ОДГОВОР НЕБОЈШИ КРСТИЋУ…
http://facebookreporter.org
Поводом “Контрасписка“ који је објавио један од некадашњих чланова групе “Идоли“, Небојша Крстић, желео бих да му одговорим на свој начин.
Знате, господине Крстићу, демагогију људи већ одавно препознају. “Спиновање“ (као модерни израз за замену теза или изокретање истине) – не пролази лако код Срба, те ваше “тачке“, побројане уз тешку муку и презнојавање уз андоле за напором изазвану мигрену – можете окачити мачку о реп.
Зашто? Ево због чега:
Знате, господине Крстићу, демагогију људи већ одавно препознају. “Спиновање“ (као модерни израз за замену теза или изокретање истине) – не пролази лако код Срба, те ваше “тачке“, побројане уз тешку муку и презнојавање уз андоле за напором изазвану мигрену – можете окачити мачку о реп.
Зашто? Ево због чега:
Када је дотично женско биће објавило овај списак, јесте ли се бунили, господине Крстићу? Да ли мислите да сте недодирљиви због тога што сте школски друг и по неким непровереним кулоарским причама чак и интимни пријатељ са (хвала драгом Богу) сада већ бившим преседником Србије, манекеном Борисом Тадићем? Трн у оку другог видите, господине Крстићу, али балван вам из ока вири…
Ако је патриотизам (српски речено – родољубље, но да би сте разумели лакше – наставићу са “патриотизмом“) по свим мерилима и на свим меридијанима – најузвишеније осећање припадности једном национу, народу, племену, држави, зашто нисте реаговали на списак острашћене и хистеричне Соње Бисерко? Ако онај монголоид од Џорџа Буша може да одвали идиотизам “proud American nation“ – зашто се само код Срба национализам подводи под негативну конотацију?
Из вашег списка провејава типичан став размажене “елите“ која се окотила у дворцима “црвене буржоазије“, са отетом сребрном кашичицом, у отетим постељама, у отетим некретнинама од српских домаћина побијених после другог светског рата, те у смислу давно објављеног дела “Покондирена тиква“ нашег Стерије – с гађењем на уснама национализам изједначавате са прљавштином, заосталошћу и необразовањем...
Хомосексуализам постоји од памтивека, али је обично био део девијантног и декадентног друштва, и колико знам и дан данас се смрћу кажњава у многим државама. За неке народе је то нормално, за неке није, као за мој народ, по вредностима наше традиције вековима кристалисане. Ми их не каменујемо, нормално функционишу, па чак и ја имам неколико другова који су декларисани хомосексуалци. Педер је увреда у јавној комуникацији, господине Крстићу, ако нисте знали. Но, морал, етика, домаће васпитање и култура у комуникацији, облачењу, понашању се подразумевају. Ако девојка и младић пређу границу укуса у размени нежности на јавном месту, ред је да им неко приђе и опомене их да оду својој кући, узму хотелску собу или се обуздају. Зашто би онда отрпели геј параду са феминизираним тетка-бркама, који се НЕ БОРЕ ЗА СВОЈА ПРАВА, него најприземнијим вређањем српске славе слоганом “Срећан ти Прајд, домаћине“ – атакују на оно што је најсветије Србима? Откуд право једном Бајдену да прети земљама (наравно – селективно) да је ПРИОРИТЕТНИ ЗАДАТАК Стејт Дипартмента остваривање права сексуалних мањина?
Хомосексуализам се у српској причи намеће као директна претња наталитету и као подршка “белој куги“. Да, злоупотребљавају се девијантни пориви као вид специјалног рата и психолошког притиска.
А што се тиче поруке из вашег наравоученија из причице на крају вашег текста, господине Крстићу, ја сматрам да је непријатељ онај који нас је гурнуо у говна, који је истопио 95% војне технике у “УС Стилу“ – ваши блиски пријатељи Шутановац и Тадић, што војно ослабише ову земљу док се “бастион демократије“ ЕУ и Америка наоружавају до зуба.
Увек, није исто што и понекад, а најмање никад.
Онај ко ме вади из њих је мој пријатељ, и ко ми буде пружио руку спаса, сигурно нећу пљунути у њу.
А ако сам у говнима, господине Крстићу, знам да би сте желели да ћутим, можда и цвилим док ви пљачкате овај јадан народ са својом екипом – рачунајући ту и могула Шапера, вашег исписника Ђиласа и осталу банду (не, нисам их заборавио).
Не, господине Крстићу – УРЛАЋУ КАО РАЊЕНИ ЛАВ, па макар и као Калимеро, издишући на мукама – ОВО ЈЕ НЕПРАВДА!!!!
Ако је патриотизам (српски речено – родољубље, но да би сте разумели лакше – наставићу са “патриотизмом“) по свим мерилима и на свим меридијанима – најузвишеније осећање припадности једном национу, народу, племену, држави, зашто нисте реаговали на списак острашћене и хистеричне Соње Бисерко? Ако онај монголоид од Џорџа Буша може да одвали идиотизам “proud American nation“ – зашто се само код Срба национализам подводи под негативну конотацију?
Из вашег списка провејава типичан став размажене “елите“ која се окотила у дворцима “црвене буржоазије“, са отетом сребрном кашичицом, у отетим постељама, у отетим некретнинама од српских домаћина побијених после другог светског рата, те у смислу давно објављеног дела “Покондирена тиква“ нашег Стерије – с гађењем на уснама национализам изједначавате са прљавштином, заосталошћу и необразовањем...
Хомосексуализам постоји од памтивека, али је обично био део девијантног и декадентног друштва, и колико знам и дан данас се смрћу кажњава у многим државама. За неке народе је то нормално, за неке није, као за мој народ, по вредностима наше традиције вековима кристалисане. Ми их не каменујемо, нормално функционишу, па чак и ја имам неколико другова који су декларисани хомосексуалци. Педер је увреда у јавној комуникацији, господине Крстићу, ако нисте знали. Но, морал, етика, домаће васпитање и култура у комуникацији, облачењу, понашању се подразумевају. Ако девојка и младић пређу границу укуса у размени нежности на јавном месту, ред је да им неко приђе и опомене их да оду својој кући, узму хотелску собу или се обуздају. Зашто би онда отрпели геј параду са феминизираним тетка-бркама, који се НЕ БОРЕ ЗА СВОЈА ПРАВА, него најприземнијим вређањем српске славе слоганом “Срећан ти Прајд, домаћине“ – атакују на оно што је најсветије Србима? Откуд право једном Бајдену да прети земљама (наравно – селективно) да је ПРИОРИТЕТНИ ЗАДАТАК Стејт Дипартмента остваривање права сексуалних мањина?
Хомосексуализам се у српској причи намеће као директна претња наталитету и као подршка “белој куги“. Да, злоупотребљавају се девијантни пориви као вид специјалног рата и психолошког притиска.
А што се тиче поруке из вашег наравоученија из причице на крају вашег текста, господине Крстићу, ја сматрам да је непријатељ онај који нас је гурнуо у говна, који је истопио 95% војне технике у “УС Стилу“ – ваши блиски пријатељи Шутановац и Тадић, што војно ослабише ову земљу док се “бастион демократије“ ЕУ и Америка наоружавају до зуба.
Увек, није исто што и понекад, а најмање никад.
Онај ко ме вади из њих је мој пријатељ, и ко ми буде пружио руку спаса, сигурно нећу пљунути у њу.
А ако сам у говнима, господине Крстићу, знам да би сте желели да ћутим, можда и цвилим док ви пљачкате овај јадан народ са својом екипом – рачунајући ту и могула Шапера, вашег исписника Ђиласа и осталу банду (не, нисам их заборавио).
Не, господине Крстићу – УРЛАЋУ КАО РАЊЕНИ ЛАВ, па макар и као Калимеро, издишући на мукама – ОВО ЈЕ НЕПРАВДА!!!!
Напомињем за крај, господине Крстићу, НИСАМ заборавио на манире и правопис, те вам се намерно обраћам малим словом у речи “ви“ и “ваш“, јер сматрам да је ваш квалитет као човека врло дискутабилан…
Са неуважавањем
Радомир Почуча
Нема коментара:
Постави коментар