
треОа да поведе муслиманске масе, он је дао овај одговор,
који и данас важи за све Оосанско-херцеговачке муслимане:
"Ако имам да Оирам између Београда и Загреба ја идем са
5еоградом
срои у Слободном свету, без обзира на политичка разми-
моилажења, стојс на становишту да смо браћа и да су нам
заЈеднички интереси да се што Јаче повежемо у једну фалангу
бораца за своја права,
Српски надионални одбор у Слободном свету, који прет-
ставља огромну већину организоване српске емиграције, у сво-
јим редовима има и претставнике Срба муслиманске вере, с
коЈима Оратски capapyje у борби за слободу Српског народа.
према томе у тој заједничкој борби са браћом Србима пра-
вослевне вере за своја верска и историска права имаћете пуну
подршку целокупне српске емиграције.
Мој вам je савет, браћо муслимани, да следите ову истори-
ску линију сарадње са Ораћом Србима православне вере, јер
Једино тако моћи ћете спремни да сачекате пад комунизма и
да у српскоЈ држави изборите себи достојно место, где ће вам
Оити загарантована и о&езбеђена верска и политичка права.
lo je императив Оосанско-херцеговачких муслимана и ко
ради против тога неприЈатељ je и Дина и национално-култур-
ног подизања муслиманских маса.
La овим мислима и саветом честитам вам празнике Курбан-
bajpaMa, Koje комунистички режим жели да искорени.
bajpaM Мубарек (Јлсун!
Алија С. Коњхоџић
Издавач и уредник "Братства” и члан
Српског националног одбора у Слободном свету.

’’БАЈРАМСКА ПОРУКА
МУСЛИМАНИМА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ”

Драга наша једнокрвна браћо,
Овогодишњи му&арек дани Хаџи-Бајрама пали су у дане
велике мерународне напетости и ратних сукоба, у дане испу-
њене злослутном неизвесношћу за судбину не само појединих
народа но и целог човечанства.
Свесни те нездраве и оловно тешке међународне ситуације
у свету, а посебно стања у коме се данас налазите под кому-
нистичким Оезђожничким режимом, као браћа по вери и по
народноЈ традициЈи, упућуЈемо вам ове братске речи у увере-
њу да ћете их правилно схватити и разумети.
ИсториЈа босанско-херцеговачких муслимана стара је неко-
лико векова. (Јна je уједно и историЈа нашег завичаја Босне и
Херцеговине, ч и ји смо аутохтони елеменат. (Јудбина нам није
била наклоњена и кроз неколико векова били смо, нарочито
после прелаза на Ислам, између наковања и чекића. За наш за-
в и ч а Ј бориле су се две доминирајуће вере — католичка и пра-
вославна, а османлиЈска власт настојала да затре и једну и дру-
гу. у том верском хрвању и верским ратовима, нарочито у
Средњем веку, били смо на штету наших интереса, као домо-
родаца, на страни исманлија и тешко смо се огрешили о про-
писе Кур’ана, кош нам тумачи да ’’Имање и живот нека нам
буду свети и неприкосновени као што је за нас све узвишен
и оваЈ месец, данашњи дан и место на ксше се налазимо. Чо-
век je дело 1зожЈе и нека je проклет онај који то р уши ..
11оистоветуЈући веру са нацијом и служећи ропски Османли-
Јама ми смо се својим злочинима према становницима Босне
и Херцеговине, иарочито према Србима православне вере, те-
шко огрешили о прописе Кур’ана, што нам је донело тешке
последице, Koje и данас осећамо.
Но и поред те наше послушности Османлијама ни ми ни-
смо Оили поште^ени грубе силе освајача, који се такође огре-
шио о Кур’ан заборављајући да ”у вери не сме силе бити'\
1реОало нам je дуго времена да то осетимо и да пред крај тур-
ске владавине у Јзосни и Херцеговини устанемо у одбрану на-
ших освештаних права као домородаца и да освајачу отка-
жемо нашу послужност. устанак из 1831 под вођством Хусеин-
бега Градашчевића - Змаја од Босне и устанак из 1849 под
вођством Али-паше Сточевића Ризванбеговића против кабада-
хилука турских паша и везира, речито говоре да je v тим ча-
совима у нама проговорила наша свест о нашој народној при-
падности и да примањем Ислама нисмо постали Турци, нити
да смо се однародили.
Наш положај под језуитском и апостолском Аустро-Угар-
ском монархијом, којој су нас продали Турци за 52 милиона
круна, био je ј о ш тежи, али борба против новог освајача до-
била je други вид, народносни вид, јер у тој свакодневној
борби против насиља црно-жуте аждаје нисмо били сами. Уз
нас су били и наша Једиокрвна браћа Срби православне вере,
који су такође били предмет најтежих прогона од стране ре-
жима, коме су у борби против Српства били најбољи измећа-
ри наше комшиЈе католичке вере, (Јво несносно стање довело
je да заЈедничког устанка 1882 године у Херцеговини, када су
Срби православне вере под вођством Стојана Ковачевића и
Петра 1 унгуза и муслимани под вођством Салке Форте и бра-
fie АаЈдар-bera и ИОрахим-бега Ченгића, устали да се заједнич-
ки одупру насиљу ћеча и 11еште. Устанак је угушен у крви,
али je и Србима православним и нама муслиманима трасирао
пут заЈедничке сарадње у будућности, а код нас муслимана
пробудио национална осећања, Koja су дотле била запретана
верским фанатизмом и ропским служењем туђину.
Политика Беча и Неште била је очигледна да од Босне и
Лерцеговине учини своју колонију и да српски карактер ових
покраЈина измени у корист Хрвата, који су одувек били ма-
њина у bocHH и Херцеговини. Да би њихов број повећала,
АустриЈа je приступила усељавању католика из других покра-
јина свога царства, KOje je народ прозвао "куферашима”. Уз
ове католике Пољаке, Чехе, Словаке, који he се преко ноћи
прогласити ’’Хрватима”, дошао је и злогласни језуита па-
тер Антон Пунтигам да у Босни и Херцеговини милом, а ако
буде потребно, и силом шири католицизам, нарочито међу на-
ма муслиманима. Када су учестали случајеви насилног като-
личења малодобне муслиманске деце, попут Фате Омановић,
кз Кута, краЈ Мостара, мостарски муфтија Али Фехњч ефен-
диЈа Џабић 189У године подигао је устанак против овог наси-
ља на нашу верску слободу. Пошто је било случајева да су и
правоелавна деца била насилно превођена на католичку веру,
то су се Џабићевом покрету придружили и браћа Срби право-
славне вере.
(Јд тог историског догађаЈа односи између православних и
муслимана улазе у нову фазу, у фазу отворене борбе против
заЈедничког неприЈатеља ради одбране својих освештаних пра-
ва и своје вере.

Нема коментара:

Постави коментар