уторак, 3. мај 2011.
Војвода Јаков Ненадовић: Политичка анализа изборне фарсе и политичког делов...
Војвода Јаков Ненадовић: Политичка анализа изборне фарсе и политичког делов...: "Упроштено можемо говорити о 2 различита типа политичких аналитичара у Србији данас: 1. Они који су зависни од различитих политичких, интер..."
Политичка анализа изборне фарсе и политичког деловања странака у Србији
Упроштено можемо говорити о 2 различита типа политичких аналитичара у Србији данас:
1. Они који су зависни од различитих политичких, интересних и/или финансијских сфера.
2. Тзв. независни политички аналитичари.
И једни и други заслужују нашу критику, кренимо редом.
1. Ови појединци/организације раде/делују на бази неког унапред (ван Србије?) зацртаног плана. Можемо са сигурношћу тврдити да је са њима, а уз помоћ Запада, упорно закопавана већ преко деценију слободна политичка мисао Србије. Уместо тога имамо оркестрирано истицање девијантних странака попут ДС, Г17, ЛДП и сл, које су по западним мерилима погодне за политички миље у Србији (док је стварност показала супротно – да су погубне по будућност Србије и српског народа).
Улога Стратеджик Маркетинг-а, ЦЕСИД-а, Душана Јањића и сличних аналитичара и политиколога, поред тога што их снажно подржавају и сами су њихови симпатизери, је да обликују јавно мнење Србије и постигну такву перцепцију да се недвосмислено верује да поменуте странке имају изразито висок рејтинг, давањем неистинитих оцена о њиховој наводно високој популарности. Што би кулминирало закључком да само са таквим странкама има будућности. Они такође обликују слику које су странке погодне или не на политичкој сцени Србије, тј. које странке треба да постоје, а које треба елиминисати.
О овој групи аналитичара треба што више причати и критиковати њихово деловање, како би се тежило новим политичким мислима и покретима, које ће откопати слободну политичку мисао закопану погубним симбитичким деловањем Запада и оних који тренутно воде Србију.
2. Када говоримо о другој групи, морамо да се питамо у којој је мери њихов рад сврсисходан. Њихова политичка анализа понекад има карактер навијања за спортски тим. И то из разлога што је политичко деловање странака у Србији обесмишљено до мере да се њихово деловање своди на уткивање а) послушности западним менторима б) међусобно (болесно) утркивање ко ће освојити више поена (гласова) бирача. Тако је и постојање различитих политичких странака обесмишљено јер оне данас постоје и делују за себе и због себе, а не због грађана који их бирају.
Нажалост, политички аналитичари или уопште не говоре о томе или то недовољно истичу.
Тако потпуно непримећене и непропраћене остају појаве као што су:
- недавни штрајк „глађу и жеђу” челника СНС-а је имао за последицу да су они који нису подржавали овај политички потез аутоматски сврставани у групу која подржава владајући режим;
- чињеница да је Путин посетио Србију и пружио руку сарадње Србији је малтене протумачено као подршка тренутном режиму (уместо спасавању Србије од очите пропасти)
- Ивица Дачић и његова коалиција - језичак на ваги који омогућава да она још увек има превагу у корист владајућег режима, изјављује да је његов циљ победа на изборима, а да ће након завршених избора одлучити с ким ће у коалицију
Данас се више нигде не може прочитати/чути да демократија подразумева да бирачи унапред знају с ким ће странка коју подржавају ићи у коалицију. Када рецимо идете у продавницу ципела, продавац вам нуди да пробате леву ципелу од неког модела, а ако сте задовољни и желите да је купите, он вам неће у кутију запаковати десну ципелу сасвим различитог модела. Па зар не би таква аналогија требало да буде заступљена и приликом избора странке коју ће неко подржати на изборима? Не дају бирачи странкама мандат да формирају власт са којима странке желе, а поготово не са онима са којима су у потпуној идеолошкој и политичкој супротности.
Да ли се улога бирача завршава код заокруживања са изборне листе, а све што се после тога дешава није под њиховом контролом и нема везе са бирачима, односном демократијом (влашћу народа). Да ли је Запад, а не народ, фактор који утиче на формирање власти у Србији и одређује ко ће с ким у коалицију? Како је могуће да се Запад директно меша у унутрашње ствари Србије као суверене земље, дозвољавајући да амбасадори или бриселски званичници пред саме изборе долазе у Београд и отворено дају подршку њиховим политичким миљеницима (читај: послушницима).
Задак је аналитичара, поред предходно наведеног, и да укажу на чињеницу да, под плаштом демократије, оснивање великог броја странака има за циљ искључиво расипање бирачког тела. Следствено томе, ако странка/странке које су по укусу Запада не освоје довољан број гласова да би самостално вршиле власт, на располагању су друге мање странке. Изванредан пример за то је опстајање Г17 на српској политичкој сцени.
А када Запад учврсти своје странке на власти, да он настоји да уништи остале странке како не би изабране ометали на власти, попут захтева од ових дана да се парламентарно деловање у Србији сведе на 2-3 (про-америчке) странке, као и да се смањи број посланика.
Најзад, аналитичари би требало да истичу да су у крајњој линији 2 циља Запада у Србији:
1) учвршћивање њихових послушника на власти (анти-словенских и анти-православних)
2) уништавање жеље бирачима да излазе на изборе и да бирају – осликавање слике да се у ствари нико и не бира, да нема много избора ко ће владати, да су сви исти, да нема ко други да се изабере и сл (одавно инсталиране и већ јасно препознатљиве западне пароле).
-/-
Када читате нечије анализе, размишљајте дубље о ономе што се пише и шаљите им своје коментаре.
Они су усталом једна од карика између нас и политичара.
Нажалост, неки од њих су и једна од најкорумпиранијих и најнеискренијих струка/професија данашњице.
Част изузецима.
1. Они који су зависни од различитих политичких, интересних и/или финансијских сфера.
2. Тзв. независни политички аналитичари.
И једни и други заслужују нашу критику, кренимо редом.
1. Ови појединци/организације раде/делују на бази неког унапред (ван Србије?) зацртаног плана. Можемо са сигурношћу тврдити да је са њима, а уз помоћ Запада, упорно закопавана већ преко деценију слободна политичка мисао Србије. Уместо тога имамо оркестрирано истицање девијантних странака попут ДС, Г17, ЛДП и сл, које су по западним мерилима погодне за политички миље у Србији (док је стварност показала супротно – да су погубне по будућност Србије и српског народа).
Улога Стратеджик Маркетинг-а, ЦЕСИД-а, Душана Јањића и сличних аналитичара и политиколога, поред тога што их снажно подржавају и сами су њихови симпатизери, је да обликују јавно мнење Србије и постигну такву перцепцију да се недвосмислено верује да поменуте странке имају изразито висок рејтинг, давањем неистинитих оцена о њиховој наводно високој популарности. Што би кулминирало закључком да само са таквим странкама има будућности. Они такође обликују слику које су странке погодне или не на политичкој сцени Србије, тј. које странке треба да постоје, а које треба елиминисати.
О овој групи аналитичара треба што више причати и критиковати њихово деловање, како би се тежило новим политичким мислима и покретима, које ће откопати слободну политичку мисао закопану погубним симбитичким деловањем Запада и оних који тренутно воде Србију.
2. Када говоримо о другој групи, морамо да се питамо у којој је мери њихов рад сврсисходан. Њихова политичка анализа понекад има карактер навијања за спортски тим. И то из разлога што је политичко деловање странака у Србији обесмишљено до мере да се њихово деловање своди на уткивање а) послушности западним менторима б) међусобно (болесно) утркивање ко ће освојити више поена (гласова) бирача. Тако је и постојање различитих политичких странака обесмишљено јер оне данас постоје и делују за себе и због себе, а не због грађана који их бирају.
Нажалост, политички аналитичари или уопште не говоре о томе или то недовољно истичу.
Тако потпуно непримећене и непропраћене остају појаве као што су:
- недавни штрајк „глађу и жеђу” челника СНС-а је имао за последицу да су они који нису подржавали овај политички потез аутоматски сврставани у групу која подржава владајући режим;
- чињеница да је Путин посетио Србију и пружио руку сарадње Србији је малтене протумачено као подршка тренутном режиму (уместо спасавању Србије од очите пропасти)
- Ивица Дачић и његова коалиција - језичак на ваги који омогућава да она још увек има превагу у корист владајућег режима, изјављује да је његов циљ победа на изборима, а да ће након завршених избора одлучити с ким ће у коалицију
Данас се више нигде не може прочитати/чути да демократија подразумева да бирачи унапред знају с ким ће странка коју подржавају ићи у коалицију. Када рецимо идете у продавницу ципела, продавац вам нуди да пробате леву ципелу од неког модела, а ако сте задовољни и желите да је купите, он вам неће у кутију запаковати десну ципелу сасвим различитог модела. Па зар не би таква аналогија требало да буде заступљена и приликом избора странке коју ће неко подржати на изборима? Не дају бирачи странкама мандат да формирају власт са којима странке желе, а поготово не са онима са којима су у потпуној идеолошкој и политичкој супротности.
Да ли се улога бирача завршава код заокруживања са изборне листе, а све што се после тога дешава није под њиховом контролом и нема везе са бирачима, односном демократијом (влашћу народа). Да ли је Запад, а не народ, фактор који утиче на формирање власти у Србији и одређује ко ће с ким у коалицију? Како је могуће да се Запад директно меша у унутрашње ствари Србије као суверене земље, дозвољавајући да амбасадори или бриселски званичници пред саме изборе долазе у Београд и отворено дају подршку њиховим политичким миљеницима (читај: послушницима).
Задак је аналитичара, поред предходно наведеног, и да укажу на чињеницу да, под плаштом демократије, оснивање великог броја странака има за циљ искључиво расипање бирачког тела. Следствено томе, ако странка/странке које су по укусу Запада не освоје довољан број гласова да би самостално вршиле власт, на располагању су друге мање странке. Изванредан пример за то је опстајање Г17 на српској политичкој сцени.
А када Запад учврсти своје странке на власти, да он настоји да уништи остале странке како не би изабране ометали на власти, попут захтева од ових дана да се парламентарно деловање у Србији сведе на 2-3 (про-америчке) странке, као и да се смањи број посланика.
Најзад, аналитичари би требало да истичу да су у крајњој линији 2 циља Запада у Србији:
1) учвршћивање њихових послушника на власти (анти-словенских и анти-православних)
2) уништавање жеље бирачима да излазе на изборе и да бирају – осликавање слике да се у ствари нико и не бира, да нема много избора ко ће владати, да су сви исти, да нема ко други да се изабере и сл (одавно инсталиране и већ јасно препознатљиве западне пароле).
-/-
Када читате нечије анализе, размишљајте дубље о ономе што се пише и шаљите им своје коментаре.
Они су усталом једна од карика између нас и политичара.
Нажалост, неки од њих су и једна од најкорумпиранијих и најнеискренијих струка/професија данашњице.
Част изузецима.
субота, 2. април 2011.
Динкићева пролећна фарса
Ових дана су се (разједињени па) Уједињени региони Србије опет активирали, те се може чути њихов апел да их србски народ подржи у некаквој петицији. Мора да им је рејтинг јако опао чим су се сетили народа, или опет спремају некакву обману, или отимачину.
Наиме, од грађана у Лозници на сваких сат времена преко јавних медија траже подршку за петицију за промену закона којим би се обезбедило да новац остаје тамо где је и зарађен; да градоначелника бирају становници, а не да буде изабран по партијској линији; да се обезбеди да млади остану и раде у месту у којем су и одрасли и школовали се, и слично.
Да ли има неко којем није познато да је челни човек ове странке од 2000-те наовамо непрекидно на власти? Политичари из ДОС-а изгледа рачунају да је србски народ „ћакнут“ и да већину ствари није у стању да схвати ни упамти. Вероватно мисле да су далеко изнад обичних људи које третирају као нижа бића, док су сами велики „паметњаковићи“. Као да су последњих 12 година провели на Марсу, па за катастрофалну ситуацију коју имамо данас у Србији они нису нимало одговорни. И зато изнова откривају „топлу воду“ и веома су срећни када своја откриће поделе са нама.
Млађане Динкићу, занимљиво би било сазнати како си, након посла на месту Асистента на Економском факултету (или чистим србским језиком речено - од места Помоћника професора, јер асистент није ништа друго до помоћник), постао гувернер Народне банке Југославије, кад је то по здравом разуму и хијерархији посла потпуно немогуће. А да је ово иоле нормална земља, ти би вероватно већ чамио у некаквом ћумезу на издржавању вишехиљадугодишње робије, јер си од доласка на власт па надаље:
- све радио против интереса Србије, а у корист домаћих и страних тајкуна и криминалаца, уз благослов Сороша и НАТО-а који су те обучавали у Италији и Мађарској
- уништио србски банкарски систем, омогућивши улазак страним банкама на „очишћен“ терен на којем се несметано богате и износе новац ван Србије, са несагледивим последицама по србско становништво и привреду
- учествовао у превари у вези са Националном штедионицом
- уништио домаћу индустрију аутомобила
- делио средства добијена од европских фондова искључиво твојим члановима и преко Дулићке Хрватима
- покрао 3,5 милијарди евра са Кипра и поделио са Хамовићем и Лазаревићем
- покрао 6 милиона евра помоћи добијене од дијаспоре, коју дијаспора тражи да се врати
- организовао убиство Борке Вучић која је подигла оптужбу против тебе по горе поменутим тачкама
- знајући да Еу неће улагати значајнија средства у Србију, онемогућио си улагање руског капитала и тимед спречио развој Србије
- годинама помагао у пљачкању НИС-а, а свалио кривицу на Русе за лоше резултате
- лажно обећавао 500.000 нових радних места
- лажно обећавао 1.000 евра вредности акција за сваког грађанина Србије
- катастрофалним економским потезима, а само ради обезбеђивања личне користи, свесно си уништио могућност да се у наредних 20-так година роди више стотина хиљада, ако не и милион Срба.
За горе поменуте радње треба да сносиш санкције - ти и твоји партијски сарадници, ваше породице, фамилија и пријатељи, сви који су се „огребали“ – да вам се све одузме и доживотно „заглавите“ затвор. А с обзиром шта сте све урадили србском народу, доживотна казна теби и блискима теби није ни приближно праведна казна за учињено недело. Оно што си ти урадио србском народу, србски народ има право да уради теби и твојој породици и сарадницима. Као што си ти наметнуо србским будућим поколењима десетине милијарди евра дугова – робство за новац који је ко зна за шта употребљен, тако и твоја казна да не буде укинута поколењима, све док се Србији не надокнади уништено.
Пријавите се на:
Постови (Atom)